231-23 Pritužba AA protiv Doma zdravlja BB i dr VV zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-162/2023-02 datum: 11.6.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, koju je u ime svoje ćerke podneo protiv Doma zdravlja BB i dr VV, pedijatrice u ovoj zdravstvenoj ustanovi. U pritužbi je između ostalog navedeno da je 1. marta 2023. godine zdravom detetu, starosti 12 meseci, pedijatrica protiv koje je pritužba podneta odbila da izda potvrdu da je zdravo, uz obrazloženje da nije primilo MMR vakcinu. Navedena potvrda je neophodna da bi dete pohađalo mlađu jaslenu grupu predškolske ustanove u koju je upisana. Vakcinacija MMR vakcinom bila je zakazana za 15. mart 2023. godine, a prema Kalendaru obavezne imunizacije se daje u periodu od 12. do 15. meseca života. Prema navodima podnosioca pritužbe, pedijatrica je na taj način neosnovano onemogućila da dete pohađa jaslice, a majci na posredan način onemogućila pravo na rad. U izjašnjenju direktorke Doma zdravlja BB i dr VV između ostalog je navedeno da je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano da je za boravak dece u predškolskim ustanovama neophodno da su ispunjeni uslovi iz člana 32. stav 3. tačka 1 ovog zakona, te da stoga, budući da je Kalendarom obavezne imunizacije lica određenog uzrasta predviđeno da je za MMR vakcinu potrebno da dete ima navršenih 12 meseci života, a što je ovde slučaj, doktorka postupila u svemu u skladu sa pomenutim propisima. Prema daljim navodima iz izjašnjenja, u skladu sa Kalendarom obavezne imunizacije, dete može biti vakcinisano između 12 i 15 meseci života, ali ukoliko nije vakcinisano, ne može dobiti potvrdu za boravak u predškolskim ustanovama i ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja. Poverenik ukazuje da u konkretnom slučaju predmet postupka nije pitanje da li je dete u obavezi da primi vakcinu, s obzirom da je to pitanje regulisano zakonom, već samo da li je neopravdano stavljeno u nepovoljniji položaj zbog godina starosti i zdravstvenog stanja imajući u vidu propise iz oblasti zdravsteve zaštite i Kalendar obavezne imunizacije. Među stranama u postupku nije sporno da je 1. marta 2023. godine dr VV odbila da izda potvrdu da je dete podnosioca pritužbe zdravo, uz obrazloženje da nije primila MMR vakcinu. Takođe činjenica je da dete nije navršilo 15 meseci života a da je prema Kalendaru obavezne imunizacije preporučeni period za primanje MMR vakcine između 12 i 15 meseci života. Takođe, nesporno je da je vakcinacija u skladu sa kalendarom obavezne imunizacije uslov za pohađanje predškolske ustanove. Prema utvrđenim činjenicama u konkretnom slučaju, dete je imalo zakazan termin za vakcinaciju, tako da nisu postojali ni razlozi za bojazan da roditelji nastoje da izbegnu ovu zakonsku obavezu. Takođe, članom 24. Pravilnika o imunizaciji i načinu zaštite lekovima propisano je da zdravstveni radnici koji sprovode imunizaciju, kontinuirano obavljaju reviziju vakcinalne kartoteke, odnosno kartona imunizacije. Stoga, imajući u vidu značaj predškolskog vaspitanja u razvoju deteta, ne može se smatrati da postoje opravdani razlozi za ograničenje prava deteta da pohađa predškolsko vaspitanje dok ne proteknu rokovi koji su od samih medicinskih radnika predviđeni kao optimalni za dobijanje određene vrste vakcina. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je utvrdio povredu odredaba člana 6, a u vezi sa članom 19. i članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je Domu zdravlja BB i dr VV preporučio da otklone posledice akta diskriminacije kao i da ubuduće vode računa o primeni antidiskriminacionih propisa.

TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA, koju je u ime svoje ćerke, podneo protiv Doma zdravlja BB i dr VV, pedijatrice u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
- U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

da je 1. marta 2023. godine zdravom detetu, starosti 12 meseci, pedijatrica protiv koje je pritužba podneta odbila da izda potvrdu da je zdravo, uz obrazloženje da nije primilo MMR vakcinu. Navedena potvrda je neophodna da bi dete pohađalo mlađu jaslenu grupu PU u koju je upisana. Vakcinacija MMR vakcinom bila je zakazana za 15. mart 2023. godine, a prema Kalendaru obavezne imunizacije se daje u periodu od 12. do 15. meseca života;
da je pedijatrica na taj način neosnovano onemogućila da dete pohađa jaslice, a majci na posredan način onemogućila pravo na rad;
da je devojčica rođena 24. februara 2022. godine, da je zdravo je dete, uredno vakcinisano u skladu sa Kalendarom obavezne aktivne imunizacije koju je objavio Zavod za javno zdravlje i upisana u mlađu jaslenu grupu PU;
da je prvi dan adaptacije u PU planiran za 1. mart 2023. godine u 9:15 časova, kada je potrebno dostaviti potvrdu lekara da je dete zdravo. Ranije su PU dostavili zdravstveni karton, popunjen od strane izabranog lekara i karton imunizacije;

– da ih je primila dr VV, pedijatrica, koja je odbila da pregleda dete i odbila da izda potvrdu da je dete zdravo, uz obrazloženje da nije vakcinisano. Roditelji su ukazali na to da je dete uredno vakcinisano i zahtevali da se i sama uveri uvidom u zdravstveni karton, što je lekarka odbila. Zatim je rekla da dete nije primilo MMR vakcinu. Roditelji su potvrdili da je to tačno i da je primanje MMR vakcine zakazano za 15. mart 2023. godine, kao i da je dete pre pet dana napunilo 12 meseci, te da je po redovnom kalendaru imunizacije primanje MMR vakcine planirano u periodu od 12. do 15. meseca od rođenja deteta;

– da je na tvrdnju roditelja da je tražena potvrda dokaz da je dete, navedenog dana na potvrdi, zdravo, doktorka je odgovorila: „danas je možda zdrava, ali će sutra možda dobiti morbile, uostalom, tako mi je naređeno“. Roditelji su je upozorili da je, ukoliko je dobila naređenja od pretpostavljenih rukovodilaca koja nisu u skladu sa zakonom, dužna da ih odbije, te da postupanje suprotno zakonu ne umanjuje njenu odgovornost;

– da je doktorka istrajala u svom odbijanju da pregleda dete i izda traženu potvrdu;

– da su Domu zdravlja BB 1. marta 2023. godine uputili prigovor na rad dr VV, te da su u odgovoru ove zdravstvene ustanove od 20. marta 2023. godine obavešteni da dete ne može da dobije potvrdu da je zdravo radi pohađanja jaslica, budući da nije vakcinisana MMR vakcinom.

Uz pritužbu je dostavljena kopija prigovora na rad dr VV upućen Domu zdravlja BB od 1. marta 2023. godine, odgovor Doma zdravlja BB br. 701/4 od 15. marta 2023. godine i odgovor dr VV br. 701/3 od 9. marta 2023. godine na prigovor AA.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka od Doma zdravlja BB i dr VV zatraženo izjašnjenje na navode podnosioca pritužbe.
U izjašnjenju dr GG, direktorke Doma zdravlja BB, br. 1028/3 i dr VV 1028/4 od 19. aprila 2023. godine, navedeno je:

da je članom 32. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti[2] bliže uređena oblast obavezne imunizacije, te da je posebno navedeno da je za boravak dece u predškolskim ustanovama i ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, neophodno da su ispunjeni uslovi iz stava 3. tačka 1. navedenog člana, te da stoga, budući da je Kalendarom obavezne imunizacije lica određenog uzrasta propisano da je za MMR vakcinu potrebno da dete ima navršenih 12 meseci života, a što je ovde slučaj, dr VV postupila u svemu u skladu sa pomenutim propisima;
da dete, u skladu sa Kalendarom obavezne imunizacije, može biti vakcinisano između 12 i 15 meseci života, ali da ukoliko nije vakcinisano, ne može dobiti potvrdu za boravak u predškolskim ustanovama i ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja;
da je dopisom Ministarstva zdravlja, Sektora za inspekcijske poslove br. 512-02-24/2018-10 od 2. marta 2018. godine, utvrđeno da je za prijem deteta u predškolsku ustanovu izabrani lekar – pedijatar, izdaje zdravstvenu potvrdu i overava karton deteta za boravak u predškolskoj ustanovi, sa potvrdom o vakcinalnom statusu deteta, u skladu sa zakonom, odnosno da izdaje jednu od tri vrste potvrda koje su navedene u pomenutom dopisu;
da ističu da postojanje medicinske kontraindikacije utvrđuje izabrani lekar pedijatar ili stručni tim na osnovu pregleda deteta, te su podnosiocu pritužbe 24. marta 2023. godine uputili dopis da se sa detetom javi njegovom izabranom lekaru dr DD, a koji on nije dostavio Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u prilogu svoje pritužbe;
da je članom 24. Pravilnika o imunizaciji i načinu zaštite lekovima propisano da se imunizacioni status proverava prilikom svake posete doktoru medicine, a obavezno zbog upisa u sve vrste predškolsih ustanova, te se na osnovu utvrđenog stanja o prethodnim imunizacijama sprovodi imunizacija do potpune imunizacije.

1.6. Uz izjašnjenja dostavljena je kopija dopisa Ministarstva zdravlja, Sektora za inspekcijske poslove br. 512-02-24/2018-10 od 26. februara 2018. godine i dopisa Doma zdravlja BB br. 873/2 od 24. marta 2023. godine, upućen AA.

ČINjENIČNO STANjE

2.1. U prigovoru na rad dr VV upućen Domu zdravlja BB od 1. marta 2023. godine, AA je između ostalog od direktorke ove zdravstvene ustanove tražio da kao odgovorno lice preduzme potrebne mere kako bi otklonila sve propuste u radu zaposlene lekarke VV, te da ga o sprovedenom postupku blagovremeno obavesti.

2.2. U odgovoru Doma zdravlja BB br. 701/4 od 15. marta 2023. godine na prigovor AA, između ostalog, navedeno je da bi, na osnovu izjave doktorke VV, dete bilo pregledano, vakcinisano i dobilo potvrdu za upis u vrtić, da je majka ĐĐ sačekala svoj red za pregled. Dopisom Ministarstva zdravlja, Sektora za inspekcijske poslove br. 512-02-24/2018-10 od 26. februara 2018. godine, navedeno je da izabrani lekar pedijatar izdaje jednu od tri vrste potvrda: 1) da je dete zdravo i uredno vakcinisano, 2) da dete ima privremenu kontraindikaciju i da zbog nje nije vakcinisano, 3) da dete ima trajnu kontraindikaciju na osnovu potvrde Stručnog tima i da ne može biti vakcinisano. Jednu od ovih potvrda donosi roditelj ili staratelj prilikom ulaska deteta u vrtić. Na osnovu napred navedenog dete mora biti vakcinisano da bi pohađalo predškolsku ustanovu, s obzirom na to da je napunilo 12 meseci života, što nije volja niti doktorke niti Doma zdravlja BB, već je jasno regulisana zakonskim i podzakonskim aktima.

2.3. U odgovoru dr VV br. 701/3 od 9. marta 2023. godine na prigovor AA, između ostalog, navedeno je da je obavljala delatnost u skladu sa zakonom i nije uskratila detetu pravo na zdravstvenu zaštitu. Dete bi bilo prozvano, pregledano, vakcinisano i dobilo potvrdu za upis u vrtić da su roditelji sačekali red. Smatra da kvalitet zdravstvene usluge nije moguće ocenjivati, s obzirom na to da dete nije pregledano. Njeno postupanje, komunikacija i ponašanje su bili u skladu sa navedenim zakonom i stručno-metodološkim uputstvom Pravilnika o vakcinaciji. Otac deteta je tokom verbalne komunikacije upirao prstom u nju uz povišen ton i pretnjom da će je tužiti pošto je advokat. Ceo događaj je upisan u knjigu neželjenih događaja i sačinjena je službena zabeleška koja se nalazi u zdravtsvenom kartonu deteta. Napominje da je na osnovu Kalendara obavezne aktivne imunizacije lica određenog uzrasta[3] predviđeno da se prva doza MMR daje uzrastu od 12 do 15 meseci života i da se dok se prva doza ne primi, ne može izdati potvrda za vrtić.

2.4. U dopisu Doma zdravlja BB br. 873/2 od 24. marta 2023. godine upućenom AA između ostalog je navedeno da je članom 32. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti bliže uređena oblast obavezne imunizacije, te da je posebno navedeno da je za boravak dece u predškolskim ustanovama i ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, neophodno da su ispunjeni uslovi iz stava 3. tačka 1. navedenog člana, te da stoga, budući da je Kalendarom obavezne imunizacije lica određenog uzrasta propisano da je za MMR vakcinu potrebno da dete ima navršenih 12 meseci života, a što je ovde slučaj, dr VV je postupila u svemu u skladu sa pomenutim propisima. Dopisom Ministarstva zdravlja, Sektora za inspekcijske poslove br. 531-02-255/2018-07 od 2. marta 2018. godine, utvrđeno da je za prijem deteta u predškolsku ustanovu izabrani lekar – pedijatar, izdaje zdravstvenu potvrdu i overava karton deteta za boravak u predškolskoj ustanovi, sa potvrdom o vakcinalnom statusu deteta, u skladu sa zakonom, odnosno da izdaje jednu od tri vrste potvrda koje su navedene u pomenutom dopisu. Postojanje medicinske kontraindikacije utvrđuje izabrani lekar pedijatar na osnovu pregleda deteta, te se poziva majka da se sa detetom javi na pregled njegovom izabranom lekaru dr DD, koja se vraća sa privremene sprečenosti za rad od 27. marta 2023. godine. Ukoliko postoji medicinska kontraindikacija za primanje MMR vakcine, što znači da je dete akutno bolesno, majka ima pravo na privremenu sprečenost za rad radi nege deteta, pa joj samim tim nije uskraćeno pravo na rad i ostala prava iz radnog odnosa.

2.5. U dopisu Ministarstva zdravlja, Sektora za inspekcijske poslove br. 512-02-24/2018-10 od 26. februara 2018. godine, upućen Sekretarijatu za zdravstvo, navedeno je da se Sekretarijat za zdravstvo obratilo Ministarstvu zdravlja molbom za tumačenje dopisa br. 512-02-5/2018-10 koje je ovo ministarstvo prosledilo u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom malih boginja (morbila) u Republici Srbiji, a koja se odnosi na vakcinisanu odnosno nevakcinisanu decu koja pohađaju predškolsku ustanovu odnosno vrtić, odnosno proveru vakcinalnog statusa. Provera vakcinalnog statusa vrši se isključivo na osnovu dobijene potvrde od nadležnog izabranog lekara odnosno pedijatra. Znači, izabrani lekar pedijatar izdaje tri vrste potvrda: 1) da je dete zdravo i uredno vakcinisano; 2) da dete ima privremenu kontraindikaciju i da zbog nje nije vakcinisano; 3) da dete ima trajnu kontraindikaciju na osnovu potvrde Stručnog tima i ne može biti vakcinisano. Jednu od ovih potvrda donosi roditelj ili staratelj pri ulasku deteta u vrtić. Zakon koji određuje ovu oblast je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti[4] uz podzakonska akta odnosno pravilnike – Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima[5] i Pravilnika o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti[6].

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja i priloga dostavljenog uz pritužbu, kao i relevantne domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.2. Ustav Republike Srbije^[7] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.3. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima^[8]. Članom 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama člana 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.4. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti[9] propisana su načela zdravstvene zaštite među kojima je i načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti, kojim je propisano da ovo načelo u zdravstvenoj zaštiti, između ostalog, podrazumeva obezbeđivanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti u pružanju zdravstvene zaštite, pre svega prava na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i neprikosnovenost ljudskog dostojanstva (član 20.). Odredbama člana 21. propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije.

3.5. Zakon o pravima pacijenata^[10] u članu 6. stav 2. propisuje da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

3.6. Odredbom člana 32. stav 2. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti,[11] propisano je da je obavezna imunizacija imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, odnosno staratelj ne može da odbije, osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije. Stavom 3. tačka 1. ovog člana utvrđeno je da je imunizacija obavezna za lica određenog uzrasta protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubele, zaušaka, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B; i oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije. Prema odredbi stava 4. ovog člana, za boravak dece u predškolskim i školskim ustanova, kao i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, neophodno je da su ispunjeni uslovi iz stava 3. tačke 1) ovog člana, osim u slučaju postojanja medicinske kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije.

3.7. Prema Kalendaru obavezne imunizacije u Republici Srbiji[12] vakcina MMR – protiv malih boginja, zauški i rubele, namenjena je uzrastu – „sa navršenih 12 do navršenih 15 meseci“.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet pritužbe, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da ispita da li su Dom zdravlja BB i dr VV povredili propise o zabrani diskriminacije, time što je dr VV 1. marta 2023. godine odbila da izda potvrdu da je dete podnosioca pritužbe zdravo, uz obrazloženje da nije primilo vakcinu MMR – protiv malih boginja, zauški i rubela.

Poverenik ukazuje da predmet postupka nije pitanje da li je dete u obavezi da primi vakcinu, s obzirom da je to pitanje regulisano zakonom, već samo da li je neizdavanjem potvrde neopravdano stavljeno u nepovoljniji položaj zbog godina starosti i zdravstvenog stanja imajući u vidu propise iz oblasti zdravsteve zaštite i Kalendar obavezne imunizacije.

Među stranama u postupku nije sporno da je 1. marta 2023. godine dr VV odbila da izda potvrdu da je dete zdravo, uz obrazloženje da nije primila MMR vakcinu. Takođe činjenica je da dete nije navršilo 15 meseci života a da je prema Kalendaru obavezne imunizacije preporučeni period za primanje MMR vakcine između 12 i 15 meseci života.Takođe, nesporno je da je vakcinacija u skladu sa kalendarom obavezne imunizacije uslov za pohađanje predškolske ustanove u skladu sa članom 32. stav 4. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti gde zbog neposrednog kontakta dece u predškolskim ustanovama, može doći do širenja zaraznih bolesti. Postupajuća lekarka i direktorka doma zdravlja, smatrali su da navršavanjem minimalnog uzrasta propisanog Kalendarom vakcinacije, počinje da važi ograničenje propisano članom 32. stav 4. u vezi sa stavom 3. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Stoga, za odgovor na pitanje da li su u konkretnom slučaju Dom zdravlja BB i dr VV povredili propise o zabrani diskriminacije, od značaja je tumačenje odredbi člana 32. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, u situaciji kada Kalendar obavezne vakcinacije predviđa vremenski raspon za dobijanje određene vakcine.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti želi pre svega da istakne zanačaj koji vakcinacija ima u sprečavanju širenja zaraznih bolesti. Kroz proces opšte vakcinacije, došlo je do skoro potpunog iskorenjivanja nekih od najtežih bolesti poput velikih boginja. Prema podacima SZO, odnosno ECDC, beleži se porast broja slučajeva morbila tokom 2022. godine u odnosu na 2021. godinu. Zaključno sa septembrom prošle godine, registrovano je 555 slučajeva morbila u 27 zemalja Evrope (u 10 je registrovano oko 90% svih slučajeva), dok je 2021. godine registrovano 160 slučajeva.[13] Prema poslednjem objavljenom izveštaju na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ o sprovedenoj imunizaciji na teritoriji Republike Srbije u 2021. godini došlo je do dodatnog pada broja vakcinisane dece za 4% u odnosu na prethodnu godinu, te je obuhvat MMR vakcinacijom iznosio 74,8%[14]. Prema ovom izveštaju Batuta vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele, kombinovanom MMR vak-cinom, na teritoriji Republike Srbije u 2021. godini sprovedena je sa obuhvatom od 74,8% (u 2020. godini 78,1%), odnosno sa procenjenim obuhvatom od 75,2%. U centralnom delu Srbije vakcinisano je 75,8%, a u Vojvodini 72,1% planirane dece. Analiza postignutog obuhvata MMR vakcinacijom po okruzima pokazuje da obuhvat od 95% nije postignut ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90% dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga: Borskom u centralnoj Srbiji i Severnobanatskom i Severnobačkom okrugu u Vojvodini. Obuhvat niži od 80% registrovan je na teritoriji devet okruga, a najniži je bio u Južnobačkom (46,8%), Rasinskom (65,7%) i Raškom okrugu (66,4%). Dalje je navedeno da analizom pravovremenosti vakcinacije MMR vakcinom dece rođene 2019. godine (12–15 meseci), u po jednoj ruralnoj i gradskoj opštini na teritoriji svakog okruga u Srbiji, registruje se vrednost od 53,1% (51,1% u centralnoj Srbiji i 57,1% u Vojvodini).[15]

Ovom prilikom Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća i na rešenje Ustavnog suda Iuz-48/2016 iz 2017. godine kojim je sud, između ostalog, istakao da je imunizacija preventivna mera zaštite usmerena na eliminisanje određenih bolesti iz cele populacije, što predstavlja legitiman cilj, a ujedno i obavezu države koja proizlazi iz odredbe člana 68. stav 1. Ustava i njome zajemčenog prava svima na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja. Imajući navedeno u vidu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti razume oprezan pristup lekara ovom pitanju.

3.12. Međutim, Poverenik konstatuje da je iz izvedenih dokaza nesporno da je dete podnosioca pritužbe imalo zakazan termin za vakcinaciju, tako da nisu postojali ni razlozi za bojazan da roditelji nastoje da izbegnu ovu zakonsku obavezu. Takođe, članom 24. Pravilnika o imunizaciji i načinu zaštite lekovima propisano je da zdravstveni radnici koji sprovode imunizaciju, kontinuirano obavljaju reviziju vakcinalne kartoteke, odnosno kartona imunizacije. Stoga, i za dobijanje svake naredne potvrde da je dete zdravo i sposobno da boravi u predškolskoj ustanovi, lekar iznova kontroliše urednu vakcinisanost deteta, te ne postoji bojazan da u slučaju da ne dođe do pune vakcinacije prilikom polaska u predškolsku ustanovu, doći do trajnog propuštanja vakcinacije. Imajući u vidu da se dete može upisati u predškolsku ustanovu od 6 meseci života do polaska u osnovnu školu, nesporno je da će u različitom periodu upisa iamti primljen različit broj vakcina u skladu sa kalendarom vakcinacije. Imajući u vidu da nakon upisa dete stasava za nove vakcine u skladu sa Kalendarom vakcinacije kao što se iz citiranih propisa može zaključiti nesporna je obaveza predškolske ustanove i zakonskih zastupnika dece da prate vakcinalni status deteta kako bi dete u okviru starosne granice propisane zakonom i propisima donetim na osnovu zakona pravovremeno bilo vakcinisano.

3.13. Imajući u vidu značaj predškolskog vaspitanja u razvoju deteta, ne može se smatrati da postoje opravdani razlozi za ograničenje prava deteta da pohađa predškolsku ustanovu dok ne proteknu rokovi koji su od samih medicinskih radnika predviđeni kao optimalni za dobijanje određene vrste vakcina. Poverenik stoga smatra opravdanim i nužnim samo ono ograničenje pohađanja predškolske ustanove, koje je posledica isteka roka za vakcinaciju. U tom smislu obaveza definisana zakonom da je „imunizacija neophodna za lica određenog uzrasta“, treba da bude tumačena na način da se može utvrditi da dete nije imunizovano u odgovarajućem uzrastu tek u slučaju da istekne celokupan starosni raspon za dobijanje konkretne vakcine.

3.14. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nalazi da su Dom zdravlja BB i dr VV povredili propise o zabrani diskriminacije odbijanjem da izdaju potvrdu da je dete podnosioca pritužbe zdravo i uredno vakcinisano, u situaciji kada je ona navršila minimalno starosno doba za dobijanje MMR vakcine, a pre dostignutog maksimalnog starosnog doba za dobijanje ovog imunobiloškog preparata.

MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi koju je AA podneo u ime svog maloletnog deteta protiv Doma zdravlja BB i dr VV utvrđeno je da su povređene odredbe člana 6, a u vezi sa članom 19. i članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.

PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Domu zdravlja BB i dr VV:

5.1. Da otklone posledice akta diskriminacije.

5.2. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, vode računa o primeni antidiskriminacionih propisa.

Potrebno je da Dom zdravlja BB i dr VV obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dom zdravlja BB i dr VV ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovedu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 15/16, 68/20 i 136/20

[3] „Službeni glasnik RS”, br. 112/17

[4] „Službeni glasnik RS”, br. 15/16

[5] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17 i 11/18

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 112/17 i 11/18

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 2. stav 1. tačka 1

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 25/19

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 45/13 i 25/19-dr.zakon

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 15/06, 68/20 i 136/20

[12] Dostupno na: https://www.google.com/search?q=lalendar+obavezne+imunizacije+2023&oq=lalendar+obavezne+imunizacije+2023&aqs=chrome..69i57j33i10i160l2j33i22i29i30.7498j0j15&sourceid=chrome&ie=UTF-8