br. 07-00-2/2023-02  datum: 25.7.2023.

MIŠLjENjE        

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA protiv Osnovne škole BB (u daljem tekstu: Škola), koji smatra da ga je Škola diskriminisala na osnovu bračnog i porodičnog statusa. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je podnosilac pritužbe razvedeni otac dve mal. ćerke, da su deca poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, da podnosilac pritužbe nije lišen roditeljskog prava, da je Škola izvršila upis njegove mal. ćerke u prvi razred bez saglasnosti podnosioca pritužbe, da Škola nije omogućila podnosiocu pritužbe pristup elektronskom dnevniku i da nije obavešten od strane Škole o procesu obrazovanja i napretka njegove mal. ćerke. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, između ostalog, navedeno je da je Škola bila u obavezi prema odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da upiše ćerku podnosioca pritužbe u prvi razred osnovne škole, da se iz elektronske prepiske između podnosioca pritužbe i Škole nikako ne može zaključiti da je podnosilac pritužbe diskriminisan, već naprotiv da je pozvan da učestvuje u procesu obrazovanja njegove ćerke, kao i da podnosilac pritužbe nije podneo zahtev školi za omogućavanje pristupa elektronskom dnevniku, te da će Škola čim zahtev bude podnet, odmah omogućiti pristup elektronskom dnevniku podnosiocu prutužbe. Poverenik najpre konstatuje da je pitanje promene adrese prebivališta mal. ćerke bez saglasnosti podnosioca pritužbe, predmet sudskog postupka koji je u toku, što je u svom nalazu konstatovao i prosvetni inspektor, a navedeno potvrđuje i uvid u tužbu i protivtužbu u postupku koji se vodi pred sudom. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je obaveza škole da upiše dete u prvi razred osnovne škole, kao i prekršajna odgovornost u slučaju odbijanja upisa. Povodom navoda podnosioca pritužbe da mu Škola nije pružila informacije o toku obrazovanja i napretku njegove mal. ćerke, na osnovu dostavljenih dokaza, Poverenik može konstatovati da podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim da je Škola uskratila informacije podnosiocu pritužbe o toku obrazovanja njegove mal.ćerke. Što se tiče pristupa elektronskom dnevniku za maloletnu ćerku, imajući u vidu odredbe člana 25a stav 3. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju javnih isprava u osnovnoj školi kojima je propisano koje sve podatke obavezno mora da sadrži zahtev za pristup elektronskom dnevniku, može se konstatovati da molba podnosioca pritužbe ne predstavlja uredan zahtev odnosno da ne sadrži obavezne elemente neophodne za postupanje. Nakon sprovedenog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja, Poverenik je dao mišljenje da u postupku po pritužbi AA, Osnovna Škola BB nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Međutim, imajući u vidu da se AA obratio Školi elektronskim pismom i izrazio volju da ima pristup elektronskom dnevniku, Poverenik je, koristeći svoja ovlašćenja propisana članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučio Osnovnoj Školi BB da pouči podnosioca pritužbe o postupku i načinu podnošenja zahteva za pristup elektronskom dnevniku, kao i da nakon uredno podnetog zahteva omogući pristup elektronskom dnevniku podnosiocu pritužbe, odnosno da mu dostavi pristupne parametre kako bi mogao da ostvari uvid u podatke o uspehu i vladanju njegove maloletne ćerke.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA, protiv Osnovne škole BB (u daljem tekstu: Škola), zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je podnosilac pritužbe razvedeni otac dve mal. ćerke, kao i da su deca poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, po presudi suda o razvodu braka;
• da podnosilac pritužbe nije lišen roditeljskog prava;
• da je Škola „zanemarila eksplicitno dat iskaz“ podnosioca pritužbe da nije saglasan da njegova mal.ćerka bude upisana u prvi razred Škole;
• da Škola nije omogućila pristup elektronskom dnevniku podnosiocu pritužbe, kako bi mogao da prati tok obrazovanja svoje mal. ćerke;
• da nije obavešten od strane Škole o procesu obrazovanja i napretka njegove mal. ćerke kao i o dešavanjima u Školi, navodeći da je njegova mal.ćerka doživela povredu u toku nastave i da ima potrebu za dopunskom nastavom;
• da je upućivao molbe direktoru Škole, telefonskim i elektronskim putem kako bi bio uključen u praćenje obrazovanja svoje mal. ćerke, ali da je „dobijao odgovore koji su se pozivali na presudu gde stoji da je majka staratelj“, pri čemu posebno ističe da nije lišen roditeljskog prava;
  • U prilogu pritužbe dostavljena je kopija Presude suda, kao i kopije elektronskih prepiski sa Školom i prosvetnom inspekcijom.
  • Podnosilac pritužbe je, na zahtev Poverenika, svoju pritužbu dopunio tako što je 24.4.2023. godine dostavio dopis u kojem je precizirao da je, između majke dece i podnosioca pritužbe u toku sudski postupak u kojem je podnosilac pritužbe tuženi i protivtužilac, da je podnosilac pritužbe u ovom sudskom sporu tužena strana iz razloga što majka deteta zahteva izmenu modela i načina održavanja kontakta mal.dece sa podnosiocem pritužbe kao i povećanje iznosa alimentacije, dok je podneo protivtužbu protiv majke deteta zahtevajući da se deca njemu povere na samostalno vršenje roditeljskog prava, iz razloga što je majka deteta bez njegove saglasnosti preselila decu iz Novog Sada u Beograd, kao i da je izvršila upis promene adrese prebivališta za decu bez njegove saglasnosti i „mimo zakona“. Uz dopunu pritužbe dostavljeni su: kopija tužbe majke deteta od 9.3.2022. godine, kopija protivtužbe od 6.6.2022. godine, kopija nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad od 15.3.2023. godine, kopija odgovora Prosvetne inspekcije od 2.11.2022. godine, kopija nove predstavke Prosvetnoj inspekciji od 29.12.2022. godine i kopija Rešenja Policijske uprave … od 23.3.2023. godine.
  • Podnosilac pritužbe je 19.7.2023. godine uputio dopis, kojim obaveštava Poverenika da je u međuvremenu, majka mal.ćerke N.L. dala kontakt od učiteljice njegove mal. ćerke na osnovu kojeg je mogao dobiti informacije o boravku njegove mal.ćerke na ekskurziji, kao i da i dalje nema pristup elektronskom dnevniku, niti je uključen u druge vidove komunikacije „tipa Viber“.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktora Škole. Budući da je iz priložene dokumentacije podnosioca pritužbe utvrđeno da se podnosilac pritužbe, povodom upisa svoje mal. ćerke u prvi razred Škole obraćao Prosvetnoj inspekciji podnošenjem predstavke, Poverenik je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja uputio dopis Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Sektoru za inspekcijske poslove sa molbom da obaveste Poverenika o sprovedenom inspekcijskom nadzoru po predstavci podnosioca pritužbe.
  • U izjašnjenju direktora Škole, između ostalog, navedeno je:
• da Škola nije postupala diskriminatorno prema podnosiocu pritužbe, već je postupala u skladu sa odredbama člana 18. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a kojima je propisana obaveza Škole da upiše dete u prvi razred, kao i da navedeno predstavlja jedno od brojnih i neotuđivih prava deteta;
• da bi uskraćivanje tog prava detetu dovelo do brojnih negativnih posledica po samo dete, a na kraju i po Školu, budući da bi Škola bila pozvana na odgovornost;
• da se iz priložene elektronske prepiske između podnosioca pritužbe i direktora Škole nikako ne može zaključiti da je podnosilac pritužbe diskriminisan, već naprotiv da je pozvan da učestvuje u procesu obrazovanja svog mal. deteta;
• da je Škola, što se tiče upisa mal.ćerke podnosioca pritužbe jedino mogla zakonito da odloži upis deteta u prvi razred za godinu dana u striktno propisanim slučajevima posebnim zakonom i uz prilaganje adekvatne dokumentacije od strane roditelja;
• da navodi podnosioca pritužbe da mu Škola nije dostavljala informacije o povredi deteta u Školi kao i o potrebi za dopunskom nastavom nisu tačni iz razloga što podnosilac pritužbe nikada nije ni zahtevao te informacije od Škole;
• da navodi podnosioca pritužbe da mu je uskraćen pristup elektronskom dnevniku takođe nisu tačni, iz razloga što podnosilac pritužbe nikada nije podneo zahtev Školi za omogućavanje pristupa elektronskom dnevniku, a da će Škola, čim zahtev bude podnet, omogućiti pristup elektronskom dnevniku podnosiocu pritužbe;
• da je evidentno da postoje nesaglasnosti između podnosioca pritužbe i majke deteta oko upisa u prvi razred osnovne škole, ali da se navedeni sporovi rešavaju pred sudom, dok je Škola svakako u obavezi da upiše dete u prvi razred osnovne škole;

2. ČINjENIČNO STANjE
   • Uvidom u kopiju Presude suda od 29.11.2019. godine, utvrđeno je da se razvodi brak između podnosioca pritužbe i majke mal.dece, da se mal. deca poveravaju majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i da otac nije lišen roditeljskog prava.
   • Uvidom u kopiju elektronske prepiske između podnosioca pritužbe i Škole, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe uputio elektronski dopis Školi 23.8.2022. godine u kojem je naveo da je pre tri meseca obavestio školu da „nema njegovu saglasnost za upis N.L. u Školu, da sudski proces još nije završen“, kao i da namerava da mal.ćerku upiše u osnovnu školu u Novom Sadu.
   • Uvidom u kopiju elektronske prepiske od 1.9.2022. godine, utvrđeno je da je Škola obavestila podnosioca pritužbe da je iz zakonskih razloga bila dužna da upiše mal. ćerku podnosioca pritužbe u prvi razred, kao i da se upis deteta ne može odložiti do novembra kako je to mislio podnosilac pritužbe. Uvidom u odgovor podnosioca pritužbe na elektronski dopis škole, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe zahtevao pristup elektronskom dnevniku škole, kao i da sve informacije o svojoj mal. ćerki od škole dobija putem pošte ili na imejl adresu“.
   • Uvidom u kopiju elektronske predstavke koju je podnosilac pritužbe podneo prosvetnoj inspekciji protiv Škole, između ostalog, utvrđeno je da je podnosilac podneo predstavku inspekciji9.2022. godine, smatrajući da Škola nije mogla upisati dete u prvi razred bez njegove saglasnosti, kao i da je majka deteta takođe bez njegove saglasnosti promenila prebivalište dece.
   • Uvidom u kopiju tužbe majke dece protiv podnosioca pritužbe od 9.3.2022. godine, utvrđeno je da je majka dece tužbom zahtevala da se izmeni model viđanja između zajedničke mal. dece i podnosioca pritužbe kao i da se poveća iznos alimentacije podnosioca pritužbe za izdržavanje dece.
   • Uvidom u kopiju protivtužbe koju je podnosilac pritužbe podneo u sudskom sporu po tužbi majke dece, utrđeno je da je podnosilac pritužbe u celosti osporio tužbene zahteve majke dece, kao i da je protivtužbom zahtevao da se njemu deca povere na samostalno vršenje roditeljskog prava, da će prebivalište dece biti na adresi podnosioca pritužbe. Takođe, utvrđeno je da je podnosilac protivtužbe zahtevao od suda donošenje privremene mere u vidu zabrane promene prebivališta dece, budući da je majka dece izrazila nameru da se sa decom preseli iz Novog Sada u Beograd
   • Uvidom u kopiju odgovora na protivtužbu od 27.2.2023. godine, utvrđeno je da je majka dece zahtevala donošenje privremene mere kojom bi se podnosilac pritužbe delimično lišio roditeljskog prava u vezi sa davanjem saglasnosti za promenu prebivališta dece.
   • Uvidom u kopiju elektronske predstavke od 29.12.2022. godine, utvrđeno je da se podnosilac pritužbe ponovo obratio prosvetnoj inspekciji, navodeći da mu Škola nije pružila informacije od povredi njegove mal. ćerke u Školi kao ni o potrebi za dopunskom nastavom mal.ćerke.
   • Uvidom u kopiju Rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijske uprave za grad Beograd, Policijske stanice … od 14.3.2023. godine, utvrđeno je da je poništena prijava prebivališta mal.dece podnosioca pritužbe na adresi …, kao i da je prethodna prijava promene prebivališta, koja se ovim rešenjem poništava, izvršena 22.8.2022. godine.
   • Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Sektor za inspekcijske poslove, dostavilo je dopis Povereniku za zaštitu ravnopravnosti br. …, obaveštavajući Poverenika da je, po elektronskoj predstavci podnosioca pritužbe prosvetnoj inspekciji iz septembra 2020. godine, gradski prosvetni inspektor postupio i sačinio zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru 1.11.2022. godine. Uvidom u kopiju zapisnika o vanrednom inspekcijskom nadzoru, utvrđeno je da je gradski prosvetni inspektor postupio po predstavci podnosioca pritužbe, da je izvršio inspekcijski nadzor u Školi, da je kao razlog vršenja nadzora naveo podnošenje predstavke podnosioca pritužbe koji se u predstavci žalio da Škola nije mogla upisati njegovo mal. dete u prvi razred bez njegove saglasnosti. Dalje, utvrđeno je da se prosvetni inspektor nije upuštao u razmatranje predstavke u vezi sa navodima podnosioca pritužbe da je škola bez njegove saglasnosti upisala njegovo mal. dete u prvi razred, budući da je u toku sudski proces između roditelja deteta, koji prema navodima prosvetnog inspektora predstavlja prethodno pitanje u konkretnom slučaju. Takođe, u zapisniku je navedeno da je „Škola upisala mal. N.L. u prvi razred u skladu sa članom 18. stav 2, stav 4, stav5. i stav 7. Zakona, kao i u skladu sa članom 22. stav 1. Zakona“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dopuna pritužbe, dostavljenih priloga, navode iz izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom^[1]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka  zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je neposredna diskriminacija izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je posebno pravilo o teretu dokazivanja, prema kojem podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta. Stavom 4. ovog člana propisano je, između ostalog, da se ova odredba shodno primenjuje i na postupak pred Poverenikom.
• Članom stav 1. Porodičnog zakona^[3] propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 77. stav 3. ovog zakona propisano je da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Članom 78. stav 3. propisano je da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Stavom 4. istog člana propisano je da se pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.
• Članom 18. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja^[4], propisano je da se u prvi razred upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina, dok je stavom 3. istog člana propisano da se izuzetno, detetu može odložiti upis u prvi razred za godinu dana, u skladu sa posebnim zakonom. Članom 191. stav 1. tačka 2. ovog zakona propisano je da će se za prekršaj kazniti ustanova (škola u konkretnom slučaju), ako ne upiše dete u osnovnu školu (član 18. zakona).
• Odredbama člana 48. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju^[5], između ostalog propisano je da škola podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja, kao i da Programom saradnje sa porodicom, škola definiše oblasti, sadržaj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, uključivanje u nastavne, i ostale aktivnosti škole i konsultovanje u donošenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeđivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.
• Članom 5. stav 1. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju javnih isprava u osnovnoj školi^[6] propisano je da se dnevnik obrazovno-vaspitnog rada vodi za svaku školsku godinu, posebno za svako odeljenje i sadrži: lične podatke o svakom učeniku, jedinstveni obrazovni broj učenika, evidenciju o uspehu učenika u učenju i vladanju, dnevnik rada, evidenciju o podeli predmeta, izbornih programa i aktivnosti na nastavnike, raspored časova, podatke o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, raspored pismenih zadataka i pismenih provera, podatke o saradnji sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, kao i druge podatke koji pružaju uvid u organizaciju i realizaciju procesa obrazovno-vaspitnog rada. Stavom 2. ovog člana propisano je da se dnevnik obrazovno-vaspitnog rada za prvi razred osnovne škole vodi na Obrascu 3V u obliku knjige sa tvrdim koricama teget boje, veličine 25 x 35 cm, na 80-gramskoj hartiji, a kada se štampa i izdaje dvojezično iste je veličine i/ili se vodi u elektronskom obliku shodnom primenom odredaba ovog pravilnika. Članom 25a stav 2. ovog Pravilnika propisano je da ukoliko škola vodi dnevnik obrazovno-vaspitnog rada u elektronskom obliku, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, škola može da obezbedi autorizovani elektronski pristup podacima o uspehu i vladanju tog učenika. Stavom 3. istog člana propisano je da zahtev iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži podatak o jedinstvenom matičnom broju učenika i njegovog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, dok je stavom 4. propisano da se elektronski pristup iz stava 2. ovog člana obezbeđuje preko pristupnih parametara koje škola dostavlja podnosiocu zahteva – roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku učenika, na adresu elektronske pošte navedene u zahtevu.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je škola diskriminisala podnosioca pritužbe na osnovu porodičnog statusa kao ličnog svojstva.
• Podnosilac pritužbe se pritužio na postupanje Škole, zbog upisa mal. ćerke u prvi razred Škole, bez njegove saglasnosti kao roditelja sa kojim dete ne živi, a koji nije lišen roditeljskog prava, kao i zbog neotvaranja naloga u elektronskom dnevniku i nepružanja informacija o toku obrazovanja i napretku mal. ćerke.
• Poverenik je najpre razmatrao navode podnosioca pritužbe da je diskriminisan zbog toga što je Škola bez njegove saglasnosti upisala njegovu mal. ćerku u prvi razred osnovne škole. S tim u vezi, a imajući u vidu da se podnosilac pritužbe obratio Prosvetnoj inspekciji ovim povodom, u cilju pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik se obratio Ministarstvu prosvete, Sektoru za inspekcijske poslove. U zapisniku o sprovedenom inspekcijskom nadzoru po podnetoj elektronskoj predstavci podnosioca pritužbe koji je dostavljen Povereniku, navedeno je da se prosvetni inspektor nije upuštao u razmatranje predstavke u vezi sa navodima podnosioca pritužbe da je škola bez njegove saglasnosti upisala njegovo mal. dete u prvi razred osnovne škole, budući da je u toku sudski proces između roditelja deteta, koji prema navodima prosvetnog inspektora predstavlja prethodno pitanje u konkretnom slučaju. Prosvetni inspektor je dalje konstatovao da je Škola upisala maloletnu ćerku podnosioca pritužbe u prvi razred u skladu sa članom 18. st. 2, 4, 5. i 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i u skladu sa članom 22. stav 1. istog zakona. Poverenik je dalje izvršio uvid u tužbu i protivtužbu koja je podneta u sudskom sporu koji se vodi pred sudom između roditelja maloletnog deteta. Uvidom u kopiju tužbe i protivtužbe nesporno je da se pred sudom između roditelja vodi spor, između ostalog i u vezi prebivališta deteta. Uvidom u kopiju protivtužbe koju je podnosilac pritužbe podneo u sudskom sporu po tužbi majke dece, utrđeno je da je podnosilac pritužbe u celosti osporio tužbene zahteve majke dece, kao i da je protivtužbom zahtevao da se njemu deca povere na samostalno vršenje roditeljskog prava, te da je zahtevao prebivalište dece bude na njegovoj adresi. Takođe, utvrđeno je da je zahtevao od suda donošenje privremene mere u vidu zabrane promene prebivališta dece iz Novog Sada u Beograd. Uvidom u kopiju odgovora na protivtužbu od 27.2.2023. godine, utvrđeno je da je majka dece zahtevala donošenje privremene mere kojom bi se podnosilac pritužbe delimično lišio roditeljskog prava u vezi sa davanjem saglasnosti za promenu prebivališta dece. Imajući u vidu navedeno nesporno je da je pitanje promene prebivališta deteta i davanje saglasnosti na ovu promenu predmet sudskog postupka. Ustavom Republike Srbije propisano je da je osnovno obrazovanje obavezno, dok član 18. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da se u prvi razred upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina, dok je članom 191. ovog zakona propisano je da će se za prekršaj kazniti škola ako ne upiše dete u osnovnu školu. Imajući u vidu sve navedeno Poverenik konstatuje da će povodom pitanja prebivališta odluku doneti sud i da u skladu sa Ustavom sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole, pa ni Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Pitanje prebivališta je prethodno pitanje koje će biti razmotreno pred sudom, s tim što Poverenik ističe da je nesporna obaveza škole da upiše dete u prvi razred osnovne škole.
