646-21 Pritužba AA protiv JGSP „Novi Sad“ zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta

br. 07-00-00481/2021-02   datum: 14.12.2021.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi koje je podnela, AA, protiv JGSP „Novi Sad“ Novi Sad ( u daljem tekstu: JGSP „Novi Sad“) zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbama je navedeno da je podnositeljki pritužbe u više navrata bilo onemogućeno da nesmetano pristupi prevozu na liniji br. 8, dana 18. avgusta 2021. godine, 19. avgusta 2021. godine, neodređenog datuma krajem avgusta meseca, 1. septembra 2021. godine i 8. septembra 2021. godine, jer vozači koji su upravljali vozilima JGSP „Novi Sad“ nisu spuštali mehaničku rampu na vozilima koja je namenjena za ulaz/izlaz osobama sa invaliditetom, već je to činila ili personalna asistentkinja podnositeljke pritužbe ili neko treće lice. Imajući u vidu da je podnositeljka pritužbe podnela više pritužbi protiv istog pravnog lica, a radi se o istom pravnom osnovu i činjeničnom stanju, postupci po podnetim pritužbama su spojeni. U izjašnjenju na pritužbe je navedeno da je JGSP „Novi Sad“ Uputstvom o radu vozača del. br. 7706 od 29. avgusta 2019. godine bliže uredilo način rada voznog osoblja u gradskom, prigradskom i međumesnom saobraćaju Saobraćajnog sektora preduzeća, a koje između ostalog obuhvata i postupanje u slučaju kada je neko od putnika/ca osoba sa invaliditetom. Odredbom člana 15. navedenog uputstva propisano je da je, kod autobusa koji poseduje mehaničke rampe, za potrebe lica sa invaliditetom ili pratioca tog lica, vozač dužan da po zaustavljanju vozila na stajalištu preduzme sledeće radnje: obezbedi vozilo od samopokretnja, da po dolasku na srednja vrata zamoli putnike da se pomere iz zone rampe i prostora predviđenog za kolica, korišćenjem zaštitnih rukavica otvori rampu, uveze kolica ukoliko osoba ne može samostalno da ih uveze, predviđenim pojasom obezbedi kolica osobe sa invaliditetom, vrati rampu u prvobitni položaj i po povratku na vozačko mesto nastavi sa vožnjom, kao i da je procedura ista i za napuštanje vozila. U izjašnjenju  je takođe navedeno da je JGSP „Novi Sad“ organizovalo rad svih zaposlenih, a naročito vozača, kao krajnjih pružaoca usluge prevoza da se prema svim putnicima poštuje načelo jednakosti i da uživaju jednak položaj bez obzira na lično svojstvo. U prilogu izjašnjenja dostavljene su izjave vozača koji su upravljali autobusima u spornom periodu na liniji br. 8. Prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu važna je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kome teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi JGSP „Novi Sad“. U toku postupka je utvrđeno da je AA, zbog invaliditeta i činjenice da je korisnica kolica, bilo neophodno da joj se prilikom ulaska/izlaska iz vozila spusti rampa koja je namenjena za ulaz osoba sa invaliditetom. Tokom postupka utvrđeno je da je nesporno da je AA koristila usluge prevoza JGSP „Novi Sad“ u spornom periodu, kao i da su vozilima upravljali zaposleni u JGSP „Novi Sad“ koji prilikom ulaska/izlaska putnice nisu podizali/spuštali rampu namenjenu osobi sa invaliditetom, već je to činilo neko treće lice (personalna asistentkinja, drugi putnici/ce, blagajnik).  Nadalje, kako to proizlazi iz izjava BB i VV, ali i izjava vozača zaposlenih u JGSP „Novi Sad“,prema podnositeljki pritužbe nije postupano u skladu sa datim uputstvom i propisanom obavezom spuštanja rampe na vozilu prilikom ulaska/izlaska putnika/ce koja je osoba sa invaliditetom i preduzmanja drugih neophodnih radnji. Takođe, istim Uputstvom u članu 17. stav 5. propisano je da vozači kao krajnji pružaoci usluge preduzeća, predstavljaju preduzeće i da ne smeju da pokazuju lična raspoloženja tokom vožnje ili u komunikaciji sa putnicima. Imajući uvidu navedeno, Poverenik ukazuje da je pozitivnim propisima Republike Srbije nesumnjivo propisana dužnost obezbeđivanja pristupačnosti usluga, koja obuhvata i uslugu prevoza osobama sa invaliditetom. Poverenik ukazuje i da je Opštim komentarom Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, broj 2 (2014) na član 9, a koji se odnosi na pristupačnost, propisano da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu. Bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Polazeći od propisa koji su obavezujući u pogledu zabrane diskriminacije i obezbeđivanja pristupačnosti usluga prevoza osobama sa invaliditetom i primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da je propuštanjem da AA obezbedi pristupačnu uslugu prevoza spuštanjem rampe na vozilu koja je namenjena za ulaz/izlaz osoba sa invaliditetom na liniji br. 8, 18. avgusta 2021. godine, 19. avgusta 2021. godine, neodređenog datuma krajem avgusta meseca, 1. septembra 2021. godine i 8. septembra 2021. godine, JGSP „Novi Sad“ povredilo odredbe člana 6. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 27. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Zbog toga je JGSP „Novi Sad“ preporučeno: da uputi pisano izvinjenje AA, zbog diskriminatornog postupanja i neomogućavanja nesmetanog pristupa prevozu na liniji br. 8, dana 18. avgusta 2021. godine, 19. avgusta 2021. godine, neodređenog datuma krajem avgusta meseca, 1. septembra 2021. godine i 8. septembra 2021. godine, kao i da ubuduće vodi računa da se u okviru obavljanja poslova za koje je preduzeće osnovano, pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je više pritužbi AA iz Novog Sada, izjavljenih protiv Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“ Novi Sad (u daljem tekstu: JGSP „Novi Sad“) zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.
    • U pritužbama, AA je, između ostalog, navela:
  • da joj je kao korisnici invalidskih kolica najčešći problem sa kojim se susreće pri korišćenju usluga javnog prevoza nespuštanje rampe koja postoji na vozilima za ulazak za osobe sa invaliditetom;

 

  • da zbog invaliditeta ne postoji drugi način da uđe/izađe iz prevoza, ali da pojedini vozači bez obzira na tu činjenicu ne spuštaju rampu na vozilima i prave problem;

 

  • da je korisnica personalne asistencije i da kada vozač ne spusti rampu bude dovedena u neprijatnu situaciju zajedno sa personalnim asistentom, čiju bezbednost ne sme da ugrozi;
  • da je dana 8. septembra 2021. godine na liniji br. 7, autobus br. 1050, u 11:06 časova prilikom ulaska u autobus vozač hteo da podigne invalidska kolica, što je podnositeljki pritužbe bilo izuzetno neprijatno i stresno;

 

  • da je asistent tražio rampu, te da je vozač rampu besno otvorio i prilikom zatvaranja rampu zalupio uz komentar „a baš mora sa rampom“ , a prilikom izlaska na Štrandu je ostao u vozilu;

 

  • da je dana 1. septembra 2021. godine u vozilu br. 1051 u 20:09 časova, personalna asistentkinja zamolila vozača da spusti rampu, pri čemu je on odgovorio „Vi nemate nekoga da Vam pomogne?“;

 

  • da je vozaču tom prilikom rečeno gde će izaći, na šta je on izjavio da „će tu pitati nekog drugog da pomogne“;

 

  • da je krajem avgusta meseca na liniji br. 8 u vreme posle 18 časova, kod fakulteta, pri zahtevu da se spusti rampa, vozač autobusa br. 1088 izjavio da „nije trebovao rukavice“ za taj posao;

 

  • da je vozaču tom prilikom objašnjeno gde silazi pri čemu vozač nije izašao da spusti rampu i pored toga što je to od njega traženo;

 

  • da 18. avgusta 2021. godine vozač autobusa 1045 na liniji br. 8 nije hteo da spusti rampu uz komentar da to nije njegova obaveza i da ne sme da napušta vozilo;

 

  • da 9. avgusta 2021. godine vozač autobusa na liniji br. 8, br. autobusa 1086, u 18:45 časova nije hteo da izađe iz autobusa i spusti rampu za ulaz u kolica uz komentar „može i sama“;

 

1.3.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, a radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja zatražio izjave od svedokinja BB i VV.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje  JGSP „ Novi Sad “.

1.5. U izjašnjenju zakonskog zastupnika JGSP „Novi Sad“ Novi Sad direktora Ivana Radojičića,  br. 9322 od 8. novembra 2021. godine, navedeno je:

  • da su Odlukom o javnom prevozu putnika na teritoriji grada Novog Sada uređeni uslovi i način organizovanja i obavljanja javnog prevoza putnika, način i registracije i overe reda vožnje za gradski i prigradski prevoz, kao i druga pitanja od značaja za javni prevoz putnika na teritoriji grada Novog Sada;

 

  • da je Uputstvom o radu vozača del. broj 7706 od 29. avgusta 2019. godine preduzeće bliže utvrdilo način rada voznog osoblja u gradskom, prigradskom i međumesnom saobraćaju Saobraćajnog sektora preduzeća, a koji obuhvata kontrolu autobusa, putne dokumentacije, voznih karata, vožnje i rada vozača, način ophođenja prema putnicima, informisanje i prodaju voznih karata itd;

 

  • da je članom 15. navedenog uputstva propisano da: „ Kod autobusa koji poseduje mehaničke rampe, za potrebe lica sa invaliditetom i potrebe pratioca tog lica, vozač dužan da po zaustavljanju vozila na stajalištu: obezbedi vozilo od samopokretanja; po dolasku na srednja vrata zamoli putnike da se pomere iz zone rampe i prostora predviđenog za kolica; korišćenjem zaštitnih rukavica otvori rampu; uveze kolica ukoliko osoba ne može samostalno da ih uveze; predviđenim pojasom obezbedi kolica osobe sa invaliditetom; vrati rampu u prvobitni položaj; po povratku na vozačko mesto nastavi sa vožnjom; da je procedura ista i za napuštanje vozila;

 

  • da su povodom primljene pritužbe pozvali vozače koji su bili radno angažovani krajem avgusta i septembra 2021. godine na trasi linije broj 8, koji saobraća Hadži Ruvimovom ulicom u Novom Sadu, kao bi se izjasnili;

 

  • da je vozač-kondukter GG u svojoj izjavi del. broj 9032 od 25. oktobra 2021. godine naveo da je u periodu od 16. avgusta od 20. avgusta 2021. godine radio turnus 942, na liniji br. 8 u gradskom sobraćaju, da se sporni događaj desio oko 18:00 časova na okretnici kod Štranda;

 

  • da je podnositeljka pritužbe tih dana u najmanje tri navrata putovala na liniji broj 8, na kojoj je vozač upravljao;

 

  • da je podnositeljka pritužbe bila u kolicima i da je išla sa pratiocem, a da je svaki put kada bi je video podizao rampu na autobusu;

 

  • da je jednom prilikom na stajalištu bilo više putnika koji su čekali da se ukrcaju, da je pošao ka drugim vratima kako bi pomogao podnositeljki pritužbe, kada mu je prišao blagajnik DD i rekao da će on ukrcati podnositeljku pritužbe, a da vozač nastavi sa naplatom voznih karata i obavi polazak zakazan po redu vožnje;

 

  • da podnositeljku pritužbe poznaje godinama i da je ona uvek izražavala zahvalnost na ukazanoj pomoći, ali da je njen pratilac često nervozan i sklon raspravama i svađama, pa pretpostavlja da je njenom pratiocu zasmetao razgovor vozača sa blagajnikom DD ;

 

  • da su se nakon opisanog događaja i podnositeljka pritužbe i njen pratilac više puta vozile autobusom kojim je vozač upravljao i da je uvek podizana i spuštana rampa za ulazak i izlazak iz autobusa;

 

  • da je izjavu poslodavcu dao vozač-kondukter ĐĐ u kojoj je naveo da uvek izađe da pomogne prilikom ulaska i izlaska osobe sa invaliditetom;

 

  • da je povodom podnete pritužbe hteo da kolica ručno ubaci u autobus, ali da je pratilac podnositeljke pritužbe rekao da se ona boji takvog prelaska, nakon čega je rampu spustio;

 

  • da kasnije pri izlasku na okretnici na Štrandu nije bio u mogućnosti da odmah izađe iz autobusa zbog velikog broja putnika koji su se iskrcavali iz autobusa;

 

  • da kada je ugrabio priliku da pomogne podnosteljki pritužbe njen pratilac je već spustio rampu, a putnice su napustile autobus;

 

  • da je povodom pritužbi izjavu dao i vozač-kondukter EE, u kojoj je naveo da je 18. avgusta 2021. godine radio na liniji 8 gradskog saobraćaja krećući se sa Limana ka Novom naselju, da mu je podnositeljka pritužbe poznata od ranije jer se više puta vozila autobusom na toj liniji, a da rampu uvek spušta;

 

  • da je leti na stajalištu kod Štranda uvek gužva i da vozači zbog gužve nisu uvek u mogućnosti da odmah izađu i spuste rampu, pre svega zbog obaveze naplate voznih karata i kontrole ulaska putnika i čekiranja pretplatnih karata;

 

  • da je u više navrata izlazio iz autobusa da bi spustio rampu, ali da je tog dana prilikom polaska autobusa sa okretnice kod Štranda bila velika gužva i da zbog toga nije odmah izašao da asistira, a da je neko od putnika spustio rampu i pomogao podnositeljki pritužbe da uđe autobus pre nego što je stigao da izađe i spusti rampu, pa pretpostavlja da se podnositeljka pritužbe zbog toga uvredila;

 

  • da je JGSP „Novi Sad“ organizovalo rad na taj način da svi zaposleni, a posebno vozači kao krajnji izvršioci komunalne usluge za koju je JGSP „Novi Sad“ osnovan, poštuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se prema svim putnicima poštuje načelo jednakosti, da svi uživaju jednak položaj bez obzira na lična svojstva, te da nije izvršena diskriminacija na koju podnositeljka pritužbe ukazuje.

