br. 021-01-01070/2024-02 datum: 24.7. 2024. godine

MINISTARSTVO PRAVDE

Maja Popović, ministarka

11000 NOVI BEOGRAD

Nemanjina 22-26

Predmet: Inicijativa za izmene i dopune člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija

Poštovana gospođo Popović,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije^[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije. S tim u vezi, Poverenik je u prethodnom periodu Ministarstvu pravde podneo više inicijativa sa obrazloženjem, koje su se odnosile na izmenu i/ili dopunu više zakona čije predlaganje, odnosno izrada nacrta je u nadležnosti Ministarstva. Jedna od inicijativa odnosila se i na izmenu i dopunu člana 181. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija^[2] br. 011-00-13/2024-02 od 14. maja 2024. godine. Inicijativa koju smo Vam podneli u maju ove godine predstavljala je ponovljenu i dopunjenu inicijativu za izmenu ovog zakona u odnosu na onu koju smo Vam podneli 11.4.2022. godine (Inicijativa br. 011-00-8/2022-02).

Poverenik je podneo navedenu inicijativu za izmenu člana 181. Zakona o krivičnim sankcijama, kako bi se razmotrilo uvođenje obaveze za nadležne organe da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, onako kako je ono definisano u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, obaveste žrtvu o otpuštanju osuđenog ili njegovom bekstvu iz zatvora, bez obzira na procenu rizika od strane zavoda u konkretnom slučaju, kako je navedeno u stavu 2. ovog člana. Imajući u vidu direktive Evropske unije koje obavezuju države članice da omoguće žrtvi da bude obaveštena o navedenim činjenicama kao i o svakoj meri koja je izrečena u cilju njihove zaštite, u slučaju puštanja ili bekstva počinioca krivičnog dela, Poverenik je predložio da ukoliko se ne usvoji inicijativa da žrtva u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja bude obavezno obaveštena, da se propiše obaveza za nadležne organe da u svakoj fazi postupka ukažu žrtvi kako i na koji način može da dobije odnosno da zatraži dobijanje obaveštenja iz člana 181. stav 1. Zakona.  Takođe, Poverenik je u inicijativi predložio da je i prvi stav člana 181. Zakona potrebno dopuniti upućivanjem na odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 4) kojim su propisana krivična dela u kojima se ovaj zakon primenjuje i koji član zakona obuhvata veći broj krivičnih dela od onih propisanih članom 181. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

S obzirom da inicijativa još uvek nije usvojena, podnosimo dopunu ove inicijative na način da je potrebno član 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, pored već predloženog  izmeniti i dopuniti tako da ovim članom budu obuhvaćene i žrtve trgovine ljudima.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je dopis koji su zajedno potpisala udruženja  „Atina“ i „Astra“ koja se bave pružanjem podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima. U dopisu je, između ostalog, navedeno da bi proširenje obima Inicijative za izmene člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija^[3], na način da se obaveštenje o otpuštanju iz zatvora proširi i na žrtve trgovine ljudima, imalo dalekosežne pozitivne efekte na bezbednost, oporavak i reintegraciju žrtava u društvo. Istaknuto je da član 30. Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima^[4] dodatno afirmiše mere zaštite žrtava, svedoka i lica koja sarađuju sa sudskim organima, i naglašava obavezu strana ugovornica da usvoji zakonodavne ili druge mere kako bi se tokom sudskih postupaka obezbedila zaštita privatnosti žrtve kao i bezbednost i zaštita od zastrašivanja. Krivični zakonik Republike Srbije^[5] u članu 388. i 389. definiše krivično delo trgovine ljudima, kao teško kršenje ljudskih prava, te predviđa kazne od 3 do 10 godina kada je krivično delo počinjeno nad odraslim licima, i od 5 do 12 godina kada je počinjeno nad maloletnim licima, odnosno decom. Zbog činjenice, kako se navodi u dopisu,  da žrtve nemaju informaciju o tome da je počinilac izašao iz zatvora, žrtve strahuju da će se počinilac pojaviti ispred mesta gde žrtva živi, radi ili ide u školu. Udruženja navode da tokom rada sa ženama i devojkama, korisnicama programa podrške za žrtve trgovine ljudima, mnoge su istakle da strahuju od toga da će ih svi iz sistema podrške zaboravati kada se suđenje okonča. Njihova percepcija je da su podrška i pomoć pre svega od strane policije i tužilaštva za vreme trajanja istrage i sudskog postupka, a da se odmah potom zauvek završava. Propust da se prenese informacija da se nasilnik više ne nalazi u zatvoru, kako je navedeno, dovodi do odsustva sistemske podrške što često vodi inteziviranju depresivnog afekta u okviru traumatske simptomatologije i značajno umanjuje spremnost žrtve da se obrati profesionalcima. U dopisu dalje navode da je važno da sistem uputi poruku žrtvama da znaju da će na vreme dobiti informaciju o izlasku osuđenika na slobodu. Ovo je posebno važno ukoliko se radi o članovima porodice, roditeljima, partnerima ili ljudima iz bliskog okruženja. Najvažnije je da žrtva bude unapred pripremljena i da je bezbedna.

Poverenik ističe da je Republika Srbija je potpisala i ratifikovala najvažnija međunarodna dokumenta u vezi sa trgovinom ljudima, pre svega Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunske protokole^[6], kao i već pomenutu Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima^[7].

Članom 3. Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima^[8] propisano je da primena odredbi ove konvencije od strane strana ugovornica, a posebno korišćenje mera za zaštitu i unapređenje prava žrtava, treba da se obezbedi bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao što su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, političko ili neko drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili neki drugi status.

Kada je reč o zaštiti i unapređenju prava žrtava, u čl. 9. do 11. naglašene su obaveze država potpisnica koje se odnose na identifikaciju i pomoć žrtvama, kao i na zaštitu njihove privatnosti.

Takođe, odredbom člana 12. stav 1. propisana je pomoć žrtvama, tako da svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne za pružanje pomoći žrtvama u njihovom fizičkom, psihološkom i socijalnom oporavku. Takva pomoć treba da obuhvati bar:

1. a) životni standard koji može da im obezbedi egzistenciju putem takvih mera kao što su: prikladan i siguran smeštaj, psihološka i materijalna pomoć;
2. b) pristup hitnoj medicinskoj zaštiti;
3. v) usluge prevođenja i tumačenja, u slučaju potrebe;
4. g) savetovanje i informisanje, posebno o njihovim zakonskim pravima i uslugama koje su im dostupne, na jeziku koji razumeju;
5. d) pomoć koja će da im omogući da se njihova prava i interesi iznesu i razmotre u odgovarajućim fazama krivičnog postupka koji se vodi protiv izvršilaca;

đ) pristup obrazovanju za decu.

Stavom 2. istog člana ovog zakona propisano je da svaka strana ugovornica treba da pokloni odgovarajuću pažnju potrebi da se obezbedi sigurnost i zaštita žrtve, dok je odredbom stava 4. i 7. istog člana propisano da svaka strana ugovornica treba da usvoji pravila prema kojima će žrtve koje zakonito borave na njenoj teritoriji imati pravo na pristup tržištu rada, stručnom usavršavanju i obrazovanju, kao i da u cilju sprovođenja odredbi iz ovoga člana, svaka strana ugovornica treba da obezbedi da se usluge pružaju na osnovu dogovora i dobijenih informacija, vodeći računa o posebnim potrebama ugroženih lica i pravima dece na smeštaj, obrazovanje i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

U članu 17. ove konvencije dodatno je naglašeno da primenjujući mere iz ovog poglavlja, strane ugovornice treba da teže unapređenju rodne ravnopravnosti. Pored toga, u glavi V Konvencije Saveta Evrope koja se odnosi na istrage, krivično gonjenje i procesno pravo, dodatno se afirmišu mere zaštite žrtava, svedoka i lica koja sarađuju sa sudskim organima, i naglašava se obaveza strana ugovornica da usvoje zakonodavne ili druge mere kako bi se tokom sudskih postupaka obezbedila zaštita privatnosti žrtve i, po potrebi, njenog identiteta; kao i bezbednost žrtve i zaštita od zastrašivanja (član 30).

Zaštita žrtava, svedoka i lica koja sarađuju sa sudskim organima propisana je odredbom člana 28. stav 1. tako da svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne da bi se obezbedila efikasna i odgovarajuća zaštita od moguće odmazde ili zastrašivanja, posebno u toku i posle istrage i krivičnog gonjenja izvršilaca, i to:

1. a) za žrtve;
2. b) po potrebi, za one koji prijave krivično delo utvrđeno u skladu sa članom 18. ove konvencije ili koji na neki drugi način sarađuju sa istražnim organima i tužilaštvom;
3. v) za svedoke koji svedoče o krivičnim delima utvrđenim u skladu sa članom 18. ove konvencije;
4. g) po potrebi, za članove porodice lica iz tačke a) i v).

Navedenim članom takođe je propisano da svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne da bi se omogućile i ponudile različite vrste zaštite. To bi moglo da obuhvati fizičku zaštitu, preseljenje, promenu identiteta i pomoć u pronalaženju poslova, kao i da dete žrtva trgovine ljudima dobiće posebne mere zaštite koje će voditi računa o njegovim najboljim interesima. Takođe, svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne kako bi se, ukoliko je neophodno, pružila odgovarajuća zaštita od moguće odmazde ili zastrašivanja, posebno tokom i nakon istrage i krivičnog gonjenja izvršilaca, za članove grupa, fondacija, udruženja ili nevladinih organizacija i da svaka strana ugovornica treba da razmotri mogućnost da zaključi ugovore ili sporazume s drugim državama u cilju primene ovog člana.

Nesporna je važnost pravovremenog sankcionisanja svih vidova i oblika nasilja, ali što se tiče zaštite žrtava tu ne treba da bude kraj sistemske podrške. Pored činjenice da posledice učinjenog dela pogađaju žrtvu, ne treba zanemariti činjenicu da one pogađaju i članove porodice i neposredno okruženje žrtve zbog čega je potrebno obezbediti kontinuiranu i blagovremenu podršku i zaštitu, kao i mogućnost da žrtve dobiju odgovore na pitanja koja se otvaraju puštanjem ili u slučaju bekstva učinioca sa odsluženja kazne.

Imajući u vidu sve navedeno Poverenik Ministarstvu podnosi dopunu već ranije podnete Inicijative Poverenika za izmene člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sanckija (br. 011-00-13/2024-02 od 14. maja 2024. godine) na način da se izmena ovog člana obuhvate i žrtve trgovine ljudima, kao i krivična dela koja se na to odnose.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.

[2] „Službeni glasnik RSˮ, br. 55/14 i 35/19

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 55/14 i 35/19

[4] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 19/09

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 85/05- ispr., 107/058 – ispr., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19

^[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/01)

^[7] Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/09)

[8] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 19/09

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

480-24 Inicijativa za izmene i dopune člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija