256-23 Pritužba AA protiv Grada Niša zbog diskriminacije deteta na osnovu invaliditetа

21. Jul 2023.

br. 07-00-188/2022-02 datum: 21. 7. 2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom četiri pritužbe koje su podneli roditelji četvoro maloletne dece iz Niša zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja. U pritužbama je navedeno da su roditelji podneli prijave na konkurs za korisnika usluge ličnog pratioca deteta koji je raspisao Grad Niš, kao i da deci nakon razmatranja prijava nije pružena usluga ličnog pratioca već su se našla na listi čekanja iz razloga jer roditelj deteta nije u radnom odnosu. U izjašnjenju Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša je navedeno da je podneto 77 zahteva, da ih je razmatrala Komisija za izbor korisnika usluge personalnih asistenata i ličnih pratilaca, kao i da je 55 korisnika ostvarilo uslugu. Dalje je navedeno da je članom 6. Kriterijuma za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca propisano da osobe koje po osnovnim kriterijumima ispunjavaju uslove, ali zbog delimičnog ispunjenja uslova iz dodatnih kriterijuma se nalaze na listi čekanja do upražnjenja ili do obezbeđenja dodatnih finansijskih sredstava za finansiranje ove usluge u budžetu Grada za tekuću budžetsku godinu. Navedeno je i da je članom 24. Kriterijuma propisano da su dodatni kriterijumi procena porodičnog stanja i da se pravo prvenstva daje deci iz porodica koje imaju više osoba sa invaliditetom u istom domaćinstvu kao i deci iz jednoroditeljskih porodica koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu da preuzmu brigu o detetu. Poverenik je sproveo postupak u kojem je utvrđeno da je interresorna komisije donela mišljenje za svako dete u čije ime su podnete pritužbe da ima potrebu da uslugom ličnog pratioca, ali da im ta usluga nije pružena. Dalje je utvrđeno da je Kriterijumima propisano bodovanje tako da se radni odnos roditelja i punoletnih članova porodičnog domaćinstva na neodređeno i određeno vreme boduje sa 25 bodova, dok se angažovanje roditelja na osnovu ugovora o PPP i ugovora o delu boduje sa 20 bodova, dok deca čiji roditelji nisu radno angažovani ili u radno odnosu ne dobijaju dodatne bodove. U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti nesporno je da usluga ličnog pratioca spada u usluge socijalne zaštite o čijem se obezbeđivanju stara lokalna samouprava te je obaveza jedinice lokalne samouprave da uspostavi i obezbedi pružanje ove usluge svoj deci kojoj je ova usluga neophodna. Ova usluga je usluga podrške detetu sa invaliditetom odnosno smetnjama u razvoju. Iz Zakona o socijalnoj zaštiti i Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite nesporno je da je korisnik navedene usluge dete sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju kome je neophodna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Dakle, nijedan uslov za ostvarivanje ove usluge se ne odnosi na radno-pravni status roditelja niti drugih članova porodičnog domaćinstva, već su svi uslovi postavljeni u vezi sa činjenicom da li je detetu potrebna podrška i da li je dete uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu. Navedenim propisima je propisano da je svrha angažovanja ličnog pratioca da se detetu pruži odgovarajuća individualna praktična podrška radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti. Takođe, navedenim propisima je izričito propisano da lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika. Stoga, činjenica da deci nije pružen ovaj vid podrške iz razloga koji su u vezi sa radno pravnim statusom roditelja i punoletnih članova njegovog porodičnog domaćinstva (zaposlen na neodređeno i određeno vreme, na osnovu ugovora o PPP i ugovora o delu, nije radno angažovan, odnosno nije u radnom odnosu) nije u skladu kako sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i propisima donetim na osnovu tog zakona, tako ni sa antidiskriminacionim propisima. Podrška ličnog pratioca nije usluga na koju dete može da čeka, jer propusti u njenom obezbeđivanju stavljaju decu sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju u neopravdano nepovoljniji položaj i onemogućavaju ih da se ravnopravno sa drugom decom uključe u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, pri čemu Poverenik ukazuje da su u pitanju deca koja pohađaju osnovnu školu koja je u skladu sa Ustavom i zakonom obavezna. S toga je Poverenik dao mišljenje da su Grad Niš i Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša stavili u nepovoljniji položaj decu podnosioca pritužbi, i to: maloletne … na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja, na taj način što im nije pružena usluga ličnog pratioca deteta u skladu sa zakonom, čime su povredili odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Poverenik Gradu Nišu i Gradskoj upravi za društvene delatnosti grada Niša dao preporuke da: otklone posledice diskriminatornog postupanja prema deci podnosioca pritužbi i to: mal. …, tako što će bez odlaganja preduzeti sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se ovoj deci u skladu sa propisima obezbedilo pružanje usluge ličnog pratioca deteta za školsku 2023/2024. godinu do novog javnog poziva za 2024. godinu, odnosno kao i dalje dok postoji potreba; da ubuduće preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi u skladu sa propisima obezbedili pružanje usluge lični pratilac deteta za svako dete kod kojeg je prepoznata potreba za ovom uslugom; da svoja podzakonska akta usaglase sa antidiskriminacionim propisima na način da ne propisuju diskriminatorne kriterijume kao što je npr. kriterijum radno-pravni status roditelja, odnosno staratelja deteta; kriterijum da se ova usluga pruža samo ako je Republika osnivač vaspitno-obrazovne ustanove koju dete pohađa i dr, kao i da se ubuduće u okviru svojih aktivnosti pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbama su se obratile A.A. u ime svog maloletnog sina B.B, V.V. u ime svog maloletnog deteta G.G, D.D. u ime svog maloletnog sina Đ.Đ. i E.E. u ime svog maloletnog sina Ž.Ž, sve iz Niša, protiv Gradske uprave za društvenu delatnost grada Niša, Komisije za izbor korisnika usluga personalnog asistenta i ličnih pratilaca grada Niša i gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski i zamenice gradonačelnice Dušice Davidović, zbog diskriminacije dece na osnovu invaliditeta i činjenice da im roditelji nisu u radnom odnosu.
    • U pritužbi A.A. je, između ostalog, navedeno:
  • da je njeno dete B.B. ima autizam i već tri godine koristi uslugu lični pratilac deteta;
  • da je podnela prijavu na konkursu za dodelu ličnog pratioca koji je objavljen 8. decembra 2022. godine, međutim dete nije dobilo ličnog pratioca već je stavljeno na listu čekanja;
  • da su uložili prigovor koji je odbijen i dete nije dobilo ličnog pratioca, kao i da razlog za to nisu saznali;
  • da su nezvanično saznali da dete nema pravo na ličnog pratioca ukoliko jedan roditelj nije u radnom odnosu, što je potvrdila gradonačelnica svojom izjavom za medije da „nezaposleni roditelji mogu da se brinu o svojoj deci“;
  • da dete ide u šesti razred po IOP2 i da je uz ličnog pratioca napravilo veliki napredak u svom razvoju i socijalizaciji, dok vreme bez ličnog pratioca može samo negativno da utiče na njega.
    • Uz pritužbu su dostavljeni: 1) Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu broj … od 13. juna 2019. godine; 2) rešenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša broj …. od 17. februara 2023. godine; 3) žalba … na rešenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša broj … od 17. februara 2023. godine i 4) poveznicu ka tekstu objavljenom na internet portalu „Južne vesti“ sa naslovom „Devojčica ispod crte dobila svog ličnog pratioca“ od 7. aprila 2023. godine.
    • U dopuni pritužbe od 25. aprila 2023. godine, A.A. je navela da:
  • pritužbu protiv gradonačelnice Sotirovski i načelnice Davidović podnosi iz razloga njihovog nečinjenja po pitanju obezbeđivanja sredstava za uslugu ličnog pratioca, s obzirom da su u septembru 2022. godine obaveštene o broju dece za koju se sigurno znalo da će konkurisati za uslugu ličnog pratioca za 2023. godinu (77 dece, malo više od pola u odnosnu na 2022. godinu),
  • da je njen sin šesti razred i da mu je neprijatno što mu je mama u školi, što utiče na njegovo ponašanje i na napredak. Nastavnici vide regresiju i pad napretka od kako je majka sa njim u školi.
    • U dopuni od 22. juna 2023. godine A.A. ukazuje da je na rešenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša broj … od 17. februara 2023. godine uložila žalbu 22. marta 2023. godine i da joj Gradska uprava do dana slanja dopune nije odgovorila na žalbu.
    • U pritužbi V.V. je, između ostalog, navedeno:
  • da je za svoje dete G.G. koje ima autizam predala potrebnu dokumentaciju na konkurs za ličnog pratioca koji je 8. decembra 2022. godine raspisala Uprava za društvene delatnosti grada Niša;
  • da na preliminarnoj listi dete nije dobilo pravo na ličnog pratioca zbog čega je uložila prigovor 1. februara 2023. godine;
  • da je Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša donela rešenje broj … od 17. februara 2023. godine kojim se odbija prigovor kao neosnovan. U rešenju je navedeno da se po osnovnim kriterijumima ispunjavaju uslovi, ali se zbog delimičnog ispunjenja uslova iz dodatih kriterijuma dete G.G. nalazi na listi čekanja do upražnjenja mesta ili do proširenja budžeta. Nejasno je koji su to dodatni kriterijumi koji nisu ispunjeni, kao i da rang lista nije sadržala broj bodova ni obrazloženje o bodovanju;
  • da je gradonačelnica izjavila da je kriterijum to što roditelj nije zaposlen;
  • da smatra da je navedeni kriterijum diskriminatoran jer pratioca ne dobija roditelj, već dete, da kao nezaposleni roditelj nema sredstava da plati pratioca, niti po zakonu može biti pratilac svom detetu;
  • da je protiv rešenja izjavila žalbu 8. marta 2023. godine i da do dana podnošenja pritužbe nije dobila odgovor.
    • Uz pritužbu su dostavljeni: 1) Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu broj … od 21. novembra 2022. godine; 2) rešenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša broj … od 17. februara 2023. godine i 3) žalba V.V. na rešenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša broj … od 17. februara 2023. godine.
    • U pritužbi D.D. je, između ostalog, navedeno:
  • da je predala potrebnu dokumentaciju za njeno dete Đ.Đ. na konkurs za ličnog pratioca koji je 8. decembra 2022. godine raspisala Uprava za društvene delatnosti grada Niša;
  • da je dete nije dobilo pravo na ličnog pratioca, da ne postoji lista bodovanja i da nemaju odgovor na osnovu čega je odbijen;
  • da ona kao roditelj nema prava da mu bude pomoć u školi, da dolazi do veće regresije i samopovređivanja deteta, da se dete adaptiralo na redovnu školu uz pomoć ličnog pratioca kojeg su jedan kratak period bili u mogućnosti da plaćaju jer su se nadali da će dete dobiti uslugu ličnog pratioca.
    • Uz pritužbu su dostavljeni: 1) Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu broj … od 12. jula 2022. godine; 2) rešenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša broj … od 17. februara 2023. godine i 3) žalba D.D. na rešenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša broj … od 17. februara 2023. godine.
    • U dopuni pritužbe od 27. aprila 2023. godine, D.D. je navela da „kao vid diskriminacije od gospođe gradonačelnice i načelnice za društvene delatnosti, navodim podređivanje mog deteta sa smetnjama za ostvarivanje prava koje mu zakon garantuje, u odnosu na drugu decu sa smetnjama u razvoju, koji je osmišljen da omogući eliminaciju u pružanju usluge detetu prema bodovanju radnog statusa roditelja“, kao i zanemarivanje informacije koju su dobile o najmanje duplo uvećanom broju dece koja će konkurisati za uslugu ličnog pratioca za 2023. godinu i ne obezbeđivanju sredstava. Dalje je navedeno da je mišljenja da njen radni status ne sme biti prepreka da dete ostvari svoje zakonsko pravo na podršku, da se zbog nje ne stavlja u drugi red korisnika i da je najviše pogađa nehumani način definisanja „nas mama koje ne radimo od strane pomenutih gospođa“.
    • U pritužbi E.E. je, između ostalog, navedeno:
  • da njeno dete Ž.Ž. „nije prošao“ na konkursu za ličnog pratioca koji je 8. decembra 2022. godine raspisala Uprava za društvene delatnosti grada Niša i ostao je bez ličnog pratioca iako ga je dobio prethodne godine;
  • da tačni kriterijumi zašto je odbijen nisu navedeni i da pretpostavlja da je to zato što je ona nezaposlena, kao i da je „sve oko liste nejasno“;
  • da njen sin pohađa treći razred osnovne škole, da je 100% slep, da mu je uvek potrebna pratnja i da je njegov napredak veliki od kako je imao pratioca.
    • Uz pritužbu su dostavljeni: 1) Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu broj … od 2. novembra 2021. godine; 2) rešenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša broj … od 17. februara 2023. godine i 3) izvod iz teksta objavljenog na internet portalu „Južne vesti“ sa naslovom „Devojčica ispod crte dobila svog ličnog pratioca“ sa izjavom gradonačelnice Niša.
    • U dopuni pritužbe od 20. aprila 2023. godine, Ž.Ž. je između ostalog navela:
  • da ima saznanja da su gradonačelnica Sotirovski i načelnica Davidović od udruženja „Dan“ iz Niša dobile dopis 22. septembra 2022. godine o broju dece koje imaju potrebu za uslugom ličnog pratioca (77) sa napomenom da možda taj broj bude i veći i da je neophodno povećati sredstva za ovu uslugu za 2023. godinu.
  • da ima osećaj kao da zavisi od nečije milostinje i dobre volje jer njeno dete jedne godine (2022.) ima ličnog pratioca, a sledeće (2023. godine) „nezaposlene mame mogu da čuvaju svoju decu i budu im lični pratioci“, kao da se ne radi o pravima koja su zakonom zagarantovana;
  • da je u prvom razredu osnovne škole bila sa svojim detetom u školi i da je evidentno nezadovoljstvo deteta, ali i nastavnog osoblja, zbog stalnog majčinog prisustva. Pored svih drugih obaveza i terapija na koje vodi dete jedva uspeva da se posveti drugom detetu;
  • da smatra da je diskriminacija ako se prava koja njenom detetu daje Zakon o socijalnoj zaštiti „sankcionišu“ bodovanjem roditelja prema radnom statusu, a ne prema potrebama deteta, kao i da je korisnik prava dete, a ne roditelj. Postavlja pitanje da ako nema sredstava za toliki broj prijavljene dece, kako će imati kada roditelj donese potvrdu da se zaposlio?
    • S obzirom da su sve četiri pritužbe podnete zbog neobezbeđivanja usluge ličnog pratioca i donetih kriterijuma, kao i imajući u vidu isti pravni osnov i činjenično stanje, postupci su spojeni, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatražio izjašnjenje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša.
    • Poverenik je zatražio da se Gradska uprava posebno izjasni 1) iz kojih razloga maloletnicima … nije omogućeno ostvarivanje prava na ličnog pratioca i koliko bodova je imao svako od njih nakon sprovedenog postupka po Javnom pozivu; 2) koliko dece na teritoriji grada Niša je iskazalo potrebu (podnelo zahtev) za uslugom ličnog pratioca deteta za 2023. godinu i koliko dece ovo pravo ostvaruje u 2023. godini; 3) šta je Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša preduzela u cilju proširenja broja korisnika usluge lični pratilac deteta; 4) kako je tekao postupak podnošenja zahteva i odlučivanja po zahtevima za ostvarivanje prava na uslugu ličnog pratioca deteta, kao i koji organ je doneo rešenja o pravu na uslugu ličnog pratioca deteta, s obzirom da je Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša propisano da o zahtevima za ostvarivanje prava iz ove odluke odlučuje Centar za socijalni rad, dok je Rešenjem o obrazovanju Komisije za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca broj 4052/2022-01 od 29. novembra 2022. godine, gradonačelnica Niša obrazovala Komisiju i odredila zadatke Komisije među kojima je i zadatak da sprovede postupak za izbor korisnika usluga i utvrdi i objavi rang liste korisnika usluge.

Takođe, Poverenik je od Gradske uprave zatražio da se izjasni i iz kojih razloga su Kriterijumima za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca (dalje: Kriterijumi) propisani sledeći dodatni uslovi za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac: da dete redovno pohađa nastavu u vaspitno-obrazovnoj instituciji čiji je osnivač Republika Srbija na teritoriji grada Niša, kojim se isključuju deca koja pohađaju obrazovne ustanove čiji osnivač nije Republika Srbije (npr. privatna predškolska ustanova); da se pravo prvenstva daje deci koja žive u porodici čiji članovi nisu više u mogućnosti da im pomognu u aktivnostima svakodnevnog života, kao i deci iz jednoroditeljskih porodica, dok je odredbama člana 33. Kriterijuma propisano da dete gubi pravo na ličnog pratioca u slučaju da su članovi porodičnog domaćinstva angažovani kao lični pratioci preko pružaoca usluga bez obzira kom korisniku usluga istu pružaju, kao i koji se cilj želi postići ovim odredbama Kriterijuma.

  • Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša dostavila je 19. jula 2023. godine četiri dopisa (izjašnjenja na navode pritužbe) br. 1047-1/7-23, 1033-1/7-23, 1046-1/7-23 i 1048-1/7-23 svi od 14. jula 2023. godine sa identičnim sadržajem. U izjašnjenjima je navedeno:
  • da je Odlukom o budžetu za 2022. godinu bilo opredeljeno 13.000.000,00 dinara za uslugu ličnog pratioca; da je Grad Niš – Gradska uprava za društvene delatnosti objavila konkursu 16. decembra 2021. godine na koji je pristiglo 43 zahteva od kojih je 35 ispunjavalo uslove na osnovu Kriterijuma za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca, kao i svi su ostvarili pravo na uslugu lični pratilac na 40 sati nedeljno, odnosno osam sati dnevno, što je maksimalan broj sati;
  • da je u 2023. godini Odlukom o budžetu predviđeno 15.000.000,00 dinara za uslugu ličnog pratioca; da je 8. decembra 2022. godine Grad Niš – Gradska uprava za društvene delatnosti objavila konkurs na koji je pristiglo 77 zahteva od kojih je 55 ispunjavalo uslove na osnovu Kriterijuma za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca, kao i da su svi ostvarili pravo na uslugu lični pratilac na 40 sati nedeljno, odnosno osam sati dnevno, što je maksimalan broj sati;
  • da je članom 6. Kriterijuma za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca propisano da osobe koje po osnovnim kriterijumima ispunjavaju uslove, ali zbog delimičnog ispunjenja uslova iz dodatnih kriterijuma se nalaze na listi čekanja do upražnjenja ili do obezbeđenja dodatnih finansijskih sredstava za finansiranje ove usluge u budžetu Grada za tekuću budžetsku godinu;
  • da je članom 24. Kriterijuma za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca propisano da su dodatni kriterijumi procena porodičnog stanja kao i da se pravo prvenstva daje deci iz porodica koje imaju više osoba sa invaliditetom u istom domaćinstvu kao i deci iz jednoroditeljskih porodica koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu da preuzmu brigu o detetu.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potrebe za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu B.B. broj … od 13. juna 2019. godine, utvrđeno je da je usaglašeno zajedničko mišljenje Komisije o potrebi za dodatnom podrškom: „podrška porodici iz oblasti socijalne zaštite bi se ogledala u ostvarivanju prava na uvećani dečiji dodatak, u ostvarivanju prava na ličnog pratioca s obzirom da dečak još uvek nije razvio veštine staranja o sebi do nivoa koji bi mu omogućio samostalno funkcionisanje“.
  • Uvidom u Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potrebe za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu G.G. broj … od 21. novembra 2022. godine, utvrđeno je da je usaglašeno zajedničko mišljenje Komisije o potrebi za dodatnom podrškom: „Postoji potreba za ostvarivanjem prava na pomoć i negu drugog lica, uvećani dečiji dodatak i ličnog pratioca.“
  • Uvidom u Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potrebe za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu Đ.Đ. broj … od 12. jula 2022. godine, utvrđeno je da je usaglašeno zajedničko mišljenje Komisije o potrebi za dodatnom podrškom: „Postoji potreba za ostvarivanjem prava na uvećani dečiji dodatak i negu drugog lica, lični pratilac“.
  • Uvidom u Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potrebe za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu Ž.Ž. broj … od 2. novembra 2021. godine, utvrđeno je da je usaglašeno zajedničko mišljenje Komisije o potrebi za dodatnom podrškom: „Postoji potreba za dodatnom podrškom iz oblasti socijalne zaštite koja bi se ogledala u ostvarivanju prava na uvećani dečiji dodatak, dodatak za pomoć i negu drugog lica i ličnog pratioca.“
  • Uvidom u četiri rešenja Gradske uprave za društvene delatnosti grada Niša br. … i … sva od 17. februara 2023. godine, utvrđeno je da je u obrazloženjima navedeno: „Članom 6. Kriterijuma za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca propisano je da osobe koje po osnovnim kriterijumima ispunjavaju uslove, ali zbog delimičnog ispunjenja uslova iz dodatnih kriterijuma se nalaze na listi čekanja do upražnjenja ili do obezbeđenja dodatnih finansijskih sredstava za finansiranje ove usluge u budžetu Grada za tekuću budžetsku godinu. Ove osobe pravo ostvaruju na osnovu već sačinjene rang liste po utvrđenom mestu, bez donošenja posebne odluke.“
  • Uvidom u Rešenje o obrazovanju Komisije za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca Grada Niša broj 4052/2022-01 od 29. novembra 2022. godine[2], utvrđeno je da je gradonačelnica Grada Niša donela rešenje kojim se obrazuje komisija za izbor korisnika usluge personalnih asistenata i ličnih pratilaca za 2023. godinu čiji zadaci su: 1. da utvrdi kriterijume koje podnosilac zahteva mora da ispuni da bi ostvario ovo pravo iz oblasti proširenog vida socijalne zaštite; 2. da objavi javni poziv za korisnike usluga, 3. da sprovede postupak za izbor korisnika usluge i 4. da utvrdi i objavi rang liste korisnika usluge.
  • Uvidom u Kriterijume za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca (u daljem tekstu: Kriterijumi) koje je donela Komisija za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca na sednici održanoj 8. decembra 2022. godine, utvrđeno je da je odredbama člana 1. propisano da zbog disbalansa između potreba osoba sa invaliditetom i finansijskih mogućnosti Grada, Komisija za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca, utvrđuje kriterijume koje podnosilac zahteva mora da ispunjava da bi ostvario ovo pravo iz ove oblasti socijalne zaštite. Odredbama člana 6. Kriterijuma propisano je da osobe koje po osnovnim kriterijumima ispunjavaju uslove, ali zbog neispunjenja ili delimičnog ispunjenja uslova iz dodatnih kriterijuma nisu ostvarile pravo iz ove oblasti socijalne zaštite su na listi čekanja do upražnjenja mesta ili do obezbeđenja dodatnih finansijskih sredstava za finansiranje ove usluge u budžetu grada za tekuću budžetsku godinu. Zatim je odredbama člana 23. propisano da se usluga lični pratilac deteta kao pravo iz oblasti socijalne zaštite ostvaruje na osnovu: – preporuke Interresorne komisije gde je kao mera podrške predložen lični pratilac detetu; – da dete ima manje od 18 godina ili do završetka redovnog školovanja; – da dete redovno pohađa nastavu u vaspitno obrazovnoj instituciji čiji je osnivač Republika Srbija na teritoriji Grada Niša. U stavu 2. ovog člana je propisano da za roditelje, ratne vojne invalide od I do IV kategorije, roditelje koji imaju I ili II stepen telesnog oštećenja utvrđenih u rasponu od 90-100%, roditeljima kojima je priznato pravo na invalidsku penziju, roditeljima koji imaju ostvareno pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć kao i roditeljima iz jednoroditeljskih porodica, nije potrebno da ispune uslov da se nalaze u radnom odnosu. Odredbama člana 24. Kriterijuma propisani su dodatni kriterijumi: bazični, porodično stanje i procena individualnih potreba korisnika. Dodatni kriterijum „porodično stanje“ zasniva se na proceni o porodičnoj situaciji i propisuje da se „pravo prvenstva daje deci sa invaliditetom koja žive u porodici čiji članovi nisu više u mogućnosti da im pomognu u aktivnostima svakodnevnog života (stari roditelji, više osoba sa invaliditetom u istom porodičnom domaćinstvu, više dece iz porodice na osnovu mišljenja interresorne komisije imaju potrebu za ličnim pratiocem i sl.) kao i deci iz jednoroditeljskih porodica koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu da preuzmu brigu o detetu“. Odredbama člana 25. propisano je bodovanje kriterijuma tako da se radni odnos roditelja i punoletnih članova porodičnog domaćinstva na neodređeno  i određeno vreme boduje sa 25 bodova, dok se angažovanje roditelja na osnovu ugovora o PPP i ugovora o delu boduje sa 20 bodova, između ostalih kriterijuma.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, priloga dostavljenih uz pritužbu, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
  • Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[4]. Načelo jednakosti razrađeno je članom 4. ovog zakona u kojem je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj (član 6.). Dalje odredbama člana 22. ovog zakona propisano je da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.
  • Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[5], koja u članu 23. propisuje da države članice priznaju da dete sa invaliditetom treba da uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegovo dostojanstvo, podstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće deteta u zajednici, kao i da države članice treba da uvažavaju pravo deteta sa invaliditetom na posebnu negu, te da će podsticati i obezbeđivati pomoć detetu koje za to ispunjava uslove i onima koji su odgovorni za staranje o njemu, a za koju je podnet zahtev, zavisno od raspoloživih sredstava i koja odgovara stanju deteta i uslovima roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu. Stavom 3. ovog člana propisano je da uvažavajući posebne potrebe deteta sa invaliditetom, pomoć se u skladu sa tačkom 2. pruža besplatno uvek kada je to moguće, imajući u vidu finansijska sredstva roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu i koja je tako osmišljena da dete sa invaliditetom ima efikasan pristup i dobija obrazovanje, obuku, usluge zdravstvene zaštite i rehabilitacije, pripremu za zapošljavanje i mogućnost rekreacije na način koji doprinosi ostvarivanju što potpunije društvene integracije i ličnog razvoja deteta uključujući kulturni i duhovni razvoj. Članom 26. Konvencije je propisano da države članice uvažavaju pravo svakog deteta da koristi socijalnu zaštitu, uključujući socijalno osiguranje i da je potrebno da preduzimaju sve mere neophodne za puno ostvarivanje tog prava u skladu sa nacionalnim zakonima.
  • Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uključujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece.
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[6] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode.
  • Odredbom člana 20. stav 1. tačka 4. Zakona o lokalnoj samoupravi[7] propisano je da se opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture. Navedenim članom je propisano i da opština preko svojih organa obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa. Članom 24. ovog zakona propisano je da grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni.
  • Zakonom o socijalnoj zaštiti[8] propisane su usluge socijalne zaštite, među kojima su posebno navedene dnevne usluge u zajednici (dnevni boravak, pomoć u kući, svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju), kao i usluge podrške za samostalan život (stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu). U skladu sa članom 5. ovog zakona usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Članom 14. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da se u centru za socijalni rad ostvaruju ovim zakonom utvrđena prava, kao i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite iz ovog zakona. Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. Centar za socijalni rad može se osnovati za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave.
  • Članom 44. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da dnevne usluge u zajednici obuhvataju aktivnosti koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju, te da ove usluge obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Pored toga članom 45. ovog zakona propisano je da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednačile s mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu. Usluge podrške za samostalan život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako ovim zakonom nije predviđeno da ih obezbeđuje Republika Srbija.
  • Usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje.[9] Odredbama člana 65. ovog zakona propisano je da je naručilac usluge ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, odnosno organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave nadležan za socijalnu zaštitu. Postupak za korišćenje usluge iz ovog zakona koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika.[10]
  • Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[11] propisuje bliže uslove i standarde za pružanje svih usluga socijalne zaštite. U ovom pravilniku u okviru dnevnih usluga u zajednici propisana je usluga lični pratilac. Naime, članom 83. ovog pravilnika propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti (član 84). Odredbama člana 87. stav 4. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisano da lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika.
  • Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša[12] propisana je usluga lični pratilac deteta. Odredbama člana 47b propisano je da svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti. Stavom 2. ovog člana propisano je da uslugu neposredno pruža lični pratilac deteta kroz aktivnosti koje se planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta, u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, oblačenja, hranjenja i komunikacije sa drugima. Dalje je odredbom stava 3. i 4. ovog člana propisano da se usluga može koristiti do kraja redovnog školovanja uključujući završetak srednje škole i da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.
  • Dalje je Odlukom grad Niša propisano da se postupak za ostvarivanje prava iz ove odluke pokreće na zahtev stranke, odnosno njenog zakonskog zastupnika ili staraoca i po službenoj dužnosti i vodi se po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o socijalnoj zaštiti (član 85.). Odredbama člana 86. je propisano da o zahtevima za ostvarivanje prava iz ove odluke odlučuje Centar za socijalni rad, osim o pravu na naknadu troškova za vantelesnu oplodnju o kome odlučuje Gradska uprava za društvene delatnosti, i prava na dnevni boravak o kome odlučuje ustanova u kojoj se pruža usluga dnevnog boravka. Po žalbama na rešenja Centra za socijalni rad odlučuje Gradska uprava za društvene delatnosti. Po žalbama na rešenja Gradske uprave za društvene delatnosti odlučuje Gradsko veće Grada Niša.

 

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li se maloletna deca … nalaze u nepovoljnijem položaju na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja time što im nije pružena usluga lični pratilac deteta, kao i ko je za to odgovorno lice ili organ s obzirom da su pritužbe podnete protiv Gradske uprave za društvenu delatnost grada Niša, Komisije za izbor korisnika usluga personalnog asistenta i ličnih pratilaca grada Niša, gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski i načelnice Dušice Davidović.
  • Analizom utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu uvida u navode pritužbe, izjašnjenja i dostavljene priloga, nesporno je da je Grad Niš Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša propisao uslugu ličnog pratioca deteta kao uslugu socijalne zaštite koju obezbeđuje grad. Za svako dete u čije ime je podneta pritužba je u zajedničkom mišljenju interresorne komisije ukazano da je detetu potrebna dodatna podrška ličnog pratioca. Takođe, nesporno je i da su roditelji ove dece podneli prijave na konkurs koji je raspisao Grad Niš – Gradska uprava za društvene delatnosti za uslugu lični pratilac deteta kao i da se sva četiri deteta nakon razmatranja podnetih prijava/zahteva nalaze na listi čekanja, odnosno da im nije pružena usluga lični pratilac deteta. Dalje, uvidom u rešenja Gradske uprave za društvenu delatnost grada Niša koje su dostavljena u prilogu pritužbi nesporno je da su u sva četiri slučaja deca ostala bez usluge ličnog pratioca uz isto obrazloženje – da se zbog delimičnog ispunjenja uslova iz dodatnih kriterijuma nalaze na listi čekanja do upražnjenja ili do obezbeđenja dodatnih finansijskih sredstava za finansiranje ove usluge u budžetu Grada za tekuću budžetsku godinu.
  • Poverenik je analizirao da li je u konkretnom slučaju izvršena neposredna diskriminacija dece …, odnosno da li su propuštanjem da im se pruži usluga lični pratilac deteta stavljeni u nepovoljniji položaj na osnovu svog invaliditeta i zdravstvenog stanja. Analizom mišljenja interresorne komisije, jasno je da je deci potrebna dodatna podrška u toku trajanja školske godine. U izjašnjenju Gradske uprave za društvenu delatnost grada Niša, kao ni u rešenjima Gradske uprave kojima se odbijaju prigovori roditelja dece u čije ime su podnete pritužbe, nisu navedeni konkretni razlozi zbog kojih deca nisu ostvarila pravo na uslugu ličnog pratioca, već je navedeno da se nalaze na listi čekanja zbog neispunjenja dodatnih kriterijuma (bez preciziranja koji to dodatni kriterijumi nisu ispunjeni). Nesporno je da su deca u čije ime je podneta pritužba stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na drugu decu školskog uzrasta kojoj usled invaliditeta i smetnji u razvoju nije potrebna dodatna podrška u toku školovanja.
  • U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Angažovanje ličnog pratioca ima za cilj da se detetu i učeniku pruži odgovarajuća individualna podrška radi školovanja i aktivnosti u zajednici i radi postizanja što većeg nivoa samostalnosti deteta. Stoga, podrška ličnog pratioca nije usluga na koju dete može da čeka, jer propusti u njenom obezbeđivanju mogu da otežaju deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju napredovanje u školovanju i uključivanje u zajednicu. U konkretnim slučajevima, interresorna komisija je utvrdila da je svakom detetu u čije ime je podneta pritužba potrebna dodatna podrška u vidu usluge ličnog pratioca kako bi dete bilo uključeno u redovnu nastavu. Važno je naglasiti da ovaj dodatni vid podrške detetu spada u usluge iz domena socijalne zaštite, o čijem obezbeđivanju se, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, stara lokalna samouprava, te je iz tog razloga i obaveza jedinice lokalne samouprave da uspostavi i obezbedi pružanje ove usluge svoj deci kojoj je ova usluga neophodna.
  • U svom izjašnjenju Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša ukazala je na povećanje broja dece kojima je omogućeno ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac deteta i povećanje sredstava u gradskom budžetu za 2023. godinu koja su predviđena za ovu uslugu u odnosu na prethodnu godinu. Poverenik podseća da je, imajući u vidu da jedan broj lokalnih samouprava ranijih godina nije obezbeđivao uslugu ličnog pratioca iako su na to bila obavezne u skladu sa zakonom, 2021. godine uputio Preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije svim opštinama i gradovima da preduzmu sve neophodne mere i aktivnosti kojima će obezbediti uspostavljanje i pružanje usluge lični pratilac deci kojima je ova usluga potrebna. Takođe Poverenik podseća da u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima uslugu ličnog pratioca ne mogu pružati roditelji, član porodičnog domaćinstva u kome živi dete, niti srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci deteta.
  • Grad Niš se donošenjem Odluke o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša obavezao da će pružiti uslugu lični pratilac detetu kojem je potrebna podrška, što je u konkretnom slučaju dece u čije ime su podnete pritužbe nesporno utvrđeno mišljenjem članova interresorne komisije. Navodi iz izjašnjenja ne osporavaju pravo ove dece na uslugu ličnog pratioca već ukazuju da nisu ispunjeni tzv. dodatni kriterijumi zbog čega podneti zahtevi nisu odbijeni već su deca stavljena na listu čekanja „do upražnjenja ili do obezbeđivanja dodatnih finansijskih sredstava za finansiranje ove usluge u budžetu grada za tekuću budžetsku godinu“.
  • Usluga ličnog pratioca je namenjena deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju kojima je ova podrška neophodna u cilju lakšeg ostvarivanja osnovnih životnih potreba, te u tom smislu bi pogrešan bio pristup koji bi podrazumevao bilo kakvu selektivnost u omogućavanju ove usluge. Pružanje usluge ličnog pratioca treba da bude jednako dostupna svakom detetu kod koga je nadležni organ ustanovio potrebu za ovom dodatnom podrškom. Nije dovoljno samo propisati odlukom lokalne samouprave ovaj vid podrške, već je pored toga neophodno obezbediti sredstva za realizaciju usluge, licenciranog pružaoca usluge kao i dovoljan obuhvat i kontinuitet u pružanju usluge na način da svako dete kome je ova podrška potrebna bude obuhvaćeno datom uslugom te da jednom dostignut nivo standarda vremenom ne bude derogiran. Samo na taj način, jedinica lokalne samouprave ispunjava zakonsku obavezu u pogledu pružanja ove usluge.
  • Imajući u vidu značaj usluge ličnog pratioca kao podrške deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju, a u cilju njihovog uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, Poverenik je 2021. godine pokrenuo i parnicu za zaštitu od diskriminacije u javnom interesu, a uz saglasnost majke dečaka sa autizmom kome ova usluga, iako neophodna, nije pružena. Ova strateška parnica je pokrenuta protiv jedinice lokalne samouprave i Centra za socijalni rad. Takođe, Poverenik ukazuje i na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu broj GŽ 3827/2014 od 1. jula 2015. godine kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici broj P 1102/2013 od 9. jula 2014. godine za naknadu štete. Apelacioni sud je potvrdio odgovornost tuženih, predškolske ustanove i jedinice lokalne samouprave, za nastalu materijalnu štetu u imovini tužioca, roditelja deteta sa autizmom. Sud je utvrdio da su predškolska ustanova i lokalna samouprava uzrokovale materijalnu štetu u imovini tužioca koja je nastala angažovanjem logopeda, reedukatora i personalnog asistenta za maloletno dete, kao i na ime putnih troškova. Sud je ukazao da se odgovornost predškolske ustanove za naknadu materijalne štete zasniva na činjenici da nije obezbedila neophodan kadar, dok je odgovornost lokalne samouprave zasnovan na činjenici da nije obezbedila neophodna sredstva za angažovanje potrebne podrške.
  • Povodom navoda pritužbi da usluga ličnog pratioca deteta nije odobrena iz razloga što jedan od roditelja deteta koji ima potrebu za dodatnom podrškom nije u radnom odnosu, Poverenik je izvršio analizu Kriterijuma za izbor korisnika usluga personalnog asistenta i ličnih pratilaca. Ovaj akt (dalje: Kriterijumi) je donela Komisija za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca grada Niša obrazovana na osnovu rešenja gradonačelnice grada Niša kojim je određeno da je jedan od zadataka ove komisije i „da utvrdi kriterijume koje podnosilac zahteva mora da ispuni da bi ostvario ovo pravo iz oblasti proširenog vida socijalne zaštite“. Kriterijumima su propisani dodatni kriterijumi koji se odnose i na porodično stanje, odnosno procenu o porodičnoj situaciji. Ovim dodatnim kriterijumom je propisano da pravo prvenstva imaju deca sa invaliditetom koja žive u porodici čiji članovi nisu više u mogućnosti da im pomognu u aktivnostima svakodnevnog života (stari roditelji, više osoba sa invaliditetom u istom porodičnom domaćinstvu, više dece iz porodice na osnovu mišljenja interresorne komisije imaju potrebu za ličnim pratiocem, kao i deca iz jednoroditeljskih porodica koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu da preuzmu brigu o detetu. Na osnovu Kriterijuma više bodova dobiju zahtevi dece čiji su roditelji i punoletni članovi domaćinstva u radnom odnosu (25 bodova), zahtevi dece čiji roditelji su angažovani na osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima i ugovora o delu dobijaju 20 bodova, dok deca čiji roditelji nisu u radnom odnosu niti su radno angažovani ne dobijaju dodatne bodove.
  • Poverenik ovde ponovo naglašava da priroda i primarni cilj usluge lični pratilac deteta nije čuvanje i briga deteta, već podrška detetu u osamostaljivanju i socijalizaciji. Naime, odredbama člana 45. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednačile s mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu, kao i da je odredbama člana 87. stav 4. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisano da lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika. S tim u vezi, ukoliko dete kome je potrebna usluga ličnog pratioca ne bude pružena ova usluga, ono između ostalog neće imati pruženu potrebnu pomoć i podršku u uključivanju u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, kao ni u druge aktivnosti koje omogućavaju njegovu inkluziju. Cilj ovog ograničenja je da se omogući što veća socijalizacija i osamostaljivanje deteta sa invaliditetom i razvojnim poteškoćama, kao i da se porodici deteta omogući period u toku dana koji će iskoristiti za druge aktivnosti ili odmor. I podnositeljke pritužbi ukazuju na promene kod svoje dece od trenutka kada su se one (majke) našle u ulozi pratioca deteta i boravile u školi sa detetom. Ukazuju da je kod deteta došlo do regresije kao i do otpora i negodovanja što majka boravi u školi sa njim.
  • Takođe, odredbama člana 23. stav 1. Kriterijuma propisano je da usluga lični pratilac deteta kao pravo iz oblasti socijalne zaštite ostvaruje se na osnovu: preporuke Interresorne komisije, da dete ima manje od 18 godina ili do završetka redovnog školovanja i da dete redovno pohađa nastavu u vaspitno obrazovnoj ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija na teritoriji Grada Niša. Poverenik ukazuje da je odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[13] propisano da ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, nacionalni savet nacionalnih manjina i drugo pravno ili fizičko lice (član 90). U skladu sa tim, diskriminatoran je kriterijum da dete koje redovno pohađa vaspitno obrazovnu ustanovu ostvaruje pravo na uslugu socijalne zaštite samo ako je u pitanju ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Ovim kriterijumom potrebna podrška onemogućava se deci koja redovno pohađaju nastavu u vaspitno obrazovnim ustanovama čiji je osnivač nacionalni savet nacionalnih manjina i drugo pravno ili fizičko lice kao zakonom ovlašćeni osnivači, čime se deca stavljaju u nepovoljniji položaj na osnovu svojstva osnivača obrazovne ustanove.
  • U vezi sa tim, Poverenik ukazuje da je jedinica lokalne samouprave, u konkretnom slučaju grad Niš, obavezna da obezbedi uslugu ličnog pratioca deteta svakom detetu kod kojeg postoji potreba za ovom dodatnom podrškom. Uloga opština i gradova (jedinica lokalne samouprave) u razvoju usluga sadržana je u različitim grupama aktivnosti, kao što je iniciranje planiranja, partnerstava i inovacija, ali i odgovornosti za postojanje usluga koje su u njihovoj nadležnosti i za kojima postoji potreba među građanima. Obezbediti usluge socijalne zaštite znači obezbediti: normativno-pravni osnov, finansijska sredstva i organizaciju ili više njih, koje pružaju usluge[14]. Propisivanje kriterijuma (dodatnih ili opštih) kojima se isključuje jedna grupa dece ili im se usluga ličnog pratioca ograničava, iako je mišljenjem nadležnog organa (interresorna komisija) prepoznata potreba za dodatnom podrškom, nije opravdana ni iz kog razloga. Okolnost da li su roditelji ovog deteta u radnom odnosu, odnosno da li su radno angažovani, nije od značaja kada je u pitanju potreba za dodatnom podrškom ličnog pratioca deteta s obzirom na cilj ove usluge. Kao što je već navedeno, podrška ličnog pratioca nije usluga na koju dete može da čeka, jer propusti u njenom obezbeđivanju mogu da otežaju deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju napredovanje u školovanju i osamostaljivanju
  • U toku postupka je na osnovu izjašnjenja Gradska uprava za društvenu delatnost grada Niša utvrđeno da je o podnetim zahtevima za uslugu ličnog pratioca deteta odlučivala Komisija za izbor korisnika usluga personalnog asistenta i ličnih pratilaca grada Niša, koju je formirala gradonačelnica iako je Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano da postupak za korišćenje usluge iz ovog zakona sprovodi centar za socijalni rad. Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša propisano je da o zahtevima za ostvarivanje prava iz ove odluke odlučuje Centar za socijalni rad. U skladu sa odredbama člana 65. Statuta Grada Niša[15] i člana 3. Odluke o organizaciji gradskih uprava grada Niša[16], poslovi gradske uprave su: 1) priprema nacrta propisa i drugih akata koje donosi Skupština Grada, Gradonačelnik i Gradsko veće; 2) izvršavanje odluke i druge akte Skupštine Grada, Gradonačelnika i Gradskog veća; 3) rešavanje u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dužnostima građana, preduzeća, ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti Grada; 4) obavljanje poslova upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i drugih opštih akata Grada; 5) izvršavanje zakona i drugih propisa čije je izvršavanje povereno Gradu; 6) obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe rada skupštine Grada, Gradonačelnika i Gradskog veća. Istom Odlukom o organizaciji gradskih uprava propisano je da se Gradska uprava za društvene delatnosti obrazuje i za oblast društvene brige o deci i socijalne i boračko-invalidske zaštite. Odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti, kao i Odluke o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša, propisano je da uslugu ličnog pratioca deteta obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. U konkretnom slučaju to su Grad Niš i Gradska uprave za društvene delatnosti grada Niša koji su odgovorni što maloletnim … nije pružena usluga lični pratilac deteta.
  • Povodom navoda pritužbi da su gradonačelnica Sotirovski i načelnica Davidović odgovorne što nisu obezbedile dovoljno sredstava za uslugu lični pratilac za svu decu, odnosno da su nečinjenjem izvršile akt diskriminacije, Poverenik ukazuje sledeće. Zakonom o lokalnoj samoupravi je propisano da organi grada obavljaju poslove predviđene ovim zakonom za organe opštine, kao i druge poslove utvrđene zakonom i statutom grada. Dalje je propisano da skupština opštine odnosno grada između ostalog, donosi budžet i završni račun opštine odnosno grada, dok predsednik opštine odnosno gradonačelnik, naredbodavac za izvršenje budžeta. S obzirom da je donošenje budžeta u isključivoj nadležnosti skupštine grada Poverenik je mišljenja da je Grad Niš – Gradska uprava za društvenu delatnost grada Niša stavila u nepovoljniji položaj maloletne … na osnovu njihovog ličnog svojstva tako što im nije obezbedila pružanje usluge ličnog pratioca na osnovu mišljenja interresorne komisije, a u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša.

 

  1. MIŠLjENjE

 

Grad Niš i Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša su stavili u nepovoljniji položaj maloletnu decu podnosioca pritužbi, i to: … na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja, na taj način što im nije pružena usluga ličnog pratioca deteta u skladu sa zakonom, čime su povredili odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje Gradu Nišu i Gradskoj upravi za društvene delatnosti grada Niša preporuku da:

 

  • otklone posledice diskriminatornog postupanja prema deci podnosioca pritužbi i to: mal. …, tako što će bez odlaganja preduzeti sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se ovoj deci u skladu sa propisima obezbedilo pružanje usluge ličnog pratioca deteta za školsku 2023/2024. godinu do novog javnog poziva za 2024. godinu, odnosno kao i dalje dok postoji potreba;
  • da ubuduće preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi u skladu sa propisima obezbedili pružanje usluge lični pratilac deteta za svako dete kod kojeg je prepoznata potreba za ovom uslugom;
  • da svoja podzakonska akta usaglase sa antidiskriminacionim propisima na način da ne propisuju diskriminatorne kriterijume kao što je npr. kriterijum radno-pravni status roditelja, odnosno staratelja deteta; kriterijum da se ova usluga pruža samo ako je Republika osnivač vaspitno-obrazovne ustanove koju dete pohađa i dr;
  • se ubuduće u okviru svojih aktivnosti pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da Grad Niš i Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Grad Niš i Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni list grada Niša“, broj 123/2022

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21

[4] „Službeni glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21, član 2. stav 1. tačka 1

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 -dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon

[8] „Službeni glasnik RS”, broj 24/11 i 117/2022 – odluka US, član 40. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 44.

[9] Član 64. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti

[10] Član 68. Zakona o socijalnoj zaštiti

[11] „Službeni glasnik RS”, br. 42/13, 89/18 i 73/19

[12] „Službeni list grada Niša“, br. 101/12, 96/13, 44/14, 118/18, 18/19, 63/19, 92/20 i 131/22

[13] „Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 6/20 i 129/21

[14] Vladan Jovanović, „Vodič za obezbeđenje usluga socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave“, GIZ, Beograd, 2020.

[15] „Službeni list grada Niša“, br. 88/2008, 143/16 i 18/19

[16] „Službeni list grada Niša“, br. 114/2020, 85/21 i 62/23

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon256-23 Pritužba AA protiv Grada Niša zbog diskriminacije deteta na osnovu invaliditetа Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top