br. 110-00-4/2022-02 datum: 21.09.2022. godine

MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANjE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANjA

Prof.dr. Darija Kisić Tepavčević, ministarka

11000 BEOGRAD

Nemanjina 22-24                                  

Predmet: Inicijativa za izmenu Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite

Poštovana gospođo Kisić Tepavčević,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u okviru svoje nadležnosti, propisane članom 33. stav 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućuje inicijativu da razmotri izmene i dopune odredaba Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[1] u pogledu ostvarivanja prava na uslugu personalne asistencije.

Naime, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje dopisom uz koji su poslati brojni prilozi u vidu komunikacije ovog udruženja sa centrima za socijalni rad na nivou jedinica lokalne samouprave, u kojoj su između ostalog istaknuti problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u obezbeđivanju usluge personalne asistencije, predlozi za izmenu regulative koja se odnosi na personalnu asistenciju. U dopisu je ukazano na odredbe Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, i to na odredbe koje se odnose na uslugu personalne asistencije koja je prema ovim odredbama ograničena isključivo na lica koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Kako je ostvarenje prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice koje ostvaruje pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica (iz člana 92. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti[2]) za koje je na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100% po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa, i lice koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova, to je jedan broj osoba sa invaliditetom onemogućen da koristi uslugu pesonalne asistencije.

S tim u vezi Poverenik ukazuje na pojedine zakonske odredbe kao i postavljene standarde u pružanju usluga podrške za samostalni život osoba sa invaliditetom.

U skladu sa članom 4. Zakonom o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Članom 40. stav 1. tačka 3. Zakona o socijalnoj zaštiti kao jedna od vrsta usluga socijalne zaštite posebno su navedene usluge podrške za samostalan život (stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu).

Članom 45. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednačile sa mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu.

Članom 57. ovog zakona propisano je da bliže uslove i standarde za pružanje i ostvarivanje usluga socijalne zaštite propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

S tim u vezi donet je Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Čl. 99-107. Pravilnika bliže je uređena ova usluga. Tako je članom 99. Pravilnika propisano da je usluga personalne asistencije dostupna punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I ili II stepenom podrške, koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, koja imaju sposobnosti za samostalno donošenje odluka, radno su angažovana ili aktivno uključena u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenog angažmana, odnosno uključene su u redovni ili individualni obrazovni program. Svrha ove usluge, u skladu sa članom 100. ovog pravilnika je pružanje odgovarajuće individualne praktične podrške koja je korisniku neophodna za zadovoljavanje ličnih potreba, uključivanje u obrazovne, radne i društvene aktivnosti u zajednici radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti. Članom 101. Pravilnika je propisano da se usluga personalne asistencije ostvaruje kroz aktivnosti kojima se, u skladu sa svrhom usluge, a u zavisnosti od identifikovanih potreba korisnika obezbeđuje praktična pomoć i podrška. Aktivnosti usluge personalne asistencije su usmerene ka održavanju i unapređenju kvaliteta života korisnika, u zavisnosti od identifikovanih potreba i kapaciteta za samostalno obavljanje određenih aktivnosti, kao i kapaciteta porodice korisnika i dostupnih resursa i po potrebi uključuju: 1) pomoć u održavanju lične higijene i zadovoljavanju osnovnih ličnih potreba (pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, kupanju, pranju kose, itd.); 2) pomoć u održavanju higijene stana, obavljanju svakodnevnih aktivnosti i zadovoljavanju osnovnih životnih potreba; (obezbeđivanju ishrane, nabavku namirnica, spremanje obroka, hranjenje, održavanju čistoće prostorija i itd.); 3) podizanje, premeštanje (transfer) i pomoć pri kretanju unutar i izvan korisnikove kuće, radnog mesta i mesta gde se odvijaju društvene i obrazovne aktivnosti, pomoć u korišćenju prevoza; 4) pomoć u korišćenju terapeutskih i zdravstvenih usluga i korišćenju i održavanju pomagala; 5) pomoć pri komunikaciji, socijalnim kontaktima i zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih, i drugih potreba i 6) pomoć pri obavljanju različitih radnih, obrazovnih i društvenih aktivnosti. Na osnovu identifikovanih potreba i procene dostupnih resursa, pružalac usluge i korisnik određuju obim i vrstu angažovanja personalnog asistenta (član 102. Pravilnika).

Odredbom člana 209. tačka 2. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da se iz budžeta jedinice lokalne samouprave finansiraju usluge podrške za samostalan život, osim usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom.

Prema članu 212. Zakona o socijalnoj zaštiti, u troškovima usluge socijalne zaštite učestvuju korisnik, srodnik koji ima zakonsku obavezu i mogućnost izdržavanja korisnika, lica koja su preuzela obavezu plaćanja troškova pružanja usluge i Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom.

Članom 213. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da kriterijume i merila za određivanje učešća korisnika u troškovima usluge socijalne zaštite propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave zavisno od toga gde se obezbeđuju sredstva za finansiranje usluge.

U Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji (ESRP), koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine predviđen je nastavak procesa deinstitucionalizacije i razvoj vaninstitucionalnih usluga u zajednici, odnosno obezbeđivanje sredstava i profesionalnih kapaciteta za širenje i razvoj vaninstitucionalnih usluga, kao što je, između ostalog i personalna asistencija.

Takođe Republika Srbija usvojila je i Strategiju deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštitu u zajednici za period od 2022-2026. godine[3] (i pripadajući akcioni plan), koja, između ostalog, treba da omogući razvoj usluga socijalne zaštite u zajednici, što će doprineti da korisnici sistema socijalne zaštite kojima je potrebna intenzivnija podrška većinu svojih potreba zadovoljavaju u prirodnom okruženju. U ovom dokumentu istaknuto je, u analiziranju problema, da se rasprostranjenost usluge personalne asistencije praktično „nije (značajno) promenila od 2013. godine“, s obzirom da je „razvijena u oko 12% lokalnih samouprava, sa neznatnim povećanjem obuhvata korisnike, od 196 u 2012. godini do 223 u 2018. godini“.

Imajući u vidu sve navedeno, koristeći svoja ovlašćenja iz člana 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije upućujemo ovu inicijativu Ministarstvu u cilju razmatranja izmene člana 99. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite i proširenja obuhvata korisnika ove usluge, na način da uslugom personalne asistencije ne budu samo obuhvaćeni korisnici prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica.

S tim u vezi prosleđujemo Vam i dopis udruženja u kojem su predstavljeni problemi pojedinih osoba sa invaliditetom u praksi, odnosno osoba koje nisu korisnici usluge personalne asistencije usled neznatno manjeg telesnog oštećenja, a kod kojih postoji potreba za korišćenjem navedene usluge.

[1] „Službeni glasnik RS“ , br. 42/13, 89/18 i 73/19

[2] „Službeni glasnik RS“, broj  24/11

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 12 od 1. februara 2022.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

605-22 Inicijativa za izmenu Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite