br. 021-01-01523/2026-02 datum: 1.7.2026.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac““:

– da prilikom zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme za novu školsku godinu postupaju u skladu sa zakonom i načelom zabrane diskriminacije, te da svoje odluke zasnivaju isključivo na objektivnim i profesionalnim kriterijumima, a ne na kriterijumima koji su u vezi sa ličnim svojstvima kandidata, kao što su političko ubeđenje, pripadnost političkoj, sindikalnoj ili drugoj organizaciji ili bilo koje drugo stvarno ili pretpostavljeno lično svojstvo propisano članom 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti se tokom 2025. godine obratio veliki broj prosvetnih radnika koji su ukazivali da im, iako su dugi niz godina radili u sistemu obrazovanja, nisu produženi, odnosno ponovo zaključeni ugovori o radu na određeno vreme u školama, zbog njihovog učešća u protestima, sindikalnim aktivnostima ili drugim vidovima podrške podrške protestima. Prema podacima iz Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2025. godinu[2], broj pritužbi u kojima su podnosioci naveli da su diskriminisani na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama (70), kao i na osnovu političkog ubeđenja (76) kao ličnog svojstva, u oblasti rada i zapošljavanja — najčešće u oblasti prosvete — gotovo se udvostručio u odnosu na prethodnu godinu. Trend podnošenja pritužbi po ovim osnovima nastavljen je i tokom 2026. godine, a Poverenik je doneo i veći broj mišljenja u kojima je utvrđena diskriminacija na osnovu političkog ubeđenja, kao i pripadnosti političkoj i/ili sindikalnoj organizaciji.

Analizom podnetih pritužbi uočeno je da je u svim predmetima zajedničko to da zaposlenima u školama nisu produžavani ugovori o radu na određeno vreme, odnosno da sa njima nisu ponovo zaključivani ugovori, iako su svoje radne obaveze obavljali odgovorno i profesionalno. S tim u vezi, kao ključno pitanje postavilo se da li su za takvo postupanje postojali objektivni, opravdani i na zakonu zasnovani razlozi, odnosno da li je nezaključivanje novih ugovora bilo u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvima podnosilaca pritužbi, pre svega njihovim političkim ubeđenjem ili pripadnošću političkoj i/ili sindikalnoj organizaciji. Takođe, treba napomenuti da statuti obrazovnih institucija propisuju da se stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum škole između ostalog staraju i o obezbeđivanju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada; kao i da vrednuju rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika, prate i utvrđuju rezultate rada sa učenicima u procesu obrazovanja i vaspitanja, i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno – vaspitnog rada.

Ustav Republike Srbije^[3]  u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu 11. propisuje da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. Stavom 2. ovog člana propisano je da za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Članom 14. ove konvencije zabranjena je diskriminacija, odnosno, propisano je da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[4], kojim je u članu 2. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 16. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacija u oblastu rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, dok zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, kao i lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Zakonom o zabrani diskriminacije u članu 25. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. Članom 59. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci ili sindikalnoj organizaciji.  (član 25. stav 1). Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Zakon o radu[5], u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Odredbom člana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme. Izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme (stav 9).

Pored toga, Poverenik ukazuje i Konvenciju br. 111 o diskriminaciji u zapošljavanju i zanimanju (1958), koju smo ratifikovali, a koja prema članu 1(1)(a) Konvencije br. 111 zabranjuje diskriminaciju na osnovu političkog mišljenja, članstva u sindikatu ili političkog uverenja u zapošljavanju i zanimanju. MOR-ova praksa potvrđuje to da političko mišljenje i članstvo u sindikatu ne mogu biti osnova za raspoređivanje na niže radno mesto ili otpuštanje, osim u slučajevima kada je to opravdano inherentnim zahtevima posla ili potrebama državne bezbednosti. MOR preporučuje da države članice obezbede efektivnu zaštitu zaposlenih od diskriminacije na osnovu političkog mišljenja ili sindikalnog delovanja. Jedan od takvih mehanizama je i postupak za zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom.

Prema rezultatima istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“[6] učesnici istraživanja u prva tri osnova po kojima je diskriminacija najprisutnija takođe navode političko opredeljenje (55%). Prema podacima Mreže univerzitetskih profesora zabeleženi su slučajevi u kojima 33 nastavnika širom Srbije nije dobilo produžetak ugovora o radu. Oni smatraju da postoji obrazac prema kojem direktori nisu produžili ugovore nastavnicima koji su učestvovali u protestima, dok su onima koji nisu protestovali ugovori produženi, što predstavlja tešku diskriminaciju. Prema navodima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije – NSPRS^[7], više od 100 zaposlenih u školama ostalo je bez posla ili bez produžetka ugovora u ovoj školskoj godini zbog odmazde vezane za učešće i podršku protestima. U publikaciji je navedeno da je Ministarstvo prosvete potvrdilo da je 25 direktora škola smenjeno, a da je čak 75 direktora podnelo ostavke, dok su u Nišu lokalne vlasti zamenile čitave školske odbore u 26 škola.^[8]

Posebno je potrebno napomenuti da profesionalan, stručan i kvalitetan kadar u obrazovanju predstavlja temelj svakog savremenog i funkcionalnog obrazovnog sistema, budući da neposredno utiče na kvalitet nastave, razvoj učenika i ukupnu stabilnost obrazovnih institucija. S tim u vezi, od posebnog je značaja da se u oblasti obrazovanja obezbede uslovi u kojima se rad i napredovanje zaposlenih zasnivaju isključivo na stručnosti, rezultatima rada i objektivnim kriterijumima, uz puno poštovanje principa jednakosti i zabrane diskriminacije,

Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. upućuje preporuku mera školi da prilikom zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme za novu školsku godinu postupaju u skladu sa zakonom i načelom zabrane diskriminacije, te da svoje odluke zasnivaju isključivo na objektivnim i profesionalnim kriterijumima, a ne na kriterijumima koji su u vezi sa ličnim svojstvima kandidata, kao što su političko ubeđenje, pripadnost političkoj, sindikalnoj ili drugoj organizaciji ili bilo koje drugo stvarno ili pretpostavljeno lično svojstvo propisano članom 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 9.

[2] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2026/03/PZR-RGI-2025.pdf

[3] Ustav Republike Srbije „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[4] Zakon o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017, 95/2018 – autentično tumačenje i 109/2025 – dr. zakon)

[6] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

[7] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf

[8] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

594-26 Preporuka mera Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“