231-23 Притужба АА против Дома здравља ББ и др ВВ због дискриминације на основу здравственог стања у области образовања

бр. 07-00-162/2023-02  датум: 11.6.2023.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA, коју је у име своје ћерке поднео против Дома здравља ББ и др ВВ, педијатрице у овој здравственој установи. У притужби је између осталог наведено да је 1. марта 2023. године здравом детету, старости 12 месеци, педијатрица против које је притужба поднета одбила да изда потврду да је здраво, уз образложење да није примило ММР вакцину. Наведена потврда је неопходна да би дете похађало млађу јаслену групу предшколске установе у коју је уписана. Вакцинација ММР вакцином била је заказана за 15. март 2023. године, а према Календару обавезне имунизације се даје у периоду од 12. до 15. месеца живота. Према наводима подносиоца притужбе, педијатрица је на тај начин неосновано онемогућила да дете похађа јаслице, а мајци на посредан начин онемогућила право на рад. У изјашњењу директорке Дома здравља ББ и др ВВ  између осталог је наведено да је Законом о заштити становништва од заразних болести прописано да је за боравак деце у предшколским установама неопходно да су испуњени услови из члана 32. став 3. тачка 1 овог закона, те да стога, будући да је Календаром обавезне имунизације лица одређеног узраста предвиђено да је за ММР вакцину потребно да дете има навршених 12 месеци живота, а што је овде случај, докторка поступила у свему у складу са поменутим прописима. Према даљим наводима из изјашњења, у складу са Календаром обавезне имунизације, дете може бити вакцинисано између 12 и 15 месеци живота, али уколико није вакцинисано, не може добити потврду за боравак у предшколским установама и установама за смештај деце без родитељског старања. Повереник указује да у конкретном случају предмет поступка није питање да ли је дете у обавези да прими вакцину, с обзиром да је то питање регулисано законом, већ само да ли је неоправдано стављено у неповољнији положај због година старости и здравственог стања имајући у виду прописе из области здравстеве заштите и Календар обавезне имунизације. Међу странама у поступку није спорно да је 1. марта 2023. године др ВВ одбила да изда потврду да је дете подносиоца притужбе здраво, уз образложење да није примила ММР вакцину. Такође чињеница је да дете није навршило 15 месеци живота а да је према Календару обавезне имунизације препоручени период за примање ММР вакцине између 12 и 15 месеци живота. Такође, неспорно је да је вакцинација у складу са календаром обавезне имунизације услов за похађање предшколске установе. Према утврђеним чињеницама у конкретном случају, дете је имало заказан термин за вакцинацију, тако да нису постојали ни разлози за бојазан да родитељи настоје да избегну ову законску обавезу. Такође, чланом 24. Правилника о имунизацији и начину заштите лековима  прописано је да здравствени радници који спроводе имунизацију, континуирано обављају ревизију вакциналне картотеке, односно картона имунизације. Стога, имајући у виду значај предшколског васпитања у развоју детета, не може се сматрати да постоје оправдани разлози за ограничење права детета да похађа предшколско васпитање док не протекну рокови који су од самих медицинских радника предвиђени као оптимални за добијање одређене врсте вакцина. Имајући у виду наведено, Повереник је утврдио повреду одредаба члана 6, а у вези са чланом 19. и чланом 27. Закона о забрани дискриминације, па је Дому здравља ББ и др ВВ препоручио да отклоне последице акта дискриминације као и да убудуће  воде рачуна о примени антидискриминационих прописа.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА, коју је у име своје ћерке, поднео против Дома здравља ББ и др ВВ, педијатрице у овој здравственој установи.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је 1. марта 2023. године здравом детету, старости 12 месеци, педијатрица против које је притужба поднета одбила да изда потврду да је здраво, уз образложење да није примило ММР вакцину. Наведена потврда је неопходна да би дете похађало млађу јаслену групу ПУ у коју је уписана. Вакцинација ММР вакцином била је заказана за 15. март 2023. године, а према Календару обавезне имунизације се даје у периоду од 12. до 15. месеца живота;
  • да је педијатрица на тај начин неосновано онемогућила да дете похађа јаслице, а мајци на посредан начин онемогућила право на рад;
  • да је девојчица рођена 24. фебруара 2022. године, да је здраво је дете, уредно вакцинисано у складу са Календаром обавезне активне имунизације коју је објавио Завод за јавно здравље и уписана у млађу јаслену групу ПУ;
  • да је први дан адаптације у ПУ планиран за 1. март 2023. године у 9:15 часова, када је потребно доставити потврду лекара да је дете здраво. Раније су ПУ доставили здравствени картон, попуњен од стране изабраног лекара и картон имунизације;

– да их је примила др ВВ, педијатрица, која је одбила да прегледа дете и одбила да изда потврду да је дете здраво, уз образложење да није вакцинисано. Родитељи су указали на то да је дете уредно вакцинисано и захтевали да се и сама увери увидом у здравствени картон, што је лекарка одбила. Затим је рекла да дете није примило ММР вакцину. Родитељи су потврдили да је то тачно и да је примање ММР вакцине заказано за 15. март 2023. године, као и да је дете пре пет дана напунило 12 месеци, те да је по редовном календару имунизације примање ММР вакцине планирано у периоду од 12. до 15. месеца од рођења детета;

– да је на тврдњу родитеља да је тражена потврда доказ да је дете, наведеног дана на потврди, здраво, докторка је одговорила: „данас је можда здрава, али ће сутра можда добити морбиле, уосталом, тако ми је наређено“. Родитељи су је упозорили да је, уколико је добила наређења од претпостављених руководилаца која нису у складу са законом, дужна да их одбије, те да поступање супротно закону не умањује њену одговорност;

– да је докторка истрајала у свом одбијању да прегледа дете и изда тражену потврду;

– да су Дому здравља ББ 1. марта 2023. године упутили приговор на рад др ВВ, те да су у одговору ове здравствене установе од 20. марта 2023. године обавештени да дете не може да добије потврду да је здраво ради похађања јаслица, будући да није вакцинисана ММР вакцином.

  • Уз притужбу је достављена копија приговора на рад др ВВ упућен Дому здравља ББ од 1. марта 2023. године, одговор Дома здравља ББ бр. 701/4 од 15. марта 2023. године и одговор др ВВ бр. 701/3 од 9. марта 2023. године на приговор АА.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка од Дома здравља ББ и др ВВ затражено изјашњење на наводе подносиоца притужбе.
  • У изјашњењу др ГГ, директорке Дома здравља ББ, бр. 1028/3 и др ВВ бр. 1028/4 од 19. априла 2023. године, наведено је:
  • да је чланом 32. Закона о заштити становништва од заразних болести[2] ближе уређена област обавезне имунизације, те да је посебно наведено да је за боравак деце у предшколским установама и установама за смештај деце без родитељског старања, неопходно да су испуњени услови из става 3. тачка 1. наведеног члана, те да стога, будући да је Календаром обавезне имунизације лица одређеног узраста прописано да је за ММР вакцину потребно да дете има навршених 12 месеци живота, а што је овде случај, др ВВ поступила у свему у складу са поменутим прописима;
  • да дете, у складу са Календаром обавезне имунизације, може бити вакцинисано између 12 и 15 месеци живота, али да уколико није вакцинисано, не може добити потврду за боравак у предшколским установама и установама за смештај деце без родитељског старања;
  • да је дописом Министарства здравља, Сектора за инспекцијске послове бр. 512-02-24/2018-10 од 2. марта 2018. године, утврђено да је за пријем детета у предшколску установу изабрани лекар – педијатар, издаје здравствену потврду и оверава картон детета за боравак у предшколској установи, са потврдом о вакциналном статусу детета, у складу са законом, односно да издаје једну од три врсте потврда које су наведене у поменутом допису;
  • да истичу да постојање медицинске контраиндикације утврђује изабрани лекар педијатар или стручни тим на основу прегледа детета, те су подносиоцу притужбе 24. марта 2023. године упутили допис да се са дететом јави његовом изабраном лекару др ДД, а који он није доставио Поверенику за заштиту равноправности у прилогу своје притужбе;
  • да је чланом 24. Правилника о имунизацији и начину заштите лековима прописано да се имунизациони статус проверава приликом сваке посете доктору медицине, а обавезно због уписа у све врсте предшколсих установа, те се на основу утврђеног стања о претходним имунизацијама спроводи имунизација до потпуне имунизације.

1.6. Уз изјашњења достављена је копија дописа Министарства здравља, Сектора за инспекцијске послове бр. 512-02-24/2018-10 од 26. фебруара 2018. године и дописа  Дома здравља ББ бр. 873/2 од 24. марта 2023. године, упућен АА.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. У приговору на рад др ВВ упућен Дому здравља ББ од 1. марта 2023. године, АА је између осталог од директорке ове здравствене установе тражио да као одговорно лице предузме потребне мере како би отклонила све пропусте у раду запослене лекарке ВВ, те да га о спроведеном поступку благовремено обавести.

2.2. У одговору Дома здравља ББ бр. 701/4 од 15. марта 2023. године на приговор АА, између осталог, наведено је да би, на основу изјаве докторке ВВ, дете било прегледано, вакцинисано и добило потврду за упис у вртић, да је мајка ЂЂ сачекала свој ред за преглед. Дописом Министарства здравља, Сектора за инспекцијске послове бр. 512-02-24/2018-10 од 26. фебруара 2018. године, наведено је да изабрани лекар педијатар издаје једну од три врсте потврда: 1) да је дете здрaво и уредно вакцинисано, 2) да дете има привремену контраиндикацију и да због ње није вакцинисано, 3) да дете има трајну контраиндикацију на основу потврдe Стручног тима и да не може бити вакцинисано. Једну од ових потврда доноси родитељ или старатељ приликом уласка детета у вртић. На основу напред наведеног дете мора бити вакцинисано да би похађало предшколску установу, с обзиром на то да је напунило 12 месеци живота, што није воља нити докторке нити Дома здравља ББ, већ је јасно регулисана законским и подзаконским актима.

2.3. У одговору др ВВ бр. 701/3 од 9. марта 2023. године на приговор АА, између осталог, наведено је да је обављала делатност у складу са законом и није ускратила детету право на здравствену заштиту. Дете би било прозвано, прегледано, вакцинисано и добило потврду за упис у вртић да су родитељи сачекали ред. Сматра да квалитет здравствене услуге није могуће оцењивати, с обзиром на то да дете није прегледано. Њено поступање, комуникација и понашање су били у складу са наведеним законом и стручно-методолошким упутством Правилника о вакцинацији. Отац детета је током вербалне комуникације упирао прстом у њу уз повишен тон и претњом да ће је тужити пошто је адвокат. Цео догађај је уписан у књигу нежељених догађаја и сачињена је службена забелешка која се налази у здравтсвеном картону детета. Напомиње да је на основу Календара обавезне активне имунизације лица одређеног узраста[3] предвиђено да се прва доза ММР даје узрасту од 12 до 15 месеци живота и да се док се прва доза не прими, не може издати потврда за вртић.

2.4. У допису Дома здравља ББ бр. 873/2 од 24. марта 2023. године упућеном АА између осталог је наведено да је чланом 32. Закона о заштити становништва од заразних болести ближе уређена област обавезне имунизације, те да је посебно наведено да је за боравак деце у предшколским установама и установама за смештај деце без родитељског старања, неопходно да су испуњени услови из става 3. тачка 1. наведеног члана, те да стога, будући да је Календаром обавезне имунизације лица одређеног узраста прописано да је за ММР вакцину потребно да дете има навршених 12 месеци живота, а што је овде случај, др ВВ је поступила у свему у складу са поменутим прописима. Дописом Министарства здравља, Сектора за инспекцијске послове бр. 531-02-255/2018-07 од 2. марта 2018. године, утврђено да је за пријем детета у предшколску установу изабрани лекар – педијатар, издаје здравствену потврду и оверава картон детета за боравак у предшколској установи, са потврдом о вакциналном статусу детета, у складу са законом, односно да издаје једну од три врсте потврда које су наведене у поменутом допису. Постојање медицинске контраиндикације утврђује изабрани лекар педијатар на основу прегледа детета, те се позива мајка да се са дететом јави на преглед његовом изабраном лекару др ДД, која се враћа са привремене спречености за рад од 27. марта 2023. године. Уколико постоји медицинска контраиндикација за примање ММР вакцине, што значи да је дете акутно болесно, мајка има право на привремену спреченост за рад ради неге детета, па јој самим тим није ускраћено право на рад и остала права из радног односа.

2.5. У допису Министарства здравља, Сектора за инспекцијске послове бр. 512-02-24/2018-10 од 26. фебруара 2018. године, упућен Секретаријату за здравство, наведено је да се Секретаријат за здравство обратило Министарству здравља молбом за тумачење дописа бр. 512-02-5/2018-10 које је ово министарство проследило у вези са актуелном епидемиолошком ситуацијом малих богиња (морбила) у Републици Србији, а која се односи на вакцинисану односно невакцинисану децу која похађају предшколску установу односно вртић, односно проверу вакциналног статуса. Провера вакциналног статуса врши се искључиво на основу добијене потврде од надлежног изабраног лекара односно педијатра. Значи, изабрани лекар педијатар издаје три врсте потврда: 1) да је дете здраво и уредно вакцинисано; 2) да дете има привремену контраиндикацију и да због ње није вакцинисано; 3) да дете има трајну контраиндикацију на основу потврде Стручног тима и не може бити вакцинисано. Једну од ових потврда доноси родитељ или старатељ при уласку детета у вртић. Закон који одређује ову област је Закон о заштити становништва од заразних болести[4] уз подзаконска акта односно правилнике – Правилник о имунизацији и начину заштите лековима[5] и Правилника о Програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести[6].

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења и прилога достављеног уз притужбу, као и релевантне домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности установљен je Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.2. Устав Републике Србије[7] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.3. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[8]. Чланом 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама члана 27. забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица. Дискриминација из става 1. овог члана постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.4. Законом о здравственој заштити[9] прописана су начела здравствене заштите међу којима је и начело поштовања људских права и вредности, којим је прописано да ово начело у здравственој заштити, између осталог, подразумева обезбеђивање највишег могућег стандарда људских права и вредности у пружању здравствене заштите, пре свега права на живот, неповредивост физичког и психичког интегритета и неприкосновеност људског достојанства (члан 20.). Одредбама члана 21. прописано је начело правичности здравствене заштите које подразумева забрану дискриминације у пружању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства које може бити узрок дискриминације.

3.5. Закон о правима пацијената[10] у члану 6. став 2. прописује  да у поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.

3.6. Одредбом члана 32. став 2. Закона о заштити становништва од заразних болести,[11] прописано је да је обавезна имунизација имунизација лица одређеног узраста, као и других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, односно старатељ не може да одбије, осим у случају постојања медицинске привремене или трајне контраиндикације коју утврђује доктор медицине одговарајуће специјалности или стручни тим за контраиндикације. Ставом 3. тачка 1. овог члана утврђено је да је имунизација обавезна за лица одређеног узраста против туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња, рубеле, заушака, вирусног хепатитиса Б, обољења изазваних хемофилусом инфлуенце типа Б; и обољења изазваних стрептококом пнеумоније. Према одредби става 4. овог члана, за боравак деце у предшколским и школским установа, као и у установама за смештај деце без родитељског старања, неопходно је да су испуњени услови из става 3. тачке 1) овог члана, осим у случају постојања медицинске контраиндикације коју утврђује доктор медицине одговарајуће специјалности или стручни тим за контраиндикације.

3.7. Према Календару обавезне имунизације у Републици Србији[12] вакцина ММР – против малих богиња, заушки и рубеле, намењена је узрасту – „са навршених 12 до навршених 15 месеци“.

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет притужбе, задатак Повереника за заштиту равноправности је да испита да ли су Дом здравља ББ и др ВВ повредили прописе о забрани дискриминације, тиме што је др ВВ 1. марта 2023. године одбила да изда потврду да је дете подносиоца притужбе здраво, уз образложење да није примило вакцину ММР – против малих богиња, заушки и рубела.

  • Повереник указује да предмет поступка није питање да ли је дете у обавези да прими вакцину, с обзиром да је то питање регулисано законом, већ само да ли је неиздавањем потврде неоправдано стављено у неповољнији положај због година старости и здравственог стања имајући у виду прописе из области здравстеве заштите и Календар обавезне имунизације.

 

  • Међу странама у поступку није спорно да је 1. марта 2023. године др ВВ одбила да изда потврду да је дете здраво, уз образложење да није примила ММР вакцину. Такође чињеница је да дете није навршило 15 месеци живота а да је према Календару обавезне имунизације препоручени период за примање ММР вакцине између 12 и 15 месеци живота.Такође, неспорно је да је вакцинација у складу са календаром обавезне имунизације услов за похађање предшколске установе у складу са чланом 32. став 4. Закона о заштити становништва од заразних болести где због непосредног контакта деце у предшколским установама, може доћи до ширења заразних болести. Поступајућа лекарка и директорка дома здравља, сматрали су да навршавањем минималног узраста прописаног Календаром вакцинације, почиње да важи ограничење прописано чланом 32. став 4. у вези са ставом 3. Закона о заштити становништва од заразних болести. Стога, за одговор на питање да ли су у конкретном случају Дом здравља ББ и др ВВ повредили прописе о забрани дискриминације, од значаја је тумачење одредби члана 32. Закона о заштити становништва од заразних болести, у ситуацији када Календар обавезне вакцинације предвиђа временски распон за добијање одређене вакцине.

3.11. Повереник за заштиту равноправности жели пре свега да истакне заначај који вакцинација има у спречавању ширења заразних болести. Кроз процес опште вакцинације, дошло је до скоро потпуног искорењивања неких од најтежих болести попут великих богиња. Према подацима СЗО, односно ECDC, бележи се пораст броја случајева морбила током 2022. године у односу на 2021. годину. Закључно са септембром прошле године, регистровано је 555 случајева морбила у 27 земаља Европе (у 10 је регистровано око 90% свих случајева), док је 2021. године регистровано 160 случајева.[13] Према последњем објављеном извештају на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ о спроведеној имунизацији на територији Републике Србије у 2021. години дошло је до додатног пада броја вакцинисане деце за 4% у односу на претходну годину, те је обухват MMР вакцинацијом износио 74,8%[14]. Према овом извештају Батута вакцинација против малих богиња, заушака и рубеле, комбинованом MMR вак-цином, на територији Републике Србије у 2021. години спроведена је са обухватом од 74,8% (у 2020. години 78,1%), односно са процењеним обухватом од 75,2%. У централном делу Србије вакцинисано је 75,8%, а у Војводини 72,1% планиране деце. Анализа постигнутог обухвата MMR вакцинацијом по окрузима показује да обухват од 95% није постигнут ни у једном округу, док је обухват већи од 90% достигнут у свега три од укупно 25 округа: Борском у централној Србији и Севернобанатском и Севернобачком округу у Војводини. Обухват нижи од 80% регистрован је на територији девет округа, а најнижи је био у Јужнобачком (46,8%), Расинском (65,7%) и Рашком округу (66,4%). Даље је наведено да анализом правовремености вакцинације MMR вакцином деце рођене 2019. године (12–15 месеци), у по једној руралној и градској општини на територији сваког округа у Србији, региструје се вредност од 53,1% (51,1% у централној Србији и 57,1% у Војводини).[15]

Овом приликом Повереник за заштиту равноправности подсећа и на решење Уставног суда Iуз-48/2016 из 2017. године којим је суд, између осталог, истакао да је имунизација превентивна мера заштите усмерена на елиминисање одређених болести из целе популације, што представља легитиман циљ, а уједно и обавезу државе која произлази из одредбе члана 68. став 1. Устава и њоме зајемченог права свима на заштиту физичког и психичког здравља. Имајући наведено у виду, Повереник за заштиту равноправности разуме опрезан приступ лекара овом питању.

3.12. Међутим, Повереник констатује да је из изведених доказа неспорно да је дете подносиоца притужбе имало заказан термин за вакцинацију, тако да нису постојали ни разлози за бојазан да родитељи настоје да избегну ову законску обавезу. Такође, чланом 24. Правилника о имунизацији и начину заштите лековима прописано је да здравствени радници који спроводе имунизацију, континуирано обављају ревизију вакциналне картотеке, односно картона имунизације. Стога, и за добијање сваке наредне потврде да је дете здраво и способно да борави у предшколској установи, лекар изнова контролише уредну вакцинисаност детета, те не постоји бојазан да у случају да не дође до пуне вакцинације приликом поласка у предшколску установу, доћи до трајног пропуштања вакцинације. Имајући у виду да се дете може уписати у предшколску установу од 6 месеци живота до поласка у основну школу, неспорно је да ће у различитом периоду уписа иамти примљен различит број вакцина у складу са календаром вакцинације. Имајући у виду да након уписа дете стасава за нове вакцине у складу са Календаром вакцинације као што се из цитираних прописа може закључити неспорна је обавеза предшколске установе и законских заступника деце да прате вакцинални статус детета како би дете у оквиру старосне границе прописане законом и прописима донетим на основу закона правовремено било вакцинисано.

3.13. Имајући у виду значај предшколског васпитања у развоју детета, не може се сматрати да постоје оправдани разлози за ограничење права детета да похађа предшколску установу док не протекну рокови који су од самих медицинских радника предвиђени као оптимални за добијање одређене врсте вакцина. Повереник стога сматра оправданим и нужним само оно ограничење похађања предшколске установе, које је последица истека рока за вакцинацију. У том смислу обавеза дефинисана законом да је „имунизација неопходна за лица одређеног узраста“, треба да буде тумачена на начин да се може утврдити да дете није имунизовано у одговарајућем узрасту тек у случају да истекне целокупан старосни распон за добијање конкретне вакцине.

3.14. Имајући све наведено у виду, Повереник за заштиту равноправности налази да су Дом здравља ББ и др ВВ повредили прописе о забрани дискриминације одбијањем да издају потврду да је дете подносиоца притужбе здраво и уредно  вакцинисано, у ситуацији када је она навршила минимално старосно доба за добијање ММР вакцине, а пре достигнутог максималног старосног доба за добијање oвог имунобилошког препарата.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби коју је АА поднео у име свог малолетног детета против Дома здравља ББ и др ВВ утврђено је да су повређене одредбе члана 6, а у вези са чланом 19. и чланом 27. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Дому здравља ББ и др ВВ:

 

5.1. Да отклоне последице акта дискриминације.

5.2. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, воде рачуна о примени антидискриминационих прописа.

 

Потребно је да Дом здравља ББ и др ВВ обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дом здравља ББ и др ВВ не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведу, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС”, бр. 15/16, 68/20 и 136/20

[3] „Службени гласник РС”, бр. 112/17

[4] „Службени гласник РС”, бр. 15/16

[5] „Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 11/18

[6] „Службени гласник РС”, бр. 112/17 и 11/18

[7] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[8] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1

[9] „Службени гласник РС“, број 25/19

[10] „Службени гласник РС“, бр. 45/13 и 25/19-др.закон

[11] „Службени гласник РС“, бр. 15/06, 68/20 и 136/20

[12] Доступно на: https://www.google.com/search?q=lalendar+obavezne+imunizacije+2023&oq=lalendar+obavezne+imunizacije+2023&aqs=chrome..69i57j33i10i160l2j33i22i29i30.7498j0j15&sourceid=chrome&ie=UTF-8

[13] https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/morbili05022023.pdf

[14] https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Godisnji%20izvestaj%20o%20sprovedenoj%20imunizaciji%202021.pdf

[15] https://www.batut.org.rs/index.php?content=2489

 

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon231-23 Притужба АА против Дома здравља ББ и др ВВ због дискриминације на основу здравственог стања у области образовања Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top