 

1.6.  Uz izjašnjenje zakonskog zastupnika JGSP „Novi Sad“, direktora Ivana Radojičića, dostavljene su i pisane izjave vozača autobusa GG, ĐĐ i EE kao i Uputstvo o radu vozača.

 

1.7. U iskazu svedokinje BB navedeno je da:

  • kao personalna asistentkinja sa AA radi od 9. avgusta 2021. godine i da njoj kao personalnoj asistentkinji najveći problem u radu predstavlja kretanje;

 

  • da su se najčešće kretale peške, međutim to zbog vremenskih uslova nije uvek bilo moguće, a najviše iz straha od toga koji će vozač naići i otvoriti vrata autobusa;

 

  • da je u dva meseca koliko radi sa AA imala najmanje tri puta neprijatnosti prilikom korišćenja vozila JGSP „Novi Sad“.

 

  • da je ona sama spuštala rampu na vozilima, što joj inače ne predstavlja problem, osim u slučajevima kada je ručica na rampi prljava, zapekla ili ne postoji, da ne bi dolazila u neprijatnu situaciju sa vozačima;

 

  • da je jednom prilikom mislila da će ih vozač tući jer je bio besan jer su tražile da spusti rampu na vozilu; da je sama spustila rampu, a da se vozač nije ni okrenuo;

 

  • da joj kao personalnoj asistentkinji nije jasno zbog čega predstavlja problem spuštanje rampe na vozilima, što je obaveza vozača gradskog prevoza.

 

1.8.  U iskazu svedokinje VV navedeno je da:

  • je ona prisustvovala brojnim neprijatnim situacijama kojima je AA bila izložena kao osoba sa invaliditetom u vezi sa pružanje usluga JGSP „Novi Sad“;

 

  • da se ona kao personalna asistentkinja suočavala sa tim problemom još 2020. godine, i da zbog toga, kao i većina osoba sa invaliditetom ne koriste usluge javnog gradskog prevoza jer vozači odbijaju da spuste rampu sa obrazloženjem da to nije njihov posao;

 

  • da je sama spuštala rampu, da su ručice uvek „zapečene“, što podrazumeva da mora da upotrebi šrafciger kako bi je očistila, a za to vreme AA čeka napolju;

 

  • da je onda sa uprljanim rukama uvede u autobus, smesti je na mesto i veže odgovarajućim pojasom, dok vozač sedi u autobusu i sve to posmatra;

 

  • da je u povredila kičmu, zbog čega su rešile da prestanu sa korišćenjem usluga JGSP „Novi Sad“;

 

  • da su ove godine bile izuzetno visoke temperature, pa su odlučile da se prevezu autobusom;

 

  • da su svaku neprijatnost i reakciju vozača prijavljivale JGSP „Novi Sad“- Službi za reklamacije sa fotografijom autobusa i registarskom oznakom;

 

  • da su svaki put tačno navodile šta su vozači govorili kada bi ih zamolile da spuste rampu, poput: „To nije moj posao.“, „Jel ti sama ne možeš?“, „Nađi nekog u busu da ti pomogne.“, „Ja ne smem da napuštam vozilo.“ i sl. ;

 

  • da u slučaju kada vozači izađu iz vozila konstatuju kako nisu zadužili rukavice ili pitaju svedokinju da li ima šrafciger ili kuku;

 

  • da je iz JGSP Novi Sad uvek stizalo automatsko obaveštenje da se izvinjavaju zbog pojedinačnih ispada vozača, da su oni obučeni i u obavezi da spuste rampu pa čak i da pomognu prilikom ulaska kolica;

 

  • da nekoliko dana nakon prijave Službi za reklamaciju, tasteri za rampu rade, vozači izlaze iz autobusa i ljubazni su, međutim to traje kratko i ponovo odbijaju da izađu iz vozila ili imaju razne izgovore zbog čega to ne čine;

 

  • da je sramno jer vozači smatraju da je AA osoba sa nedovoljno razvijenom inteligencijom i da ne razume ono što čuje.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u Izjavu vozača ĐĐ od 21. oktobra 2021. godine utvrđeno je da on uvek izađe iz vozila kako bi pomogao prilikom ulaska „invalidskih“ kolica, ali pošto nije hteo da gubi na vremenu hteo je da kolica u vozilo ubaci ručno, ali da mu je pratilac korisnice kolica rekao da se ona takvog prelaza boji. Tada je rampu spustio i zatvorio, a polugu „nabio nogom“, kako niko od putnika ne bi zapeo. Nadalje je utvrđeno da na Štrandu nije mogao odmah da izađe iz autobusa, jer je izlaznost putnika bila velika, zbog sezone na Štrandu. Kada je bio u mogućnosti, izašao je iz vozila da pomogne pratiocu, koji se u međuvremenu već snašao.

