br. 07-00-288/2025-02 datum: 3.7.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi Udruženja građana, protiv načelnika Policijske uprave, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je načelnik dao neprikladnu izjavu koja je uživo emitovana na programu Dnevnika na televiziji Nova, dana 28. marta 2025. godine, kada je nepotrebno izneo podatak o romskoj nacionalnoj pripadnosti napadača na četiri mladića. Pojašnjeno je da formulacija kojom se napad dovodi u vezu sa etničkom pripadnošću, može imati ozbiljne posledice po bezbednost Roma, posebno u aktuelnoj društveno-političkoj krizi, jer stvara pogrešnu percepciju da je etnička pripadnost ključni faktor u kriminalnom ponašanju. U izjašnjenju, načelnik PU je potvrdio da je izneo podatak o romskoj nacionalnoj pripadnosti učesnika u sukobu ali da je to rekao u kontekstu prepričane izjave jednog od učesnika. U toku postupka je utvrđeno da nacionalna pripadnost napadača na mladiće u Novom Sadu, u konkretnom slučaju, nije ni u kakvoj vezi sa počinjenim delom, niti objavljivanje ove informacije doprinosi boljem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se nacionalna pripadnost navodi. Nesporno je iz izjašnjenja da načelnik PU nije imao nameru da diskriminiše romsku zajednicu, međutim, namera nije konstitutivni element diskriminacije, a on je, kao profesionalac, morao da zna da takva informacija nije od značaja za razumevanje dela i da može da izazove netrpeljivost prema Romima i da pojača negativne stereotipe. S toga, veoma je važno da se prilikom objavljivanja informacija vodi računa da to bude na način kojim se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je navođenjem nacionalne pripadnosti učesnika u sukobu u Novom Sadu, dana 28. marta 2025. godine, načelnik PU povredio odredbe čl. 12. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Načelniku PU je data preporuka da ubuduće, prilikom obaveštavanja javnosti o krivičnom ili dugom protivpravnom delu, ne iznosi podatak o nacionalnoj, verskoj, etničkoj, rasnoj ili drugoj pripadnosti lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje događaja.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje građana, pritužbom protiv načelnika Policijske uprave, zbog diskriminacije Roma.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je načelnik PU dao neprikladnu izjavu koja je uživo emitovana na programu Dnevnika na televiziji Nova, dana 28. marta 2025. godine, kada je nepotrebno izneo podatak o nacionalnoj pripadnosti napadača na četiri mladića;

– da je izjava neprofesionalna i dodatno podstiče netrpeljivost prema Romima;

– da formulacija kojom se napad dovodi u vezu sa etničkom pripadnošću, može imati ozbiljne posledice po bezbednost Roma, posebno u aktuelnoj društveno-političkoj krizi, jer stvara pogrešnu percepciju da je etnička pripadnost ključni faktor u kriminalnom ponašanju;

– da ovakve izjave, kada dolaze od visokih policijskih zvaničnika narušavaju ugled romske zajednice i otežavaju inkluziju i borbu protiv diskriminacije;

– da posebno zabrinjava što su ovakvu izjavu, nekritično preneli brojni mediji.

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], dostavio zahtev za izjašnjenje načelniku PU. U izjašnjenju, između ostalog, navedeno je:

– da je tačno da je izneo podatak o nacionalnoj pripadnosti (romskoj) učesnika u sukobu, ali da je to rečeno zato što je to izjavio jedan od učesnika događaja u zvaničnoj izjavi datoj policijskim službenicima i to „da su ušli u sukob sa više lica romske nacionalnosti“;

– da nijedna nacionalna pripadnost pa ni romska nije od značaja za pravilno razumevanje događaja i uzroka sukoba, a u ovoj situaciji je podatak iznet kao prepričana izjava jednog od učesnika događaja.

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u video zapis koji je objavljen na portalu danas.rs[2] utvrđeno je da je načelnik na konferenciji za novinare izjavio: „Imali smo nemio događaj koji se desio noćas u u 2:25 časova. Policijski službenici PU NS dobili su dojavu na 192 od NN lica da je u toku tuča više lica u Katoličkoj porti. Odmah po dojavi patrola policijskih službenika izašla je na lice mesta i već na Pozorišnom trgu zatekla četiri lica… tri lica su imala vidne povrede, drugo lice nije bilo povređeno. Oni su izjavili da su učesnici te tuče, da su oštećeni, da su bili napadnuti od njima nepoznatih lica. Prema izjavi tog četvrtog koji nije bio povređen, on je izjavio da su oni prethodno u ulici Laze Telečkog ušli u vrebalni konflikt sa nekoliko lica, kako su oni sinoć nama izjavili odnosno patroli gde stoji i službena zabeleška da su ušli u konflikt sa licima romske nacionalnosti koji su ih zatim fizički napali i zadali im više udaraca rukama nogama i kaišem po glavi i telu. Odmah je patrola na lice mesta pozvala i ekipu hitne pomoći koja je oštećene uputila na pregled u KC Vojvodine. O svemu je odmah obavešten nadležni javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva koji nam je naložio da radimo po događaju, a da nakon konstatovanja povreda ponovo ga izvestimo kako bi kvalifikovao događaj…“

2.2. Uvidim u dostavljene internet adrese različitih medija, utvrđeno je da je ova vest preneta na portalima kao što su: euronews, dnevnik.rs, vojvodinauzivo.rs, rts.rs, politika.rs, rtv.rs, tanjug.rs.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, audio-video zapis, objave na internet portalima, kao i relevantne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

3.3. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.5. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[4] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.6. Zakon o javnom informisanju i medijima[5] propisuje da pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, sprečavanja govora mržnje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uključujući i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti (član 2), da se  idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo (čl 86).

3.7. Odredbama člana 18. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga^[6] propisano je da pružalac medijske usluge može označiti nacionalnu, etničku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izveštava ili lica koje učestvuje u programu, samo ako su ta svojstva od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog člana naročito nije dozvoljeno prilikom izveštavanja o krivičnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etničku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je izjava načelnika PU od 28. marta 2025. godine, u kome se navodi nacionalna pripadnost osumnjičenih za napad na studente, predstavlja povredu Zakona o zabrani diskriminacije.

3.9. Poverenik najpre ukazuje da pored propisa koji pružaju garancije slobodi izražavanja, kao i slobodi da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, treba imati u vidu i ograničenja ove slobode, kao i odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći, da radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja koje je za posledicu imalo ili ima uznemiravanje i ponižavanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

3.10. U toku postupka je utvrđeno da načelnik PU nije sporio navode iz pritužbe da je u svom obraćanju na konferenciji za novinare istakao nacionalnu (romsku) pripadnost učesnika u sukobu, odnosno lica koja su napala studente tom prilikom. Međutim, istakao je da je to izrečeno u kontekstu, tj. da je to izjavio jedan od učesnika u sukobu, odnosno kao prepričana izjava jednog učesnika. S tim u vezi Poverenik ukazuje da u konkretnom slučaju navođenje nacionalne pripadnosti napadača nije ni u kakvoj vezi sa učinjenim delom, kao što je to potvrdio i načelnik u svom izjašnjenju, niti objavljivanje ove informacije doprinosi boljem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se ona navodi. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da navođenje nacionalne pripadnosti u konkretnom slučaju, bez ikakvog razloga da se ona navodi, može da dovede do negativnih osećanja i još većeg jaza između pripadnika romske nacionalne manjine i većinskog stanovništva kao i etiketiranje čitave romske zajednice kao izvršilaca krivičnih dela.

3.11. Izjave zvaničnika, funkcionera i aktera u javnom životu, predmet su medijske pažnje, kao što je to navedeno u pritužbi, ali i pažnje široke javnosti. S tim u vezi, Poverenik  ukazuje na odredbe člana 18. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga[7] kojima je propisano da pružalac medijske usluge može označiti nacionalnu, etničku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izveštava ili lica koje učestvuje u programu, samo ako su ta svojstva od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog člana naročito nije dozvoljeno prilikom izveštavanja o krivičnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etničku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.

3.12. Nosioci javnih ovlašćenja, posebno profesionalci i funkcioneri iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, imaju uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Nesporno je  iz izjašnjenja da načelnik PU nije imao nameru da diskriminiše romsku zajednicu, međutim, namera nije konstitutivni element akta diskriminacije, a on je, kao profesionalac, morao da zna da takva informacija nije od značaja za razumevanje dela i da može da izazove netrpeljivost prema Romima i da pojača negativne stereotipe. S toga, veoma je važno da se prilikom objavljivanja informacija vodi računa da to bude na način kojim se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju.

3.13. Praksa Poverenika pokazuje da se najveći broj pritužbi po osnovu nacionalne pripadnosti odnosi se na diskriminaciju Roma. Prema istraživanju Odnos građana i građanki prema diskriminaciji[8] ispitanici smatraju da je diskriminacija najrasprostranjenija u odnosu na Rome (61%), a iako većina učesnika istraživanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma, istovremeno 39% smatra da su skloni kriminalu i prevarama.

Prema istraživanju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji^[9] iz 2024. godine, kada su u pitanju lična iskustva diskriminacije, nešto više od četvrtine ispitanika (28%) svedoči da su oni sami ili neko iz njihove porodice do sada imali iskustvo diskriminacije. Svaki peti ispitanik je u pogledu toga neodlučan. Čak 63% ispitanika navodi javne ustanove i lokalnu samoupravu kao mesta na kojima su oni ili članovi njihovih porodica doživeli diskriminaciju prilikom ostvarivanja nekih prava, na osnovu etničke/romske pripadnosti. 60% ispitanika smatra da policija ne tretira Rome na isti način kao druge građane i da ih ne štiti dovoljno, dok 38% ispitanika smatra da policija posebno sumnjiči Rome kada se dogodi neka krađa ili neko drugo kriminalno delo, što dovodi do povišene percepcije diskriminacije u ovom segmentu života.

3.14. Nakon sprovedenog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja Poverenik je dao mišljenje da je navođenjem nacionalne pripadnosti učesnika u sukobu u Novom Sadu, dana 28. marta 2025. godine, načelnik Policijske uprave povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Navođenjem nacionalne pripadnosti učesnika u sukobu u Novom Sadu, dana 28. marta 2025. godine, načelnik Policijske uprave, povredio je odredbe čl. 12. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje načelniku PU:

5.1. Da u buduće, prilikom obaveštavanja javnosti o krivičnom ili dugom protivpravnom delu, ne iznosi podatak o nacionalnoj, verskoj, etničkoj rasnoj ili drugoj pripadnosti lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje događaja.

Potrebno je da načelnik PU Novi Sad, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da postupi po ovoj preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/nacelnik-radonjic-prebijanje-studenata/

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[4] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

[5] „­Službeni glasnik RS”, br. 92/23

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 55/15

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 55/15

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji-i-publikacije-rs/istrazivanja-lat/

[9] Istraživanje Percepcija romske zajednice o diskriminaciji, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/percepromzajodiskr/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

289-25 Utvrđena diskriminacija na osnovu romske nacionalne pripadnosti