br. 07-00-368/2022-02 datum: 5.1.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je A.A. podneo protiv kompanije B.B. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. Podnosilac pritužbe je između ostalog naveo da su cene pojedinačnih usluga u okviru paketa „Osobe sa invlaiditetom 1 i 2“ koji uključuju cene razgovora, SMS i interneta veće, u odnosu na cene pojedinačnih usluga u „GO START“ i „TOTAL 5“ paketima. U izjašnjenju privrednog društva je navedeno da su različiti tarifni paketi kreirani prema različitim potrebama korisnika B. B. mobilne mreže, i kao takvi su dostupni pod jednakim uslovima svim građanima i građankama, sa izuzetkom „paketa za osobe sa invaliditom“ koji mogu da zaključe samo osobe sa invaliditetom. Dalje je navedeno da su tarifni paketi „Osobe sa invaliditetom“ i „Osobe sa invaliditetom 2“ namenjeni: slepim licima, gluvim licima i ostalim kategorijama osoba sa invaliditetom. Takođe je navedeno da je tarifni paket „Osobe sa invaliditetom 2“ koncipiran za potrebe osoba sa oštećenim sluhom, tako da ne uključuje „voice” uslugu u paketu već je fokusiran na SMS i „Data“ dodatke. Ukoliko korisniku kao osobi sa invaliditetom ne odgovara ponuđeni tarifni paket, on u svakom trenutku ima mogućnost da bira bilo koji komercijalni paket iz portfolija koji trenutno odgovara njegovim potrebama. U izjašnjenju je pojašnjeno da kompanija B. B. ne isključuje niti ograničava korisnike sa invaliditetom da imaju obavezu da zaključe ugovor za neki od dva ponuđena paketa za osobe sa invaliditetom, već im pruža mogućnost i pravo da biraju bilo koji komercijlani paket za koji smatraju da im odgovara po ceni i sadržini. Nakon sprovedenog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja Poverenik je doneo mišljenje da ponudom tarifnih paketa „„Osobe sa invaliditetom“ i „Osobe sa invaliditetom 2“ privredno društvo B. B. nije povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A., koju je podneo protiv protiv B. B., zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je uputio mejl kompaniji povodom tarifnih paketa za osobe sa invaliditetom, koji su po njegovom mišljenju diskriminatorni;

– da je u mejlu koji je dostavio u prilogu pritužbe a koji je upućen B. B. naveo da su tarifni paketi za osobe sa invaliditetom „nekorektni“;

– da su tarifni paketi za osobe sa invaliditetom „nekorektni“ i da je uporedio „najnepovoljnije cene paketa za zdrave osobe i osobe sa invaliditetom“;

– da  postoje dva tarifna paketa za osobe sa invaliditetom, i da su pojedinačne usluge interneta, poziva u mreži i van mreže u okviru tih paketa znatno veće u odnosu na cene istih usluga u okviru „TOTAL”  i „GO START“ tarifnih paketa.

– da je u u mejlu uporedio pojedinačne cene usluga u okviru „TOTAL 5“ i „GO START“ paketa sa paketom za osobe sa invaliditetom.

– da smatra da je došlo do kršenja člana 6. i člana 26.  Zakona o zabrani diskriminacije.

1.2. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) Elektronsko pismo koje je uputio 5. avgusta 2022. godine, na mejl adresu B. B.; 2) Elektronska prepiska sa zaposlenim u B. B. iz novembra meseca 2021. godine.

1.3. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[1] Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatražio je izjašnjenje na navode iz pritužbe od generalnog direktora B. B..

U izjašnjenju B. B., višeg pravnog savetnika U B. B., između ostalog, navedeno je:

– da je kompanija detaljno proverila navode koje je istakao korisnik A. A. koji se odnose na diskriminaciju na osnovu ličnog svojstva invaliditet i da su utvrdili da ne postoji diskriminacija u konkretnom slučaju;

–  da u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, operater elektronskih komunikacija nema zakonsku obavezu kreiranja tarifnih paketa za osobe sa invaliditetom, i da se svi tarifni paketi iz portfolija kompanije u skladu sa tržišnom i poslovnom politikomo mogu menjati;

– da su tarifni paketi „Osobe sa invaliditetom“ i „Osobe sa invaliditetom 2“ namenjeni: slepim licima, gluvim licima i ostalim kategorijama osoba sa invaliditetom (ratni i mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi, osobe obolele od distrofije, paraplegije, kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize, lica kojima je u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđena kategorija invalidnosti);

– da je tarifni paket „Osobe sa invaliditetom 2“ koncipiran za potrebe osoba sa oštećenim sluhom, tako da ne uključuje „voice” uslugu u paketu već je fokusiran na SMS i „Data“ dodatke;

– da su neosnovani i netačni navodi podnosioca pritužbe da zbog sadržine tarifnog paketa za osobe sa invaliditetom, u poređenju sa tarifnim paketima za „zdrave osobe“ B. B. stavlja osobe sa invaliditetom u nepovoljan položaj;

– da podnosilac pritužbe pogrešno tumači odredbe člana 26. Zakona o zabrani diskriminacije zato što kompanija ni na koji način ne isključuje ili daje prednost „zdravim osobama u odnosu na osobe sa invaliditetom“, obzirom da su uslovi korišćenja tarifnih paketa za osobe sa invaliditetom prilagođeni upravo tim licima i da su u odnosu na većinu komercijalnih tarifnih paketa povoljniji;

– da ne postoji zakonski osnov koji obavezuje operatera da cene tarifnih paketa za osobe sa invaliditetom budu najjeftinije u svim uslugama koje operater pruža svojim korisnicima;

– da ukoliko korisniku kao osobi sa invaliditetom ne odgovara ponuđeni tarifni paket, on uvek ima mogućnost da bira bilo koji komercijalni paket iz portfolija koji trenutno odgovara njegovim potrebama;

– kompanija B. B. ne isključuje niti ograničava korisnike sa invaliditetom da imaju obavezu da zaključe ugovor za neki od dva ponuđena paketa za osobe sa invaliditetom, već im pruža mogućnost i pravo da biraju bilo koji komercijalni paket za koji smatraju da im odgovara po ceni i sadržini;

– da je B. B.kao društveno odgovorna kompanija realizovala različite projekte za osobe sa invaliditeom kao što su „Aplikacija ruke govore“, „Telecentar“, opremanje učionica i domova za gluvu i nagluvu decu u Beogradu, Jagodini i Subotici računarima i internetom.

– da shodno navedenom B.B. nije prekršio propise Republike Srbije i da podnosilac pritužbe nije diskriminisan u smislu Zakona o zabrani diskriminacije.

1.4. Uz izjašnjenje dostavljeno je punomoćje o zatupanju br. 314/60/21.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u zvaničnu internet prezentaciju B., utvrđeno je da u ponudi imaju postpejd tarife „Paket osobe sa invaliditetom“, koji iznosi 600,00 dinara i uključuje 1000,00 dinara kredita u mesečnoj pretplati“. „Paket osobe sa invaliditetom 2“, koji iznosi 1094,00 dinara i uključuje u pretplati 1000 SMS poruka i 2000 megabajta interneta.

• Takođe je utvrđeno da društvo B.B, trenutno ima u ponudi još 9 posptejd tarifnih paketa, i to:  pet „Total paketa“ u cenovnom rasponu od 2000,00 do 80490, dinara, tri „Go paketa“ u cenovnom rasponu od 800,00 do 1849,00 dinara, i  jedan „Paket za decu“ u iznosu od 1.149,00 dinara

• Utvrđeno je da društvo B.B., u ponudi ima i stare tarifne pakete koji su dostupni korisnicima koji ih još uvek koiste, a sklopili su ih pre nego što je kompanija ponudila nove tarifne pakete.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

• Ustav Republike Srbije^[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

• Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom^[4], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva^[5]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.5.  Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[7], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbom člana 13. stav 1. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. istog člana propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja.

3.6. Zakon o elektronskim komunikacijama[8] u članu 55. stav 1. tačka 5. propisuje da su osnovne usluge univerzalnog servisa posebne mere koje osobama sa invaliditetom i socijalno ugroženim korisnicima osiguravaju jednake mogućnosti za pristup javno dostupnim telefonskim uslugama, uključujući upućivanje poziva službama za hitne intervencije, uslugama obaveštenja i javnim telefonskim imenicima.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li ponuda tarifnih paketa „Osobe sa invaliditetom“, Osobe sa invaliditetom 2“ predstavljaju diskriminaciju osoba sa invaliditetom.

3.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije, dok  predmet ovog postupka nije bilo ispitivanje eventualno drugih povreda prava koja nisu u nadležnosti ovog državnog organa.

3.9. Nesporno je da je privredno društvo B.B. ovlašćeno da kao mobilni operater koji obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti, određuje svoju poslovnu politiku i proizvode kojim želi da zadovolji potrebe jedne ili više ciljnih grupa potrošača te je slobodan da kreira posebne tarifne pakete na osnovu poslovnih potreba i istraživanja tržišta u skladu sa zakonom.

3.10. Podnosilac pritužbe je naveo da su cene pojedinačnih usluga u okviru paketa „Osobe sa invaliditetom“ koji uključuju cene razgovora u mreži i van mreže, i interneta veće, u odnosu na cene pojedinačnih usluga u „GO START“ i „TOTAL 5“ paketima. U izjašnjenju privrednog društva je navedeno da je tarifni paket „Osobe sa invaliditetom“, koncipiran za sve osobe sa invaliditetom, a tarifni paket „Osobe sa invaliditetom 2“, je pre svega namenjen za potrebe osoba sa oštećenim sluhom , tako da ne uključuje „Voice“ uslugu u paketu već je fokusiran na SMS i „Data“ dodatke u okviru paketa.

Poverenik je analizirao navode iz pritužbe i izjašnjenja koji se odnose na cene pojedinačnih usluga u okviru paketa „Osobe sa invaliditetom 1“ za koji mesečna pretplata iznosi 660,00 dinara, a u pretpltatu je uključeno 1000,00 dinara za sve usluge u okviru mreže i „GO START“, paketa za koji mesečna pretplata iznosi 1000,00 dinara i utvrdio sledeće:

– cena SMS u domaćem saobraćaju u okviru paketa „Osobe sa invaliditetom 1“ iznosi 2,24 dinara, dok je cena SMS u okviru paketa „GO START“ 6,91 dinara;

-cena minuta u domaćem saobraćaju u okviru paketa „Osobe sa invaliditetom 1“ iznosi 9,11 dinara, dok je cena minuta u okviru paketa „GO START“ 12,90 dinara;

-cena MMS-a u domaćem saobraćaju u okviru paketa „Osobe sa invaliditetom 1“ iznosi 15,00 dinara, dok je cena MMS-a u okviru paketa „GO START“ 16,50 dinara.

-u okviru „GO START“ paketa je uključeno 100 minuta ka svim domaćim mrežama, 5000 minuta u  mreži i 500 MB interneta.

Takođe cena paketa „Osobe sa invaliditetom 2“ iznosi 1.094,00 dinara i u okviru paketa je uključeno 1000 poruka i 2000 MB interneta. U okviru paketa cena minuta u nacionalinm mrežama iznosi 10,89 dinara a cena SMS poruke 5,39 dinara.

3.11.Na osnovu uporedne analize tarifnih paketa može se konstatovati da su cene pojedinačnih usluga u ovkiru paketa „Osobe sa invaliditetom 1 i 2“, znatno povoljnije od paketa „GO START“, sa sruge strane „GO START“ tarifni paket nudi određene povoljnosti u vidu određenog broja minuta, MB i SMS poruka koje se ne tarifiraju. Takođe kako je navedeno u izjašnjenju paket „Osobe sa invaliditetom 2“, je kreran pre svega za osobe sa oštećenim sluhom tako da se u okviru paketa određen broj SMS poruka i MB interneta ne tarifira već čini sastavni deo paketa usluga.  Na osnovu navednog može se zaključiti da tarfini paketi „Osobe sa invaliditetom 1 i 2“ koji su kreirani isključivo za osobe sa invaliditetom, nude određene povoljnosti u odnosu na paket „GO START“, sa druge strane „GO START“, paket u određenim aspektim nudi prednosti i dostupan je svim korisnicima.

3.12. U izjašnjenju privrednog društva dalje je navedeno da ukoliko korisniku kao osobi sa invaliditetom ne odgovara ponuđeni tarifni paket, on u svakom trenutku ima mogućnost da bira bilo koji komercijalni paket iz portfolija koji trenutno odgovara njegovim potrebama, „i da kompanija B. B. ne isključuje niti ograničava korisnike sa invaliditetom da zaključe ugovor za neki od dva ponuđena paketa za osobe sa invaliditetom, već im pruža mogućnost i pravo da biraju bilo koji komercijlani paket za koji smatraju da im odgovara po ceni i sadržini“.

3.13. S tim uvezi, po sprovedenom postupku je kao nesporno utvrđeno da su različiti tarifni paketi kreirani prema raziličitim potrebama korisnika, i kao takvi su dostupni pod jednakim uslovima svim građanima i građankama, sa izuzetkom „paketa za osobe sa invaliditom“ koji mogu da zaključe samo osobe sa invaliditetom. Prema navodima iz izjašnjenja nesporno je da ukoliko pomenuti paket usluga ne odgovara potrebama i zahtevima osobe sa invaliditetom, ona je slobodna da odabere neki od drugih ponuđenih paketa pod jednakim uslovima kao ostali građani i građanke. Dakle činjenica da „postpejd paket za Osobe sa invaliditetom“, ne nudi pojedine pogodnosti koje nude pojedini „TOTAL paketi“ i „GO paketi“, ne predstavlja diskriminaciju, jer su osobe sa invaliditetom slobodne da odaberu upravo neki od pomenutih tarifnih paketa. Potencijalnu diskriminaciju bi mogla da predstavlja situacija u kojoj bi osobe sa invaliditetom mogle da odaberu „isključivo tarifne pakete za osobe sa invaliditetom“. Širokom ponudom različitih tarifnih paketa privredno društvo je dalo mogućnost svim potencijalnim korisnicima da pronađu tarifne pakete koji im najviše odgovaraju, dok je osobama sa invaliditetom ponudilo još dva dodatna tarifna paketa, kao dodatnu mogućnost da izaberu ove pakete ukoliko im odgovaraju usluge u okviru tih paketa.

3.14. Stoga, sagledavajući utvrđene činjenice i relevantne pravne propise, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da B. B. ponudom tarifnih paketa „Osobe sa invaliditetom i Osobe sa invaliditetom 2„ i kreiranim uslugama u okviru paketa, nije izvršen akt diskriminacije osoba sa invaliditetom

4. MIŠLjENjE

Ponudom tarifnih paketa „Osobe sa invaliditetom“ i „Osobe sa invaliditetom 2“, privredno društvo B. B. nije povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21)

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br.  98/06 i  115/21)

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[5] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom,  član 1. stav 1.

[6]„ Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 44/2010, 60/2013 – odluka US, 62/2014 i 95/2018 – dr. zakon

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

524-22 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja usluga na osnovu ličnog svojstva invaliditet