 

  • Uvidom u Izjavu vozača EE od 21. oktobra 2021. godine utvrđeno je da je vozač dana 18. avgusta 2021. godine radio na liniji broj osam, krećući se od Limana ka Novom Naselju, kao da mu je poznata osoba koja je korisnica kolica. Kada je u prilici on spusti rampu na pomenutoj liniji, ali je uvek gužva oko Štranda, pa nije uvek u mogućnosti da izađe. Utvrđeno je i da prvi put nije spustio rampu, a   septembra 2021. godine je izašao i rampu spustio, dok je u povratku sa Limana do Novog naselja bila velika gužva i nije odmah izašao iz vozila, jer je bilo nemoguće brzo izaći zbog gužve. Utvrđeno je da je u izjavi navedeno da je korisnici kolica neko već pomogao da izađe iz vozila, zbog čega se ona uvredila.

 

  • Uvidom u izjavu GG br. 9032 od 25. oktobra 2021. godine utvrđeno je da je u periodu od 16. avgusta 2021. godine do 20. avgusta 2021. godine radio na turnusu 942, linija 8 kao i da su polasci svaki dan oko 18:00 časova sa okretnice Štrand. Nadalje je utvrđeno da je u to vreme, najmanje tri puta putovala žena korisnica kolica sa pratiocem, kao i da kada je postavljao autobus na stanicu puštao putnike na prednja vrata, a kada bi video osobu korisnicu kolica, otvarao bi i druga vrata sa rampom. Takođe je utvrđeno i da s obzirom na to da je bio zauzet prodajom karata, u dva navrata su u spuštanju rampe pomogla dva putnika, on lično i blagajnik. Tom prilikom mu je blagajnik rekao da se on vrati na vozačko mesto kako ne bi gubili vreme i da će on spustiti rampu, na šta je on odgovorio da je mogao i pratilac da pomogne u spuštanju rampe.  U izjavi Zečević Novice navodi se da poznaje podnositeljku pritužbe godinama i da se ona uvek zahvaljivala  na pomoći, a da je osoba koja je njen pratilac nezahvalna i svađalački tip. Nakon ovih događaja, podnositeljka pritužbe se vozila još nekoliko puta autobusom kojim je on upravljao i da je uvek izlazio da rampu spusti, osim u slučajevima kada ga neko pretekne u tome.

 

  • Uvidom u Uputstvo o radu vozača del. br. 7706 od 29. avgusta 2019. godine utvrđeno je da se ovim Uputstvom bliže određuje način rada voznog osoblja u gradskom, prigradskom i međumesnom saobraćaju Saobraćajnog sektora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“ Novi Sad. Uvidom u član 15. stav 1. Uputstva propisano je da je kod autobusa koji poseduju mehaničke rampe, za potrebe lica sa invaliditetom ili pratioca tog lica, vozač dužan da po zaustavljanju vozila na stajalištu: 1) obezbedi vozilo od samopokretanja; 2) po dolasku na srednja vrata zamoli putnike da se pomere iz zone rampe i prostora predviđenog za kolica; 3) korišćenjem zaštitnih rukavica otvori rampu; 4) uveze kolica, ukoliko osoba ne može sama da ih uveze; 5) predviđenim pojasom obezbedi kolica osobe sa invaliditetom; 6) vrati rampu u prvobitni položaj; 7) po povratku na vozačko mesto nastavi vožnju; dok je stavom 2. istog člana propisano da je procedura ista prilikom napuštanja vozila osobe sa invaliditetom. Nadalje, članom 16. stav 1. propisano je da je vozač dužan da se putnicima obraća na ljubazan način rečima „Dobar dan“, „molim Vas pokažite Vašu voznu kartu“, „Hvala Vam“, a članom 17. stav 5. istog Uputsva propisano da vozač mora biti svestan da, kao krajnji izvršilac usluge preduzeća, on predstavlja preduzeće i da ne sme da pokazuje lična raspoloženja tokom vožnje ili u komuniciranju sa putnicima.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i antidiskriminacione propise.

 

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

  • Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[4], čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[5]. Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da „usvoji odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava priznatih Konvencijom; preduzme sve odgovarajuće mere u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; uzdržava se od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da državni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom[6].“
  • Ustav Republike Srbije[7], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
  • Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[8] propisana je zabrana diskriminacije na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga. Pod uslugom se smatra svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Odbijanje pružanja usluga iz ovog člana predstavlja diskriminaciju osoba sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozio život i zdravlje same osobe sa invaliditetom ili život i zdravlje drugog lica. Odredba člana 27. zabranjuje diskriminaciju zbog invaliditeta u svim granama saobraćaja.
  • Strategijom za unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine[9] kao opšti cilj propisano je izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom u uživanju svih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uz puno poštovanje njihovog dostojanstva i individualne autonomije, obezbeđivanja nezavisnosti, slobode izbora i pune i efektivne participacije u svim oblastima društvenog života, uključujući i život u zajednici. Pored opšteg cilja, kao jedan od posebnih ciljeva propisana je povećana društvena inkluzija osoba sa invaliditetom koji će se između ostalog realizovati doslednim sprovođenjem propisa, uz pojačanje inspekcijskog nadzora, kontinuiranim radom, dugoročnom saradnjom i zajedničkim planiranjem i obezbeđivanjem fondova radi unapređivanja stanja u pogledu pristupačnosti javnih objekata, saobraćajne infrastrukture i prevoznih sredstava u javnom prevozu putnika, pristupačnosti informacija i komunikacija, kao i usluga namenjenih javnosti.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet pritužbi, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je JGSP „Novi Sad“ Novi Sad povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, u pogledu omogućavanjaAA , osobi sa invaliditetom, da pristupi vozilima JGSP „Novi Sad“ na liniji br. 8, dana 18. avgusta 2021. godine, 19. avgusta 2021. godine, neodređenog datuma krajem avgusta meseca, 1. septembra 2021. godine i 8. septembra 2021. godine.
  • Pre upuštanja u odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je podnositeljka pritužbe podnela više pritužbi protiv istog pravnog lica. S obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o istom pravnom osnovu kao i činjeničnom stanju, postupci po podnetim pritužbama su spojeni, te je traženo izjašnjenje u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Da bi se odgovorilo na pitanje da li su u konkretnom slučaju povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, od ključne važnosti je primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je došlo do akta diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na JGSP „Novi Sad“ Novi Sad.
  • Iz utvrđenog činjeničnog stanja može se zaključiti da je nesporno da su na liniji 8 vozači GG, ĐĐ, EE upravljali vozilima na kojima postoji rampa za osobe sa invaliditetom i da je AA koristila navedena vozila u spornom periodu. Nadalje, analizom navoda iz pritužbi kao i iskaza svedokinja BB i VV, utvrđeno je da su vozači koji su upravljali vozilima na liniji br. 8 dana 18. avgusta 2021. godine, 19. avgusta 2021. godine, neodređenog datuma krajem avgusta meseca, 1. septembra 2021. godine i 8. septembra 2021. godine, nisu spuštali rampu za ulaz za osobe sa invaliditetom, pri ulasku ili pri izlasku iz vozila, čime je podnositeljka pritužbe onemogućena da koristi usluge JGSP „Novi Sad“ Novi Sad. Prilikom nespuštanja rampe, vozači su davali različita obrazloženja da to nije u opisu njihovog posla, da nisu zadužili dodatnu radnu opremu, da može neko drugi da joj pomogne i slično. Imajući u vidu navedeno može se konstatovati da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim da je došlo do akta diskriminacije, odnosno da je zbog svog invaliditeta onemogućena da koristi usluge prevoza koju pruža JGSP „Novi Sad“ Novi Sad.
  • Imajući u vidu citirano pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je JGSP „Novi Sad“ ponudilo, pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ovo preduzeće preduzelo sve mere kako bi AA obezbedilo pristup javnom gradskom prevozu, s obzirom da je osoba sa invaliditetom i korisnica kolica.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je JGSP „Novi Sad“ u izjašnjenju navelo da Odlukom o javnom prevozu putnika na teritoriji Grada Novog Sada uređen način i uslovi organizovanja javnog prevoza putnika, način registracije i overe reda vožnje za gradski i prigradski prevoz, kao i druga pitanja od značaja za javni prevoz putnika na teritoriji grada Novog Sada. Takođe, JGSP „Novi Sad“ je Uputstvom o radu vozača del. br. 7706 od 29. avgusta 2019. godine bliže uredilo način rada voznog osoblja u gradskom, prigradskom i međumesnom saobraćaju, Saobraćajnog sektora preduzeća, a koji obuhvata kontrolu autobusa, putne dokumentacije, voznih karata, vožnje rada vozača, način ophođenja prema putnicima, informisanje i drugo. Takođe, Poverenik nadalje konstatuje da je u izjašnjenju navedeno da je u članu 15. Uputstva propisano da kod autobusa koji poseduje mehaničke rampe, za potrebe lica sa invaliditetom ili pratioca tog lica, vozač dužan da po zaustavljanju vozila na stajalištu preduzme sledeće radnje: obezbedi vozilo od samopokretnja, da po dolasku na srednja vrata zamoli putnike da se pomere iz zone rampe i prostora predviđenog za kolica, korišćenjem zaštitnih rukavica otvori rampu, uveze kolica ukoliko osoba ne može samostalno da ih uveze, predviđenim pojasom obezbedi kolica osobe sa invaliditetom, vrati rampu u prvobitni položaj i po povratku na vozačko mesto nastavi sa vožnjom, kao i da je procedura ista i za napuštanje vozila. Takođe, je utvrđeno da je članom 17. stav 5. istog uputstva propisano i da vozači moraju imati svest da kao krajnji pružaoci usluge prevoza predstavljaju preduzeće, pri čemu ne smeju da pokazuju svoja lična raspoloženja tokom vožnje ili u postupanju sa putnicima. JGSP „Novi Sad“ je pozvalo vozače koji su upravljali vozilima da se izjasne povodom događaja koji su predmet pritužbi, koje je Poverenik posebno cenio.
  • S tim u vezi, Poverenik je konstatovao da su vozači- zaposleni u JGSP „Novi Sad“ ĐĐ, EE i AA upravljali vozilima na liniji br.8 u vreme koje je navedeno u pritužbi. Poverenik nadalje konstatuje da je vozač ĐĐ u svom izjašnjenju naveo da on uvek izađe da pomogne, ali da je hteo da ubaci kolica ručno u autobus, kako ne bi gubio na vremenu, što je podnositeljka pritužbe odbila, pa je rampu spustio. Pri izlasku to nije mogao da učini jer je bila velika gužva na Štrandu. Konstatovano je i da je vozač EE u svojoj izjavi naveo da je radio na liniji broj 8, da kada je u prilici on spusti rampu, ali da to nije učinio 18. septembra 25021. godine. Utvrđeno je i da je na navednoj liniji stalno gužva zbog Štranda i da nije u mogućnosti uvek da izađe jer ima naplatu karata i čekiranje putnika. Konstatovano je i da je naveo da je 1. septembra 2021. godine izašao i spustio rampu, ali da je pri povratku sa Limana ka Novom Naselju bila gužva, pa nije odmah izašao jer nije bio u mogućnosti, a neko je već neko pomogao izlazak iz vozila. Poverenik konstatuje i da je vozač GG upravljao vozilom na liniji br. 8, u periodu od 16. avgusta 2021. godine do 20. avgusta 2021. godine, da je na toj liniji bila velika gužva oko Štranda, da kako je bio zauzet prodajom karata, dva putnika su pomogla ulazak spuštajući rampu, a da je on nekoliko puta podizao i spuštao rampu.
  • Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja može se zaključiti da su vozači, svi zaposleni u JGSP „Novi Sad“ u više navrata vozili podnositeljku pritužbe, da su u nekim slučajevima izvršavali svoju obavezu u skladu sa članom 15. Uputstva o radu vozača koje je doneo JGSP „Novi Sad“, odnosno da su spuštali rampu za osobe sa invaliditetom prilikom ulaska ili izlaska iz vozila, ali da je najčešće to činilo neko treće lice (blagajnik, ostali putnici, pratilac i dr.). U izjašnjenju na pritužbu se takođe navodi da JGSP „Novi Sad“ Novi Sad organizovalo rad na način da svi zaposleni, a posebno vozači kao krajnji izvršioci usluge prevoza putnika poštuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, kao i da svi putnici/ce uživaju jednak položaj bez obzira na lično svojstvo. Međutim, činjenica da AA nije mogla da pristupi vozilima korišćenjem rampe za osobe sa invaliditetom, odnosno da vozači koji su upravljači vozilima nisu koristili rampu kako bi vozilo učinili pristupačnim, ukazuje na to da JGSP „Novi Sad“ nije preduzeo sve raspoložive mere kako bi obezbedio nesmetan pristup vozilima podnositeljki pritužbe, odnosno nije dostavilo dokaze na osnovu kojih bi se to moglo utvrditi, da je u konkretnom slučaju postupilo u skladu sa međunarodnim i domaćim pravnim aktima koji propisuju obavezu obezbeđivanja pristupačnosti, u cilju punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života.

