br. 07-00-47/2020-02 datum: 5.4.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA iz Beograda, protiv BB, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, jezika i verskog i političkog ubeđenja. Podnosilac pritužbe je naveo da živi u Beogradu, sa stalnim nastanjenjem u Srbiji, a da od aprila 2017. godine, vrši dužnost Upravnika zgrade u kojoj živi. Istakao je da BB, koji živi u istoj zgradi, od februara 2019. godine, javno izražava nezadovoljstvo i netrpeljivost prema njemu, koja je zasnovana na nacionalnoj pripadnosti, i to na način da na oglasnoj tabli ostavlja uvredljive natpise i poruke koje mu lično upućuje (npr, šta si ti: Katolik ili pravoslavac, osim što si prevarant“) zatim da ga je pri susretu pljuvao i nazivao ga „ustašom“ i tome slično. BB se nije izjasnio na navode pritužbe.  Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza, primenjujući i pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, utvrđeno je da postupci BB predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje imaju za cilj povredu dostojanstva AA, zbog njegove nacionalne pripadnosti, i stvaranje straha, neprijateljskog i uvredljivog okruženja, kao i da, takođe, predstavlja i govor kojim se podstiče diskriminacija i mržnja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je BB diskriminatornim postupanjem i upućivanjem uvredljivih poruka i natpisa kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, kao i stvara strah, neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje prema AA tokom 2019. godine i početkom 2020. godine povredio odredbe čl. 11 i 12. Zakona o zabrani diskriminacije. BB je preporučeno da uputi pisano izvinjenje AA, zbog diskriminatornog postupanja i upućivanja neprijateljskih i uvredljivih poruka i natpisa, kao i da ubuduće vodi računa da se pridržava propisa o zabrani diskriminacije. 

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA, izjavljenom protiv BB, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, jezika, verskog i političkog ubeđenja.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:

• da od aprila 2017. godine, vrši dužnost Upravnika zgrade u kojoj živi, kao strani državljanin (Republika Hrvatska), sa odobrenim stalnim nastanjenjem u Beogradu;
• da BB od februara 2019. godine, javno izražava nezadovoljstvo tom činjenicom, uvredljivim natpisima na oglasnim tablama u vlasništvu stambene zajednice, što je zabeleženo na kamerama video nadzora;
• da je na godišnjoj skupštini stanara video snimak prikazan vlasnicima stanova, nakon čega je doneta odluka da se od BB zatraži nadoknada štete, ali da nije postojao efikasan način za realizaciju ove odluke;
• da je redovno suočen sa ispljuvanim i oštećenim poštanskim sandučetom;
• da je BB u dva ili tri navrata, prilikom direktnih susreta pljuvao ispred njegovih nogu i nazivao ga „ustašom“;
• da je isprejao novogodišnje nalepnice Deda Mraza, a kada ih je zamenio novim, BB je nastavio da ih skida i baca ispred njegovih vrata;
• da je nacionalna i verska netrpeljivost izražena u poslednjem aktu, kada je na oglasnoj tabli osvanuo natpis: „AA šta si: Katolik ili pravoslavac, osim što si prevarant“, uz iscrtane četničke i ustaške simbole.
• da je zbog ovog natpisa dobio i SMS poruku od uznemirene stanarke koja traži reakciju.
  • Uz pritužbu su dostavljeni snimci video nadzora, fotografije oglasne table, screen shot fotografija SMS poruke sustanarke, kao i imena svedoka koja bi identifikovala BB na snimcima video nadzora.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], u toku postupka, dostavio zahtev za izjašnjenje BB, kako bi se izjasnio na navode iz pritužbe. Međutim, BB se do okončanja postupka nije izjasnio na navode pritužbe, iako je zahtev primio. Naime, BB je, najpre 27. aprila 2020. godine, telefonskim putem obavestio Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da je primio dopis ovog organa br.07-00-47/2020 od 25.3 2020. godine, sa zahtevom da se u roku od 15 dana izjasni na navode pritužbe. Međutim, naveo je da, s obzirom da živi sam i da ima preko 65 godina, zbog zabrane kretanja i vanrednog stanja, nije u mogućnosti da izjašnjenje dostavi putem pošte, kao ni elektronskim putem, jer za to nema uslova. Takođe, istakao je da će se izjasniti na navode pritužbe nakon ukidanja vanrednog stanja. Nakon toga, Poverenik je dopisima od 20.1.2021 i 22.2.2021. zatražio od BB da ovom organu dostavi izjašnjenje, ali su vraćeni sa naznakom pošte „nije tražio“. Takođe, isti dopis koji je upućen 10.3.2021. godine, brzom poštom, vraćen je 19.3.2021. godine, sa naznakom „11:56 časova-javlja se, nije u mogućnosti da dođe u Beogradu je“.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskrminacije zatražio izjašnjenje od lica koja su u pritužbi navedena kao svedoci, a koji bi identifikovali BB na snimcima video nadzora.
  • U izjavi svedokonje VV, navedeno je:
• da se u poslednjih godinu dana u ulazu njihove zgrade, na oglasnoj tabli na kojoj upravnik zgrade postavlja obaveštenja za stanare zgrade, veoma često pojavljuju uvredljivi natpisi na račun upravnika koji su danima javno dostupni svim stanarima zgrade, kao što je i natpis: „AA šta si, katolik ili pravoslavac, osim što si prevarant“.
• da joj se upravnik lično požalio na činjenicu da je suočen sa neprimerenim ponašanjem stanara BB (pljuvanje njemu ispred nogu pri susretu, nazivanje „ustašom“, pljuvanje po poštanskom sandučiću i sl);
• da je upravnik sačuvao (jedan snimak iz februara i tri iz decembra 2019. godine i jedan iz januara ove godine, na kojima se vidi ispisivanje oglasne table i skidanje novogodišnjih čestitki sa zida u ulazu) i da je uvidom u snimak videla da je osoba na snimcima stanar njihove zgrade BB.

• U izjavi svedokinje GG, navedeno je:

• da je počev od februara 2019. godine, konstantno upoznata sa problemima koje AA ima sa komšijom BB, kao upravnik grade u ulici J. G. br…, a u kojoj je i ona živala godinama;
• da joj se AA povremeno žalio na postupanje BB (ispisivanje uvredljivih poruka, pljuvanje po poštanskom sandučetu i neprimerenog obraćanja pri međusobnom susretu), i pokazivao joj  fotografije oglasne table i video snimke, na kojima je videla da se na njima nalazi komšija BB, koji joj je poznat iz viđenja;
• da pošto često dolazi u posetu u ovaj ulaz, i sama je imala prilike da često vidi uvredljive natpise na oglasnoj tabli, uključujući i natpis: „AA šta si, katolik ili pravoslavac, osim što si prevarant“.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U toku postupka utvrđeno je da AA živi u Beogradu, u ulici J. G., kao državljanin Republike H., i da od aprila 2017. godine, obavlja dužnost upravnika zgrade.

• Na osnovu navoda pritužbe, izjava svedoka i dostavljenih fotografija utvrđeno je da je BB, koji živi u zgradu u ulici J. G., tokom 2019. godine i početkom 2020. godine na oglasnoj tabli u ulazu zgrade ostavljao uvredljive poruke i komentare upućene AA, a koji su zasnovani na nacionalnoj osnovi. Tako je, na oglasnoj tabli u ovoj zgradi postavljen natpis sledeće sadržine: „AA, šta si ti, pravoslavac ili katolik, osim što si prevarant. Uz ovaj tekst iscrtan je ustaški simboli pored reči katolik. Na osnovu izjava svedoka, utvrđeno je da je natpis ove sadržine ostavio BB, s obzirom da su ga svedoci identifikovali nakon uvida u snimak video nadzora iz zgrade, što su naveli u svojim izjavama. Takođe, uvidom u fotografije utvrđeno je da je preko teksta/obaveštenja koje je na oglasnoj tabli postavio i potpisao upravnik zgrade, ispisano „Prevarant“ sa pokaznom strelicom na potpis AA.

• Na osnovu navoda pritužbe i  izjava svedoka,  BB više puta je vređao i uznamiravao AA, na način da mu je pljuvao ispred nogu pri susretu, nazivajući ga „ustašom“, zatim pljuvao po poštanskom sandučetu, uklanjao novogodišnje čestitke koje je AA postavljao na panou u ulazu zgrade i bacao ispred njegovih vrata.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjave svedoka kao i dostavljene priloge.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje

3.3. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[5]

3.4.  Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 4. propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 11. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.  Članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama člana 24. je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.5. Odredbama člana 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[6] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnoj manjini.

Analiza navoda pritužbe i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je BB, svojim postupcima,  natpisima i porukama upućenim AA, upravniku zgrade u ul. J. G., povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.7. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Dakle, pravo na slobodu izražavanja nije neograničeno. Prema odrebama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava.

