br. 07-00-172/2023-02 datum: 6.6.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A. A., podnete protiv B. B., zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta, a povodom teksta „Transrodne osobe i profesionalni sport“. U pritužbi je navedeno da su u tekstu iznete naučno neutemeljeni stavovi o rodnom identitetu, lečenju rodne disforije i hormonskoj terapiji trans osoba i izvođeni paušalni podaci, kao i da se transrodne žene nazivaju muškarcima. Takođe navedeno je da je korišćena uvredljiva i diskriminatorna terminologija, pri čemu je ovaj sajt promovisao tekst na društvenim mrežama pod sloganom „Kad diskriminacija manjine zaprvo postaje diskriminacija većine“, kao i „Šta je transrodnost i da li je mesto transrodnim ženama u sportu“. Tokom postupka primenjeno je pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, po kome podnositelj pritužbe treba da učini verovatnim akt diskriminacije, a ako to uradi, teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakosti snosi lice protiv koga je pritužba podneta. Navedeni sajt se nije izjasnio na navode iz pritužbe u zakonskom roku. Imajući u vidu da je akt učinjen verovatnim, pre svega zbog slogana kojima je tekst promovisan na društvenim mrežama, a kojima se šalje poruka da trans ženama nije mesto u profesionalnom sportu i da one diskriminišu većinu, Poverenik je analizirao i sadržinu objavljenog teksta. Analizom teksta sa aspekta antidiskriminacionih propisa, može se konstatovati da se u tekstu koristila zastarela, diskriminatorna i neadekvatna terminologija o transrodnim i interpolnim osobama. Takođe, iz pisanih dokaza utvrđeno je da je sajt B. B. promovisao svoj tekst na društvenim mrežama sloganima kojima se šalje poruka da trans ženama nije mesto u profesionalnom sportu. Primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik je doneo mišljenje da je B. B. povredio odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje. Poverenik je dao preporuku B. B. da ukloni slogane pod kojima promoviše tekst, kao i da se sastane sa podnosiocem pritužbe ili predstavnicima organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom transrodnih osoba kako bi se bliže upoznali sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju transrodni sportisti/kinje, kao i da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se A. A., pritužbom protiv sajta B., zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je navedeni sajt objavio tekst „transrodne osobe i profesionalni sport“ u kojem transrodne žene naziva muškarcima;

• da su u tekstu izneti naučno neutemeljeni stavovi o rodnom identitetu, lečenju rodne disforije i hormonskoj terapiji transrodnih osoba;

• da je korišćena uvredljiva i diskriminatorna terminologija i da su izvođeni maliciozni i paušalni zaključci o učešću trans osoba u profesionalnom sportu.

• da se tekst navedenog sajta sponzoriše na društvenim mrežama pod tekstom „kada diskriminacija manjine postane diskriminacija većine“;

• da iz teksta proizlazi da su transrodne osobe nepoželjne u sportu.

• Uz pritužbu je dostavljen link ka navedenom tekstu, i snimak ekrana stranice na društvenim mrežama gde se reklamira tekst.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje sajta B. B. posredstvom elektronske pošte koja je označena na zvaničnoj stranici sajta.

• Sajt B. B. u ostavljenom zakonskom roku, nije dostavio izjašnjenje na pritužbu.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u objavu utvrđeno je da  B. B. svoj tekst  promoviše pod nazivom „Šta je transrodnost i da li je mesto transrodnim ženama u sportu? Kada diskriminacija manjine, zapravo postaje diskriminacija većine? Pročitajte više na B. B..“ Vitalityserbia ima logo sajta Tekst „Transrodne osobe i profesionalni sport“ je objavljen na sajtu B. B. na linku WWW. U tekstu nije naveden autor teksta.

2.2. Uvidom u registar medija koji se vodi pri Agenciji za privredne registre utvrđeno je da B. B. nije upisan u ovaj registar.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom razmatranja ovog predmeta, imao je u vidu navode iz pritužbe i dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom[1]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje^[3] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.^[4]

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao oblik diskriminacije ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Članom 20. ovog zakona zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je razmotriti da li je sajt B., objavljivanjem teksta „Transrodne osobe i profesionalni sport“ i načinom promovisanja teksta na društvenim mrežama, povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li su na ovaj način izneti stavovi koji predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema grupi lica zbog njihovog ličnog svojstva – rodnog identiteta.
• Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom.
• Podnositelj pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, tako što je dostavio dokaze da je tekst promovisan pod sloganima „Da li je mesto transrodnim ženama u profesionalnom sportu?“ i „Kada diskriminacija manjine zapravo postaje diskriminacija većine“?. U pitanju su senzacionalistički naslovi, kojima se šalje poruka da nema mesta u profesionalnom sportu za trans osobe i implicira da trans osobe diskriminišu većinsku populaciju ako učestvuju u sportu. Uvidom u pisane dokaze, utvrđeno je da je sajt B. B. reklamirao, odnosno promovisao svoj tekst na društvenim mrežama na ovaj način. Navedeni sajt se nije izjasnio na navode iz pritužbe, zbog čega je Poverenik razmatrao predmet na osnovu činjenica i dokaza koji su mu dostavljeni.
• Analizom teksta „Transrodne osobe i profesionalni sport“, uočavaju se najpre terminološke greške i upotreba neadekvatnih termina. Najpre rodna disforija i transrodnost nisu termini među kojima se može povući znak jednakosti kako je to učinjeno u tekstu, jer prvo predstavlja psihijatrijsku dijagnozu i ne treba je izjednačavati sa transrodnim identitetima. Osim toga, od samog termina rodna disforija se odustalo jer je po sebi patologizirajuć i s toga zamenjen terminom rodna inkongruentnost u novoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-11). Dalje, izraz „hermafroditizam“ za koji autor teksta navodi da je stari naziv je ne samo zastareo već i uvredljiv za interseks odnosno interpolne osobe. Izraz transseksualnost je takođe zastareo, proizlazi iz medicinskog diskursa za koga i organizacije za zaštitu prava trans osoba preporučuju da se ne koristi, kao ni termini kao što su transpolnost odnosno transpolna osoba.
• Pored navedenog, tekst sadrži i nedovoljna pojašnjenja koja mogu dovesti do pogrešnih zaključaka. S tim u vezi, najpre bi bilo važno pojasniti da je shvatanje pola složeno pitanje koje uključuje i biološke ali i psihiološke i društvene aspekte. Rod se u tekstu naziva psihološkom kategorijom, iako je rod socijalni konstrukt. Tako dokumenti Ujedinjenih nacija prepoznaju rodni identitet kao lično shvatanje svog roda koje može ali i ne mora da se podudara sa polom koji je pripisan rođenjem. Odnosi se na sopstveni osećaj tela i ispoljavanje roda odećom, govorom i ponašanjem.^[6]
• Autori su, veći deo teksta posvetili uticaju hormona testosterona, i pubertetskog razvoja, na ostvarivanje određenih sportskih rezultata. S tim u vezi nesporno je da postoje naučne potvrde uticaja ovog hormona na razvoj mišićne mase, na koje su se autori teksta pozivali. Iz tih razloga se ukazuje i na odluku Međunarodnog olimpijskog komiteta o dozvoljenom nivou testosterona kod trans sportistkinja, kao uslovu za učešće na takmičenjima. Međutim, u brojnim naučnim radovima pojašnjava se da na mišićnu građu utiče mnogo faktora, a ne nužno samo količina testosterona[7]. Brojna su mišljenja i radovi koji ukazuju da je testosteron važan, ali da je previše pojednostavljeno smatrati da je samo on najvažniji činilac ostvarivanja vrhunskih sportskih rezultata[8]. Biti profesionalni sportista/kinja, uključuje mnogo aspekata ličnosti, posvećenost, mentalnu snagu, talenat i treniranje. Svođenje sportskih postignuća kod žena samo na nivo testosterona, može dovesti do zabrinjavajuće prakse podvrgavanja žena medicinskim tretmanima i analizama. Po pitanju učešća trans žena u profesionalnom sportu, Američko udruženje za građanske slobode ukazuje da ne postoje dva tela koja su ista, pa se i trans sportistkinje razlikuju po svojim atletskim sposobnostima, baš kao i cisrodne sportistkinje. Isključivanje žena koje su trans iz timova i takmičenja šteti svim ženama i otvara vrata, rodnoj kontroli u kojima svaka žena može biti izložena invanzivnim testovima pod optužbom da je „previše maskulina“. Trans osobe kao i sve druge osobe, mogu trpeti štetne posledice po svoje fizičko i emotivno stanje i zdravlje, kada su izbačeni iz svojih prostora i zajednica.
• Tekst dodatno podstiče predrasude o trans osobama. Naime, navodi se primer transrodne plivačice Lie Tomas za koju se kaže „da nije znala za poraz“. Najpre, sam primer ove plivačice je kontroverzan iz više razloga, da bi mogao da se uzme kao reprezentativan, a takođe neistina je da plivačica nije bila poražena, i to od strane cis-rodnih plivačica. Na listi najbolje rangiranih plivačica u SAD, Lia Tomas se nalazi na 59. mestu[9]. Pitanje učešća transrodnih osoba u profesionalnom sportu je još uvek otvoreno pitanje i zahteva multidisciplinaran pristup koji će uvažiti biološke, psihološke, pravne i druge aspekte kako bi se svim sportistkinjama pružili pravedni takmičarski uslovi[10]. U tekstu nije data perspektiva trans sportistkinja i izazova sa kojima se one suočavaju, niti su dati bilo kakvi argumenti koji su na strani inkluzije trans osoba u sportu, već je dominantna teza da su trans sportistkinje problem za profesionalni sport, što potvrđuje i način na koji je tekst promovisan na društvenim mrežama pitanjima „da li je mesto transrodnim ženama u profesionalnom sportu?“ i „Kada diskriminacija manjine postaje diskriminacija većine?“.
• Poverenik ukazuje i na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava. U slučaju Christine Goodwin v. United Kingdom[11]  Evropski sud za ljudska prava navodi: „u dvadeset i prvom veku, pravo transrodnih osoba na lični razvoj i fizičku i moralnu sigurnost, kakvu u punom smislu uživaju ostali članovi društva, ne može da se posmatra kao nešto što je kontroverzno i što iziskuje da prođe neko vreme da bi pitanja s tim u vezi mogla da se sagledaju u jasnijem svetlu. Ukratko, nezadovoljavajuća situacija u kojoj transrodne osobe žive u nekakvom međuprostoru, ne pripadajući u potpunosti ni jednom ni drugom polu, više nije održiva.“
• Rezultati istraživanja o LGBT osobama u Evropskoj uniji (EU), Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje je sprovela Agencija EU za osnovna prava (FRA) 2019. godine, pokazuju da više od polovine LGBT osoba u Srbiji (53%) izbegava da bude otvoreno oko svog LGBT identiteta članovima porodice, prijateljima i komšijama iz straha da će biti napadnuti, maltretirani ili da će im pretiti. Takođe, imaju tendenciju da svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet sakriju u javnom prevozu (63%), na javnim mestima i u zgradama (59%), kao i u kafićima, restoranima, pabovima i klubovima (49%). Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika rasprostranjena je u različitim oblastima života. Stigma i diskriminacija sprečavaju LGBT osobe da ostvare svoj puni potencijal i ometaju njihov doprinos razvoju društva. Istraživanje FRA o položaju LGBT otkrilo je da je 17% LGBT ispitanika u prethodnih pet godina doživelo fizičke ili seksualne napade, a 41% je doživelo uznemiravanje u prethodnih 12 meseci zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Većina LGBT osoba koje su doživele nasilje (82% u slučaju fizičkog ili seksualnog napada i 90% u slučaju uznemiravanja) odlučilo je da to ne prijavi. Glavni razlozi za neprijavljivanje fizičkih ili seksualnih napada bili su: nedostatak poverenja u policiju (35%), strah od homofobne i/ili transfobne reakcije policije (29%), osećaj stida i srama (28%) i sumnja da bi se bilo šta dogodilo nakon prijavljivanja (27%).
• Na kraju, Poverenik ukazuje da su se organizacije za zaštitu prava transrodnih i rodno varijantnih osoba obratile ovoj instituciji, ukazujući da su se u poslednjem periodu dogodila dva incidenta u kome je trans ženama bilo zabranjeno da koriste teretane. Ovakve pojave ukazuju da su predrasude prema trans osobama još uvek jake i da je njihov položaj u društvu izrazito osetljiv. Iz tih razloga važno je da se u javnom prostoru ne podstiču predrasude, već da se neguje kultura dijaloga o svim društvenim temama, među kojima je i učešće trans žena u profesionalnom sportu, na način da se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju.
• Sve do normativnog uređivanja pitanja učešća trans osoba u profesionalnom sportu, prilikom obrađivanja ovakvih tema treba pokazati posebnu pažnju kako se u javnom prostoru ne bi dodatno podstakle predrasude o učešću trans osoba u profesionalnom sportu.

4. MIŠLjENjE
5. B. povredio je odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje sajtu B. B.:

5.1. Da ukloni slogane pod kojima promoviše tekst.

5.2. Da se sastane sa podnosiocem pritužbe ili predstavnicima organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom transrodnih osoba kako bi se bliže upoznali sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju transrodni sportisti/kinje.

5.3. Da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da sajt B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko sajt B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[4] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[5] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[6] Principi primene Zakona o međunarodnim ljudskim pravima vezanim za seksualnu orijentaciju i rodni identitet, tzv. UN Džogdžakarta principi, koje je sastavio međunarodni ekspertski tim u oblasti ljudskih prava, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Srbija je država potpisnica navedenog dokumenta Ujedinjenih Nacija.

[7] Bhasin, S., Storer, T. W., Berman, N., Callegari, C., Clevenger, B., Phillips, J., … Casaburi, R. (1996). The effects of supraphysiologic doses of testosterone on muscle size and strength in normal men. New England Journal of Medicine, 335(1), 1-7. doi: 10.1056/NEJM199607043350101

[8] Testosterone: An Unauthorized Biography. Rebecca M. Jordan—Young and Katrina Karkazis, Cambridge, MA: Harvard University Press, 2019, 289 pp.

[9] https://www.pinkmantaray.com/resources/lia

[10] Videti zvanični konsenzus Međunarodnog udruženja sportske medicine, dostupno na:  https://link.springer.com/article/10.1007/s40279-021-01451-8

[11] Predstavka 28957/95, presuda od 11. jula 2002. godine, strana 244. paragraf 90.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

240-23 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva rodni identitet