br. 07-00-228/2019-02 datum: 31.12.2019. godine
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, podnete protiv BB, ŽŽ Opštinskog odbora stranke VV, zbog izjave u kojoj je pripadnike vlaške nacionalne manjine nazvao „indijancimaˮ. BB je u potpunosti negirao da pripadnike/ce vlaške nacionalne manjine naziva „indijancimaˮ, ukazujući na profesionalnu saradnju koju je imao sa podnositeljkom pritužbe i svoju iznenađenost pritužbenim navodima. Lice protiv kojeg je pritužba podneta je ukazalo i na okolnost proteka vremena od momenta kada je, prema navodima pritužilje, pripadnike ove nacionalne manjine nazvao „indijancimaˮ do momenta podnošenja pritužbe. Kako je BB dodao, po proteku četiri meseca od momenta kada je, prema navodima pritužilje, pripadnike ove nacionalne manjine nazvao „indijancimaˮ, pritužilja ga je predložila za člana Opštinskog veća. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je konstatovao da motivi podnositeljke pritužbe da potraži zaštitu pred ovim organom svakako ne utiču na odluku u meritumu o ovoj pravnoj stvari. Kako je Poverenik ukazao, jasno je da se opisani životni događaj odigrao pre više od osam meseci, a da je postupak pokrenut tek nakon što je došlo do određenih poremećenih odnosa između BB i AA. Međutim, prema mišljenju Poverenika, to nije suviše dug vremenski period usled čijeg proteka bi se gubio interes za pravnu zaštitu, dok sve druge okolnosti ne upućuju na zaključak da se događaj nije odigrao. U toku postupka Poverenik je cenio izjavu svedoka koji je naveo da je pri ulasku autobusu čuo BB koji je rekao: „Jebem ti državu koju vode Vlasi – indijanci i Ciganiˮ. Imajući u vidu da su navodi iz pritužbe potvrđeni izjavom svedoka, a primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja Poverenik je dao mišljenje da je AA izneo stav koji vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica vlaške nacionalne manjine i u odnosu na njih stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, čime je povredio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. BB je preporučeno da AA uputi pisano izvinjenje i da ubuduće svojim izjavama ne krši odredbe antidiskriminacionih propisa.
- TOK POSTUPKA
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je 24. aprila 2019. godine pritužbu i maja 2019. godine dopunu pritužbe AA, koju je zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla podnela protiv BB, ŽŽ Opštinskog odbora stranke VV. U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navela:
– da BB naziva pripadnike vlaške nacionalne manjine „indijancimaˮ;
– da je 4. avgusta 2018. godine, ispred zgrade bivšeg Komiteta u VV, kada se kretalo na miting povodom obeležavanja godišnjice „Olujeˮ, BB nazvao pripadnike vlaške nacionalne manjine „indijancimaˮ, te da se GG, predsednik romskog udruženja, naljutio i nije hteo da pođe na miting;
– da je BB u više navrata, na sličan način, vređao pripadnike vlaške nacionalne manjine;
– da je podnositeljka pritužbe pripadnica vlaške nacionalne manjine i da se oseća neprijatno zbog takvih izjava, pogotovo kad se izgovore pred velikim brojem ljudi među kojima većina pripada vlaškoj nacionalnoj manjini.
- U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, Poverenik je u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], zatražio izjavu o navodima iz pritužbe od GG, kojeg je podnositeljka pritužbe predložila kao svedoka, koji je potvrdio navode iz pritužbe.
1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[2], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje BB, ŽŽ Opštinskog odbora stranke VV.
1.4. U izjašnjenju BB od 27. decembra 2019. godine između ostalog je navedeno:
– da je iznenađen iznošenjem neistine da Vlahe naziva „INDIJANCIMAˮ;
– da u VV živi i radi 18 godina, od čega 14 godina u DD VV, na radnom mestu tehničar za održavanje sistema prenosa i nepune četiri godine na mestu člana Opštinskog veća u Opštini VV;
– da od 2018. godine obavlja i dužnost ĐĐ u Nacionalnom savetu Vlaške nacionalne manjine u Republici Srbiji;
– da u VV do sada nije imao konfliktne situacije sa bilo kim i sigurno ne na način koji mu se stavlja na teret;
– da mu je jako neprijatno što je pritužba zbog diskriminacije podneta od saradnice koja ga je u decembru 2018. godine predložila za člana Opštinskog veća, premda je u tom trenutku obavljala funkciju predsednice opštine VV;
– da se događaj koji je podnositeljka pritužbe opisala dogodio u avgustu 2018. godine i da je četiri meseca kasnije, u decembru 2018. godine, predložila njega za člana Opštinskog veća i jednog od saradnika;
– da je njihova saradnja bila krajnje profesionalna, uz određena neslaganja u određenim oblastima i sve na nivou pristojnog odnosa dva profesionalca;
– da je simptomatično to da se trenutak kada je on, po navodima podnositeljke pritužbe, Vlahe nazvao „indijancimaˮ dogodio 4. avgusta 2018. godine, da je podnositeljka pritužbe u to vreme obavljala funkciju zamenice predsednika opštine VV, a da je pritužba i dopuna pritužbe podneta osam meseci kasnije, 22. aprila 2019. godine, odnosno 17. maja 2019. godine;
– da se postavlja pitanje kako takva i bilo koja uvreda može da toleriše vreme od osam meseci i to baš nakon dva meseca od smene podnositeljke pritužbe sa mesta predsednice opštine VV;
– da se nikada nije suočio sa ovakvom i sličnom pritužbom, iako se bavi javnom funkcijom nepune četiri godine;
– da je pomagao i pomaže „u realizaciji civilnog sektora u smislu Udruženja građana, i Vlaha, i Srba, i Romaˮ;
– da posao obavlja časno i u skladu sa zakonom, bez ikakve namere da uvredi bilo koga;
– da veruje da je podnositeljka pritužbe jako deprimirana odlukom da više nije predsednica i da u njemu vidi krivca za njenu smenu;
– da ne poznaje „AA barem u ovom delu pritužbeˮ, da su imali krajnje profesionalan odnos i da mu je jako žao što se na ovaj način podiže zid između saradnika bez obzira na poziciju i mesta koja obavljaju;
– da mora da izrazi i dozu sumnje da li je zaista AA napisala ovakvu pritužbu s obzirom na to da su svakodnevno sarađivali u vreme obavljanja funkcije, kako zamenice predsednika, tako i predsednice opštine VV;
– da je svedok koji se pominje u pritužbi, GG, predsednik Udruženja „EEˮ, čovek sa kojim se nekoliko puta video na kolektivnim sastancima a u vezi sa projektom „ŽŽˮ, koji je inicirala i pokrenula AA;
– da je ponosan na deo projekta koji je imao za cilj podizanje svesti o reciklaži i njenom značaju za očuvanje životne sredine;
– da je sa GG razgovarao o tehničkim stvarima nakon smene AA jer je Udruženje imalo problema oko završne realizacije održivosti i drugog kruga apliciranja, „sve u najlepšem sećanju i ništa manje profesionalnom odnosuˮ;
– da mu je žao zbog svega navedenog u pritužbi i da nije spreman da kaže šta zaista oseća, ali da se nada da je istina od suštinske važnosti;
– da, ukoliko je AA zaista napisala ovakvu pritužbu i neistinom pokušava da naruši njegov ugled, onda svakako svi zaslužujemo istinu, koja je za njega više nego očigledna;
– da obavlja funkciju ŽŽ Opštinskog odbora stranke u VV i da je do sada dobijao anonimne poruke i pisma raznog sadržaja, povodom čega je pokrenuo određene postupke protiv NN lica, u cilju njegove i zaštite njegove porodice;
– da želi da kaže da će ovakvih stvari biti u budućnosti, s obzirom na to da se približavaju lokalni i parlamentarni izbori, da su pojedini spremni na sve, pa čak i na ovakve pritužbe;
– da se prvi put sreće sa ovakvim pritužbama i da mu nije prijatno.
- ČINjENIČNO STANjE
U izjavi GG od 21. juna 2019. godine između ostalog je navedeno da je 4. avgusta 2018. godine, ispred zgrade bivšeg Komiteta u VV, došlo do okupljanja kako bi se krenulo na miting povodom obeležavanja godišnjice „Olujeˮ, a da je pri ulasku u autobus čuo BB koji je rekao: „Jebem ti državu koju vode Vlasi – indijanci i Ciganiˮ, te da ga je izrečeno mnogo uvredilo i da je u trenutku razmišljao da pozove „sve Vlahe i Ciganeˮ da izađu iz autobusa, ali je ipak odlučio da sâm izađe i da ne pravi probleme širih razmera. Takođe je izjavio da je pripadnik vlaške nacionalne manjine, a da je 30 godina bio u braku sa Romkinjom sa kojom ima sina, te da je do dolaska BB ovo bio miran kraj u kojem nije bilo problema ovog tipa, kao i da BB pravi razdor među ljudima što je opasno, jer on sada u opštini VV „vedri i oblačiˮ, član je Opštinskog veća, ŽŽ Opštinskog odbora stranke, a „priča se da ima neku funkciju i u Vlaškom nacionalnom savetuˮ.
- 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i prikupljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.2. Ustav Republike Srbije[4] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[5] u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.4. Republika Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina,[6] koja u članu 4. stav 1. zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. Stavom 2. ovog člana propisana je obaveza država da usvoje, gde je potrebno, odgovarajuće mere kako bi u svim oblastima ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog života obezbedile punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većine. U tom pogledu će voditi računa o specifičnim uslovima pripadnika nacionalnih manjina.
3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.[7] Odredbama čl. 15 – 27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Tako je odredbom člana 24. stav 1. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, relevantna je i odredba člana 12. kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[8] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi, prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja s aspekta antidiskriminacionih propisa
3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je BB, 4. avgusta 2018. godine, ispred zgrade bivšeg Komiteta u VV, pripadnike vlaške nacionalne manjine nazvao „indijancimaˮ, odnosno diskriminisao AA na osnovu njenog ličnog svojstva – pripadnosti vlaškoj nacionalnoj manjini, imajući u vidu da je odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisan oblik diskriminacije – Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje.
3.8. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje BB bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je BB izvršio akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na BB.
3.9. Prema navodima iz pritužbe, BB pripadnike vlaške nacionalne manjine naziva „indijancimaˮ, a navedeno je učinio 4. avgusta 2018. godine, ispred zgrade bivšeg Komiteta u VV, kada se kretalo na miting povodom obeležavanja godišnjice „Olujeˮ. Navodi pritužbe potkrepljeni su izjavom svedoka GG koji je između ostalog ukazao da je 4. avgusta 2018. godine, ispred zgrade bivšeg Komiteta u VV, došlo do okupljanja kako bi se krenulo na miting povodom obeležavanja godišnjice „Olujeˮ, te da je pri prilasku autobusu čuo BB koji je rekao: „Jebem ti državu koju vode Vlasi – indijanci i Ciganiˮ.
3.10. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi BB. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li navodi i činjenice koje je BB ponudio pružaju dovoljno osnova za zaključak da nije postupao na ponižavajući način prema AA zbog njenog ličnog svojstva – pripadnosti vlaškoj nacionalnoj manjini.
3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode izjašnjenja BB koji je u potpunosti negirao da pripadnike/ce vlaške nacionalne manjine naziva „indijancimaˮ, ukazujući na profesionalnu saradnju koju je imao sa podnositeljkom pritužbe i svoju iznenađenost pritužbenim navodima. BB je ukazao i na okolnost proteka vremena od momenta kada je, prema navodima pritužilje, pripadnike ove nacionalne manjine nazvao „indijancimaˮ do momenta podnošenja pritužbe. Takođe, kako je BB dodao, po proteku četiri meseca od momenta kada je, prema navodima pritužilje, pripadnike ove nacionalne manjine nazvao „indijancimaˮ, pritužilja ga je, u svojstvu predsednice opštine VV, predložila za člana Opštinskog veća. Kako je BB ukazao, postavlja se pitanje „kako takva i bilo koja uvreda može da toleriše vreme od osam meseci i to baš nakon dva meseca od smene sa mesta predsednice opštine VVˮ. Po pitanju svog odnosa sa svedokom GG, BB je naveo da se radi o osobi sa kojom se nekoliko puta video na kolektivnim sastancima a u vezi sa projektom koji je inicirala AA, te da je sa njim razgovarao o tehničkim stvarima, i po ovom pitanju zaključio da je „sve u najlepšem sećanjuˮ i da se radi o „ništa manje profesionalnom odnosuˮ. BB je napomenuo da pored funkcije ŽŽ Opštinskog odbora stranke u VV obavlja i dužnost ĐĐ u Nacionalnom savetu Vlaške nacionalne manjine u Republici Srbiji.
3.12. Ceneći ovakve navode odgovora na pritužbu, Poverenik konstatuje da motivi podnositeljke pritužbe da potraži zaštitu pred ovim organom svakako ne utiču na odluku u meritumu o ovoj pravnoj stvari. Jasno je da se opisani životni događaj odigrao pre više od osam meseci, a da je postupak pokrenut tek nakon što je došlo do određenih poremećenih odnosa između BB i AA. Međutim, prema mišljenju Poverenika, to nije suviše dug vremenski period usled čijeg proteka bi se gubio interes za pravnu zaštitu, dok sve druge okolnosti ne upućuju na zaključak da se događaj nije odigrao. Naime svedok GG, sa kojim je, kako je sâm BB ukazao, profesionalno sarađivao, potvrdio je navode pritužbe da je B pripadnike/ce vlaške nacionalne manjine nazvao „indijancimaˮ, odnosno izjavio: „Jebem ti državu koju vode Vlasi – indijanci i Ciganiˮ. Ovakva izjava osim što je vulgarna, istovremeno predstavlja ponižavajuće i uvredljivo postupanje koje je članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno.
3.13. Poverenik podseća da se termin „indijanciˮ vezuje za američke starosedeoce. Imajući u vidu predrasude o Indijancima, stvorene kroz filmove, časopise i druge oblike pop-kulture, ovaj izraz se u srpskom kolokvijalnom jeziku često koristi u pežorativnom smislu, kako bi označio ljude kao neprilagođene i „divljeˮ. U tom smislu, nazivanje nekog lica ili grupe lica „indijancimaˮ svakako ima negativan kontekst odnosno upućuje da je namera da se kaže da su u pitanju građani „drugog redaˮ.
3.14. Kako autori navode, „istorija Indijanaca nakon Kolumbovog otkrića novog kontinenta 1492. godine, a koji su Indijanci nazivali svojom zemljom, ispunjena je rasizmom i njihovom sve većom marginalizacijom. Usled borbe za svoju zemlju Indijanci su nepravedno prozvani „divljimaˮ, a tokom narednih vekova njihov položaj u društvu postajao je sve gori. U današnje vreme još uvek postoje stereotipi o Indijancima, te se oni ne doživljavaju kao ravnopravni, a tome su doprineli prikazi indijanskih plemena u filmovima, knjigama i drugim medijima.ˮ[9] Iako je prikaz američkih Indijanaca u nekim slučajevima objektivniji i povoljniji, većina televizijskih emisija, filmova i knjiga i dalje predstavlja američke Indijance na primitivan način.[10]
3.15. O prisutnosti stava da je upotreba termina „indijanciˮ neadekvatna svedoči i okolnost da se u američkom federalnom zakonodavstvu termin „Indijanacˮ zamenjuje terminom „Američki starosedelacˮ.[11]
3.16. Imajući u vidu navedeno, ali i negativnu konotaciju koju nosi ovaj izraz u žargonu srpskog jezika, a posebno kontekst u kojem je BB Vlahe nazvao „indijancimaˮ, jasno je da se radi o nameri da se pripadnici/e vlaške nacionalne manjine ponize, uvrede i uznemire. Pored toga, reči koje je BB uputio pripadnicima/ama vlaške nacionalne manjine nisu samo uvredljive, već sugerišu da pripadnici/e vlaške nacionalne manjine nisu podobni/e da obavljaju visoke državne funkcije, odnosno da je to štetno po državu. S tim u vezi, koristimo ovu priliku da ukažemo da je položaj pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji analiziran u publikaciji „Alternativni izveštaj o zaštiti prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji (2017. godina)ˮ[12], i tom prilikom je posebno istaknuta potreba za daljim ohrabrivanjem pripadnika nacionalnih manjina za demokratsko učešće u političkom životu i odgovarajućoj zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjima u upravljanju društvenom zajednicom. Kako je u publikaciji navedeno, za unapređenje položaja pripadnika nacionalnih manjina od fundamentalnog značaja je izgrađivanje povoljnijeg kulturno-socijalnog ambijenta međuetničkog uvažavanja i poverenja, te je potrebno preduzeti mere i aktivnosti koje će pripadnicima većinskog naroda omogućiti upoznavanje s kulturom i tradicijom nacionalnih manjina, kao i garantovanim pravima što važi i za upoznavanje pripadnika jedne nacionalne manjine sa drugim nacionalnim manjinama, kao i sa kulturom, tradicijom i pravima pripadnika većinskog naroda.[13]
3.17. Poverenik podseća da član 46. Ustava Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Stavom 2. ovog člana propisano je da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Međutim, proklamovanje slobode govora ne znači da je ta sloboda neograničena. U skladu sa Ustavom, a upravo radi zaštite prava i ugleda drugih, odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jedan od posebnih oblika diskriminacije. Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i ponižavaju na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, uključujući i usmeno ili pisano saopštavanje određenih ideja, stavova i mišljenja. Poverenik konstatuje da je na zvaničnom internet sajtu Opštine VV navedeno da je BB član Opštinskog veća ove opštine, te je od posebnog značaja da sa pozicije opštinskog funkcionera, čija je ustavna i zakonska dužnost da poštuje zabranu diskriminacije i ravnopravnost svih građana i građanki, ne širi ideje i stavove koji doprinose netoleranciji prema pripadnicima i pripadnicama ove nacionalne manjine, koji u velikom broju žive na teritoriji ove opštine.
- MIŠLjENjE
Izjavom od 4. avgusta 2018. godine BB je izneo stav koji vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica vlaške nacionalne manjine i u odnosu na njih stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, čime je povredio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.
- PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB da:
5.1. AA uputi pisano izvinjenje.
5.2. Ubuduće svojim izjavama ne krši odredbe antidiskriminacionih propisa.
Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RSˮ, broj 22/09
[2] „Službeni glasnik RSˮ, broj 22/09
[3] „Službeni glasnik RSˮ, broj 22/09, član 1. stav 2.
[4] „Službeni glasnik RSˮ, broj 98/06, član 21.
[5] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 12/10 i 10/15
[6] „Službeni list SRJ- Međunarodni ugovori“, broj 6/98
[7] Zakon o zabrani diskriminacije(„Službeni glasnik RSˮ, broj 22/09), član 2.
[8] „Službeni list SRJ“, br. 11/02, „Službeni list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, br. 72/09 – dr. Zakon, 97/13 – odluka US i 47/18
[9] Laura Tkalec: Severnoamerički Indijanci kao marginalizovani narodi, Essehist, br. 8 (2016), str. 47.
[10] Nelson, Talia, “Historical and Contemporary American Indian Injustices: The Ensuing Psychological Effects” (2011). Commonwealth Honors College Theses and Projects. Paper 6, str. 42.
[11] Dostupno na: https://www.congress.gov/bill/114th-congress/house-bill/4238/text?format=txt
[12] „Alternativni izveštaj o zaštiti prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji (2017. godina)”, Forum za etničke odnose, Beograd 2018 – dostupno na internet stranici: http://fer.org.rs/wp-content/uploads/2018/05/Forum-3-2018-SRP-290502018.pdf
[13] Isto, str. 79
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
297-19 Utvrđena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla 
