br. 07-00-238/2022-02 datum: 9.12.2022.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je, u ime svog sina L.L., podnela njegova majka A.A. iz T., protiv B.B., zgod diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da dečak pohađa osnovnu školu „ M. Č. Č.“ u O., da ima smetnje u razvoju i da nastavu pohađa po interresornom obrazovnom programu 2. Dalje je navedeno da je 3. juna 2022. godine, u snovnoj školi „M. Č. Č.“ održan roditeljski sastanak, kojom prilikom je B.B. zahtevala od direktorke škole da dečaka izmesti u drugu školu ili posebnu prostoriju uz reči „Zašto trpate takvu decu u ovu školu u O.“. Dalje je navedeno da su ovom izjavom podstaknuti drugi roditelji da zabrane svojoj deci da imaju bilo kakav kontakt sa dečakom, da ga se plaše i zaziru. U izjašnjenju M.B., između ostalog, navedeno je da“ nije imala želju da uvredi dete ili njegovu majku zbog čega se izvinjava dečaku i njegovoj mami“. Dalje, navedeno je da smatra da je najbolje za dečaka zbog teškoća koje ima, a onda i za drugu decu, da pohađa školu za decu sa posebnim potrebama koja postoji u njihovom gradu. Istaknuto je da su ga njena deca lepo prihvatila, da ga nikad nisu izbegavala i uvek se lepo igrala sa njim. Polazeći od navoda iz izjašnjenja, neophodno je najpre istaći da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno za utvrđivanje da li je neko lice izvršilo akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice neopravdano stavi u nepovoljniji položaj. Imajući u vidu da B.B. nije sporila da je izrekla navode iznete u pritužbi, kao i da su svedoci potvrdili da se konkretan događaj desio, Poverenik je mišljenja da insistiranje da detetu sa smetnjama u razvoju nije mesto u školi koju pahađaju deca bez smetnji u razvoju, samo iz razloga njegovog zdravstvenog stanja predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje koje je zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije. Nakon sprovedenog postupka Poverenik je dao mišljenje da je B.B. svojom izjavom na roditeljskom sastanku održanom 3. juna 2022. godine, popvredila odredbe člana 12, a u vezi sa čl. 26. i 27. Zakona o zabrani diskriminacije. B.B. je preporučeno da uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe i njenom sinu, kao i da ubuduće vodi računa da se pridržava propisa o zabrani diskriminacije.
- TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se 10. juna 2022. godine A.A. iz T., u ime svog maloletnog sina, L.L, pritužbom protiv B.B., zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja deteta.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da dečak, ima ličnog pratioca sa kojim ide u školu „M.Č.Č.“ po IOP-u 2;
– da događaj počinje kada je na roditeljskom sastanku održanom 3. juna 2022. godine učiteljica, I.V., grubo izvređala, oklevetala i iznela niz laži koje će ostaviti posledice na njeno mentalno zdravlje;
– da je na roditeljskom sastanku jedan roditelj rekao da Luka nije „normalno“ dete;
– da je „M.J.“ pred svim roditeljima i svedocima rekla da ne želi da dečak ide tu u školu odnosno bila je jasna i izričita u tome i od direktorke je zahtevala da se izmesti u drugu školu;
– da je učiteljica dečaka predstavila kao agresora ispričavši svima kako je dečak njoj pre dve godine udario „šamarčinu“ čime je podstakla da ostali roditelji nemaju empatiju prema L.L;
– kao svedoke je navela „direktorku, psihologa, soc.radnika i pristune roditelje“.
1.3. Radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja i daljeg postupanja po pritužbi, budući da je u pritužbi navedeno više različitih događaja i lica, Poverenik je zatražio od podnositeljke pritužbe da precizira pritužbu kako u pogledu lica tako i u pogledu vremena, mesta i načina na koji je diskriminacija izvršena. Takođe je zatraženo pojašnjenje na koju okolnost je predloženo saslušanje svedoka.
1.4. U dopuni pritužbe od 24. juna 2022. godine, između ostalog, navedeno je:
– da su u pritužbi navedeni događaji koji su desili u periodu od 1. do 3. juna 2022. godine ali da nije precizno navedeno kada su ti akti diskriminacije preduzeti, s obzirom da ih je bilo više;
– da nije reagovala do roditeljskog sastanka jer je smatrala da će takvo ponašanje prestati;
– kao diskriminatoran akt navela je da je B.B. (majka učenika iz odeljenja) zahtevla da se dečak izmesti u drugu školu uz reči upućene direktori: „Zašto trpate ovakvu decu u ovu školu u Osaonici“;
– da je B.B., pre dve godine, histerično vikala i zahtevala da se L. zajedno sa pratiocem izmesti u drugu prostoriju škole, jer njenoj deci smetaju zvučni glasovi;
– da smatra da je I. V. učinila akt diskriminacije jer se nije suprotstavila rečima majke, već je rekla da joj je dečak udario šamar čime je podstakla druge roditelje da zabrane deci bilo koji kontakt sa njim, da ga se plaše i zaziru;
– da je tačno da se „taj šamar“ desio pre dve ili tri godine usleg L. promene ponašanja, pošto pratilac nije bio u blizini, nakon čega je podnositeljka uputila izvinjenje učiteljici, koje je ona prihvatia rekavši da ne može da zameri detetu za koje zna da ima problem, a da je „to“ kasnije iskoristila na njegovu štetu;
– kao svedoke je predlažila saslušanje direktorke škole, psihološkinje i socijalnog radnika.
1.5. Saglasno članu 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je od podnositeljke pritužbe, zatražio dopunu pritužbe na okolnosti iz dopune pritužbe od 27. juna 2022. godine. Tom prilikom, Poverenik je od podnositeljke pritužbe zatražio da, imajući u vidu da je pritužbu podnela protiv učiteljice, I.V., a da u dopuni pritiužbe navodi nezadovoljstvo ponašanjem B.B., pojasni da li pritužbu podnosi i protiv majke maloletnog dečaka, kao i da detaljno opiše sve događaje koje smatra diskriminatornim, kojom prilikom je potrebno da dostavi adresu i dokaze u skladu sa članom 17. Poslovnika o radu.
1.6. U dopuni pritužbe od 19. jula 2022. godine, navedeno je:
– „možda sam se neprecizno izjasnila da sam pritužbu podnela samo protiv B.B.a protiv učiteljice I.V. nisam, jer ću protiv iste podneti privatnu krivičnu tužbu za krivično delo uvrede“;
– da predlaže saslušanje svedoka na izjavu B.B. na roditeljskom sastanku odražnom 3. juna 2022. godine;
– da je njena namera da Poverenik nastavi sa postupkom za zaštitu od diskriminacije protiv B.B., majke dečaka koji ide u školu sa njenim sinom;
– da zapisnik sa roditeljskog sastanka od 3. juna 2022. godine, nije vođen te ne može da se pozove na isti; te iz tog razloga predlaže saslušanje svedoka;
U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka pribavljeno je izjašnjenje B.B..
1.7. U izjašnjenju B.B., između ostalog je navedeno:
– da je istina da je pitala „zašto je on ovde“ ali da nije imala želju da uvredi dete ili njegovu majku;
– da je za dečaka najbolje, s obzirom da nema razvijen govor, a onda i za drugu decu, da nastavu pohađa u školi za decu sa posebnim potrebama koja postoji u gradu;
– da je tačno da su u jednom periodu njenom sinu smetali „L. zvučni glasovi“ zbog čega nije mogao da prati nastavu ali da više nije pokretala tu temu nakon što je dobila telefonski poziv od A.A. u kome joj je podnositeljka pritužbe rekla „ ukoliko ti se ne sviđa što je L. tu, možeš da ispišeš dete iz škole“;
– da njena decu nisu izbegavala dečaka i da su se uvek lepo igrala sa njim;
– da je svesna težine problema sa kojim se majka podnositelja pritužbe bori;
– da iskreno žali što je pogrešno shvaćena zbog čega se izvinjava dečaku i njegovoj mami;
1.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno odredbama člana 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, zatražio je izjašnjenje od svedoka predloženih u pritužbi.
1.9. U iskazu svedokinje M.R. psihološkinje škole, navedeno je:
– da je na roditeljskom sastanku, održanom 3. juna 2022. godine, majka dvojice učenika u izdvojenom odeljenju u O., A.A., upitala direktorku škole „zašto je L. u ovoj školi i da li će i sledeće godine nastavu pohađati u izdvojenom odeljenju u O.“;
– dalje je navedeno da je direktorka škola odgovorila da dečak pohađa školu odlukom Interresorne komisije, da završava četvrti razred i da naredne školske godine neće pohađati nastavu u izdvojenom odeljenju u O., zato što je to četvorogodišnja škola.
1.10. U iskazu svedokinje Đ.N.P., direktorke škole, navedeno je:
– da je majka dva učenika u izdvojenom odeljenju u O., B.B., upitala nju kao direktorku škole, „zašto je L. u ovom izdvojenom odeljenju i da li će i sledeće godine nastavu pohađati u O.;
– da dečak ima pravo na školovanje kao i sva deca i da školu u O. pohađa na osnovu rešenja Interresorne komisije;
– da je navela da dečak završava prvi ciklus školovanja kao i da će sledeće godine nastaviti školovanje u drugom ciklusu odnosno da će narednu školsku godinu nastavu pohađati u novom odeljenju jer se nastava u O. odvija samo u četvorogodišnjem periodu;
– da je procedura takva da se podnesi zahtev Interresornoj komisiji koja će utvrditi vrstu i nivo podrške koji su odgovarajući za svakog učenika u daljem školovanju;
1.11. U iskazu svedoka N.J., socijalnog radnika škole, navedeno je:
– da je od strane A.A., majke L.L., pozvan na roditeljski sastanak, kao stručni radnik;
– da je direktorka škole želela da sasluša sve primedbe, a da joj se on pridružio u odgovorima na pitanja vezana za uslugu koju su pružali korisniku;
– da je na sastanku jedna žena, koja je roditelj, rekla da želi da dobije garancije da dečak više neće ići u školu sa njenom decom, i da je bila prilično jasna u svom stavu;
– da on nije čuo te navode „zašto trpate takvu decu u ovu školu u O.“;
– da su mu nakon roditeljskog sastanka rekli da se ta žena zove B.B i da je od ranije u blažem konfliktu sa A.A.;
– da je nakon roditeljskog sastanka ostao psihološkinjom i direktorkom škole kako bi napravili rezime i sledeće korake;
– da je dečak školsku godinu priveo kraju bez problema.
1.12. Saglasno članu 37. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je od podnositeljke pritužbe, A.A., zatražio da se izjasni da li ostaje pri pritužbi, imajući u vidu da je B.B. izrazila žaljenje zbog svega izgovoreno. Podnositeljka pritužbe je obavestila Poverenika da ostaje pri podnetoj pritužbi.
- ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u navode iz pritužbe, izjašnjenje i izjava svedoka utvrđeno je da L.L. pohađa Osnovnu školu „M.Č.Č.“ u O. po IOP-u 2. Dalje, utvrđeno je da je na roditeljskom sastanku, održanom 3. juna 2022. godine u osnovnoj školi „M.Č.Č.“ u O., B.B., zahtevala do direktorke škole da izmesti L.L. u drugu školu ili posebnu prostoriju, kao i da u svom izjašnjenju nije sporila da je izrekla navode citirane u pritužbi.
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije[1] propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Član 21. Ustava Republike Srbije[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3] koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje na osnovu jednakih mogućnosti, kao i da država ugovornica ima obavezu da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci. Članom 29. stav 1. Konvencije definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju interakciju sa drugima i sa okruženjem.
3.5. Opštim komentarom br. 1 Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje ra razvijaju. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije osposobljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu.
3.6. Opštima komentarom br. 9 Komiteta za prava deteta koji se odnose na prava dece sa invaliditetom, istaknuto je zapažanje Komiteta da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa ozbiljnim teškoćama i preprekama ka punom uživanju prava koja sadrži Konvencija, kao i da prepreku ne predstavlja sama smetnja u razvoju već kombinacija društvenih, kulturnih, stanovišnih i fizičkih prepreka sa kojima se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju u svakodnevnom životu. Dalje je istaknuto da svako ko se bavi razvijanjem detetovih veština, sposobnosti i samorazvoja treba da precizno prati detetov napredak i pažljivo sluša detetovu verbalnu i emotivnu komunikaciju kako bi podržao njegovo obrazovanje i razvoj na dobro usmeren i najbolji mogući način.
3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 12. zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Dalje, odredbama člana 26. diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Odredbama člana 27. ovog zakona zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.
3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[4] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lice sa smetanjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na vaspitanje i obrazovanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Odredbama člana 7. istog zakona propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. U ostvarivanju principa, posebna pažnja se posvećuje saradnji sa porodicom, uključivanjem roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, radi uspešnog ostvarivanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja, lokalnom zajednicom i širom društvenom sredinom.
Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu
3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je B.B., svojim postupanjem na roditeljskom sastanku u osnovnoj školi „M.Č.Č.“ izvršila akt diskriminacije prema maloletnom L.L. na osnovu njegovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja.
3.10. Poverenik najpre ističe da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije, dok navodi koji se odnose na postojanje eventualno neke druge povrede prava nisu uzeti u razmatranje. Imajući u vidu pojam diskriminacije iz člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da je za utvrđivanje diskriminacije u svakom konkretnom slučaju neophodno da je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na nekom ličnom svojstvu (osnovu diskriminacije) i da postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i konkretnog akta diskriminacije.
3.11. Poverenik, dalje konstatuje da analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i izjava svedoka pokazuje da među stranama nije sporno da dete, L.L., pohađa osnovnu školu „M.Č.Č.“ u O. po IOP-2 kao i da je 3. juna 2022. godine, na roditeljskom sastanku, B.B tražila od direktorke škole da dečaka premesti u drugu školu. Iz izjašnjenja B.B. je takođe nesporno da ona nije sporila da je izrekla navode citirane u pritužbi.
3.12. S tim u vezi Poverenik ukazuje na odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisan poseban oblik diskriminacije koji se između ostalog odnosi na uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Naime, ovim članom zakona je, pored ostalog propisano da je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Dalje, odredbama člana 26. diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je odredbama člana 27. zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Imajući u vidu da B.B. nije sporila da je izrekla navode iznete u pritužbi, kao i da su svedoci potvrdili da se konkretan događaj desio, Poverenik je mišljenja da je insistiranje da detetu sa smetnjama u razvoju nije mesto u školi koju pohađaju deca bez smetnji u razvoju, samo iz razloga njegovog zdravstvenog stanja predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje koje je zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije.
3.13. Povodom navoda iz izjašnjenja B.B. da „u konkretnom slučaju nije postojala želja da uvredi dete niti njegovu majku odnosno da je pogrešno shvaćena zbog čega se izvinjava L. i njegovoj mami“, Poverenik ukazuje da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran. Stoga, prilikom ispitivanja da li je određeni akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizilazi i iz odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, ne samo kad je cilj takvog postupanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada se takvim ponašanjem stvara neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Činjenica da je B.B. u svom izjašnjenju iskazala žaljenje zbog izrečenog je pohvalna u smislu da je ona sama uvidela da su njene reči izazvale uznemirenje kako deteta, tako i majke. Imajući u vidu takvo stanje stvari, Poverenik se obratio podnositeljki pritužbe u skladu sa članom 37. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije i zatražio da se izjasni da li je saglasna da su na ovaj način posledice otklonjene. S obzirom da podnositeljka pritužbe nije dala saglasnost, Poverenik je u skladu sa navedenim članom nastavio postupak.
3.14. Daljom analizom izjašnjenje na navode iz pritužbe gde je navedeno da bi, s obzirom na teškoće koje dečak ima (nerazvijen govor), za L., a onda i drugu decu, bilo bolje, da nastavu pohađa u školi za decu sa posebnim potrebama, ukazuje na postojanje predrasuda i stereotipa o mogućnostima dece sa smetnjama u razvoju. Poverenik naglašava da navodi iz izjašnjenja pre svega, pokazuju netoleranciju i nerazumevanje prema detetu sa smetnjama u razvoju, kao i da se ovakvim stavovima podržava ideja da decu sa smetnjama u razvoju treba izolovati od druge dece što utiče na njihovu ravnopravnost i prihvaćenost u društvu. Iz prakse Poverenika može se zaključiti da su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom posebno ugrožena grupa dece u našem društvu, a stereotipi i predrasude u odnosu na mogućnosti, potrebe i prava duboko su ukorenjeni i rasprostranjeni. Jedna od najčešćih predrasuda prema deci sa smetnjama u razvoju jeste da su manje sposobna da zbog svog invaliditeta ne mogu da se obrazuju u redovnim školama. Pored toga, zbog nedovoljne informisanosti i neznanja, zagarantovana prava osoba sa invaliditetom se plasiraju kao dobročinstvo i sažaljenje društva. Da ovakvi stereotipi i predrasude nisu retki pokazuje i praksa Poverenika, kao i brojna istraživanja koja se odnose na položaj osoba sa invaliditetom.
3.15. Poverenik je prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu imao u vidu i položaj osoba sa smetnjama u razvoju, kao i dece sa bilo kakvom vrstom invaliditeta u našem društvu. Poverenik je u svom Posebnom izveštaju o diskriminaciji dece[5] ukazao da kreiranje i omogućavanje pružanja odgovarajućih usluga u zajednici naročito važno kada su u pitanju deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Ukazano je da se deca i porodice sa decom sa invaliditetom suočavaju sa značajnim teškoćama u pogledu dostupnosti i kvaliteta socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga, dok se porodice dece sa smetnjama u razvoju posebno suočavaju sa problemima diskriminacije, siromaštva i ograničene finansijske podrške. Poverenik je tokom 2019. godine sproveo istraživanje Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji[6] gde je utvrđeno da stavovi javnog mnjenja o diskriminaciji pokazuje iz godine u godinu da se osobe sa intelektualnim poteškoćama i mentalnim smetnjama i invaliditetom smatraju jednom od grupa koje su najviše diskriminisane. U Situacionoj analizi: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji navedeno je da se deca sa invaliditetom još uvek suočavaju sa značajnim barijerama prilikom uključivanja u društvo. Porodice i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom često su suočena sa negativnim stavovima. Dodatno, 29% dece je doživelo odbijanje prilikom pokušaja korišćenja javnih usluga zbog nepristupačnosti objekata ili neprilagođenosti uslova. Čak 45% anketiranih roditelja navodi da su oni ili njihova deca pretrpeli vređanje, omalovažavanje ili uznemiravanje zato što dete ima smetnje u razvoju. Deca su najčešće ovakvom postupanju bila izložena od nepoznatih osoba/prolaznika (28%), a zatim od vršnjaka koji pohađaju istu školu (17%), ali i od zaposlenih u školama (7%) i zdravstvenih radnika (8%). Rezultati ankete u okviru situacione analize pokazuju da se veliki broj roditelja dece sa smetnjama u razvoju još uvek suočava sa preprekama prilikom upisa dece u školu a da je najveći razlog stav zaposlenih da nemaju dovoljno kompetencija da rade sa detetom i da bi detetu bilo bolje u nekoj drugoj školi (72%). Ipak, ohrabruje podatak da više od 90% građana smatra da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom mogu uspeti u životu ukoliko imaju adekvatnu podršku.[7] Ovakva dugogodišnja praksa uticala je na stvaranje stereotipa i predrasuda prema ovoj grupi dece, što danas značajno utiče na njihovu ravnopravnost i prihvaćenost u društvu. Prema podacima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, diskriminacija na osnovu invaliditeta, kao i diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja uvek je bila u vrhu osnova po broju podnetih pritužbi.
Deca sa smetnjama u razvoju koja su pohađala redovnu nastavu imaju mogućnost uspostavljanja prijateljstva i osećaja prihvaćenosti sa decom bez invaliditeta, što doprinosi njihovom neophodnom uključivanju u redovne tokove života, kao i osamostaljivanju i razvijanju osećaja samopoštovanja, učenja u vršnjačkoj grupi, osposobljavanje za uključivanje u život i rad, osnaživanje roditelja dece sa smetnjama u razvoju da im deca budu prihvaćena od strane zajednice u kojoj žive, prihvatanje različitosti kao normalne pojave[8].
3.16. Na kraju, Poverenik ističe da sve osobe koje su uključene u obrazovanje, vaspitanje i pružanje podrške učenicima treba zajednički da rade na izgradnji uzajamnog poverenja i saradnje, kako bi se osiguralo prijateljsko okruženje u kojem bi se potrebe učenika bolje razumele i uvažavale. Kako se u konkretnom slučaju radi o detetu zajednički je zadatak svih aktera u detetovom okruženju da iznađu adekvatne načine kako bi se za dete stvorilo povoljno okruženje za razvoj njegovih punih potencijala.
- MIŠLjENjE
U postupku koji je sproveden po pritužbi koju je A.A. u ime svog sina L.L., podnela protiv B.B. utvrđeno je da su povređene odredbe člana 12. a u vezi sa čl. 26 i 27. Zakona o zabrani diskriminacije.
- PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B.B. da:
5.1. Uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe i njenom sinu u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja zbog izjave date na roditeljskom sastanku održanom 3. juna 2022. godine.
5.2. Ubuduće vodi računa da se pridržava propisa o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da B.B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B.B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21
[2] Ustav Republike Srbije „Službeni glasnik RS“, broj 98/06, 115/21 i 9/22
[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97))
[4] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja „Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 6/2020 i 129/2021
[5] dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/
[6]Izveštaj o istrživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građankiprema diskriminaciji u Srbiji“ 2019., dostupno na: http: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/istrazivanja/
7.Vodič kroz prava dece sa smetnjama u razvoju, Biljana Janjić, Kosana Beker, 2011 dostupno na: https://issuu.com/ljubicaradovanovicnikolic/docs/vodic2011__1_
[7] Situaciona analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji, https://www.unicef.org/serbia/polozaj-dece-sa-smetnjama-u-razvoju-pregled-nalaza
, ISBN: 978-86-88639-04-0, Beograd 2017, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF, Projekat finansiran od strane Evropske unije
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
395-22 Diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta u oblasti obrazovanja 
