br. 07-00-508/2026-02 datum: 6.10.2026.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da postupa po pritužbama zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije[1], daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere, na osnovu člana 33. stav 1. tačka 2. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), povodom pritužbe koju je podnela advokatkinja AB u ime i uz saglasnost AA, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje
MIŠLjENjE
Osnovna škola BB stavila je AA u neopravdano nepovoljniji položaj u oblasti rada i zapošljavanja na osnovu pola i porodičnog statusa, prilikom odlučivanja o angažovanju nastavnika srpskog jezika za školsku 2025/2026. godinu, čime je povredila odredbe člana 16. u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 2. i članu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Osnovnoj školi BB
PREPORUKU
Osnovnoj školi BB preporučuje se:
- Da preduzme raspoložive mere radi otklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja prema AA.
- Da preduzme mere kako bi obezbedila da se prilikom odlučivanja o angažovanju nastavnika i radnopravnom položaju zaposlenih primenjuju objektivni i proverljivi kriterijumi, bez nepovoljnijeg postupanja prema zaposlenima zbog trudnoće, materinstva, porodičnog statusa ili korišćenja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, kao i da ubuduće u okviru obavljanja svojih poslova i aktivnosti dosledno poštuje propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Osnovna škola BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Osnovna škola BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena posebna žalba, a ukoliko ni nakon izricanja opomene ne otkloni povredu prava u zakonom propisanom roku, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
O b r a z l o ž e nj e
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se advokatkinja AB pritužbom podnetom u ime i uz saglasnost AA, protiv Osnovne škole BB, zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja.
U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
- da je AA bila u radnom odnosu na određeno vreme u Osnovnoj školi BB u periodu od 2. oktobra 2018. godine do 10. oktobra 2025. godine, pri čemu je od 2018. godine bila u neprekidnom radnom odnosu kod poslodavca;
– da je ugovorom o radu od 2. oktobra 2018. godine raspoređena na radno mesto nastavnice srpskog jezika, na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
– da je i ugovorima o radu od 2. septembra 2019. godine, od 1. septembra 2020. godine, od 1. septembra 2021. godine i od 1. septembra 2022. godine bila raspoređena na radno mesto nastavnice srpskog jezika, na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
– da je nakon navedenih ugovora zaključen Aneks ugovora o radu od 1. septembra 2023. godine, kojim je ugovoru o radu od 1. septembra 2022. godine dodata odredba prema kojoj se zaposlenoj produžava rok na koji je zasnovan radni odnos do isteka korišćenja prava na odsustvo u smislu člana 187. stav 2. Zakona o radu;
– da je poslodavac potom doneo rešenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta od 13. novembra 2023. godine, rešenje o odsustvu sa rada radi posebne nege deteta od 20. septembra 2024. godine i rešenje o odsustvu sa rada radi posebne nege deteta od 27. juna 2025. godine;
– da je direktorka škole, dok je AA koristila pravo na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, više puta telefonskim putem pozivala AA i insistirala da prekine odsustvo sa rada radi nege deteta i vrati se na posao;
– da je AA direktorku upoznala sa zdravstvenim stanjem svog sina, odnosno da ima urođenu hidronefrozu levog bubrega, da je bio hospitalizovan radi operacije pijeloplastike i ugradnje JJ stenta u totalnoj anesteziji u desetom mesecu života, nakon čega je bio pod stalnim nadzorom dečjeg hirurga, kao i da je bila neophodna još jedna intervencija, odnosno cistoskopska ekstrakcija JJ stenta u totalnoj anesteziji;
– da je, prema navodima iz pritužbe, i nakon navedenih hirurških intervencija, zbog suspektno veće bešike za predviđeni uzrast deteta, bilo neophodno stalno praćenje i nadzor majke, zbog čega AA nije bila u mogućnosti da se vrati na posao;
– da je, i pored toga što je direktorki dostavljala izveštaje lekara i mišljenja nadležnih komisija o zdravstvenom stanju deteta, direktorka insistirala da AA prekine pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i vrati se na posao, uz reči: „Sa tim se živi“;
– da je, prema navodima iz pritužbe, kadrovska služba svega nekoliko dana pre isteka odsustva sa rada radi posebne nege deteta pozvala AA i rekla joj da 10. oktobra 2025. godine dođe da potpiše rešenje o prestanku radnog odnosa, bez zaključivanja novog ugovora o radu na određeno vreme, iako je, kako je navedeno, direktorka škole pre toga više puta pozivala AA telefonom i insistirala da prekine odsustvo sa rada i vrati se na posao;
– da je 10. oktobra 2025. godine poslodavac doneo rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan;
– da podnositeljka pritužbe smatra da prestanak radnog odnosa, odnosno nezaključivanje novog ugovora o radu na određeno vreme, odmah nakon povratka sa odsustva sa rada radi posebne nege deteta, predstavlja akt diskriminacije na osnovu njenih ličnih svojstava – pola, trudnoće i porodičnog statusa;
– da je, prema njenim saznanjima, potreba za nastavnikom srpskog jezika i dalje postojala u trenutku prestanka njenog radnog odnosa, kao i da je kao njena zamena po ugovoru o radu na određeno vreme bila zaposlena VV;
– da je VV, pored fonda časova koje je, prema navodima pritužbe, predavala kao zamena AA, imala i druge časove;
– da VV, za razliku od AA, nije imala završenu obaveznu obuku za rad sa odraslima, koja je, prema navodima pritužbe, neophodna za rad u predmetnoj školi, kao i da je imala znatno manje radnog iskustva od aa kao nastavnica u obrazovanju odraslih;
– da je samo nekoliko meseci nakon prestanka radnog odnosa AA, nastavnica VV premeštena u drugu školu, nakon čega je celokupni fond časova koje je ona držala kao nastavnica srpskog jezika dodeljen novim nastavnicima;
– da je škola tada zaključila ugovore o radu na određeno vreme sa tri nastavnice srpskog jezika koje su, prema navodima pritužbe, imale manje radnog iskustva od AA, nisu imale iskustvo kao nastavnice za rad sa odraslima i nisu imale završenu obuku za rad sa odraslima;
– da, i nakon premeštaja nastavnice VV i angažovanja novih nastavnica srpskog jezika, AA nije ponuđen ugovor o radu;
– da podnositeljka pritužbe smatra da je na taj način stavljena u nepovoljniji položaj zbog korišćenja prava koja su joj zakonom garantovana, da ovakvo postupanje poslodavca ukazuje na nejednak tretman i povredu principa jednakih mogućnosti i zabrane diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja;
– da AA ima dugogodišnje iskustvo u radu nastavnice srpskog jezika, da je prvi radni odnos zasnovala 2012. godine na određeno vreme, da je u periodu od 2012. do 2018. godine radila sa povremenim prekidima, a da je od 2018. godine u Osnovnoj školi BB bila u neprekidnom radnom odnosu do 10. oktobra 2025. godine;
– da je tokom svog dugogodišnjeg profesionalnog angažovanja kontinuirano radila na stručnom napredovanju i usavršavanju, o čemu poseduje brojna uverenja, sertifikate i potvrde koje je dostavila uz pritužbu;
– da je kao nastavnica srpskog jezika u Osnovnoj školi BB, pored redovnog izvođenja nastave i stručnog usavršavanja, svake godine aktivno učestvovala u organizaciji i realizaciji brojnih vannastavnih aktivnosti, među kojima su obeležavanje Dana škole, školske slave Sveti Sava, Dana žena, Međunarodnog dana Roma, Dečje nedelje, kao i drugih kulturnih, obrazovnih i društvenih tribina i manifestacija;
– da je do odlaska na porodiljsko odsustvo imala veoma dobre profesionalne odnose sa kolektivom i direktorkom škole i da je za svoj rad, zalaganje i odgovoran pristup poslovnim obavezama dobijala pohvale i priznanja;
– da je svoj profesionalni razvoj posebno usmeravala na unapređivanje nastavne prakse i sticanje kompetencija neophodnih za kvalitetno izvođenje nastave odraslim polaznicima, te da je 2019. godine uspešno završila obaveznu obuku za rad sa odraslima;
– da je, prema navodima pritužbe, rad u osnovnom obrazovanju odraslih specifičan i da nastavnici koji realizuju program osnovnog obrazovanja odraslih moraju proći obaveznu obuku za ostvarivanje programa obrazovanja odraslih;
– da činjenica da je na radno mesto nastavnika srpskog jezika najpre primljena jedna nastavnica koja je nakon nekoliko meseci premeštena u drugu školu, a da je potom postojala potreba za tri nastavnice srpskog jezika sa kojima je zasnovan radni odnos na određeno vreme, dok su, prema navodima pritužbe, sve one imale manje radnog iskustva od AA i nisu imale završenu obaveznu obuku za rad sa odraslima, a AA posle sedam godina rada kod poslodavca i dugogodišnjeg radnog iskustva nije ponuđen ugovor o radu, ukazuje na nejednako postupanje poslodavca i diskriminaciju na osnovu pola, trudnoće i porodičnog statusa.
Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: 1) rešenje o otkazu ugovora o radu od 31. avgusta 2019. godine; 2) rešenje o otkazu ugovora o radu od 31. avgusta 2020. godine; 3) rešenje o otkazu ugovora o radu od 31. avgusta 2021. godine; 4) rešenje o otkazu ugovora o radu od 31. avgusta 2022. godine; 5) ugovor o radu od 1. septembra 2022. godine; 6) aneks ugovora o radu od 1. septembra 2023. godine; 7) rešenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta od 13. novembra 2023. godine; 8) rešenje o odsustvu sa rada radi posebne nege deteta od 20. septembra 2024. godine; 9) rešenje o odsustvu sa rada radi posebne nege deteta od 27. juna 2025. godine; 10) rešenje o prestanku radnog odnosa od 10. oktobra 2025. godine; 11) mišljenje Komisije za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta od 20. avgusta 2024. godine; 12) mišljenje Drugostepene komisije za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta od 10. aprila 2025. godine; 13) uverenje RF PIO od 20. oktobra 2025. godine; 14) list za novorođenče Klinike za ginekologiju i akušerstvo Odeljenje neonatologije od 24. oktobra 2023. godine; 15) otpusna lista sa epikrizom Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju od 11. septembra 2024. godine; 16) otpusna lista sa epikrizom Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju od 16. decembra 2024. godine; 17) izveštaj lekara specijaliste od 30. marta 2025. godine; 18) uverenje o savladanoj obuci programa stručnog usavršavanja od 13. decembra 2015. godine; 19) uverenje o savladanoj obuci programa stalnog stručnog usavršavanja od 4. maja 2018. godine; 20) uverenje o savladanoj obuci programa stručnog usavršavanja od 4. marta 2018. godine; 21) uverenje o savladanoj obuci programa stalnog stručnog usavršavanja od 8. oktobra 2018. godine; 22) uverenje o savladanoj obuci programa stalnog stručnog usavršavanja od 17. marta 2019. godine; 23) uverenje o savladanoj obuci programa stalnog stručnog usavršavanja od 28. juna 2021. godine; 24) uverenje o savladanoj obuci programa stalnog stručnog usavršavanja od 16. avgusta 2021. godine; 25) uverenje o savladanoj obuci programa stalnog stručnog usavršavanja od 7. jula 2022. godine; 26) uverenje o savladanoj obuci programa stalnog stručnog usavršavanja od 19. januara 2023. godine; 27) povelja za vođenje akcije „Milion velikih srca“ dodeljena 6. oktobra 2012. godine; 28) pismo preporuke Centra za podučavanje stranih jezika EducaMentis od 20. marta 2013. godine; 29) sertifikat o stručnom usavršavanju u oblasti metodike nastave srpskog jezika kao zavičajnog od 19. decembra 2014. godine; 30) potvrda Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju od 29. oktobra 2016. godine; 31) potvrda Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju od 4. decembra 2017. godine; 32) sertifikat za uspešno završenu multimedijalnu školu novinarstva 2017. godine; 33) zahvalnica Ekonomske škole za izuzetan doprinos literarnom konkursu u okviru kampanje „Stop nasilju“ povodom Međunarodnog dana dečjih prava od 30. decembra 2018. godine; 34) sertifikat Akademije Oxford o završenom nivou A2 kursa pismene komunikacije na web/blog.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje direktorke Osnovne škole BB (u daljem tekstu: Škola).
U izjašnjenju Škole, između ostalog, navedeno je:
– da Škola u svom radu postupa u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o radu, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o zaposlenima u javnim službama i drugim propisima kojima se uređuju radni odnosi i zabrana diskriminacije;
– da Škola u potpunosti osporava navode pritužbe kojima se ukazuje na diskriminaciju na osnovu pola i porodičnog statusa i ističe da se radni odnos AA zasnivao na osnovu ugovora o radu na određeno vreme, koji su zaključivani isključivo zbog potreba procesa rada i u skladu sa zakonskim mogućnostima i potrebama Škole u datom trenutku;
– da korišćenje bolovanja zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ni na koji način nije predstavljalo razlog za prestanak radnog odnosa, niti je uticalo na odluke škole u vezi sa angažovanjem zaposlenih;
– da je, po isteku poslednjeg ugovora o radu na određeno vreme i nakon prestanka zakonskog osnova za njegovo produženje, radni odnos AA prestao istekom vremena na koji je ugovor bio zaključen, u skladu sa važećim propisima;
– da su školske 2022/2023. godine, u periodu od 1. septembra 2022. do 31. avgusta 2023. godine, poslove nastavnika srpskog jezika obavljale AA sa procentom angažovanja od 39%, odnosno 15,6 časova nedeljno, GG sa procentom angažovanja od 23,6%, odnosno 9,4 časa nedeljno, i DD sa procentom angažovanja od 46,2%, odnosno 18,48 časova nedeljno;
– da su navedeni ugovori bili zaključeni na određeno vreme, bez konkursa, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine, na osnovu člana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
– da su 6. marta 2023. godine zaključeni aneksi ugovora o radu kojima je AA procenat angažovanja povećan na 43,7%, odnosno 17,48 časova nedeljno, a DD na 50,9%, odnosno 20,36 časova nedeljno, što se odnosilo na proširenje norme časova;
– da je AA 8. marta 2023. godine počela da koristi bolovanje zbog održavanja trudnoće, nakon čega su, usled uvećanja norme časova, aneksi ugovora o radu zaključeni sa GG i VV;
– da je Škola, na osnovu člana 153. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dobila saglasnost Ministarstva prosvete – Radne podgrupe za praćenje angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, od 6. februara 2023. godine, za raspisivanje konkursa na neodređeno vreme za jednog izvršioca, nastavnika srpskog jezika i književnosti sa 100% norme i visokom stručnom spremom;
– da je konkurs raspisan i sproveden u skladu sa zakonom, pri čemu je jedan od šest kandidata za prijem u radni odnos na neodređeno vreme bila i AA;
– da je 10. maja 2023. godine doneto rešenje o prijemu u radni odnos na neodređeno vreme ĐĐ, nastavnice srpskog jezika, a da je, kako nijedan od prijavljenih kandidata nije iskoristio pravo na žalbu, rešenje postalo konačno;
– da je sa ĐĐ zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno, kao i da su zaključeni aneksi ugovora o radu za DD i GG;
– da je, na osnovu zahteva ĐĐ, Škola dala saglasnost za njeno preuzimanje kod drugog poslodavca, 1. juna 2023. godine, nakon čega su slobodni časovi nastavnika srpskog jezika raspoređeni DD i GG;
– da su školske 2023/2024. godine, u periodu od 1. septembra 2023. do 31. avgusta 2024. godine, poslove nastavnika srpskog jezika obavljale DD sa procentom angažovanja od 69,8%, odnosno 27,92 časa nedeljno, i GG sa procentom angažovanja od 47,2%, odnosno 18,18 časova nedeljno, po osnovu ugovora o radu na određeno vreme, bez konkursa, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
– da je AA 1. septembra 2023. godine potpisala aneks ugovora o radu kojim joj je produžen ugovor o radu od 1. septembra 2022. godine;
– da je AA 13. novembra 2023. godine podnela zahtev za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i dostavila izveštaj lekara specijaliste, nakon čega je škola donela rešenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta;
– da su školske 2024/2025. godine, u periodu od 2. septembra 2024. do 31. avgusta 2025. godine, poslove nastavnika srpskog jezika obavljale DD sa procentom angažovanja od 17%, odnosno 6,8 časova nedeljno, i VV sa procentom angažovanja od 100%, odnosno 40 časova nedeljno, na osnovu ugovora o radu na određeno vreme, bez konkursa, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine;
– da je AA 20. septembra 2024. godine dostavila zahtev za odsustvo radi posebne nege deteta, uz mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta, nakon čega je škola donela rešenje o odsustvu sa rada radi posebne nege deteta;
– da je 29. aprila 2025. godine dostavljeno mišljenje o zdravstvenom stanju deteta nastavnice AA, na osnovu kojeg je škola donela rešenje o odsustvu sa rada radi nege deteta;
– da je za školsku 2025/2026. godinu potreban broj časova srpskog jezika iznosio 46,8 časova nedeljno, odnosno 117%, što je, kako je navedeno, vidljivo u dokumentima „Kvalifikacione strukture“ i „Koeficijenti zaposlenih u školi“ na portalu Centralnog informacionog sistema ISKRA za obračun zarada;
– da su školske 2025/2026. godine, u periodu od 1. septembra 2025. do 31. avgusta 2026. godine, poslove nastavnika srpskog jezika obavljale EE sa procentom angažovanja od 15,4%, odnosno 6,16 časova nedeljno, i VV sa procentom angažovanja od 100%, odnosno 40 časova nedeljno;
– da su ugovori sa EE i VV zaključeni na određeno vreme, bez konkursa, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine, na osnovu člana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
– da AA 10. oktobra 2025. godine nije ponuđen novi ugovor o radu, jer joj je radni odnos prestao po sili zakona, istekom vremena na koje je zasnovan;
– da je ugovor o radu AA bio zaključen na određeno vreme, a njegovo trajanje je, u skladu sa zakonom, bilo produženo do isteka prava na odsustvo radi posebne nege deteta;
– da, nakon prestanka tog zakonskog osnova, nije postojala zakonska mogućnost za dalje produžavanje istog radnog odnosa, niti su, prema navodima Škole, bili ispunjeni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, zbog čega je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa;
– da je Škola, na osnovu zahteva AA za isplatu novčane naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, donela rešenje o godišnjem odmoru;
– da 10. oktobra 2025. godine, prema navodima Škole, nije postojala potreba za izvođenjem nastave srpskog jezika, dok je nakon tog datuma postojala potreba za angažovanjem nastavnika srpskog jezika;
– da je, na zahtev EE, 31. oktobra 2025. godine zaključen sporazum o prestanku njenog radnog odnosa;
– da je u periodu od 13. novembra 2025. do 31. avgusta 2026. godine poslove nastavnika srpskog jezika obavljala ŽŽ sa procentom angažovanja od 15,4%, odnosno 6,16 časova nedeljno, na osnovu ugovora o radu na određeno vreme;
– da je Škola, kako navodi, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i dugogodišnjom praksom saradnje škola na teritoriji grada BB, nastavnicima koji su već zasnovali radni odnos na određeno vreme sa nepunim radnim vremenom u jednoj ili više škola dopunjavala normu časova angažovanjem u drugim školama u kojima se ukaže potreba, zbog čega je na taj način postupila i prilikom angažovanja ŽŽ;
– da je, nakon prestanka radnog odnosa VV 11. februara 2026. godine, na zahtev za preuzimanje ZZ, koja je bila zaposlena na neodređeno vreme sa 50% norme u Osnovnoj školi BA, od 13. februara 2026. godine poslove nastavnika srpskog jezika sa 50% angažovanja u školi obavljala ZZ, na osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme;
– da je u periodu od 11. februara do 31. avgusta 2026. godine poslove nastavnika srpskog jezika obavljao i II sa procentom angažovanja od 28%, odnosno šest časova nedeljno, na osnovu ugovora o radu na određeno vreme, bez konkursa;
– da je od 11. februara 2026. godine ŽŽ aneksom ugovora o radu dopunjena norma časova srpskog jezika, te da je njen procenat angažovanja iznosio 39%, odnosno 15,6 časova nedeljno;
– da je sa AA u periodu od 2. oktobra 2018. do 10. oktobra 2025. godine zaključeno ukupno pet ugovora o radu na određeno vreme i dva aneksa ugovora o radu, kao i da su svi navedeni ugovori zaključeni bez konkursa, na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine, na osnovu člana 155. stav 3. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
– da radni odnos na određeno vreme, na osnovu člana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme;
– da su sva lica angažovana na poslovima nastavnika srpskog jezika ispunjavala uslove propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o vrsti stručne spreme nastavnika;
– da radno iskustvo nije uslov za zasnivanje radnog odnosa, kao i da obuka za rad u obrazovanju odraslih nije uslov za zasnivanje radnog odnosa;
– da Škola, u pogledu obuka za ostvarivanje nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja odraslih, navodi da je AA završila „Integralni program obuke za ostvarivanje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih – Modul 1. Osnovne andragoške veštine“, dok su DD i GG završile i druge navedene module, te da za ostala lica škola ne poseduje podatke o završenim obukama;
– da Škola ističe da Zakon ne propisuje da završena obuka predstavlja uslov za zasnivanje radnog odnosa, već se ona stiče u skladu sa mogućnostima i organizacijom stručnog usavršavanja, kao i da Ministarstvo prosvete organizuje ovu obuku isključivo za zaposlene u školama za obrazovanje odraslih;
– da su uz izjašnjenje dostavljene kopije diploma, odnosno uverenja o stečenom visokom obrazovanju nastavnika srpskog jezika i uverenja o savladanim obukama stalnog stručnog usavršavanja kojima Škola raspolaže;
– da Škola u potpunosti odbacuje navode da je podnositeljka pritužbe stavljena u nepovoljniji položaj zbog pola ili porodičnog statusa, te da su sve odluke koje se odnose na njeno angažovanje i prestanak radnog odnosa donete isključivo u skladu sa zakonom, potrebama procesa rada i organizacijom nastave, zbog čega predlaže Povereniku da pritužbu odbije kao neosnovanu.
Izjašnjavajući se na dodatni zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Škola je, u dopisu od 22. septembra 2026. godine, između ostalog, navela:
– da je razlog zbog kojeg je EE zaposlena 1. septembra 2025. godine bio taj što je u tom trenutku u Školi postojao nedostatak od 15,6% časova srpskog jezika, odnosno 6,16 časova nedeljno, na poslovima nastavnika srpskog jezika;
– da je EE angažovana ugovorom o radu od 1. septembra 2025. godine, koji je škola već dostavila uz prethodno izjašnjenje;
– da je EE zaposlena na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačne odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta 2026. godine;
– da, povodom pitanja Poverenika koje se odnosilo na razloge zbog kojih EE nije mogla biti angažovana radi zamene AA do prestanka njenog odsustva, Škola ponavlja navode iz prethodnog izjašnjenja i navodi da je AA 1. septembra 2022. godine potpisala ugovor o radu, kojim je zasnovala radni odnos na određeno vreme. Škola je, potom, istakla da se ugovori o radu u toj Školi zaključuju za školsku godinu, odnosno do kraja školske godine, ili do preuzimanja zaposlenog, ukoliko se pojavi tehnološki višak u drugim školama, kao i do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, ukoliko se u toku radnog angažovanja odobri konkurs za određeno radno mesto. Potom je istaknuto da lice koje radi na određeno vreme prekida radni odnos ukoliko ne bude izabrano po konkursu, a lice koje je izabrano po konkursu zaključuje ugovor o radu na neodređeno vreme. Kada je reč o AA, ona je bila angažovana u Školi na poslovima nastavnika srpskog jezika sa nepunim radnim vremenom u trajanju od 15,6 časova nedeljno, odnosno sa 39% radnog angažovanja, te joj je aneksom ugovora o radu od 6. marta 2023. godine dodata još 4,7% radnog angažovanja, tako da je njen ukupan procenat radnog angažovanja iznosio 43,7%, odnosno 17,48 časova nedeljno. Međutim, AA je 8. marta 2023. godine otvorila bolovanje zbog održavanja trudnoće. Nakon toga, časove koje je držala AA, nastavljaju da drže nastavnice DD i GG, na osnovu aneksa ugovora o radu od 10. marta 2023. godine. Škola je, potom, istakla da je po zakonu bila dužna da AA drži u radnom odnosu dok je na trudničkom, odnosno porodiljskom bolovanju, ali da njeni časovi u Školi „ne postoje“, niti joj se „čuvaju“ do povratka sa trudničkog/porodiljskog, jer nije imala ugovor o radu na neodređeno vreme u školi;
– da je u Školi u međuvremenu, po zakonu, raspisan konkurs na neodređeno vreme za nastavnika srpskog jezika;
– da je 10. maja 2023. godine doneto rešenje o prijemu u radni odnos na neodređeno vreme kandidatkinje ĐĐ, te su istog trenutka van snage stavljeni aneksi ugovor o radu zaključeni sa DD i GG, odnosno da je ĐĐ dobila sve slobodne časove srpskog jezika koji su postojali u školi u tom trenutku;
– da su, prema navodima škole, u pitanju bili časovi koji su bili potrebni Školi, a koje su držali nastavnici koji su imali ugovore o radu na određeno vreme do kraja školske godine;
– da je 1. septembra 2023. godine sa AA zaključen aneks ugovora o radu, kojim je u članu 5. dodat stav prema kojem se zaposlenoj produžava rok na koji je zasnovan radni odnos iz te tačke, do isteka korišćenja prava na odsustvo u smislu člana 187. stav 2. Zakona o radu;
– da, na osnovu navedenog aneksa, AA ne prestaje radni odnos i da postoji zakonska zaštita AA;
– da je radno mesto na kojem je AA radila popunjeno 10. maja 2023. godine prijemom lica koje je zaposleno na neodređeno vreme po konkursu;
– da časovi koji su bili slobodni 1. septembra 2025. godine nisu popunjeni prijemom zamene umesto AA, već su dodeljeni drugim nastavnicima;
– da Škola ponovo naglašava da je, po zakonu, bila dužna da AA drži u radnom odnosu dok je ona na trudničkom i porodiljskom odsustvu;
- da Škola, takođe, navodi da se na nju ne primenjuje pravilo prema kojem zaposleni nakon dve godine rada kod poslodavca stiče pravo na zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
U prilogu izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokazi: 1) ugovor o radu od 1. septembra 2022. godine, zaključen sa AA; 2) aneks ugovora o radu AA od 6. marta 2023. godine; 3) ugovori o radu i aneksi ugovora o radu zaključeni sa DD i GG tokom školske 2022/2023. godine; 4) saglasnost Ministarstva prosvete – Radne podgrupe za praćenje angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja od 6. februara 2023. godine za raspisivanje konkursa za prijem u radni odnos na neodređeno vreme nastavnika srpskog jezika sa 100% norme; 5) dokumentacija u vezi sa sprovedenim konkursom za prijem nastavnika srpskog jezika u radni odnos na neodređeno vreme, uključujući rešenje o izboru ĐĐ; 6) ugovor o radu zaključen sa ĐĐ na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom; 7) dokumentacija u vezi sa preuzimanjem ĐĐ u OŠ AV i prestankom njenog radnog odnosa u Osnovnoj školi BB; 8) ugovori o radu i aneksi ugovora o radu zaključeni sa DD i GG nakon prestanka radnog odnosa ĐĐ; 9) aneks ugovora o radu od 1. septembra 2023. godine, zaključen sa AA; 10) rešenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta AA; 11) dokumentacija u vezi sa odsustvom sa rada AA radi posebne nege deteta; 12) ugovor o radu zaključen sa DD 1. septembra 2024. godine; 13) ugovor o radu zaključen sa VV 1. septembra 2024. godine; 14) dokumenta „Kvalifikacione strukture“ i „Koeficijenti zaposlenih u školi“ iz Centralnog informacionog sistema ISKRA, kojima su prikazani fond časova i procenti angažovanja nastavnika srpskog jezika; 15) ugovor o radu broj od 1. septembra 2025. godine, zaključen sa EE na određeno vreme za obavljanje poslova nastavnika srpskog jezika sa 15,4% radnog angažovanja; 16) ugovor o radu zaključen sa VV 1. septembra 2025. godine za obavljanje poslova nastavnika srpskog jezika sa 100% radnog angažovanja; 17) rešenje o prestanku radnog odnosa AA od 10. oktobra 2025. godine; 18) zahtev AA za isplatu naknade za neiskorišćeni godišnji odmor i rešenje škole doneto po tom zahtevu; 19) sporazum o prestanku radnog odnosa EE od 31. oktobra 2025. godine; 20) ugovor o radu zaključen sa ŽŽ od 13. novembra 2025. godine za obavljanje poslova nastavnika srpskog jezika sa 15,4% radnog angažovanja; 21) dokumentacija u vezi sa prestankom radnog odnosa VV; 22) dokumentacija u vezi sa preuzimanjem ZZ i njenim angažovanjem na poslovima nastavnika srpskog jezika sa 50% radnog angažovanja; 23) ugovor o radu zaključen sa II za obavljanje poslova nastavnika srpskog jezika; 24) aneks ugovora o radu ŽŽ kojim joj je od 11. februara 2026. godine povećan procenat radnog angažovanja; 25) diplome, odnosno uverenja o stečenom visokom obrazovanju lica koja su obavljala poslove nastavnika srpskog jezika; i 26) uverenja o savladanim programima stručnog usavršavanja, odnosno obukama za rad u obrazovanju odraslih, kojima škola raspolaže.
U prilogu dopune izjašnjenja dostavljen je Aneks ugovora o radu od 1. septembra 2023. godine, zaključen između Osnovne škole BB i nastavnice AA.
Imajući u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze, Poverenik je pristupio utvrđivanju činjeničnog stanja u ovom predmetu. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je među stranama nesporno da je AA bila u radnom odnosu na određeno vreme u Osnovnoj školi BB, na poslovima nastavnice srpskog jezika, u periodu od 2. oktobra 2018. godine do 10. oktobra 2025. godine. Utvrđeno je da je u navedenom periodu sa AA zaključeno pet ugovora o radu na određeno vreme, kao i dva aneksa ugovora o radu.
Uvidom u ugovor o radu od 1. septembra 2022. godine utvrđeno je da je AA zasnovala radni odnos u Osnovnoj školi BB na određeno vreme, na radnom mestu nastavnice srpskog jezika, sa nepunim radnim vremenom u trajanju od 15,6 časova nedeljno, odnosno 39% punog radnog vremena. Ugovorom je utvrđeno da radni odnos zasniva do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačne odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta 2023. godine, kao i da stupa na rad 1. septembra 2022. godine. Uvidom u Aneks ugovora o radu od 6. marta 2023. godine utvrđeno je da je AA povećana norma časova za 4,7%, tako da je od 6. marta 2023. godine obavljala poslove nastavnice srpskog jezika sa 43,7% radnog angažovanja, odnosno 17,48 časova nedeljno. Aneksom je utvrđeno da ostala prava, obaveze i odgovornosti zaposlene i ustanove, utvrđeni ugovorom o radu od 1. septembra 2022. godine, ostaju nepromenjeni.
Uvidom u Saglasnost Ministarstva prosvete – Radne podgrupe za praćenje angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja od 11. januara 2023. godine, utvrđeno je da je Osnovnoj školi BB data saglasnost za raspisivanje konkursa za prijem u radni odnos na neodređeno vreme nastavnika srpskog jezika i književnosti, sa 100% norme. Uvidom u rešenje škole od 10. maja 2023. godine utvrđeno je da je, nakon sprovedenog konkursa, na radno mesto nastavnice srpskog jezika i književnosti sa punim radnim vremenom, na neodređeno vreme, izabrana ĐĐ. Uvidom u ugovor o radu od 29. maja 2023. godine utvrđeno je da je ĐĐ zasnovala radni odnos u školi na neodređeno vreme, na radnom mestu nastavnice srpskog jezika i književnosti, sa punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno, odnosno sa 100% radnog angažovanja. Uvidom u Sporazum o preuzimanju zaposlenog od 1. juna 2023. godine utvrđeno je da je ĐĐ preuzeta iz Osnovne škole BB u Osnovnu školu AV, na radno mesto nastavnice srpskog jezika i književnosti, počev od 1. juna 2023. godine.
Uvidom u Aneks ugovora o radu od 1. septembra 2023. godine utvrđeno je da je izmenjena odredba ugovora o radu od 1. septembra 2022. godine kojom je bilo utvrđeno da je AA zasnovala radni odnos na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta 2023. godine, tako što je dodato da se zaposlenoj produžava rok na koji je zasnovan radni odnos do isteka korišćenja prava na odsustvo u smislu člana 187. stav 2. Zakona o radu. S tim u vezi, uvidom u rešenje Osnovne škole BB od 13. novembra 2023. godine utvrđeno je da je AA odobreno porodiljsko odsustvo počev od 27. septembra 2023. godine do navršena tri meseca od dana porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od godinu dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, odnosno završava se 27. septembra 2024. godine.
Uvidom u ugovor o radu od 2. septembra 2024. godine utvrđeno je da je VV zasnovala radni odnos u Osnovnoj školi BB na određeno vreme, na radnom mestu nastavnice srpskog jezika, sa punim radnim vremenom, odnosno sa 100% radnog angažovanja (40 časova nedeljno), do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta 2025. godine. Takođe, uvidom u ugovor o radu od 2. septembra 2024. godine utvrđeno je da je DD zasnovala radni odnos u Osnovnoj školi BB na određeno vreme, na radnom mestu nastavnice srpskog jezika, sa 17% radnog angažovanja do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta 2025. godine.
Uvidom u rešenje Osnovne škole BB od 20. septembra 2024. godine utvrđeno je da je AA odobreno odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, zaključno do 26. marta 2025. godine. Zatim, uvidom u rešenje Osnovne škole BB od 27. juna 2025. godine utvrđeno je da je AA, zaposlenoj na radnom mestu nastavnice srpskog jezika, na osnovu mišljenja nadležne komisije o zdravstvenom stanju deteta, odobreno odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, zaključno do 10. oktobra 2025. godine.
Uvidom u ugovor o radu od 1. septembra 2025. godine utvrđeno je da je VV zasnovala radni odnos u Osnovnoj školi BB na određeno vreme, na radnom mestu nastavnice srpskog jezika, sa punim radnim vremenom, odnosno sa 100% radnog angažovanja (40 časova nedeljno), do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta 2026. godine. Takođe, uvidom u ugovor o radu od 1. septembra 2025. godine utvrđeno je da je EE zasnovala radni odnos u Osnovnoj školi BB na određeno vreme, na radnom mestu nastavnice srpskog jezika, sa nepunim radnim vremenom u trajanju od 6,16 časova nedeljno, odnosno 15,4% punog radnog vremena, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta 2026. godine.
Uvidom u rešenje Osnovne škole BB od 10. oktobra 2025. godine utvrđeno je da je AA 10. oktobra 2025. godine prestao radni odnos na određeno vreme, zbog isteka vremena na koje je zasnovan.
Uvidom u Sporazum o prestanku radnog odnosa od 3. novembra 2025. godine utvrđeno je da je EE prestao radni odnos u Osnovnoj školi BB 31. oktobra 2025. godine, na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa. Takođe, uvidom u ugovor o radu broj 726 od 13. novembra 2025. godine utvrđeno je da je ŽŽ zasnovala radni odnos u Osnovnoj školi BB na određeno vreme, na radnom mestu nastavnice srpskog jezika, sa nepunim radnim vremenom u trajanju od 6,16 časova nedeljno, odnosno 15,4% punog radnog vremena, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta 2026. godine.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
Ustav Republike Srbije[2], odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 60. stav 3. propisano je da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, dok je stavom 5. istog člana propisano da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom. Odredbom člana 66. st. 1. i 2. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, kao i da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena[3] (CEDAW) koju je Republika Srbija ratifikovala, odredbom člana 11. stav 1. propisuje obavezu država članica da preduzimaju sve podesne mere radi eliminisanja diskriminacije žena u oblasti zapošljavanja kako bi se, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena, obezbedila jednaka prava, a naročito pravo na rad kao neotuđivo pravo svih ljudi, pravo na jednake mogućnosti zapošljavanja, uključujući primenu jednakih kriterijuma pri izboru kandidata za radno mesto, kao i pravo na slobodan izbor profesije i zaposlenja, napredovanje na poslu, sigurnost zaposlenja i sva prava i uslove koji proističu iz rada.
Odredbom člana 11. stav 2. Konvencije propisano je da, radi sprečavanja diskriminacije žena zbog stupanja u brak ili materinstva i obezbeđivanja njihovog stvarnog prava na rad, države članice preduzimaju odgovarajuće mere, između ostalog, radi zabrane, pod pretnjom preduzimanja sankcija, davanja otkaza zbog trudnoće ili porodiljskog odsustva i diskriminacije prilikom otpuštanja s posla zbog bračnog stanja, kao i radi uvođenja plaćenog porodiljskog odsustva ili sličnih socijalnih davanja, bez gubitka prava na ranije radno mesto, primanja po osnovu staža i socijalna primanja. Komitet za eliminisanje diskriminacije žena je u Opštoj preporuci broj 28 o osnovnim obavezama država članica prema članu 2. Konvencije[4] ukazao da su države članice dužne da obezbede poštovanje principa ravnopravnosti žena i muškaraca i zabrane diskriminacije žena, kako u zakonu, tako i u praksi, odnosno da obezbede ostvarivanje de jure i de facto ravnopravnosti žena.
Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183[5] iz 2000. godine propisano je, u članu 8. stav 1, da je protivzakonito da poslodavac prekine radni odnos ženi u toku trudnoće, odsustva na koje se odnose čl. 4. i 5. Konvencije ili tokom perioda nakon njenog povratka na rad koji se utvrđuje nacionalnim zakonodavstvom, osim iz razloga koji nisu u vezi sa trudnoćom ili rođenjem deteta i njihovim posledicama ili dojenjem. Teret dokazivanja da razlozi za prestanak radnog odnosa nisu u vezi sa trudnoćom ili rođenjem deteta i njihovim posledicama ili dojenjem snosi poslodavac. Stavom 2. istog člana propisano je da se ženi garantuje pravo da se po isteku porodiljskog odsustva vrati na isto ili odgovarajuće radno mesto sa istom zaradom. Odredbom člana 9. stav 1. Konvencije propisano je da je svaka država članica dužna da preduzme odgovarajuće mere kako bi obezbedila da materinstvo ne predstavlja izvor diskriminacije u oblasti zapošljavanja, uključujući i pristup zaposlenju.
Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 156 o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodičnim obavezama[6] iz 1981. godine propisano je da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogućnostima i tretmanu radnika i radnica, kao cilj nacionalne politike utvrđuje da se licima sa porodičnim obavezama koja su zaposlena ili žele da se zaposle omogući da ostvare svoje pravo na rad bez diskriminacije i, koliko god je to moguće, bez sukoba između njihovog zaposlenja i porodičnih obaveza. Konvencijom je propisano i da se preduzimaju sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima kako bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo ostvarivanje prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo računa o njihovim potrebama u pogledu uslova rada i zapošljavanja, kao i socijalne sigurnosti. Takođe, odredbom člana 8. Konvencije propisano je da porodične obaveze, kao takve, ne mogu predstavljati valjan razlog za prestanak radnog odnosa.
Komitet eksperata Međunarodne organizacije rada za primenu konvencija i preporuka (CEACR) je u Opštem zapažanju o primeni Konvencije broj 156 o radnicima sa porodičnim obavezama[7] ukazao da je usklađivanje profesionalnih i porodičnih obaveza od suštinskog značaja za postizanje rodne ravnopravnosti i dostojanstvenog rada, imajući u vidu da porodične obaveze i dalje u najvećoj meri snose žene. Komitet je ukazao na značaj obezbeđivanja uslova koji omogućavaju licima sa porodičnim obavezama da se uključe, ostanu i ponovo uključe u radni odnos bez diskriminacije, uzimajući u obzir i promene u svetu rada i različite oblike radnog angažovanja. Takođe, Komitet eksperata Međunarodne organizacije rada za primenu konvencija i preporuka (CEACR) je, razmatrajući primenu Konvencije broj 156 u Republici Srbiji, u vezi sa članom 3. Konvencije,[8] konstatovao navode Vlade Republike Srbije da odsustvo sa rada zbog trudnoće i roditeljstva ne sme predstavljati prepreku za izbor zaposlenog na više radno mesto i njegovo profesionalno napredovanje, niti može predstavljati razlog za raspoređivanje na niže radno mesto ili prestanak ugovora o radu.
Revidirana evropska socijalna povelja,[9] u članu 8. koji se odnosi na pravo zaposlenih žena na zaštitu materinstva, obavezuje strane ugovornice da obezbede delotvorno ostvarivanje ovog prava. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se smatra nezakonitim da poslodavac ženi uruči obaveštenje o otkazu u periodu od kada ona obavesti poslodavca da je trudna do isteka njenog porodiljskog odsustva, odnosno da joj otkazni rok istekne u tom periodu. S tim u vezi, Evropski komitet za socijalna prava je, tumačeći član 8. stav 2. Revidirane evropske socijalne povelje, ukazao da zabrana prestanka radnog odnosa tokom trudnoće i porodiljskog odsustva nije apsolutna i da su od nje dopušteni izuzeci, između ostalog, u slučaju prestanka rada poslodavca, postojanja razloga koji opravdavaju prestanak radnog odnosa zbog ponašanja zaposlene, kao i isteka perioda na koji je ugovor o radu zaključen. Komitet je istovremeno naglasio da se navedeni izuzeci moraju usko tumačiti.[10] Razmatrajući položaj zaposlenih na određeno vreme u kontekstu zaštite materinstva, Komitet je ukazao da zaključivanje ugovora o radu na određeno vreme samo po sebi nije suprotno članu 8. Povelje, ali je posebnu pažnju posvetio posledicama koje ovakav oblik zapošljavanja može imati na delotvornost zaštite materinstva, uključujući i pitanje politike poslodavaca u pogledu obnavljanja ugovora o radu na određeno vreme.[11]
Direktiva 2006/54/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 5. jula 2006. godine o sprovođenju načela jednakih mogućnosti i jednakog postupanja prema muškarcima i ženama u pitanjima zapošljavanja i rada, kao jedan od oblika diskriminacije prepoznaje svako nepovoljnije postupanje prema ženi u vezi sa trudnoćom ili porodiljskim odsustvom u smislu Direktive 92/85/EEZ. Direktivom je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija na osnovu pola u javnom i privatnom sektoru, uključujući uslove za pristup zaposlenju, kriterijume za izbor i uslove zapošljavanja.[12]
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[, kojim je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, kao i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. ovog zakona propisano je da izrazi „diskriminacija” i „diskriminatorsko postupanje” označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivou prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Stavom 2. istog člana propisano je da zaštitu od diskriminacije uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.
Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[13] uređen je, između ostalog, poseban režim radnih odnosa zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Odredbom člana 152. propisano je da se prijem u radni odnos u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave vrši na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom, kao i na osnovu preuzimanja zaposlenog koji nije na listi ili konkursa ako se nije moglo izvršiti preuzimanje. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za preuzimanje, radni odnos u ustanovi može se zasnovati na osnovu konkursa na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom. Odredbom člana 155. ovog zakona propisano je da se radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, kao i da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana. Izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice, između ostalog, radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, kao i do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine. Istim članom propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Odredbom člana 159. Zakona propisano je da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.
Odredbom člana 18. Zakona o radu[14] zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 20. propisano je da je diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena, između ostalog, u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla, uslove rada i sva prava iz radnog odnosa, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu. Odredbom člana 96. Zakona o radu propisano je da jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta. Odredbom člana 187. stav 1. Zakona o radu propisano je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Stavom 2. istog člana propisano je da se zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Nakon analize pravnog okvira relevantnog za odlučivanje u ovom predmetu, Poverenik najpre konstatuje da je u toku postupka utvrđeno da je AA bila u radnom odnosu u Osnovnoj školi BB na određeno vreme, na poslovima nastavnice srpskog jezika, u kontinuitetu od 2. oktobra 2018. do 10. oktobra 2025. godine. Ugovorom o radu od 1. septembra 2022. godine zasnovala je radni odnos na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta 2023. godine. Aneksom ugovora o radu od 1. septembra 2023. godine određeno je da njen radni odnos traje do isteka korišćenja prava na odsustvo u smislu člana 187. stav 2. Zakona o radu. Rešenjem od 13. novembra 2023. godine priznato joj je pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, a rešenjem od 20. septembra 2024. godine pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta do 26. marta 2025. godine. Ovo odsustvo je rešenjem od 27. juna 2025. godine produženo do 10. oktobra 2025. godine.
Dok je AA još bila u radnom odnosu i koristila odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, Škola je 1. septembra 2025. godine zaključila ugovore o radu na određeno vreme za poslove nastavnika srpskog jezika sa VV, sa 100% radnog vremena, i EE, sa 15,4% radnog vremena. Oba ugovora zaključena su do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta 2026. godine. AA je 10. oktobra 2025. godine prestao radni odnos zbog isteka vremena na koje je zasnovan. EE je 31. oktobra 2025. godine sporazumno prestao radni odnos, nakon čega je Škola 13. novembra 2025. godine za poslove nastavnice srpskog jezika angažovala ŽŽ sa 15,4% radnog vremena, takođe do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta 2026. godine.
Imajući u vidu navedeno, podnositeljka pritužbe diskriminaciju dovodi u vezu sa činjenicom da je AA radni odnos prestao neposredno po isteku odsustva sa rada radi posebne nege deteta i da sa njom nije zaključen novi ugovor o radu, iako je, kako navodi, u Školi i dalje postojala potreba za angažovanjem nastavnika srpskog jezika. Stoga je u ovom postupku potrebno ispitati da li je korišćenje odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta bilo od uticaja na položaj AA u oblasti rada i zapošljavanja. Prilikom ocene ovog pitanja primenjuje se pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojem podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je izvršen akt diskriminacije, nakon čega teret dokazivanja da usled postupanja Škole nije došlo do povrede načela jednakosti prelazi na Školu.
Prema oceni Poverenika, podnositeljka pritužbe je učinila verovatnim postojanje veze između korišćenja zaštićenog odsustva i nepovoljnijeg položaja na koji se pritužbom ukazuje. Naime, AA je u Školi neprekidno bila radno angažovana od 2018. godine, dok je tokom korišćenja odsustva, prema navodima pritužbe, više puta pozivana da odsustvo prekine i vrati se na rad. Nakon prestanka odsustva sa rada radi posebne nege deteta, 10. oktobra 2025. godine, prestao je i njen radni odnos, dok iz navoda pritužbe i dostavljene dokumentacije proizlazi da je potreba za angažovanjem nastavnika srpskog jezika postojala i u školskoj 2025/2026. godini. Navedene okolnosti, posmatrane u celini i u njihovom vremenskom sledu, dovoljne su da se diskriminacija učini verovatnom. Zbog toga je, u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, na Školi bio teret da dokaže da do povrede načela jednakosti nije došlo.
Polazeći od navedenog, Poverenik je cenio da li je Škola ponudila činjenice i dokaze kojima bi pokazala da korišćenje odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta nije bilo od uticaja na položaj AA u oblasti rada i zapošljavanja.
Poverenik je najpre cenio navod Škole da je AA bila zaposlena na određeno vreme i da joj je radni odnos prestao 10. oktobra 2025. godine istekom vremena na koji je zasnovan, odnosno istekom perioda za koji je, u skladu sa članom 187. stav 2. Zakona o radu, trajanje njenog radnog odnosa bilo produženo zbog korišćenja odsustva. Činjenica da je radni odnos AA na određeno vreme prestao istekom vremena na koje je zasnovan, sama po sebi, nije dovoljna za ocenu da li je u konkretnom slučaju došlo do diskriminacije. Takođe, korišćenje odsustva sa rada radi posebne nege deteta nije samo po sebi davalo AA pravo na zaključenje novog ugovora o radu nakon isteka odsustva. Stoga, za ocenu postojanja diskriminacije nije odlučujuće samo to da li je radni odnos AA prestao u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi, već je potrebno ispitati da li je korišćenje zaštićenog odsustva bilo od uticaja na njen položaj prilikom odlučivanja Škole o angažovanju nastavnika srpskog jezika za školsku 2025/2026. godinu, uključujući i period nakon isteka njenog odsustva.
Razlikovanje samog prestanka radnog odnosa na određeno vreme od razloga zbog kojih ugovor nije obnovljen prepoznato je i u praksi Suda pravde Evropske unije. U predmetu Jiménez Melgar protiv Ayuntamiento de Los Barrios (C-438/99), Sud je ukazao da se neobnavljanje ugovora o radu na određeno vreme, kada ugovor istekne na ugovoreni datum, samo po sebi ne može izjednačiti sa zabranjenim otkazom. Međutim, Sud je istovremeno utvrdio da neobnavljanje ugovora na određeno vreme, ukoliko je motivisano trudnoćom zaposlene, predstavlja neposrednu diskriminaciju na osnovu pola. Navedeni stav je značajan kao uporednopravni standard, jer potvrđuje da prestanak radnog odnosa na određeno vreme istekom roka sam po sebi ne isključuje potrebu da se ispitaju razlozi zbog kojih radni odnos nije nastavljen. U konkretnom slučaju, stoga, činjenica da je radni odnos AA prestao istekom vremena na koje je zasnovan ne isključuje potrebu da se ispita da li je korišćenje zaštićenog odsustva bilo od uticaja na njen položaj prilikom odlučivanja Škole o angažovanju nastavnika srpskog jezika.
Naime, u vreme kada je Škola, 1. septembra 2025. godine, odlučivala o angažovanju nastavnika srpskog jezika za novu školsku godinu, AA je i dalje bila u radnom odnosu u Školi. Ona nije bila lice koje se prvi put pojavilo pred Školom tražeći zaposlenje, već zaposlena koja je u istoj školi neprekidno radila od 2018. godine. Školi je istovremeno bilo poznato da njeno odsustvo sa rada radi posebne nege deteta traje do 10. oktobra 2025. godine. Dakle, u trenutku kada su donošene odluke o angažovanju nastavnika za školsku 2025/2026. godinu, radni odnos AA još nije bio prestao, a datum isteka njenog odsustva bio je poznat. Istog dana Škola je angažovala EE za poslove nastavnice srpskog jezika sa 15,4% radnog vremena, ugovorom koji je mogao da traje najkasnije do 31. avgusta 2026. godine, dakle i nakon 10. oktobra 2025. godine.
Poverenik ukazuje da angažovanje drugog lica tokom trajanja odsustva AA, radi obezbeđivanja nesmetanog odvijanja nastave, samo po sebi ne ukazuje na nepovoljnije postupanje prema AA. Takođe, Poverenik ne polazi od toga da je Škola bila dužna da AA „čuva“ isti fond časova koji je imala pre odlaska na odsustvo. Međutim, time se ne iscrpljuje pitanje jednakog postupanja. Za ocenu postojanja diskriminacije potrebno je ispitati da li je korišćenje zaštićenog odsustva bilo od uticaja na položaj AA prilikom kadrovskog planiranja i angažovanja nastavnika srpskog jezika za školsku 2025/2026. godinu, odnosno da li su način i trajanje angažovanja drugog lica bili zasnovani na objektivnim razlozima nezavisnim od činjenice da je AA koristila zaštićeno odsustvo.
Upravo radi razjašnjenja ovog pitanja, Poverenik je od Škole zatražio da navede iz kojih razloga je 1. septembra 2025. godine sa EE zaključila ugovor o radu za 15,4% radnog vremena na period koji je mogao da traje i nakon isteka odsustva AA, kao i da li su postojale pravne ili druge objektivne okolnosti zbog kojih EE nije mogla biti angažovana radi zamene AA do prestanka njenog odsustva. Škola je u dopuni izjašnjenja navela da časovi koji su bili slobodni 1. septembra 2025. godine nisu predstavljali časove AA, da EE nije angažovana kao njena zamena, kao i da je Škola bila dužna da AA „drži u radnom odnosu“ tokom zaštićenog odsustva, ali da njeni časovi u Školi „ne postoje“ i da joj se ne „čuvaju“ do povratka, jer nije bila zaposlena na neodređeno vreme.
Po oceni Poverenika, navedeno obrazloženje ne daje odgovor na pitanje koje je od značaja za ocenu postojanja diskriminacije. U ovom postupku nije sporno da Škola nije bila dužna da AA sačuva isti fond časova koji je imala pre odlaska na odsustvo, niti se postojanje diskriminacije zasniva na pretpostavci da je ona imala pravo na određeni fond časova nakon isteka odsustva. Od značaja je, međutim, da je Škola 1. septembra 2025. godine, dok je AA još bila u radnom odnosu i dok joj je trajalo zaštićeno odsustvo čiji je datum isteka bio poznat, postojeću potrebu za angažovanjem nastavnika srpskog jezika sa 15,4% radnog vremena uredila zaključenjem ugovora sa drugim licem koji je mogao da traje i nakon 10. oktobra 2025. godine. Zbog toga je na Školi, nakon prelaska tereta dokazivanja, bilo da ponudi konkretno i objektivno objašnjenje za takav način i trajanje angažovanja, nezavisno od korišćenja zaštićenog odsustva nastavnice AA.
Poverenik je pri tome imao u vidu navod Škole da se ugovori o radu na određeno vreme u ovoj Školi zaključuju do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do kraja školske godine. Međutim, propisi kojima se uređuje radni odnos u ustanovama obrazovanja predviđaju različite osnove za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, među kojima je i zamena odsutnog zaposlenog. Stoga samo pozivanje na uobičajeni način zaključivanja ugovora na određeno vreme ne objašnjava zbog čega je u konkretnom slučaju bilo potrebno da angažovanje EE bude uređeno na način koji je mogao da obuhvati i period nakon isteka odsustva AA. Škola je upravo o postojanju pravnih ili drugih objektivnih okolnosti koje su uslovile takav način angažovanja bila izričito upitana, ali u dopuni izjašnjenja takve okolnosti nije navela. Umesto toga, ponovila je da časovi AA u Školi „ne postoje“, da joj se ne „čuvaju“ do povratka sa odsustva i da časovi koji su bili slobodni 1. septembra 2025. godine nisu popunjeni prijemom zamene za AA. Navedeno, međutim, objašnjava zbog čega Škola smatra da AA nije imala pravo na raniji fond časova, ali ne i razloge zbog kojih su način i trajanje angažovanja drugog lica bili objektivno uslovljeni okolnostima nezavisnim od korišćenja zaštićenog odsustva nastavnice AA.
Poverenik ukazuje da se zaštita od diskriminacije u vezi sa trudnoćom i materinstvom ne iscrpljuje u zabrani prestanka radnog odnosa za vreme trajanja zaštićenog odsustva. Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva, koju je Republika Srbija ratifikovala, u članu 9. stav 1. obavezuje države članice da preduzmu odgovarajuće mere kako bi obezbedile da materinstvo ne predstavlja izvor diskriminacije u oblasti zapošljavanja, uključujući i pristup zaposlenju. Smisao ovakve zaštite je da korišćenje prava ustanovljenih radi zaštite trudnoće i materinstva ne sme samo po sebi dovesti ženu u nepovoljniji položaj u oblasti rada i zapošljavanja. U suprotnom, zaštita bi se svela na formalno očuvanje radnog odnosa za vreme trajanja odsustva, dok bi odluke donete tokom tog odsustva mogle da proizvedu nepovoljne posledice po profesionalni položaj zaposlene nakon njegovog isteka.
Ovaj princip prepoznat je i u praksi Suda pravde Evropske unije. U predmetu Caisse nationale d’assurance vieillesse des travailleurs salariés protiv Thibault (C-136/95), Sud je razmatrao položaj zaposlene koja, zbog korišćenja porodiljskog odsustva, nije bila ocenjena, što je uticalo na mogućnost njenog profesionalnog napredovanja. Sud je ukazao da korišćenje prava koja su ženama priznata u vezi sa trudnoćom i materinstvom ne sme dovesti do nepovoljnijeg postupanja u pogledu uslova rada. Iako se činjenične okolnosti navedenog predmeta razlikuju od konkretnog slučaja, za ovaj postupak značajan je princip da korišćenje prava ustanovljenog radi zaštite materinstva ne sme postati razlog nepovoljnijeg profesionalnog položaja žene.
Navedeno je od posebnog značaja u konkretnom slučaju, imajući u vidu da su odsustvu sa rada radi posebne nege deteta nastavnice AA prethodili porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, dok je pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ostvarivala na osnovu mišljenja nadležnih komisija o zdravstvenom stanju deteta. Stoga činjenica da je AA tokom trajanja zaštićenog odsustva radni odnos bio produžen u skladu sa zakonom ne iscrpljuje ocenu postojanja diskriminacije. Potrebno je bilo oceniti i da li je korišćenje tog odsustva bilo od uticaja na njen profesionalni položaj nakon njegovog isteka, zbog čega su od značaja kako odluke koje je Škola donosila tokom trajanja odsustva, a koje su proizvodile posledice i nakon njegovog isteka, tako i kasnije odluke o angažovanju nastavnika srpskog jezika.
U tom smislu, nakon što je EE 31. oktobra 2025. godine prestao radni odnos, Škola je 13. novembra 2025. godine za poslove nastavnice srpskog jezika angažovala ŽŽ sa istih 15,4% radnog vremena, takođe ugovorom koji je mogao da traje najkasnije do 31. avgusta 2026. godine. Navedeno pokazuje da potreba za angažovanjem nastavnika srpskog jezika sa 15,4% radnog vremena nije bila vezana samo za period odsustva AA, već je postojala i nakon njegovog isteka 10. oktobra 2025. godine.
Zbog toga za ocenu postojanja diskriminacije nije odlučujuće „čiji su“ bili časovi za koje je angažovana EE. Zaštita od diskriminacije ne zavisi od toga da li se određeni fond časova može označiti kao časovi od „AA“, „EE“ ili kao slobodan fond časova Škole. Od značaja je da je potreba za angažovanjem nastavnika srpskog jezika postojala i nakon isteka zaštićenog odsustva AA, dok je Škola odluku o angažovanju EE donela 1. septembra 2025. godine, u vreme kada je AA još bila u radnom odnosu i kada je Školi bilo poznato da njeno odsustvo ističe 10. oktobra 2025. godine. Činjenica da se nije radilo o „časovima koji pripadaju AA“ stoga sama po sebi nije dovoljna da opovrgne učinjenu verovatnost diskriminacije. Na Školi je bilo da dokaže da su način i trajanje angažovanja drugog lica bili zasnovani na konkretnim, objektivnim i proverljivim razlozima koji nisu bili u vezi sa korišćenjem zaštićenog odsustva AA.
Poverenik ukazuje da pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije ima poseban značaj u konkretnom slučaju. Od podnositeljke pritužbe ne može se zahtevati da dokaže razloge kojima se poslodavac rukovodio prilikom donošenja kadrovskih odluka, budući da su podaci o načinu planiranja rada, kriterijumima za angažovanje zaposlenih i okolnostima koje su uticale na donošenje takvih odluka prvenstveno u sferi poslodavca. Nakon što je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim postojanje veze između korišćenja zaštićenog odsustva i nepovoljnijeg položaja AA, na Školi je bio teret da dokaže da su odluke o angažovanju nastavnika srpskog jezika bile zasnovane na objektivnim i proverljivim razlozima koji nisu bili u vezi sa trudnoćom, materinstvom i korišćenjem prava na odsustvo.
Školi je u toku postupka data mogućnost da upravo ove okolnosti razjasni. Od nje nije traženo da dokazuje da li je AA imala pravo na raniji fond časova, niti da obrazloži zbog čega njen radni odnos na određeno vreme nije prerastao u radni odnos na neodređeno vreme. Od Škole je zatraženo da navede konkretne pravne ili druge objektivne okolnosti koje su opredelile način i trajanje angažovanja EE, odnosno zbog kojih je njeno angažovanje moglo da obuhvati i period nakon poznatog datuma isteka zaštićenog odsustva AA. Takve okolnosti Škola nije navela. Umesto toga, kao što je već rečeno, ponovila je da je AA bila zaposlena na određeno vreme, da je Škola bila dužna da je „drži u radnom odnosu“ dok traje zakonska zaštita i da joj se časovi ne „čuvaju“. Navedeno, međutim, ne predstavlja objašnjenje zasnovano na objektivnim kriterijumima zbog kojih AA nije uzeta u obzir za angažovanje nakon prestanka zaštićenog odsustva, naročito imajući u vidu da je potreba za angažovanjem nastavnika srpskog jezika sa 15,4% radnog vremena postojala i nakon tog datuma i da je Škola, nakon prestanka radnog odnosa EE, za isti procenat radnog vremena angažovala drugo lice.
Na značaj utvrđivanja konkretnih i objektivnih razloga za postupanje poslodavca u ovakvim situacijama Poverenik je ukazao i u Posebnom izveštaju o diskriminaciji žena za period od 2015. do 2025. godine.[15] U Izveštaju je, na osnovu prakse Poverenika, ukazano da se nepovoljnije postupanje prema ženama u vezi sa trudnoćom i materinstvom u praksi ispoljava i kroz neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme. Istovremeno, prikazani su i predmeti u kojima diskriminacija nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta nije utvrđena, jer je poslodavac dokazao da je prestanak radnog odnosa bio posledica konkretnih ekonomskih i organizacionih promena koje su obuhvatile više zaposlenih, odnosno da je izostanak ponovnog angažovanja bio posledica zakonskog ograničenja, a ne ličnog svojstva zaposlene.
U konkretnom slučaju, Škola je dokazala da je radni odnos AA bio zaključen na određeno vreme i da je, primenom člana 187. stav 2. Zakona o radu, njegovo trajanje bilo produženo do isteka zaštićenog odsustva. Međutim, time nije dokazala ono što je, nakon prelaska tereta dokazivanja, bilo odlučujuće za ocenu postojanja diskriminacije – da su način i trajanje angažovanja nastavnika srpskog jezika za školsku 2025/2026. godinu bili zasnovani na konkretnim, objektivnim i proverljivim razlozima nezavisnim od korišćenja zaštićenog odsustva AA. Naime, dok je AA još bila u radnom odnosu i koristila odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, čiji je datum isteka Školi bio poznat, Škola je 1. septembra 2025. godine angažovala EE na poslovima nastavnice srpskog jezika sa 15,4% radnog vremena, ugovorom koji je mogao da traje i nakon isteka odsustva AA. Nakon prestanka odsustva AA i njenog radnog odnosa, potreba za angažovanjem nastavnika srpskog jezika sa 15,4% radnog vremena postojala je i kasnije, što potvrđuje angažovanje ŽŽ sa istim procentom radnog vremena od 13. novembra 2025. godine. Iako je u postupku izričito pozvana da navede pravne ili druge objektivne okolnosti koje su uslovile način i trajanje angažovanja EE, Škola takve okolnosti nije navela.
Stoga se ocena postojanja diskriminacije u konkretnom slučaju ne može svesti na činjenicu da je radni odnos AA na određeno vreme prestao istekom vremena na koje je zasnovan. Ta činjenica objašnjava pravni osnov prestanka radnog odnosa, ali sama po sebi ne daje odgovor na pitanje da li je korišćenje prava u vezi sa materinstvom i negom deteta bilo od uticaja na njen položaj prilikom donošenja odluka o angažovanju nastavnika srpskog jezika. Suprotno tumačenje svelo bi zaštitu materinstva na formalno očuvanje radnog odnosa za vreme trajanja zaštićenog odsustva, bez ispitivanja da li je zaposlena zbog korišćenja zakonom garantovanog prava dovedena u nepovoljniji položaj u oblasti rada i zapošljavanja.
Kada se sve navedeno sagleda u svetlu pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da Škola nije dokazala da su odluke o angažovanju nastavnika srpskog jezika za školsku 2025/2026. godinu bile zasnovane na konkretnim, objektivnim i proverljivim razlozima nezavisnim od korišćenja prava u vezi sa materinstvom i negom deteta nastavnice AA. Pri tome, ovaj zaključak ne zasniva se na stanovištu da je AA imala pravo na zaključenje novog ugovora o radu, na određeni fond časova ili na zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, već na njenom pravu da zbog pola i porodičnog statusa, odnosno korišćenja prava neposredno povezanih sa trudnoćom, materinstvom i negom deteta, ne bude stavljena u nepovoljniji položaj u oblasti rada i zapošljavanja.
Poverenik posebno ukazuje da ovaj slučaj otvara i šire pitanje zaštite od diskriminacije žena koje su u ustanovama obrazovanja i vaspitanja zaposlene na određeno vreme. Za razliku od opšteg režima radnog odnosa na određeno vreme, u kojem Zakon o radu, uz propisane izuzetke, ograničava njegovo trajanje, u oblasti obrazovanja i vaspitanja primenjuje se poseban zakonski režim koji omogućava da zaposleni više, odnosno dug niz godina uzastopno rade na određeno vreme, bez mogućnosti da takav radni odnos po samom zakonu preraste u radni odnos na neodređeno vreme. U takvim okolnostima, žene koje koriste prava u vezi sa trudnoćom, materinstvom i negom deteta mogu biti izložene posebnom riziku od nepovoljnijeg postupanja prilikom odlučivanja o njihovom daljem radnom angažovanju.
Poverenik naglašava da zakonita mogućnost višegodišnjeg angažovanja na određeno vreme ne sme dovesti do toga da trudnoća, materinstvo i korišćenje prava na odsustvo radi nege i posebne nege deteta postanu prepreka za nastavak profesionalnog angažovanja žena u obrazovanju. Ukoliko bi se prilikom planiranja kadrovskih potreba polazilo od toga da je dovoljno da radni odnos zaposlene traje dok koristi zaštićeno odsustvo, a da se njen položaj prilikom odlučivanja o angažovanju za period nakon isteka odsustva ne razmatra pod jednakim uslovima kao položaj drugih zaposlenih, postojao bi rizik da zakonska zaštita materinstva ostane samo formalna. Pri tome, propisi u oblasti obrazovanja i vaspitanja predviđaju i mogućnost angažovanja drugog lica radi zamene odsutnog zaposlenog, što omogućava da se obezbedi kontinuitet nastave, a da se istovremeno prilikom odlučivanja o daljem radnom angažovanju zaposlene koja koristi zaštićeno odsustvo vodi računa o načelu jednakog postupanja.
Zato je obaveza svih ustanova obrazovanja i vaspitanja da, bez obzira na posebna pravila o zasnivanju i trajanju radnog odnosa na određeno vreme, obezbede da korišćenje prava u vezi sa trudnoćom, materinstvom i negom deteta ne utiče nepovoljno na mogućnosti zaposlenih za dalje radno angažovanje. To ne podrazumeva automatsko pravo na zaključenje novog ugovora o radu, već pravo da se o radnom angažovanju odlučuje prema objektivnim i zakonom propisanim kriterijumima, nezavisno od korišćenja navedenih prava.
Stoga, imajući u vidu sve utvrđene činjenice i okolnosti, kao i pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik nalazi da je AA prilikom odlučivanja Škole o angažovanju nastavnika srpskog jezika za školsku 2025/2026. godinu stavljena u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu pola i porodičnog statusa, čime su povređene odredbe člana 16. u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21) član 33. stav 1. tačka 1.
[2]„Sl. glasnik RS“, br. 98/06
[3] „Sl. list SFRJ-Međunarodni ugovori“, br. 11/81
[4] Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Opšta preporuka broj 28 o osnovnim obavezama država članica prema članu 2. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, CEDAW/C/GC/28, 16. decembar 2010. godine.
[5] „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 1/2010
[6] „Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 7/87
[7] International Labour Organization, Committee of Experts on the Application of Conventions and Recommendations (CEACR), General observation on the Workers with Family Responsibilities Convention, 1981 (No. 156), adopted 2019, published 2020.
[8] International Labour Organization, Committee of Experts on the Application of Conventions and Recommendations (CEACR), Direct Request – Workers with Family Responsibilities Convention, 1981 (No. 156) – Serbia, adopted 2012, published 102nd ILC session (2013), Article 3.
[9] Zakon o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)
[10] European Committee of Social Rights, Conclusions, Right of employed women to protection of maternity – illegality of dismissal during maternity leave; Digest of the case law of the European Committee of Social Rights, 2022.
[11] European Committee of Social Rights, Conclusions XIII-4, 1996, Statement of Interpretation on Article 8§2.
[12] Directive 2006/54/EC of the European Parliament and of the Council of 5 July 2006 on the implementation of the principle of equal opportunities and equal treatment of men and women in matters of employment and occupation, OJ L 204, 26.7.2006, čl. 2. i 14.
[13] „Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 6/20, 129/21, 92/23 i 19/25
[14] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje
[15] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/
POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević
523-26 Nastavnica izostavljena iz razmatranja za angažovanje tokom odsustva radi posebne nege deteta