• Povodom navoda podnosioca pritužbe da mu Škola nije pružila informacije o toku obrazovanja i napretku njegove mal. ćerke, Poverenik je izvršio uvid u kopije elektronskih prepiski koje je podnosilac pritužbe vodio sa Školom. Uvidom u ovu prepisku može se konstatovati da podnosilac pritužbe ni u jednom delu elektronske komunikacije sa školom nije zahtevao bilo kakve informacije od Škole, vezano za napredak i tok obrazovanja mal. ćerke, osim da je u jednom delu prepiske naveo da zahteva od škole da mu „sve informacije šalje putem pošte ili na imejl“. Uzimajući u obzir navedeno, Poverenik može konstatovati da podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim da je Škola uskratila bilo kakve informacije podnosiocu pritužbe o toku obrazovanja njegove mal.ćerke.
• Povodom navoda iz pritužbe da je Škola uskratila pravo podnosiocu pritužbe na pristup elektronskom dnevniku, Poverenik najpre ističe da je, uvidom u elektronsku prepisku između Škole i podnosioca pritužbe, utvrđeno da je podnosilac pritužbe uputio elektronski dopis školi u kojem je uputio molbu da mu se da pristup elektronskom dnevniku (elektronski dopis koji je poslat Školi 1.9.2022. godine). Međutim, predmetni elektronski dopis ne sadrži sve podatke koji su neophodni za otvaranje naloga i omogućavanje pristupa elektronskom dnevniku, u skladu sa odredbama člana 25a stav 3. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju javnih isprava u osnovnoj školi, te se zbog navedenog, upućeni elektronski dopis od 1.9.2022. godine ne može smatrati uredno podnetim zahtevom za ostvarivanje pristupa elektronskom dnevniku. Sa druge strane, prema navodima iz izjašnjenja, Škola se izjasnila da će omogućiti pristup elektronskom dnevniku odmah po prijemu zahteva.
• Zbog navedenog, Poverenik može konstatovati da Škola, u konkretnom slučaju nije povredila propise o zabrani diskriminacije i AA stavila u nepovoljniji položaj zbog njegovog porodičnog statusa.
• Međutim, imajući u vidu da se AA obratio Školi elektronskim pismom u kojem je izrazio želju da pristupi elektronskom dnevniku, Poverenik je, koristeći svoja druga ovlašćenja iz člana 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Školi preporučio da pouči podnosioca pritužbe o postupku i načinu podnošenja zahteva za pristup elektronskom dnevniku, kao i da nakon uredno podnetog zahteva omogući pristup elektronskom dnevniku podnosiocu pritužbe, odnosno da mu dostavi pristupne parametre kako bi mogao da ostvari uvid u podatke o uspehu i vladanju njegove maloletne ćerke.
• Pored toga, Poverenik podseća da je u skladu sa odredbama člana 33. stava 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarenje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, 2022. godine uputio Preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije svim školama na teritoriji Republike Srbije preko školskih uprava gde je ukazao na obavezu škole da na zahtev roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo nad svojom decom, a ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom, potrebno omogućiti pristup elektronskom dnevniku, bez obzira što roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo već ima pristup elektronskom dnevniku.^[7]

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi AA utvrđeno je da Osnovna škola BB nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stava 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije preporučuje Osnovnoj školi BB:

– da pouči podnosioca pritužbe o postupku i načinu podnošenja zahteva za pristup elektronskom dnevniku, kao i da nakon uredno podnetog zahteva omogući pristup elektronskom dnevniku podnosiocu pritužbe, odnosno da mu dostavi pristupne parametre kako bi mogao da ostvari uvid u podatke o uspehu i vladanju njegove maloletne ćerke.

Potrebno je da Osnovna škola BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15

[4] „Sl. glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 6/20 i 129/21

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 10/19 i 27/18 – dr. zakon i 129/21

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 102/22

[7] dostupno na sajtu Poverenika: https://ravnopravnost.gov.rs/208-224-22-preporuka-mera-skolskim-upravama-pristup-e-dnevniku/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1124-22 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja