320-23 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu pola

04. Aug 2023.

br. 07-00-252/2023-02 datum: 4.8.2023. godine

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A.A. iz U.  protiv B.B., zbog diskriminacije na osnovu pola kao ličnog svojstva. U pritužbi je navedeno da je podnosilac pritužbe diskriminisan jer su, u postupku koji je sproveden po konkursu B.B. žene imale „nepravednu prednost“ u odnosu na muškarce i druge grupe teže zapošljivih lica. U izjašnjenju B.B. navedeno je da je na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakona o profesionaloj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Pravilnika o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, B.B. raspisala Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapošljavanje u 2023. godini.  Dalje je navedeno da je sastavni deo Javnog poziva i broj bodova koji se dodeljuje po kriterijumima koji su precizirani na bodovnoj listi odnosno da se bodovanje podnetih zahteva sa biznis planom vrši po sledećim kriterijumima: 1. Razvijenost jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji podnosilac zahteva planira obavljanje delatnosti; 2. Planirala vrsta delatnosti i 3. Kategorija lica. Kriterijum „kategorije teže zapošljivih lica“ utvrđen je Akcionim planom koji propisuje da prioritet za odobravanje subvencija za samozapošljavanje imaju nezaposleni koji pripadaju kategoriji teže zapošljivih lica i to: mladi do 30 godina starosti, viškovi zaposlenih, Romi, osobe sa invaliditetom i žene. Pored toga, u izjašnjenju je istaknuto da pomoć i podrška u zapošljavanju nezaposlenih lica podrazumeva preduzimanje konkretnih aktivnosti odnosno programa i mera koje će dovesti do zapošljavanja ili povećanja zapošljivosti lica na tržištu rada, kao i da su u fokusu politike zapošljavanja kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica ona lica koja se suočavaju sa više od jednog faktora ranjivosti, te se nalaze u kategoriji višestruko teže zapošljivih lica. U postupku je utvrđeno da je u pitanju posebna (afirmativna) mera čije uvođenje je dozvoljeno u skladu sa Ustavom i Zakonu o zabrani diskriminacije. Prema indikatorima tržišta rada, statističkim podacima, nalazima istraživanja i izveštaja žene su u znatno nepovoljnijoj situaciji u odnosu na muškarce u oblasti rada i zapošljavanja, posebno kada je reč o samozapošljavanju. Propisivanjem dodatnih bodova za određene kategorije teže zapošljivih lica koje su definisane strateškim i drugim dokumentima, a u koje spadaju i žene predstavlja posebnu meru uvedenu radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u suštinski nejednakom položaju. Zbog svega navedenog Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da B.B. nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i diskriminisala podnosioca pritužbe.

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je 19. maja 2023. godine pritužbuA. iz U., koju je zbog diskriminacije na osnovu pola podneo protiv B.B., filijala u U.. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je B.B., sredinom marta, raspisala konkurs za dodelu subvencija za samozapošljavanje, sa rokom podnošenja zahteva do 10. aprila 2023. godine;

– da se konkurs sastojao od izrade biznis plana, popunjavanja osnovnih podataka o podnosiocu zahteva odnosno kojoj kategoriji teže zapošljivih lica pripada;

– da je početkom maja dobio informacije da muškarci gotovo nigde nisu dobili subvencije kojom prilikom je nagovešteno da nije trebao ni da konkurište;

– da su većinu subvencija dobile žene (u nekim mestima 100%), dok su muškarci ostali uskraćeni za podršku;

– da je kategorija teže zapošljivih lica „ženski pol“ bodovana disproporcionalno više (5) u odnosu na druga teže zapošljiva lica – viškovi zaposlenih, Romi, lica bez osnovnog obrazovanja ili samohrani roditelji;

– da navedeno sugeriše da žene imaju prednost u odnosu na muškrace i druge grupe teže zapošljivih lica odnosno da se navedeno može smatrati diskriminacijom na osnovu pola što je nezakonito i protivno osnovnim principima ravnopravnosti;

1.2. Uz pritužbu je dostavljeno: 1) kategorije teže zapošljivih lica; 2) bodovi za kategorije lica; 3) spisak odobrenih subvencija za samozapošljavanje napz- grad Užice.

 

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje B.B. o navodima i osnovanosti pritužbe.

1.4. U izjašnjenju B.B., između ostalog, navedeno je:

– da je B.B. u 2023. godini raspisala javne pozive nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapošljavanje na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. godine do 2026. godine i Pravilnika o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja;

– da Akcioni plan sadrži kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja;

– da teže zapošljiv nezaposleni jeste nezaposleni koji zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje;

– da su Javnim pozivima za dodelu subvencija za samozapošljavanje definisani uslovi po kojima nezaposleno lice može ostvariti pravo na dodelu subvencija, dokumentacija za podnošenje zahteva, visina iznosa sredstava, delatnosti koje ne mogu biti subvencionisane i druge informacije od značaja za učešće u javnim pozivima;

– da nezaposleno lice treba da iskaže zainteresovanost i konkuriše za dodelu subvencija za zapošljavanje u skladu sa javnim pozivom;

–  da je sastavni deo Javnog poziva i broj bodova koji se dodeljuje po kriterijumima koji su precizirani na bodovnoj listi. Bodovanje zahteva sa biznis planom se vrši po kriterijumima: 1) razvijenost jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji podnosilac zahteva planira obavljanje delatnosti; 2) planirana vrsta delatnosti; 3) kategorija lica;

– da je Javnim pozivom precizirano da se kriterijum „Kategorija teže zapošljivih lica“ utvrđuje na osnovu Akcionog plana odnosno prioritet za odobravanje subvencija za samozapošljavanje imaju nezaposleni koji pripadaju sledećim kategorijama teže zapošljivih lica: mladi do 30 godina starosti, viškovi zaposlenih, Romi, osobe sa invaliditetom i žene;

-da se pripadnost kategoriji teže zapošljivih lica utvrđuje na osnovu podataka iz evidencije Nacionalne službe i dostavljenih dokaza;

– da se odluka o odobravanju subvencije za samozapošljavanje donosi isključivo na osnovu rang liste, a nakon provere ispunjenosti uslova javnog poziva i priložene dokumentacije i bodovanja podnetog zahteva sa biznis planom;

– da je A.A. 6. aprila 2023. godine podneo Zahtev sa biznis planom za dodelu subvencije za samozapošljavanje pod brojem: 2240-10161-204/2023 te da je u zahtevu sa biznis planom naveo da planira registraciju radnje koja bi se bavila uslugama: veb dizajna, kreiranja logotipa, brendiranja i sl. ( intelektualne usluge);

– imajući u vidu da podnosilac pritužbe pripada kategoriji teže zapošljivih lica „mladi do 30 godina“ zahtev je bodovan sa 15 bodova; „planirana vrsta delatnosti“ 10 bodova i „kategorija lica – mladi do 30 godina starosti“ 5 bodova. Da se na rang listi za Grad Užice, zahtev podnosioca nalazi na 31. mestu;

– da su sredstva za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, kako na nivou B.B., tako i na nivou filijala ograničena i definisana Akcionim planom;

– da je u skladu sa opredeljenom kvotom za Grad U., za meru subvencija za samozapošljavanje, nadležna filijala donela Odluku o odobravanju subvencije za samozapošljavanje kojom je obuhvaćeno 15 lica sa teritorije Grada U., zaključno sa 17 bodova;

-da je dana 26. maja 2023. godine na sednici Upravnog odbora B.B. doneta Odluka o izmeni Odluke o raspoređovanju sresdstava za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja filijalama za 2023. godinu, Filijala U. je u skladu sa novom preraspodelom kvote donela novu Odluku o dodeli subvencija za samozapošljavanje za još 10 lica na osnovu čega je filijala U. postupila u skladu sa Javnim pozivom kojim je definisano „ukoliko postoji veći broj zahteva sa istim brojem bodova, odlučivaće se po redu podnošenja zahteva“;

– da se pritužba A.A. odnosi na kategoriju teže zapošljivih lica „žene“ koja se po javnim pozivima za dodelu subvencija za samozapošljavanje boduje sa 5 bodova kao i kategorija lica „mladi do 30 godina starosti“ za koju je imenovani bodovan sa 5 bodova;

– da B.B. preduzima sve aktivnosti, kako na nacionalnom tako i lokalnom nivou, koje doprinose afirmaciji i promociji prava svih marginalizovanih društvenih grupa, u domenu borbe protiv ddiskriminacije i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za pripadnike svih manjinskih i drugih osetljivih grupa, i to sa  posebnim naglaskom na aspekte zapošljavanja i usklađivanja zakonodavstva u oblasti rada;

– da radi prevazilaženja eventualnih prepreka u pristupu lica iz teže zapošljivih kategorija tržištu rada, B.B. u okviru nadležnosti, a u cilju  sprečaanja diskriminacije, pruža informacije o propisima iz oblasti zapošljavanja i rada svojim klijentima – poslodvcima i tražiocima zaposlenja;

– da pomoć i podrška u zapošljavanju nezaposlenih lica podrazumeva preduzimanje konkretnih aktivnosti, odnosno programa i mera, koje će dovesti do zapošljavanja ili povećanja zapošljivosti lica na tržištu rada;

– da su u fokusu politike zapošljavanja kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica koja se suočavaju sa više od jednog faktora ranjivosti, zbog čega se nalaze u kategoriji višestruko teže zapošljivih nezaposlenih lica;

– da su u Akcionom planu prikazani podaci koji se odnose na stanje na tržištu rada Republike Srbije te da su u okviru prikazanih podataka navedeni podaci koji se odnose na položaj žena na tržištu rada. Da su prema svim indikatorima tržišta rada Republike Srbije žene u znatno nepovoljnijoj situaciji nego muški deo populacije;

– da se ovim načinom dodele subvenicje za samozapošljavanje, odnosno primenom  kriterijuma „Kategorije teže zapošljivih lica“ u postupku bodovanja, podstiče ravnopravniji položaj ovih lica na tržištu rada.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapošljavanje u 2023. godini, koji je 20. februara 2023. godine raspisala B.B. utvrđeno je da su u odeljku I „Osnovne informacije“ subvencije  za samozapošljavanje namenjene nezaposlenima koji se vode na evidenciji B.B. i koji imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva. Dalje, navedeno je da se subvencija dodeljuje u jednokratnom iznosu radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. Odeljkom IV „Donošenje odluke“ utvrđeno je da se odluka o odobravanju subvencija donosi na osnovu rang-liste, a nakon provere ispunjenosti uslova Javnog poziva i priložene dokumentacije i bodovanja podnetog zahteva sa biznis planom, a u roku od 30 dana od dana isteka Javnog poziva. Bodovna lista – subvencija za samozapošljavanje predviđa tri kriterijuma i to: 1.) Razvijenost jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji podnosilac zahteva planira obavljanje delatnosti i to: – četvrta grupa jedinica lokalne samouprave i devastirana područja 10 bodova; – treća grupa jedinica lokalne samouprave 5 bodova; – prva i druga grupa jedinica lokalne samouprave 0 bodova; 2.) Planirana vrsta delatnosti i to: – proizvodnja, proizvodno zanatstvo, zdravstvene i intelektualne usluge 10 bodova; – uslužno zanatstvo, ostale uslužne delatnosti i građevinarstvo 8 bodova; – hoteli, restorani i ostale ugositeljske usluge 6 bodova; – ostalo 0 bodova; 3.) Kategorija lica i to: – kategorija teže zapošljivih lica do 26 bodova; – ostala lica 0 bodova. Dalje je pojašnjeno da se „Kategorija teže zapošljivih lica“ utvrđuje na osnovu Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. godine do 2026. godine. Prilikom bodovanja kategorije teže zapošljivih lica, kako je Javnim pozivom definisano, za prioritetne kategorije dodeljuje 5 bodova za mlade do 30 godina starosti, osobe sa invaliditetom i žene, odnosno 3 boda za viškove zaposlenih i Rome, ostale kategorije teže zapošljivih lica boduju se sa 2 boda. Dalje je utvrđeno da je Javnim pozivom definisano da ukoliko postoji veći broj zahteva sa istim brojem bodova, odlučivaće se po redosledu podnošenja zahteva.

2.2. Uvidom u spisak odobrenih subvencija za samozapošljavanje NAPZ Grad U.,  utvrđeno je da je B.B. u 15 zahteva donela Odluku o raspoređivanju sredstava za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, među kojima je jedan muškarac podnosilac zahteva, dok su u ostalih 14 zahteva u pitanju osobe ženskog pola.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskrimacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.2. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Stavom 4. propisano je da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

3.3. Konvencija Međunarodne organizacije rada br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja[4], u članu 1. stav 1 tačka a definiše diskriminaciju kao svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zasnovanog na rasi, boji, polu, veri, političkom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, koji idu za tim da unište ili naruše jednakost mogućnosti ili postupanja u pogledu zapošljavanja ili zanimanja. Stavom 3. istog člana konvencije navedeno je da za primenu ove konvencije, reči upošljavanje i zanimanje podrazumevaju pristup stručnom osposobljavanju, pristup zapošljavanju i raznim zanimanjima, kao i uslove zaposlenja.

3.4. Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15 – 27a. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povreme poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavrašavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Stavom 3. propisano je da se diskriminacijom ne smatra pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana ( žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Takođe, odredbama člana 8. propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica,osim ako je to opravdano legitimnim ciljem a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je odredba člana 14. kojom je propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica odnosno grupe lica koja se nalazi u nejednakom položaju. Posebne mese iz stava 1. ovog člana primenjuju se dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano.

3.5. Zakon o radu[5] odredbom člana 18.  zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama člana 20. ovog zakona diskriminacija je zabranjena, između ostalog, izbog kandidata za obavljanje određenog posla i u odnosu osposobljavanje, usavršavanje i napredovanje na posla.

3.6. U Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[6] su kao teže zapošljiva lica pre svih prepoznate žene i, između ostalog, konstatovano da je poslednjih pet godina obeležilo poboljšanje apsolutnog i relativnog položaja žena, tako da su žene povećale stopu aktivnosti ( za 5,7p.p.) i stopu zaposlenosti ( za 9,4 p.p.p). Bez obzira na ove pomake, rodni jazi i dalje je prisutan prema svim indikatorima tržišta rada Republike Srbije odnosno žene su u znatno nepovoljnijoj situaciji nego muški deo populacije. Stopa aktivnosti žena od 61,3% je niža od stope aktivnosti muškaraca koja iznosi 74,9%, što predstavlja razliku od 13,6 p.p. Stopa zaposlenosti žena od 54,3% je niža od stope zaposlenosti muškaraca koja iznosi 67,1% što predstavlja razliku od 12,8 p.p. Ovakva situacija je još izraženija kada se posmatraju mlade žene, žene sa invaliditetom, Romkinje, dugoročno nezaposlene i dr.

 

3.7. Akcionim planom za period od 2021. godine do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[7] žene su posebno prepoznate u meri 2.4. Unapređene položaja žena na tržištu rada, za koju se vezani pokazatelji u odnosu na realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja. Predviđene aktivnosti kod ove mere se odnose na: Uključivanje nezaposlenih žena iz posebno osetljivih kategorija u mere APZ, Analizu preduslova za usklađivanje radnog i porodičnog života i Sprovođenje posebnih mera za aktivaciju i podsticanje zapošljavanja neaktivnih žena u manje razvijenim i devastiranim područjima (informativne kampanje, karavani zapošljavanja i dr.).

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja s aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je utvrditi da li je raspisivanjem Javnog poziva nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapošljavanje, B.B. prilikom bodovanja kategorije lica povredila načelo jednakih prava i obaveza, odnosno potrebno je utvrditi da li su ovakvim načinom bodovanja diskriminisani muškarci.

3.9. Poverenik najpre konstatuje da je tokom postupka analizirao samo one navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne druge povrede prava, za čije utvrđivanje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.

3.10. Analizom Javnog poziva, na internet prezentaciji B.B., utvrđeno je da je B.B. za zapošljavanje 20. februara 2023. godine raspisala Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapošljavanje u 2023. godini. Uvidom u poziv utvrđeno je da su propisani kriterijumi na osnovu kojih se vrši izbor kandidata za dodelu subvencija. Subvencija je namenjena nezaposlenima koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva. U odeljku „III Podnošenje zahteva“ navedeno je da je od dokumentacije potreban popunjen zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu Nacionalne službe kao i dokaz o završenoj obuci, ukoliko nije završena u organizaciji Nacionalne službe. Dalje, odeljkom „IV Donošenje odluke“  propisano je da se odluka o odobravanju subvencije donosi na osnovu rang-liste a nakon provere ispunjenosti uslova Javnog poziva i priložene dokumentacije i bodovanja podnetog zahteva sa biznis planom. Istim odeljkom propisano je da bodovna lista predviđa tri kriterijuma za dodelu subvencija za samozapošljavanje i to: 1.) Razvijenost jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji podnosilac zahteva planira obavljanje delatnosti i to: – četvrta grupa jedinica lokalne samouprave i devastirana područja 10 bodova; – treća grupa jedinica lokalne samouprave 5 bodova; – prva i druga grupa jedinica lokalne samouprave 0 bodova; 2.) Planirana vrsta delatnosti i to: – proizvodnja, proizvodno zanatstvo, zdravstvene i intelektualne usluge 10 bodova; – uslužno zanatstvo, ostale uslužne delatnosti i građevinarstvo 8 bodova; – hoteli, restorani i ostale ugositeljske usluge 6 bodova; – ostalo 0 bodova; 3.) Kategorija lica i to: – kategorija teže zapošljivih lica do 26 bodova; – ostala lica 0 bodova. Dalje je pojašnjeno da se „Kategorija teže zapošljivih lica“ utvrđuje na osnovu Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. godine do 2026. godine. Prilikom bodovanja kategorije teže zapošljivih lica, kako je Javnim pozivom definisano, za prioritetne kategorije dodeljuje se 5 bodova i to:  mlade do 30 godina starosti, osobe sa invaliditetom i žene odnosno 3 boda za viškove zaposlenih i Rome, dok se ostale kategorije teže zapošljivih lica boduju sa 2 boda. Pojašnjeno je da ukoliko postoji veći broj zahteva sa istim brojem bodova, odlučivaće se po redosledu podnošenja zahteva. Odeljkom „V zaključivanje ugovora“ definisano je da Nacionalna služba i podnosilac zahteva u roku od 45 dana od dana donošenja odluke zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze.

3.11. Da bi se ocenilo da li je propisivanjem ovakvog načina bodovanja povređeno načelo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se osobama ženskog pola, pored ostalih kategorija građana (mladi, Romi, osobe sa invaliditetom..), dodeli više bodova prilikom rangiranja zahteva. Saglasnu članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati da li je mera opravdana legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna.

3.12. Prilikom razmatranja ovog predmeta, Poverenik je imao u vidu da je Ustavom Republike Srbije propisano da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno isključivanje, ograničavanje i davanje prvenstva u odnosu na neko lično svojstvo. Formalna jednakost, sama po sebi, ne znači da postoji i faktička ravnopravnost građana i građanki u pogledu mogućnosti uživanja prava. Naime, pojedine društvene grupe nalaze se u suštinski u nejednakom položaju jer postoje izvesne okolonosti koje su prepreka postizanju pune ravnopravnosti. Zato Ustav Republike Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisiju mogućnost uvođenja posebnih (afirmativnih) mera radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju i utvrđuje da se one ne smatraju diskriminacijom. Suština posebnih mera je da su usmerene na određene kategorije lica kojima je društveni položaj nepovoljniji i kojima se primenom ovih mera omogućava dostizanje pune ravnopravnosti. B.B. je navela, da je raspisala je Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapošljavanje u 2023. kako bi doprinela afirmaciji i promociji marginalizovanih društvenih grupa, obezbeđivanju jednakih mogućnosti za pripadnike manjinskih i drugih osetljivih grupa i to sa posebnim naglaskom na aspekte zapošljavanja i usklađivanja zakonodavstva u oblasti rada. U izjašnjenju je istaknuto da je, propisujući način raspodele finansijskih sredstava odnosno način bodovanja kategorije lica, B.B. imala u vidu da se pojedine društvene grupe nalaze u faktički drugačijoj situaciji. U skladu sa navedenim legitiman je cilj koji je B.B. želela da postigne raspisivanjem ovog javnog poziva.

 

3.13. S obzirom na legitimnost cilja, potrebno je izvršiti analizu da li su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna. U navodima iz izjašnjenja istaknuto je da je B.B. u 2023. godini raspisala javne pozive nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapšljavanje na osnovu Zakona o zapošljavanju i osuguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem teksu: Akcioni plan) i Pravilnika o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja. Kako je pojašnjeno, Akcioni plan sadrži kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja. Izjašnjenjem je istaknuto da teže zapošljiv nezaposleni jeste nezaposleni koji zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tražištu rada ili drugih objektivnih okolonosti teže nalazi zaposlenje. Na osnovu dostupnih podataka u izjašnjenju je navedeno da je položaj žena na tržištu rada nepovoljniji u odnosu na muški deo populacije. Istaknuto je da se načinom dodele subvencije za samozapošljavanje, odnosno primenom kriterijuma „kategorije teže zapošljivih lica“  u postupku bodovanja, podstiče ravnopravniji položaj žena na tržištu rada. Navedenim načinom bodovanja ženama je data prednost u odnosu na muškarce, dok muškarcima nije uskraćeno pravo na dodelu subvencija već su ovakvim načinom utvrđeni prioriteti prilikom bodovanja kategorije lica.

 

3.14. Poverenik je cenio navode istaknute u izjašnjenju da je A.A., 6. aprila 2023. godine podneo zahtev sa biznis planom za dodelu subvencije za samozapošljavanje pod brojem 2240-10161-204/2023 odnosno da je zahtev bodovan sa 15 bodova i to tako: „planirala vrsta delatnosti“ 10 bodova (intelektualne usluge) i „kategorija lica“ mladi do 30 godina starosti – 5 bodova.  B.B. filijala U. donela je Odluku o odobravanju subvencije za samozapošljavanje kojom je obuhvaćeno 15 lica sa terigorije Grada U., zaključno sa 17 bodova. Dalje je navedeno da je Upravni odbor B.B. doneo Odluku o izmeni Odluke o raspoređivanju sredstava za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja filijama za 2023. godinu, te je u skladu sa novom preraspodelom kvota doneta nova Odluka o dodeli subvencija za samozpošljavanje za još 10 lica, zaključno sa 15 bodova. Istaknuto je da se zahtev podnosioca pritužbe nalazi na 31. mestu na rang listi za Grad U. sa ukupno 15 bodova odnosno da je Filijala U. postupila u skladu sa Javnim pozivom kojim je definisano da „ukoliko postoji veći broj zahteva sa istim brojem bodova, odlučivaće se po redosledu podnošenja zahteva“.

 

3.15. Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[8] kao teže zapošljiva lica, pre svih, prepoznate su žene. Stopa aktivnosti žena od 61,3% je niža od stope aktivnosti muškaraca koja iznosi 74,9% što predstavlja razliku od 13,6 p.p. Stopa zaposlenosti žena od 54,3% je niža od stope zaposlenosti muškaraca koja iznosi 67,1% što predstavlja razliku od 12,8% p.p. Ovakva situacija je još izraženija kada se posmatraju mlade žene, žene sa invaliditetom, Romkinje, dugoročno nezaposlene i dr. Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine u odeljku „Podrška samozapošljavanju“, propisano je da podrška samozapošljavanju obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu subvencije za samozapošljavanje, da se stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava sastoji od informativnih i savetodavnih usluga, obuke za razvoj preduzetništva, kao i podrške u prvoj godini poslovanja koja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, regionalnim razvojnim agencijama i dr. Žene su posebno prepoznate u meri 2.4 Unapređenje položaja žena na tržištu rada, za koju su vezani pokazatelji u odnosu na realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja. Predviđene aktivnosti kod ove mere se odnose na: Uključivanje nezaposlenih žena iz posebno osetljivih kategorija u mere aktivne politike zapošljavanja, Analizu preduslova za usklađivanje radnog i porodičnog života i Sprovođenje posebnih mera za aktivaciju i podsticanje zapošljavanja neaktivnih žena u manje razvijenim i devastiranim područjima.

 

3.16. Prema nalazima istraživanja i izveštaja, žene u Republici Srbiji su u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškrace u svim oblastima društvenog života. Podaci ukazuju[9] da u Republici Srbiji 971.000 žena u odnosu na 1.333.000 muškaraca ima posao, a jaz u zaradama iznosi 8,8% u korist muškaraca. Navedeno pokazuje i praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja pokazuje da se oblast rada i zapošljavanja nalazi u vrhu po broju podnetih pritužbi Povereniku od osnivanja isntitucije (trećina od ukupnog broja svih primljenih pritužbi je u oblasti rada i zapošljavanja) i to najčešće na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa kao ličnog svojstva. Uzroci koji dovode do podređensti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipne uloge polova, proizvode nejednakosti i na tržištu rada. S obzirom na statistističke podatke, nalaze različitih istraživanja i izveštaja, analizu stanja koja je data kako u strateškim dokumentima Republike Srbije tako i u redovnim i posebnim izveštajima Poverenika, o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, 2021. godine Poverenik je B.B. u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije uputio Inicijativu za kreiranje i sprovođenje posebnih mera aktivne politike zapošljavanja usmerenih prema teže zapošljivim ženama[10].

 

3.17. U Opštoj preporuci br. 25 CEDAW Komiteta takođe je ukazano da je cilj posebnih mera ubrzavanje ostvarivanja ravnopravnog učešća žena u političkom ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili nekom drugom domenu, kao i da primena ovih mera nije izuzetak od norme zabrane diskriminacije, već znači stavljanje naglaska na to da su privremene posebne mere deo neophodne strategije država čiji je cilj postizanje suštinske ravnopravnosti žena sa muškarcima u ostvarivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. Komitet je naglasio da je priroda privremenih mera privremena odnosno one nisu zauvek neophodne, iako će se nekad primenjivati u dužem vremenskom periodu. Koliko dugo će se mere primenjivati, treba da se utvrdi na osnovu njihovog funkcionalnog rezultata u odnosu na konkretan problem, a ne kao unapred utvrđen vremenski rok. Saglasno tome, privreme mere će se obustaviti kada se dostigne željeni cilj koji je održiv. Na kraju, Komitet je pozvao države potpisnice da u svoje ustave i nacionalne propise uvedu odredbe kojima se dozvoljava usvajanje privremenih posebnih mera. Kako se posebne mere najčešće primenjuju u oblasti zaposlenja, značajno je pomenuti u Konvenciju br. 111 Međunarodne organizacije rada, koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja i koja propisuje da se posebne mere zaštite ili pomoći ne smatraju diskriminacijom, te da svaka država ugovornica može definisati kao nediskriminatorne sve posebne mere uvedene sa ciljem da se vodi računa o posebnim potrebama lica za koje je zaštita ili neka posebna pomoć priznata, iz razloga kao što su pol, godine, invaliditet, porodične obaveze ili socijalni ili kulturni nivo.

 

3.18. U „Istraživanju posebnih mera kao sredstva za borbu protiv strukturne diskriminacije u Evropi“[11] navodi se da direktive o zabrani diskriminacije, u oblasti zapošljavanja, dozvoljavaju državama članicama da predvide da razlike u tretmanu zasnovane na određenom svojstvu lica ne predstavljaju diskriminaciju kada ova razlika u tretmanu potiče od prirode aktivnosti konkretnih zanimanja ili konteksta u kome se vrše. Kako je u Istraživanju navedeno Agencija Evropske unije za osnovna prava i Savet Evrope ukazuju da takvo svojstvo predstavlja opravdan, poseban i odlučujući uslov za zapošljavanje, pod uslovom da je cilj legitiman i uslov srazmeran.

 

3.19. Prema praksi Poverenika iznetoj u Posebnom izveštaju o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja[12], prema broju podnetih pritužbi dva najučestalija lična svojstva diskriminacije su pol i bračni i porodični status, odnosno višestruka diskriminacija žena na tržištu rada. U Finalnom izveštaju evaluacije Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije[13] navedeno je da rodni jaz na tržištu rada opstaje uprkos poklanjanju pažnje ovom problemu u nacionalnim strategijama u oblasti zapošljavanja i rodne ravnopravnosti. Žene imaju neprekidno i dosledno manju stopu aktivnosti i zaposlenosti od muškaraca i veću stopu neaktivnosti. Neke grupe žena se suočavaju sa posebno visokim preprekama zapošljavanju, poput mladih žena, „starijih radnica“, žena u ruralnim područjima, žena iz marginalizovanih grupa – sa invaliditetom i Romkinja.[14] U periodu sprovođenja Akcionog plana, udeo žena među preduzetnicima se neznatno povećao (sa 26% 2011. godine na 34% 2017. godine). Međutim, najveći deo ženskog preduzetništva vođen je neophodnošću da se samostalno zaposle suočene sa preprekama na tržištu rada, a ne zbog dobrih poslovnih resursa, što umanjuje šansu ženskim preduzećima da postanu održiva i uspešna. U ovom izveštaju je navedeno da su mere za povećanje zaposlenosti, preduzetništva i poljoprivredne aktivnosti deo sistemskih uslova koji omogućavaju ekonomsko osnaživanje žena, ali da se samo delimično mogu pripisati sprovođenju ovog akcionog plana, jer potiču iz ranijeg perioda reforme politika zapošljavanja, socijalnog uključivanja i rodne ravnopravnosti. Efekti na rodne odnose, rodne prakse i položaj žena relativno su slabi i mogu se videti kroz neznatan porast zaposlenosti žena i dostupnost raznih oblika podrške ekonomskoj aktivnosti žena.[15]

3.20. Imajući u vidu sve navedeno, može se zaključiti da je B.B. mogla da primeni posebnu meru za teže zapošljive kategorije nezaposlenih lica među kojima se nalaze i žene. Davanjem određene prednosti dodeljivanjem većeg broja bodova ukoliko lice koje konkuriše pripada ovoj društvenoj grupi nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik konstatuje da je i podnosilac pritužbe upravo posredstvom afirmativne mere za mlade dobio određeni broj bodova.  Primenom bodovanja može se zaključiti da najveće izglede za subvenciju za samozapošljavanje će imati prvenstveno višestruko ugrožene grupe. Primera radi žena Romkinja, koja je mlađa od 30 godina života i koja je osoba sa invaliditetom, jer će po osnovu pripadnosti svakoj od ugroženih kategorija odnosno kategorija teže zapošljivih lica dobiti određeni broj bodova. Prema indikatorima tržišta rada, statističkim podacima, nalazima istraživanja i izveštaja žene su u znatno nepovoljnijoj situaciji u odnosu na muškarce u oblasti rada i zapošljavanja, posebno kada je reč o samozapošljavanju. Dakle, propisivanjem dodatnih bodova za određene kategorije teže zapošljivih lica koje su definisane strateškim i drugim dokumentima, a u koje spadaju i žene, predstavlja posebnu meru uvedenu radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u suštinski nejednakom položaju. Zbog svega navedenog Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da B.B. nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i diskriminisala podnosioca pritužbe.

 

  1. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi A.A. iz U. protiv B.B., zbog diskriminacije na osnovu pola kao ličnog svojstva, nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06, 115/21 i 16/22

[4] „Službeni list FNRJ“- Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, broj  3/61

[5]„Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 18/21 i 36/21- ispravka

 

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 30/21

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 18/21 i 36/21- ispravka

[9] Žene i muškarci u Republici Srbiji, Republički zavod za statistiku, Beograd 2020. dostupno na: https://www.stat.gov.rs/media/5806/zim-u-rs-2020_webopt.pdf

[10] dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/inicijativa-za-kreiranje-mera-aktivne-politike-zaposljavanja-usmerenih-iskljucivo-ka-pojedinim-kategorijama-teze-zaposljivih-zena-nsz/

[11]dostupno na: https://equineteurope.org/wp-content/uploads/2022/04/Exploring-positive-action-as-a-means-to-fight-structural-discrimination-in-Europe.pdf

[12] dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/posebni-izvestaji/

[13] Finalni izveštaj evaluacije Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, SeCons – grupa za razvojnu inicijativu, 2018, dostupno na internet adresi: https://www.secons.net/files/publications/99-publication.pdf

[14] Finalni izveštaj evaluacije Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, str.  28-29

[15] Isto, str. 91 i 92

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon320-23 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu pola Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top