65-23 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja i medija

18. Apr 2023.

br. 07-00-73/2023-02 datum: 18.4.2023.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja AA, podnete protiv BB, zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, a povodom izjava koje je dala u emisiji, emitovanoj, 22.1.2023. godine. U pritužbi je između ostalog navedeno da je BB diskriminisala pripadnike LGBT+ populacije, zbog toga što je na kraju emisije, na postavljeno pitanje, izjavila da je „LGBT+ zajednica promiskuitetna i da je zbog toga broj obolelih od sifilisa najveći u toj zajednici“. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, BB je, između ostalog, navela da je pitanje koje se odnosi na oboljevanje od sifilisa „upućeno na kraju emisije, da je bilo potpuno neočekivano i prethodno nenajavljeno“, kao i da joj nije bila namera da stigmatizuje LGBT+ populaciju. U toku postupka, utvrđeno je da je, na kraju emisije, BB, objašnjavajući svoje gledište o pojavi sifilisa u Beogradu, iznela stigmatuzujući stav o LGBT+ populaciji, objašnjavajući da je ova polna bolest najzastupljenija među ovom populacijom, „zbog promiskuiteta“ LBGT+ osoba. Iznošenje generalizujućih stavova u javnosti o osobama LGBT+ populacije, kojima se šalje poruka da su pripadnici LGBT populacije „promiskuitetni“, i stavljanje određene seksualne orijentacije u kontekst širenja seksualno prenosivih bolesti, dodatno produbljuje predrasude i socijalnu distancu prema LGBT+ populaciji i pojačava njihovu stigmatizaciju u društvu. Poverenik ističe da „promiskuitetna“ osoba može biti osoba bilo koje seksualne orijentacije, dakle promiskuitet kao oblik seksualnog ponašanja ne zavisi od seksualne orijentacije nekog lica. Takođe, polno prenosive bolesti se prenose putem nezaštićenog seksualnog odnosa, te se zbog toga ni na koji način ne mogu dovesti u vezu sa nekom društvenom grupom zbog njihovog ličnog svojstva, već se može dovesti u vezu isključivo sa ponašanjem svakog pojedinca i lične odgovornosti zbog upražnjavanja nezaštićenog seksualnog odnosa. Iz tih razloga Poverenik je utvrdio da je BB, datom izjavom u emisiji emitovanoj 22.1.2023. godine, povredila odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, i dao preporuku da uputi pismo izvinjenja zbog javno iznetih, stigmatizujućih stavova o osobama drugačije seksualne orijentacije, organizaciji civilnog društva AA i da ubuduće vodi računa da se prilikom davanja izjava u medijima pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje AA, pritužbom podnetom protiv BB, zaposlene u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, povodom izjava koje je dala, gostujući u TV emisiji, emitovanoj 22.1.2023. godine. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

 

  • da je BB, gostujući u TV emisiji direktno označila gej muškarce i celokupnu LGBT+ zajednicu kao „promiskuitetnu i krivu za širenje i porast slučajeva sifilis infekcije u Srbiji“;

 

  • da je „iznela opasnu generalizaciju koja je nanela veliku štetu LGBT+ zajednici u Srbiji“, kao i da je iznela mišljenje da je LGBT zajednica promiskuitetna i da je zbog toga broj obolelih od sifilisa najveći u toj zajednici;

 

  • da je LGBT zajednica „zbog toga kriva“ za porast oboljevanja od sifilisa u Srbiji u poslednje vreme, pri čemu takvu tvrdnju nije potkrepila ni jednim dokazom, „već da pretpostavlja da je tako“;

 

  • da se u konkretnom slučaju radi o paušalnoj oceni lica protiv kojeg je podneta pritužba, zasnovanoj na predrasudama i stereotipima o LGBT+ osobama;

 

  • da je jedan od gostiju u pomenutoj TV emisiji na iznete stavove BB, prokomentarisao da se porast oboljevanja od sifilisa vidi i u homoseksualnoj i u heteroseksualnoj zajednici u celom svetu, odnosno da porast oboljevanja od ove bolesti podjednako pogađa sve osobe, bez obzira na seksualnu orijentaciju;

 

  • da ova bolest ne bi smela da se povezuje ni sa jednom društvenom grupom, uključujući tu i LGBT+ zajednicu, već bi trebalo da se povezuju isključivo sa rizičnim ponašanjem lica, odnosno sa nezaštićenim seksualnim odnosom;

 

  • da je posebno opasno povezivati marginalizovane društvene grupe sa seksualno prenosivim bolestima iz razloga što još uvek postoji rasprostranjena društvena stigma kao i okrivljivanje pacijenata za oboljevanje;

 

  • Uz pritužbu je dostavljen link ka emisiji, u kojoj je BB dala spornu

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom   stav 3. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatražio izjašnjenje od BB, na navode iznete u pritužbi.

 

  • BB je u izjašnjenju, između ostalog, navela:

 

  • da je 22.1.2023. godine gostovala po pozivu, ispred Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, u TV emisiji, u kojoj je tema bila imunizacija, odnosno prednosti ove javno zdravstvene mere, kao i dostignuća i aktuelni problem gubitka poverenja u istu u poslednjih nekoliko godina;

 

  • da je specijalistkinja epidemiologije, te da je upravo iz tog razloga prihvatila poziv za gostovanje u TV emisiji;

 

  • da je pitanje koje se odnosi na oboljevanje od sifilisa, upućeno na kraju emisije, da je bilo potpuno neočekivano i prethodno nenajavljeno, zbog čega je iznenadilo i da se odnosilo na nedavni članak u novinama, koji opisuje porast broja obolelih od sifilisa;

 

  • da je njen odgovor na ovo pitanje usledio „nakon povezivanja epidemioloških podataka o načinu prenosa ove infekcije, kao i činjenice da je infekcija zastupljenija među muškarcima nego među ženama, a da je osetljivost na infekciju ista za oba pola“;

 

  • da joj ni jednog trenutka nije bila namera da stigmatizuje LGBT+ populaciju, jer među njima ima mnogo prijatelja, kao i da nema apsolutno nikakvih predrasuda po pitanju njihove seksualne orijentacije;

 

  • da se „iz ove perspektive apsolutno slaže da je moglo da se kaže da od sifilisa obolevaju osobe koje imaju rizično seksualno ponašanje“, ali da ponovo naglašava da je bila zatečena pitanjem;

 

  • da joj je žao što je na pojedine gledaoce ostavila potpuno pogrešan utisak, odnosno što su njene reči dobile drugačiji smisao od onoga što zaista misli.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

 

2.1. U toku postupka, na osnovu linka ka emisiji, koji je podnosilac pritužbe dostavio, utvrđeno je da BB gostovala u TV emisiji, 22. januara 2023. godine, te da je emisija objavljena na zvaničnom Youtube kanalu VV.

 

2.2. Uvidom u snimak emisije, utvrđeno je da je BB bila jedna od učesnika ove emisije, te da je, zajedno sa ostalim učesnicima u emisiji odgovarala na pitanja voditeljke, koja su se odnosila na temu vakcinacije dece protiv morbila, zaušaka i rubeola, odnosno na probleme sa kojima se pedijatri u Srbiji suočavaju, budući da određeni broj roditelja ne daje saglasnost da njihova deca prime MMR vakcinu.

 

  • Uvidom u snimak emisije, utvrđeno je da je u pretežnom delu emsije razgovarano o posledicama odbijanja roditelja da daju saglasnost da njihova deca prime MMR vakcinu, o prednostima vakcinacije dece, kao i o potencijalnom širenju zaraznih bolesti među decom, samo zbog činjenice da nisu primila vakcinu. Takođe, u jednom delu emisije, tema je bila i nepoverenje opšte populacije u vakcine protiv Korona virusa.

 

  • Na samom kraju emisije, odnosno na 1 sat i 49 minuta od početka snimka, voditeljka emisije se osvrnula na „novinske naslove“ koji su tada bili aktuelni, a koji su se odnosili na pojavu sifilisa u Beogradu, te je u tom kontekstu zamolila BB za komentar. BB je potom izjavila: „Ne bavim se baš tim delom, ja radim u vakcinama, nisam to ni pročitala, tako da sifilisa je bilo i prethodnih godina, baš zato što, ovaj, dosta su pripadnici gej populacije, odnosno homoseksualne orijentacije, zbog svog promiskuiteta izloženi…i najveći broj te bolesti je zastupljen baš u toj populaciji, kao što je i HIV infekcija među njima, tako da pretpostavljam da je ta bolest najviše među tom populacijom.“

 

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

 

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom[2].  Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka  zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[5]

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao oblik diskriminacije ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je razmotriti da li je BB, odgovorom na novinarkino pitanje datim u TV emisiji i stavovima o osobama drugačije seksualne orijentacije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.7. Najpre, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Slično tome, Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, članom 10, regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva

  • Dakle, pravo na slobodu izražavanja, odnosno iznošenje sopstvenog stava o određenom pitanju, nije neograničeno. Prema odredbama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava.
  • Analizirajući datu izjavu u emisiji, Poverenik može konstatovati da je odgovor BB usledio nakon pitanja novinarke da prokomentariše „novinske naslove“ o pojavi sifilisa u Beogradu, te da je tom prilikom, između ostalog, izjavila da su „pripadnici gej populacije, odnosno homoseksualne orijentacije, zbog svog promiskuiteta izloženi sifilisu, kao i HIV infekciji, te da je najveći broj te bolesti zastupljen baš u toj populaciji“. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je BB, objašnjavajući svoje gledište o pojavi sifilisa u Beogradu, iznela negativan stav o LGBT+ osobama, koji nije utemeljen u dokazima i činjenicama koji bi potkrepili njenu izjavu.
  • Na ovaj način, BB je iznetim stavom poslala negativnu poruku u javnosti o LGBT+ osobama, navodeći da su „promiskuitetne“, odnosno da često menjaju seksualne partnere/ke, te da iz tog razloga najviše „snose odgovornost“ za prenošenje polno prenosivih bolesti, kao što su sifilis i virus HIV. Iznošenje generalizujućih stavova u javnosti o osobama LGBT+ populacije, kojima se šalje poruka da su pripadnici LGBT populacije „promiskuitetni“, i stavljanje određene seksualne orijentacije u kontekst širenja seksualno prenosivih bolesti, dodatno produbljuje predrasude i socijalnu distancu prema LGBT+ populaciji i pojačava njihovu stigmatizaciju u društvu. Poverenik ističe da „promiskuitetna“ osoba može biti osoba bilo koje seksualne orijentacije, dakle promiskuitet kao oblik seksualnog ponašanja ne zavisi od seksualne orijentacije nekog lica. Takođe, polno prenosive bolesti se prenose putem nezaštićenog seksualnog odnosa, te se zbog toga ni na koji način ne mogu dovesti u vezu sa nekom društvenom grupom zbog njihovog ličnog svojstva, već se može dovesti u vezu isključivo sa ponašanjem svakog pojedinca i lične odgovornosti zbog upražnjavanja nezaštićenog seksualnog odnosa.

 

  • Izražavanje ovakvog stava ima dodatnu težinu, s obzirom na činjenicu da je takva izjava data od strane doktorke medicine, koja je, kako je navela u izjašnjenju, „gostovala u emisiji ispred Instituta za javno zdravlje u Beogradu“. Upravo zbog navedenog, BB je imala posebnu odgovornost da svojim izjavama ne podstiče širenje predrasuda prema nekoj društvenoj grupi, već da promoviše naučne činjenice i pravilno razumevanje uzroka određenih pojava.

 

  • Poverenik ukazuje da se pripadnici LGBT populacije u Srbiji, i dalje suočavaju sa nasiljem, neprihvatanjem i brojnim drugim problemima. Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, gotovo četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege (22%), trećina njih ne želi da se sa njima druži (30%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (45%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom. Osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, susreću se sa nerazumevanjem i osudom čak i u svojim porodicama, i neretko su žrtve fizičkog i psihičkog nasilja. Rezultati istraživanja o LGBT osobama u Evropskoj uniji (EU), Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje je sprovela Agencija EU za osnovna prava (FRA) 2019. godine, pokazuju da više od polovine LGBT osoba u Srbiji (53%) izbegava da bude otvoreno oko svog LGBT identiteta članovima porodice, prijateljima i komšijama iz straha da će biti napadnuti, maltretirani ili da će im pretiti. Takođe, imaju tendenciju da svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet sakriju u javnom prevozu (63%), na javnim mestima i u zgradama (59%), kao i u kafićima, restoranima, pabovima i klubovima (49%). Većina LGBT osoba izbegava da javno drže za ruku istopolnog partnera (71%). Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika rasprostranjena je u različitim oblastima života i ima dalekosežne efekte na ukupnu dobrobit i zdravlje LGBT osoba. Shodno tome, LGBT osobe u Srbiji manje su zadovoljne svojim životom u poređenju sa opštom populacijom. Stigma i diskriminacija sprečavaju LGBT osobe da ostvare svoj puni potencijal i ometaju njihov doprinos razvoju društva. Istraživanje FRA o položaju LGBT osoba otkrilo je da je 17% LGBT ispitanika u prethodnih pet godina doživelo fizičke ili seksualne napade, a 41% je doživelo uznemiravanje u prethodnih 12 meseci zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Većina LGBT osoba koje su doživele nasilje (82% u slučaju fizičkog ili seksualnog napada i 90% u slučaju uznemiravanja) odlučilo je da to ne prijavi. Glavni razlozi za neprijavljivanje fizičkih ili seksualnih napada bili su: nedostatak poverenja u policiju (35%), strah od homofobne i/ili transfobne reakcije policije (29%), osećaj stida i srama (28%) i sumnja da bi se bilo šta dogodilo nakon prijavljivanja (27%)

 

  • Imajući u vidu obaveznost i značaj presuda Evropskog suda za ljudska prava, Poverenik za zaštitu ravnopravosti ukazuje na stavove koje je ovaj sud zauzeo u vezi sa pitanjima koja su predmet razmatranja. O diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, Evropski sud za ljudska prava govorio je i u svojoj presudi u predmetu Vejdeland i drugi protiv Švedske[7]. U lecima koji su bili predmet konkrtetnog postupka pred sudom, između ostalog nevedno je da homoseksualnost predstavlja „devijantnu seksualnu sklonost“, ima „moralno pogubno dejstvo“ na društvo i odgovorna je za razvoj HIV-a i side. Sve te tvrdnje predstavljale su, prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, teške navode pune predrasuda, čak iako nisu bile neposredni poziv na dela mržnje.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije mogao uvažiti navode iz izjašnjenja BB „da je bila zatečena pitanjem“, kao i da „ni jednog trenutka nije imala nameru da stigmatizuje LGBT+ populaciju“, iz razloga što u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere i svesti da se neko diskriminiše. S tim u vezi, Poverenik nalazi da predmetna izjava BB, po sebi predstavlja povredu dostojanstva grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, posebno imajući u vidu da takve izjave stvaraju neprijateljsko i uvredljivo okruženje za osobe drugačije seksualne orijentacije.

 

 

  1. MIŠLjENjE

BB, datom izjavom u emisiji emitovanoj 22.1.2023. godine, povredila odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB:

5.1. Da uputi pismo izvinjenja zbog javno iznetih, stigmatizujućih stavova o osobama drugačije seksualne orijentacije, organizaciji civilnog društva AA.

5.2. Da ubuduće vodi računa da se prilikom davanja izjava u medijima pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[4] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[5] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[6] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[7] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, predstavka broj 1813/07, presuda od 21.12.1999. godine

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon65-23 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja i medija Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top