 

  • Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja da je JGSP „Novi Sad“ donelo Uputstvo o radu vozača, koje u sebi sadrži detaljno razrađena pravila u pogledu postupanja vozača kada je neko od putnika/ca osoba sa invaliditetom. S tim u vezi Poverenik ukazuje da samo donošenje Uputstva nije dovoljno kako bi se osobama sa invaliditetom zaista omogućilo nesmetano i pristupačno korišćenje usluga ovog preduzeća, bez vršenja odgovarajućeg nadzora u njegovoj primeni kao i primenom drugih adekvatnih mera.

 

  • Takođe, Poverenik je cenio i navode iz izjava vozača, koji svoju radnu obavezu najčešće opisuju kao „pomoć“ koja se pruža osobi sa invaliditetom. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da JGSP „Novi Sad“ u okviru svoje delatnosti pruža uslugu prevoza, čiji su krajnji pružaoci usluga vozači. Kako je propisano odredbom člana 17. stav 5. Uputstva o radu vozača, vozači predstavljaju preduzeće zbog čega su dužni da postupaju na način koji u najvećoj mogućoj meri olakšava uživanje svih prava osoba sa invaliditetom, uz uvažavanje njihovih potreba, želja i mišljenja, saglasno opštem principu pune socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom. Naime, dostupnost usluga javnog gradskog prevoza je osobama sa invaliditetom neophodna, jer predstavlja preduslov za ostvarivanje većine drugih prava.

 

  • Takođe, s obzirom na navode pojedinih vozača da su ponudili da podnositeljku pritužbe unesu u vozilo bez korišćenja rampe, kako bi ubrzali polazak autobusa, Poverenik ukazuje da nošenje osoba koje su korisnici/ce kolica predstavlja neprijatno iskustvo za osobe sa ovom vrstom invaliditeta. Dodirivanje pomagala za kretanje, uključujući i kolica, predstavlja povredu ličnog prostora osobe sa invaliditetom, ukoliko se čini bez njenog pristanka. Zbog toga nošenje osobe koja je korisnik/ca kolica kako bi savladala fizičku barijeru ne predstavlja adekvatnu alternativu za mere kojima se omogućava pristupačnost vozila. Poverenik nadalje ukazuje da prenošnje i nošenje osobe koja koristi kolica predstavlja i dodatan rizik od povređivanja, naročito u situacijama kada je potrebna dodatna potpora nekog dela tela. Nadalje, na ovaj način, vređa se i dostojanstvo osobe sa invaliditetom i kod nje se stvara osećaj nemoći.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, a pristupačan prevoz je samo jedna od karika pristupačnosti koje omogućavaju osobi sa invaliditetom punu socijalnu uključenost, ali predstavlja najznačajniju kariku u lancu pristupačnosti. Nedostatak adekvatne usluge prilikom korišćenja prevoza onemogućava osobama sa invaliditetom da koriste ostale objekte i usluge i ostvaruju prava zagarantovana svim građanima i građankama. Poverenik ukazuje da je Opštim komentarom Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, broj 2 (2014) na član 9. koji se odnosi na pristupačnost propisano je da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu. Bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Strategijom o unapređenju položaja osoba sa invaliditetom koju je Republika Srbija donela za period od 2020. godine do 2024. godine kao jedan od posebnih ciljeva predviđena  je povećana društvena inkluzija osoba sa invaliditetom koji će se između ostalog realizovati doslednim sprovođenjem propisa, uz pojačanje inspekcijskog nadzora, kontinuiranim radom, dugoročnom saradnjom i zajedničkim planiranjem i obezbeđivanjem fondova radi unapređivanja stanja u pogledu pristupačnosti javnih objekata, saobraćajne infrastrukture i prevoznih sredstava u javnom prevozu putnika, pristupačnosti informacija i komunikacija, kao i usluga namenjenih javnosti.
  • Imajući u vidu sve navedeno, AA, zbog invaliditeta kao i činjenice da je korisnica kolica, bilo je neophodno da joj se omogući ulazak i izlazak iz vozila JGSP „Novi Sad“, korišćenjem rampe na vozilima ovog preduzeća, na način kako je propisano članom 15. Uputstva koje je donelo JGSP „Novi Sad“. Međutim, vozači- zaposleni koji su upravljali na liniji br. 8 u spornom periodu rampu nisu spuštali, zbog čega joj pravo na pristupačan prevoz nije omogućeno. Imajući to u vidu, kao i domaće i međunarodne propise i standarde koji se odnose na pristupačnost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje da je JGSP „Novi Sad“ Novi Sad, propuštanjem da AA obezbedi pristupačnu uslugu prevoza povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
  1. MIŠLjENjE

JGSP „Novi Sad“ Novi Sad, propuštanjem da AA obezbedi pristupačnu uslugu prevoza spuštanjem rampe na vozilu koja je namenjena za ulaz/izlaz osoba sa invaliditetom na liniji br. 8, 18. avgusta 2021. godine, 19. avgusta 2021. godine, neodređenog datuma krajem avgusta meseca, 1. septembra 2021. godine i 8. septembra 2021. godine, JGSP „Novi Sad“ povredilo odredbe odredbe člana 6. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 27. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje JGSP „Novi Sad“ Novi Sad:

  • Uputi pisano izvinjenje AA, zbog diskriminatornog postupanja i neomogućavanja nesmetanog pristupa prevozu na liniji br. 8, dana 18. avgusta 2021. godine, 19. avgusta 2021. godine, neodređenog datuma krajem avgusta meseca, 1. septembra 2021. godine i 8. septembra 2021. godine.
  • Ubuduće vodi računa da se u okviru obavljanja poslova za koje je preduzeće osnovano, pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da JGSP „Novi Sad“ Novi Sad  obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko JGSP „Novi Sad“ Novi Sad  ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 33.

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09

[5] član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[6] član 4. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 33/06; član 13.

[9] “Službeni glasnik RS”, broj 44/20.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon646-21 Pritužba AA protiv JGSP „Novi Sad“ zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top