3.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz pritužbe, dostavljene dokaze i izjave svedoka. Iz utvrđenog činjeničnog stanja i ove analize proizlazi da je AA bio izložen raznim uvredljivim i diskriminatornim postupcima BB. Naime, prema navodima AA, a koji su potvrđeni izjavama svedoka u ovom predmetu, BB je, počev od februara 2019. godine, u više navrata, ostavljao uvredljive natpise na oglasnoj tabli, nakon što je AA, kao upravnik zgrade, postavio obaveštenje za stanare koji žive u ovoj zgradi. Svedoci su potvrdili da im je poznato da BB, koji živi u njihovoj zgradi, na oglasnoj tabli ispisuje uvredljive sadržaje i poruke, koje upućuje upravniku zgrade. Tako je, npr. na jednom od obaveštenja koje je potpisao AA, kao upravnik zgrade, preko celog teksta velikim slovima olovkom crvene boje napisano „Prevarant“. Zatim, na oglasnoj tabli je bio tekst sledeće sadržine: „AA, šta si ti, pravoslavac ili katolik, osim što si prevarant“. Uz ovaj natpis iscrtani su i ustaški simboli pored reči katolik. Ovakvo postupanje BB izazvalo je uznemirenost i stanara zgrade u ul. J. G. Ovo potvrđuju i dokazi dostavljeni uz pritužbu i to fotografija SMS poruke sustanarke, u kojoj je navedeno: „Komšija, uznemireni smo zbog natpisa na oglasnoj tabli. Da li je potreban zvanični zahtev za prikaz sa kamere ko je počinilac kako bi se prijavilo nadležnim organima u ime komšija. Jer poslednji ispad nekoga od nas je užasan i ne treba da se toleriše“.

3.9. Pored toga, AA je u pritužbi naveo da je BB i raznim drugim postupcima izražavao netrpeljivost prema njemu zbog njegove nacionalne pripadnosti (nazivao ga ustašom, pljuvao mu ispred nogu pri susretu, pljuvao mu poštansko sanduče). Kako o ovom navodima nisu priženi neposredni dokazi, imajući u vidu da su svedoci u iskazima naveli da su čuli od AA o ovakvim neprimerenim postupcima BB, važna je primena pravila o  preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu pritiv koga je podneta pritužba. S tim u vezi, u toku postupka, Poverenik je, kao što je navedeno, više puta (četiri)  uputio zahtev za izjašnjenje BB, kako bi se izjasnio na navode pritužbe. Međutim, do okončanja postupka, BB se nije izjasnio na navode pritužbe, odnosno nije pružio dokaze kojima bi opovrgao navode pritužbe o navedenom diskriminatornom postupanju.

3.10. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da su postupci BB imali za cilj uznemiravanje i povredu dostojanstva AA, zbog njegove nacionalne pripadnosti, čime je stvoreno ponižavajuće, uvredljivo i neprijateljsko okruženje, ali takođe predstavlja i govor kojim se podstiče diskriminacija i mržnja. Ovo posebno ako se ima u vidu poruka koju je BB uputio AA, na oglasnoj tabli u zgradi (gde su javno dostupni svim stanarima) „AA, šta si ti, pravoslavac ili katolik, osim što si prevarant“, uz iscrtane ustaške simbole. Izražavanje ovakvih ideja i mišljenja ne uživa zaštitu prema domaćim propisima ali i međunarodnim standardima.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je nesporno da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišljenje i lične stavove, što predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Drugim rečima, sloboda govora ne sme da se koristi kao izgovor za vređanje i ponižavanje drugih ljudi i stvaranje okruženja u kojem će se osećati izopšteno, izolovano, i u riziku da kao ličnosti budu svedeni samo na svoje lično svojstvo (u ovom slučaju nacionalnu pripadnost) koje može da se javno komentariše na nedopustiv i uvredljiv način. Još je opasnije ukoliko se ovakav govor koristi da bi se izražavale ideje i mišljenje kojima se podstiče diskriminacija i mržnja prema nekom licu ili grupi lica. Kvalifikovanje ili percepcija bilo kog pojedinca samo kroz prizmu nacionalne pripadnosti, osim što stvara predrasude i dovodi do diskriminacije, predstavlja isključivanje svih ostalih svojstava i karakteristika koje svaku osobu pojedinačno čini jedinstvenom.

3.12. Imajući u vidu da se ovakvo postupanje BB dešava među stanarima jedne zgrade, koji zajedno koriste delove zgrade, Poverenik pored propisa na koje je ukazao u delu ovog mišljenja koji se odnosi na pravni okvir, ukazuje i na  Odluku o opštim pravilima kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji grada Beograda[7]. U skladu sa ovom odlukom stanari su, između ostalog dužni da ne ometaju ostale stanare u mirnom korišćenju posebnog i zajedničkog dela zgrade i da ne ugrožavaju bezbednost drugih lica.

4. MIŠLjENjE

Diskriminatornim postupanjem i upućivanjem uvredljivih poruka i natpisa kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, kao i stvara strah, neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje prema AA tokom 2019. godine i početkom 2020. godine, BB je povredio odredbe čl. 11. i 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB da:

5.1. Uputi pisano izvinjenje AA, zbog diskriminatornog postupanja i upućivanja neprijateljskih i uvredljivih poruka i natpisa.

5.2. Ubuduće vodi računa da se pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[4] Član 46. stav 1. Ustava Republike Srbije

[5] Član 46. stav 2 Ustava Republike Srbije

[6] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, broj 72/09 – dr. zakon, 97/13 – odluka US i 47/18

[7] „Službeni list grada Beograda“, broj 101/19

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

58-20 Utvrđena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti