MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja građana protiv omladinske zadruge. U pritužbi je između ostalog navedeno da je integracioni tim udruženja građana želeo da registruje maloletnog klijenta poreklom iz Republike Niger sa dodeljenom supsidijarnom zaštitom u navedenoj omladinskoj zadruzi kako bi se radno angažovao, ali da je u odgovoru omladinske zadruge navedeno da ne vrše učlanjenje i zapošljavanje azilanata. U izjašnjenju direktorke omladinske zadruge između ostalog navedeno je da se ne radi o diskriminaciji, već o primeni propisa, opštih i pojedinačnih akata zadruge, koji se primenjuju u radu i koji su jednaki za sve zadrugare, pa i u ovom slučaju kada je u pitanju lice sa odobrenim azilom. U izjašnjenju je dalje navedeno da postupak  „pristupanja zadruzi“  se ne  može  sprovesti na zahtev drugog pravnog lica, udruženja građana, dostavljanjem kopije dokumenata budućeg zadrugara, već je to isključivo pojedinačni i lični akt podnosioca zahteva, odnosno obavezno je lično prisustvo lica koje traži pristupanje zadruzi, radi potpisivanja pristupnice i pristupne izjave, kao i uplate pristupne članarine u skladu sa Zakonom o zadrugama i Zadružnim pravilima konkretne zadruge. Zadruga je navela da se radi o maloletnom licu poreklom iz druge zemlje te da se postavlja pitanje da li takvo lice komunicira na srpskom jeziku, odnosno da li je sposobno da samostalno razume i prihvata potpisana akta zadruge i akta poslodavca, zbog čega smatraju da bi u tom slučaju bilo obavezno prisustvo i pismena izjava njegovog staraoca (roditelja), ili privremenog staraoca dodeljenog rešenjem nadležnog državnog organa. U izjašnjenju je takođe navedeno da je bitno i to da li pomenuto lice pohađa časove srpskog jezika i da li je sposobno da razume radne naloge i bezbedonosne mere koje se sprovode kod poslodavca, pa se u tom slučaju rad može smatrati nebezbednim, jer u svakom slučaju njegov staralac neće biti u mogućnosti da dnevno prati njegov angažman u radnom okruženju poslodavca. U toku postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, utvrdio da omladinska zadruga nije pružila činjenice niti dostavila dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema AA u odnosu na druga lica, već je utvrđeno da je omladinska zadruga po automatizmu odbila da razmotri zahtev za članstvo u zadruzi AA isključivo zbog njegovog statusa, imajući u vidu da je u mejlu poslatom podnosiocu pritužbe, čija sadržina nije osporena u izjašnjenju, navedeno da omladinska zadruga ne učlanjuje niti zapošljava azilante. Stoga, Poverenik je dao mišljenje da je, odbijanjem da razmotri zahtev lica kome je odobrena supsidijarna zaštita – AA, za prijem u zadrugu uz obrazloženje da „ne vrše učlanjenje i zapošljavanje azilanata“, omladinska zadruga povredila odredbe člana 8. u vezi sa članom 16. Zakona o zabrani diskriminacije. Zadruzi je preporučeno da ponovo razmotri zahtev AA za prijem u zadrugu, te da ga, u slučaju da njegov zahtev ima bilo kakve formalne nedostatke, kroz inkluzivan pristup i tretman jednak onom koji imaju domaći državljani, uputi kako da ispuni potrebne formalne uslove za članstvo, kao i da ubuduće ne krši antidiskriminacione propise.

1.   TOK POSTUPKA

1.1.     Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu udruženja građana podnetu protiv omladinske zadruge. U pritužbi je između ostalog navedeno:

–   da je integracioni tim udruženja građana želeo da registruje maloletnog klijenta poreklom iz Nigera sa dodeljenom supsidijarnom zaštitom, odnosno priznatim pravom na azil prema članu 25. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, u navedenoj omladinskoj zadruzi kako bi se radno angažovao;

– da je 26. jula 2022. godine ovoj zadruzi je upućen mejl u čijem prilogu su prosleđena dokumenta koja dokazuju pravni status ovog lica u Republici Srbiji, lična karta za osobe sa dodeljenom supsidijarnom zaštitom, potvrda o statusu i dodeljen EBS broj, te da je u mejlu objašnjen status i pravni okvir boravka ovog lica;

– da je u odgovoru omladinske zadruge navedeno: „Ne vršimo učlanjenje i zapošljavanje azilanata“;

– da je U Opštim pravilima omladinskog i studentskog zadrugarstva navedeno da zadrugar može biti student, učenik i nezaposleno lice, koje nije mlade od 15 niti starije od 35 godina”. Takođe, u ovom zakonu nije posebno regulisano učlanjivanje stranih državljana, tražilaca azila ili osoba kojima je dodeljena neka vrsta izbegličke zaštite u Republici Srbiji. Ovakvo postupanje navedene omladinske zadruge smatraju duboko diskriminatornim prema izbeglicama, odnosno osobama sa dodeljenim azilom;

– da treba naglasiti važnost i neophodnost podvlačenja razlike između stranaca na koje se odnosi Zakon o strancima („Sl. glasnik RS“, br. 24/2018 i 31/2019), i druge ranjive kategorije izbeglica, u koje svrstavaju klijente udruženja građana, u ovom slučaju državljana Nigera, koji jesu poreklom državljani drugih zemalja, ali prema nacionalnim zakonima nisu stranci, već izbeglice na koje se primenjuje drugi propis – Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. Ova lica su prema nacionalnim propisima Republike Srbije, najpre prema Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, prepoznati kao osobe sa dodeljenom međunarodnom zaštitom, odnosno utočištem ili supsidijarnom zaštitom (čl. 24. i 25. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti), rešenjem Kancelarije za azil, Uprave za strance, Ministarstva unutrašnjih poslova;

– da naglašavaju da se prema njima ne može i ne sme primenjivati ista praksa kao prema strancima pa teritoriji Republike Srbije, ponajviše iz razloga ostvarivanja osnovih ljudskih prava koja su izbeglicama proklamovana Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, gde se u članu 7. proklamuje zabrana svakog oblika diskriminacije, po bilo kom osnovu, u skladu sa posebnim propisima kojima su uređena pitanja zabrane diskriminacije, u kojima se naročito izdvaja nacionalna pripadnost, rasa itd;

– da su osobe kojima je dodeljen azil, odnosno izbeglički status, lica koja se nalaze izvan države svog porekla ili države uobičajenog boravišta, a opravdano strahuju od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja, a zbog čega ne mogu ili ne žele da prihvate zaštitu te države. Izbeglice su lica koja se u svojim državama  porekla  ili državama  uobičajenog  boravišta  suočavaju  i sa stvarnim rizikom od trpljenja ozbiljne nepravde i koja nisu u mogućnosti ili zbog takvog rizika ne žele da prihvate zaštitu te države. Ozbiljnom nepravdom smatra se pretnja smrtnom kaznom ili pogubljenjem, mučenjem, nečovečnim ili ponižavajućim postupanjem ili kažnjavanjem, kao i ozbiljna i individualna pretnja po život izazvana nasiljem opštih razmera u situacijama međunarodnog ili unutrašnjeg oružanog sukoba. Druge omladinske zadruge koje su kontaktirali BB i studentska omladinska zadruga VV, takođe nisu želeli da izvrše registraciju navedenog klijenta i u svom obrazloženju naveli su manjkavosti elektronskog sistema, odnosno nemanje prakse u registrovanju klijenata koji je maloletnik, nezaposlen i stranac. Napominju da u zakonu nije navedeno da članovi zadruga mogu biti samo klijenti sa srpskim državljanstvom;

– da naglašavaju da član 71. Zakona o azilu  i privremenoj zaštiti predviđa pomoć pri integraciji lica koja su dobila utočište ili supsidijarnu  zaštitu,  kojim se precizira  da će Republika  Srbija u okviru svojih mogućnosti da obezbedi uslove za uključivanje lica kojima je odobreno pravo pa azil u društveni, kulturni i privredni život, kao i da omogući naturalizaciju izbeglica;

– da su najveći broj njihovih klijenata upravo osobe koje imaju želju da u Srbiji ostanu i tu nastave svoj život i budu ravnopravni članovi našeg društva, te da u Republici Srbiji ne boravi veliki broj izbeglica, a od 2008. godine i uspostavljanja nacionalnog sistema azila, zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, Kancelarija za azil je usvojila zahtev za azil 208 stranaca. Pravo pa utočište je odobreno za 97, a supsidijarna zaštita za 111 osoba. Takođe, koriste priliku da ukažu da se ovakvim postupanjem omladinskih zadruga neprikosnoveno uskraćuje primena korpusa prava garantovanih Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, ali i Ženevske konvencije o statusu izbeglica  1951, poput prava na pristup tržištu rada, pomoć pri integraciji, pravo na svojinu, socijalnu pomoć itd. Imajući u vidu da ova lica u slučaju uskraćivanja registrovanja u omladinsku zadrugu nemaju potpun pristup tržištu rada, imajući u vidu da neki od poslodavaca žele da vrše angažovanje samo preko omladinskih organizacija. Ističu da ne postoji pravni osnov da omladinske organizacije čitavu kategoriju lica isključe iz pristupa tržištu rada, samo zato što pripadaju određenoj kategoriji lica prema nacionalnoj pripadnosti ili državljanstvu. Ovakav vid diskriminacije dovodi već ranjivu kategoriju u još ranjiviji položaj, stigmatizacijom i sistemskim isključenjem iz tržišta rada, čime se uskraćuje mogućnost da se izbeglice u pravima izjednače sa državljanima Republike Srbije i da se time obezbede uslovi za uključivanje ovih lica u društveni, kulturni i privredni život, kao i da se omogući naturalizacija izbeglica, a sve u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Podsećaju da se Republika Srbija kao zemlja potpisnica Ženevske konvencije o statusu izbeglica 1951. obavezala da prema izbeglicama postupa bez diskriminacije u pogledu rase, vere ili zemlje porekla, što u praksi postupanja omladinske izostaje;

– da ovakvo postupanje zadruge smatraju diskriminatornim, te da pokreću postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti radi utvrđivanja diskriminacije i davanja preporuka omladinskoj zadruzi.

Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: 1) punomoćje za zastupanje od 19. maja 2022. godine; 2) lična karta AA, za lice kome je dodeljena supsidijarna zaštita; 3) potvrda da je AA imalac lične karte za lice kome je dodeljena supsidijarna zaštita, Kancelarija za azil br. … od 13. juna 2022. godine; 4) uverenje da AA poseduje evidencioni broj za strance (EBS), Kancelarija za azil br. … od 13. juna 2022. godine; 5) kopija mejla upućenog 26. jula 2022. godine.

1.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje omladinske zadruge.

1.3. U izjašnjenju GG, direktorke omladinske zadruge, između ostalog, navedeno je:

– da se postupak  „pristupanja zadruzi“  ne  može  sprovesti na zahtev  drugog pravnog lica, udruženja građana, dostavljanjem kopije dokumenata budućeg zadrugara, već je to isključivo pojedinačni i lični akt podnosioca zahteva (član 8. do čl. 12. zadružnih pravila), odnosno obavezno je lično prisustvo lica koje traži pristupanje zadruzi, radi potpisivanja pristupnice i pristupne izjave, kao i uplate pristupne članarine u skladu sa Zakonom o zadrugama (čl. 15. do čl. 20.) i Zadružnim pravilima konkretne zadruge;

– da se radi o maloletnom licu poreklom iz druge zemlje –  korisniku azila, te da se postavlja pitanje da li takvo lice komunicira na srpskom jeziku, odnosno da li je sposobno da samostalno razume i prihvata potpisana akta zadruge i akta poslodavca. U tom slučaju bi bilo obavezno prisustvo i pismena izjava njegovog staraoca (roditelja), ili privremenog staraoca dodeljenog rešenjem nadležnog državnog organa;

– da im je predočeno punomoćje o zastupanju overeno internim delovodnim štambiljem od strane udruženja građana, koje je registrovano kao udruženje građana;

– da je bitno i to da li pomenuto lice pohađa časove srpskog jezika i da li je sposobno da razume radne naloge i bezbedonosne mere koje se sprovode kod poslodavca, pa se u tom slučaju rad može smatrati nebezbednim, jer u svakom slučaju njegov staralac neće biti u mogućnosti da dnevno prati njegov angažman u radnom okruženju poslodavca;

– da firma „DD“, na koju podnosilac pritužbe ukazuje kao budućeg poslodavca, nema potpisan ugovor o poslovnoj saradnji sa njihovom zadrugom, što je bitan uslov da bi omladinska zadruga otpočela saradnju sa pravnim licem ili preduzetnikom, što je njihova službenica odmah predočila podnosiocu pritužbe. U tom ugovoru bi se definisali opšti uslovi i protokol o saradnji, koji  su tipskog  karaktera  i  uobičajeni  su  za  njihovu delatnost,  kao  na primer: odredbe o prihvatanju cenovnika za usluge zadrugara (minimalne cene rada), rokovi plaćanja i evidentiranja radnog učinka, dostavljanje izveštaja u zadrugu i obaveštenja o početku ili prekidu rada, zbog adekvatne prijave i odjave na socijalno osiguranje, zatim prethodno dostavljanje  kopije potpisanog pojedinačnog ugovora sa članom zadruge, koji se evidentira i potpisuje pre stupanja na rad zadrugara, u smislu Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju, koji je obavezan za svakog poslodavca u smislu čl. 197. i čl. 198. Zakona o radu, …važne su i odredbe o zabrani angažovanja zadrugara na poslovima sa povećanim rizikom,  posebno o radu noću za maloletnike, itd;

– da je bitan uslov i da se prilikom pristupanja zadruzi podnese – dostavi uverenje o prebivalištu, adresi boravka (kolektivni smeštaj ili hraniteljska porodica …), što se ne vidi iz priloženih dokumenata, poslatih na uvid. Takvi dokumenti moraju biti overeni od strane nadležnog organa koji dodeljuje starateljstvo, (Kancelarije  za  azil  ili Komeserijata za izbeglice, centra za soc. rad…), kako bi zadruga mogla da usmerava fiskalne obaveze prema opštini boravka, tj. da plaća poreze i socijalne doprinose iz zarade radno angažovnog lica;

– da lice koje ima odobren azil ima pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita stranaca, koji padaju na teret budžeta Republike Srbije, (čl. 63. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti), pa u vezi sa tim zadruge nemaju usklađena softverska rešenja koja prate ovakve retke izuzetke, (što je podnosilac pritužbe i sam istakao uvidom u rad kod drugih omladinskih zadruga tj. da nemaju usklađena softverska rešenja za takve evidencije…), jer se softverska obrada podataka sprovodi automatizovano prema fiskalnim propisima koji se odnose na građane Republike Srbije. Za ovakve izmene bila bi potrebna značajna ulaganja i vreme u izmenama softvera;

– da se ne radi o diskriminaciji, već o primeni propisa, opštih i pojedinačnih akata zadruge, koji se primenjuju u radu i koji su jednaki za sve zadrugare, pa i u ovom slučaju kada je u pitanju lice sa odobrenim azilom;

– da su spremni da ponovo razmotre prethodno osporeni zahtev ukoliko se isti sprovede po proceduri za pristupanje u skladu sa Zadružnim pravilima, kako su prethodno opisali, uz dokumentaciju koja to prati.

U prilogu izjašnjenja dostavljen je Izvod iz Opštih pravila Zadruge (čl. 8. – čl. 17).

2.  ČINjENIČNO STANjE

2.1.  Uvidom u imejl prepisku od 26. jula 2022. godine utvrđeno je da je ĐĐ, savetnica za integraciju programa Azil i migracije, udruženje građana, navela da šalje dokumenta „klijenta iz Nigera koji je u Srbiji dobio azil, znači nije stranac već ima sva prava i obaveze kao naši državljani, u tom smislu ima i pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje.“ Kako je dalje navela, u prilogu šalje ličnu kartu, EBS broj, potvrdu o statusu iz koje se vidi da ima dodeljen azil u Republici Srbiji, kao i punomoćje njegovog staratelja. Hteo je da se zaposli u „DD“,  gde su tražili da bude registrovan preko omladinske. U odgovoru EE iz omladinske zadruge navedeno je: „Obaveštavam Vas da sam se konsultovala sa nadređenima, kao i sa koleginicom ŽŽ sa kojom ste se Vi već čuli. Ne vršimo učlanjenje i zapošljavanje azilanata. DD sarađuje sa drugom Zadrugom, pa prvo proverite sa njima koju Zadrugu treba da kontaktirate.“

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupkazbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije^[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[4], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva, između ostalog i na nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu i jeziku. Odredbom čl. 16. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da zabranjena je diskriminacija u oblasti rada odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Odredbama člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

3.5. Odredbama člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti[5] propisano je da je azil pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kojem je, odlukom nadležnog organa, odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu. Odredbama tačke 7. stava 1. istog člana propisano je da je pravo na utočište pravo na boravak i zaštitu koje se daje izbeglici na teritoriji Republike Srbije za koga nadležni organ utvrdi da opravdano strahuje od progona u državi porekla ili državi uobičajenog boravišta.

3.6. Prema odredbama člana 59. stav 1. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, lice kojem je odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu ima pravo na: 1) boravak; 2) smeštaj; 3) slobodu kretanja; 4) zdravstvenu zaštitu; 5) obrazovanje; 6) pristup tržištu rada; 7) pravnu pomoć; 8) socijalnu pomoć; 9) svojinu; 10) slobodu veroispovesti; 11) spajanje porodice; 12) isprave u skladu sa članom 87. ovog zakona;  13) pomoć pri integraciji. Prilikom sprovođenja odredaba ovog zakona, zabranjena je svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, u skladu sa posebnim propisima kojima su uređena pitanja zabrane diskriminacije, a naročito po osnovu rase, boje kože, pola, roda, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla ili sličnog statusa, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili intelektualnog, senzornog, odnosno fizičkog invaliditeta.[6] Ovim zakonom je propisano da Republika Srbija u okviru svojih mogućnosti obezbeđuje uslove za uključivanje lica kojima je odobreno pravo na azil u društveni, kulturni i privredni život, kao i da omogući naturalizaciju izbeglica. Uslove, način, postupak i druga pitanja od značaja za uključivanje lica kojima je odobreno pravo na azil u društveni, kulturni i privredni život u Republici Srbiji, kao i za njihovu naturalizaciju utvrđuje Vlada na predlog Komesarijata.[7]

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika bio je da ispita da li je odbijanjem da razmotri zahtev lica kome je odobrena supsidijarna zaštita – AA za prijem u zadrugu, omladinska zadruga povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.9. Poverenik ističe da je u ovoj pravnoj stvari važna primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je omladinska zadruga izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na pravnom licu protiv kojeg je pritužba podneta. U konkretnom slučaju, prema navodima pritužbe i dostavljenih dokaza, ĐĐ, savetnica za integraciju programa Azil i izbeglice pri udruženju građana prava se 26. jula 2022. godine, obratila EE, zaposlenoj u zadruzi, radi učlanjenja korisnika usluga ovog centra AA u navedenu studensku zadrugu. U prilogu je poslala i potvrdu o dodeljenoj supsidijarnoj zaštiti navedenom licu u Republici Srbiji kao i saglasnost njegovog staratelja, međutim dobila je kratak odgovor da navedena zadruga „ne vrši učlanjenje i zapošljavanje azilanata“. Imajući u vidu navode iz pritužbe i dostavljene dokaze, Poverenik konstatuje da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim da je u konkretnom slučaju učinjen akt diskriminacije, te teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti u skladu sa citiranim članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije snosi omladinska zadruga.

3.11. Ceneći navode iz izjašnjenja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nalazi da navedeni razlozi ne korespondiraju sa onim prethodno iznetim u odgovoru datom udruženju građana na zahtev za prijem AA. Naime, omladinska zadruga u svojoj elektronskoj komunikaciji sa udruženjem građana nije navela bilo kakav proceduralni propust u prijavi koji bi potom podnosilac eventualno mogao da otkloni, već je eksplicitno navedeno da „ne vrši učlanjenje i zapošljavanje azilanata“. Stoga, i izjašnjenjem koje je pozvana da pruži omladinska zadruga, trebalo bi da se objasne razlozi za davanje ovakvog odgovora koji je, kako je činjenično utvrđeno u ovom postupku, upućen podnosiocu pritužbe. U načelu, moguće je zamisliti da postoje opravdani i na zakonu zasnovani razlozi za ograničavanje obavljanja određenih poslova licima kojima je odobrena zaštita u Republici Srbiji, ali to su pre svega oni poslovi koje na osnovu zakona mogu da obavljaju samo domaći državljani (poput poslova u državnoj upravi, pravosuđu, itd…). Međutim, kako se AA nije prijavio za obavljanje tih poslova, dok istovremeno u izjašnjenju omladinska zadruga nije pružila valjane razloge za izneti stav da ne učlanjuje niti zapošljava korisnike prava na azil, to Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nalazi da je svojim postupanjem zadruga podnosioca pritužbe neopravdano stavila u neravnopravan položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva –  statusa lica kome je dodeljena supsidijarna zaštita.

3.12. Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja, te iako isti nemaju neposredan značaj na ishod ovog postupka, nalazi da je nužno da istakne da činjenica da je korisnicima izbegličkog statusa garantovano pravo na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje, nikako ne može da bude prepreka za zapošljavanje, jer je navedena zaštita isključivo supsidijarnog karaktera i ostvaruje se ako lice ne ostvari istu na neki drugi način, među kojima je i uplata doprinosa od strane poslodavca po osnovu rada. U svom izjašnjenju omladinska zadruga je navela da lice koje ima odobren azil ima pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita stranaca, koji padaju na teret budžeta Republike Srbije, (čl. 63. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti), a zadruge nemaju usklađena softverska rešenja koja prate ovakve retke izuzetke. Međutim, u slučaju zasnivanja zaposlenja, korisnik prava na azil ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu iz doprinosa koje samostalno ostvaruje po osnovu rada, kao bilo koji drugi zaposleni, a ne direktno iz budžeta Republike Srbije, te s tim u vezi Poverenik konstatuje da navedeni razlog nije opravdan odnosno da ne postoji potreba za različitom evidencijom od one koja se primenjuje na druge zaposlene.

3.13. U izjašnjenju je takođe navedeno da, pošto se radi o maloletnom licu poreklom iz druge zemlje –  korisniku azila, postavlja se pitanje da li takvo lice komunicira na srpskom jeziku, odnosno da li je sposobno da samostalno razume i prihvata potpisana akta zadruge i akta poslodavca, da li može da razume radne naloge i bezbedonosne mere koje se sprovode kod poslodavca. Ovakvi navodi se ne mogu prihvatiti, jer u Republici Srbiji radi veliki broj stranaca koji ne poznaju srpski jezik, ali je poslovanje kompanija organizovano tako da je moguće njihovo obavljanje poslova uz služenje stranim jezikom. U tom smislu, sposobnost podnosioca pritužbe da obavlja rad na određenom radnom mestu može da bude procenjivana samo u odnosu na konkretno radno mesto i propisane uslove rada za isto, a ne a priori da mu usled eventualnog nepoznavanja jezika bude onemogućeno pristupanje tržištu rada u celini.

3.14. Kako odobrenje azila podrazumeva čitav spektar prava^[8] među kojima je i pravo lica da zasniva radni odnos i stiče imovinu i prihode i imajući u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da omladinska zadruga nije pružila činjenice niti dostavila dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su postojali opravdani razlozi za nejednako postupanje prema AA u odnosu na druga lica, već je utvrđeno da je omladinska zadruga po automatizmu odbila da razmotri zahtev za članstvo u zadruzi AA isključivo zbog njegovog statusa, imajući u vidu da je u mejlu poslatom podnosiocu pritužbe, čija sadržina nije osporena u izjašnjenju, navedeno da omladinska zadruga ne učlanjuje niti zapošljava azilante.

3.15. Poverenik ukazuje da se prema rezultatima istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ koje je sproveo Poverenik, kao grupa kod koje postoji najveća socijalna distanca izdvajaju, između ostalih grupa, i migranti, odnosno tražioci azila. Posebno je posmatrano prepoznavanje diskriminacije pojedinih društvenih grupa od strane anketiranih lica. Anketirani su ocenjivali na petostepenoj skali u kojoj meri su u našoj zemlji, prema njihovom mišljenju, navedene grupe stavljene u neravnopravan položaj, odnosno diskriminisane u odnosu na druge. Svi ispitani akteri na tržištu rada su saglasni da su najdiskriminisanije grupe na tržištu rada osobe sa invaliditetom i stariji, a zatim i osobe drugačijih političkih uverenja, Romi, osobe koje žive sa HIV/AIDS-om, migranti, siromašni i LGBT populacija. [9] Neophodno je ukazati da je ostvarivanje prava na rad izuzetno važno pravo za položaj i život svakog pojedinca, pa tako i izbeglica/lica kojima je odobrena supsidijarna zaštita. U različitim istraživanjima je ukazivano na probleme sa kojima se susreću lica kojima je odobren status izbeglice, odnosnosno lice kome je odobrena supsidijarna zaštita. U istraživanju koje je sprovedeno 2021. godine je navedeno da glavni razlozi za to jesu komplikovana procedura za izdavanje ličnih radnih dozvola, neinformisanost poslodavaca o pravima izbeglica i migranata u polju pristupa tržištu rada, visoka stopa nezaposlenosti i nerazvijenost domaćeg tržišta. Zbog nedovoljnog poznavanja jezika i kulture, izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji je još teže pronalaženje posla i pristup korisnim informacijama o zapošljavanju. Potrebno je da im se obezbedi sistemska podrška u pronalaženju novog zaposlenja i u sticanju novih veština i znanja, kako bi povećali svoju konkurentnost na tržištu rada. Na taj način, te osobe bi povećale socijalnu sigurnost i vodile dostojanstven život.[10] Imajući u vidu važnost omladinskih zadruga u zapošljavanju odnosno pronalaženju posla za mlade ljude, njihova odgovornost je u tom pogledu dodatna.

4. MIŠLjENjE

Odbijanjem da razmotri zahtev lica kome je u Republici Srbiji odobrena supsidijarna zaštita – AA, za prijem u zadrugu uz obrazloženje da „ne vrše učlanjenje i zapošljavanje azilanata“, omladinska zadruga povredila je odredbe člana 8. u vezi sa članom 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje omladinskoj zadruzi da:

5.1. Ponovo razmotri zahtev AA za prijem u zadrugu, te da ga, u slučaju da njegov zahtev ima bilo kakve formalne nedostatke, kroz inkluzivan pristup i tretman jednak onom koji imaju domaći državljani, uputi kako da ispuni potrebne formalne uslove za članstvo.

5.2. Ubuduće ne krši antidiskriminacione propise

Potrebno je da omladinska zadruga obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko omladinska zadruga ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.