190-22 Utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja i nacionalne pripadnosti

br. 07-00-208/2022-02 datum: 26.9.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su podneli AA i BB, roditelji mal. S.A, učenika šestog razreda OŠ „VV, izjavljenu protiv OŠ „VV, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i nacionalne pripadnosti. U pritužbi je navedeno da je njihov sin oboleo od m. s., da su od pre nekoliko meseci primetili promene u ponašanju deteta, koje iz škole dolazi besno, ljuto, odbija da jede, zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo, i odbija da ide u školu, zbog poruka koje su mu slali drugi učenici iz odeljenja na vajber grupi, kada su ga vređali na nacionalnoj osnovi i zbog izgleda. U izjašnjenju, direktora škole je dostavila određene dokaze i dokumenta, bez posebnog izjašnjavanja na navode pritužbe. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je imao u vidu primenu pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. U toku postupka utvrđeno je da su se učenici odeljenja u međusobnoj komunikaciji na vajber grupi uvredljivo i neprimereno obraćali jedni drugima, da su se prema učeniku S.A. obraćali vređanjem i ponižavanjem na nacionalnoj osnovi i zdravstvenom stanju, kao i da se učenik S.A. na uvredljiv način obraćao drugarici. Utvrđeno je da je za troje učenika izrečena mera-opomena odeljenskog starešina jer su na vajber grupi vređali učenika S.A, dok je za učenika S.A. takođe izrečena mera opomene. Dalje je utvrđeno da škola, odnosno Tima za zaštitu dece od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, nije utvrdio vrstu i nivo nasilja, niti preporučio odgovarajuće interventne mere. Na narednom sastanku Tima za zaštitu od diskriminacije, zanemarivanja i zlostavljanja, izvršena je kategorizacija nivoa nasilja i utvrđen drugi nivo nasilja, predložene su određene mere, među kojima i da se učenici V.R, A.M, A.S i S.A kazne opomenom odeljenskog starešine zbog međusobnog verbalnog vređanja na vajber grupi. Dalje, na sastanku Tima, utvrđeno je da je mera opomene koja je izdata učenicima ukinuta na kraju školske godine, s obzirom da učenici nisu ponovili grešku zbog koje im je izrečena mera opomene. Poverenik je, nakon sprovedenog postupka utvrdio da je škola preduzela određene aktivnosti povodom prijava majke da je A. S. izložen vršnjačkom nasilju, međutim, nije odmah po prijavi roditelja sprovela odgovarajuće interventne mere, već je delimično postupala po nalazu i izdatim merama prosvetnog inspektora koji je obavio vanredni inspekcijskom nadzor u ovoj ustanovi. Naime, u konkretnom slučaju,  škola nije dokazala da je preduzela neophodne mere u slučaju vršnjačkog nasilja prema učeniku S.A, zasnovanog na njegovim ličnim svojstvima i učeniku koji se suočava sa poteškoćama u obrazovanju, u skladu sa zakonom i opštim aktima koji obavezuju školu u konkretnom slučaju. S tim u vezi, Poverenik je ukazao na mere i aktivnosti koje su propisane Pravilnikom o protokolu  postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, kojima su propisane prevetnivne i interventne mere koje je ustanova u obavezi da preduzme, a koje u konkretnom slučaju nisu sprovedene. Poverenik je prilikom razmatranja ovog predmeta imao u vidu i nalaz prosvetnog inspektora koji je izvršio vanredni inspekcijski nalaz, a zatim i kontrolni inspekcijski nalaz, u kojem je konstatovano da škola nije preduzela mere u skladu sa propisima.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je istakao da diskriminacija predstavlja neopravdano pravljenje razlike ili stavljanje u nejednak položaj na osnovu nekog ličnog svojstva. Zbog toga postojanje uzročno-posledične veze između akta koji se smatra diskriminatornim i ličnog svojstva lica izloženog diskriminaciji je jedan od osnovnih elemenata diskriminacije. Ukoliko je nasilje usmereno ili izazvano ličnim svojstvom osobe koja je izložena nasilju, nasilje je tada ujedno i diskriminacija. S tim u vezi, Poverenik je ukazao da je u konkretnom slučaju nesporno da je da je nasilje kojem je A. S. bio izložen od drugih učenika odeljenja ujedno i diskriminacija, s obzirom da je vređanje bilo usmereno i zasnovano na njegovoj nacionalnoj pripadnosti i izgledu zbog njegovog zdravstveno stanje. Iz  dostavljenih dokaza proizlazi da S. A. ima poteškoća i u praćenju i savladavanju nastave, odnosno pojedinih predmeta, dok je nakon slučaja vređanja i ponižavanja na vajber grupi od drugih učenika iz odeljenja odbijao da ide u školu i ispoljavao agresivno ponašanje, izostajao sa nastave, što sve otežava njegovu socijalizaciju i uklapanje u vršnjačku grupu. Poverenik je konstatovao da sve to ukazuje da je neophodno i sprovođenje edukacija na razbijanju stereotipa i predrasuda, kao i edukaciji, kako nastavnog osoblja, tako i dece o načinima zaštite i mogućnostima reagovanja na diskriminaciju. Konvencija o pravima deteta naglašava da pojam obrazovanja ide široko iznad formalnog školovanja i obuhvata širok raspon životnih iskustava i procesa učenja, koja deci omogućavaju da individualno i kolektivno razvijaju svoju ličnost, samopoštovanje, samopouzdanje i sposobnost da žive punim i zadovoljavajućim životom u društvu. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišljenje da je propuštanjem da preduzme neophodne mere i aktivnosti u postupku po prijavi na vršnjačko nasilje zasnovano na nacinalnoj pripadnosti i izgledu učenika S.A, OŠ „VV“ povredila je odredbe člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je izdata i preporuke da u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, preduzme mere i aktivnosti u skladu sa procenjenim nivoom nasilja, u cilju intervencije i eliminisanja svih oblika diskriminatornog postupanja, zatim da organizuje obuku za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanj, da preduzme mere i aktivnosti na podsticanju tolerancije, razumevanju fenomena diskriminacije i mehanizmima zaštite od diskriminacije učenika u ustanovi, kako bi se sprečila diskriminacija i vršnjačko nasilje, kao i da ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbu su podneli AA i BB, roditelji maloletnog S.A. učenika šestog razreda OŠ „VV“, izjavljenu protiv škole, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i nacionalne pripadnosti.
    • U pritužbi je navedeno:
  • da je njihov sin S.A. oboleo od m. s. i korisnik je dodatka za pomoć i negu drugog lica;
  • da su od pre nekoliko meseci primetili promene u ponašanju deteta, da iz škole dolazi besno, ljuto, odbija da jede i zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo, zbog čega trenutno odbija da ide u školu;
  • da su videli poruke na detetovom telefonu koju su mu slali učenici škole, nakon čega su shvatili da dete trpi nasilje od vršnjaka i učenika i da ga vređaju na nacionalnoj osnovi i zbog fizičkog izgleda;
  • da su mu deca porukama, između ostalog, govorila: „ubi se“, vi se razmnožavate kao crvi“;
  • da su se obratili školi kada su videli ove poruke i da im je direktorka rekla da će obavestiti roditelje, da su to dečija posla, da će se smiriti ali da ne može ništa da preduzme i da su joj ruke vezane.;
  • da su prijavili slučaj i prosvetnoj inspekciji, kao i da je detetov lekar/pedijatar prosledio prijavu-zlostavljanje deteta
    • Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljeni su sledeći dokazi: mišljenje Komisije za procenu potrebe za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške dedetu/učeniku, rešenje o priznanju prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, izveštaj lekara specijaliste, fotokopije poruka sa viber grupe učenika odeljenja, dokaz o prijavi slučaja prosvetnoj inspekciji i prijava o sumnji na zlostavljanje i zanemarivanje dece od strane zdravstvenog radnika/pedijatra deteta.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od OŠ „VV“.
    • Direkorka škole je u prilogu izjašnjenja dostavila određene dokaze, bez izjašnjenja o navodima i osnovanosti pritužbe i to: zapisnik sa 8.sednice Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja, izjava direktorke škole, izjave sekretarke škole, službene beleške pedagoškinje škole, službene beleška odeljenskog starešine, službene beleška direktorke škole, fotokopija izvod iz elektronskog dnevnika, fotokopije poruka među učenicima sa viber grupe. U dopuni izjašnjenja dostavljen je izvod iz elektronskog dnevnika za učenika S.A, kopija operativnog plana za odeljenje, kopija operativnog plana za učenika S.A i zapisnici Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja.
    • U izjašnjenju Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu-Sektor za inspekcijski nadzor navedeno je da je postupano po predstavci AA, majke mal. S.A. učenika OŠ „VV, da je sačinjen zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru, u kome je navedeno utvrđeno činjenično stanje i mere za otklanjanje nezakonitosti. U priliogu dopisa dostavljen je navedeni zapisnik. Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu-Sektor za inspekcijski nadzor je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti dopisom od 19.9.2022. godine, dostavio zapisnik o kontrolnom inspekcijskom nadzoru i rešenje.
  1. ČINjENIČNO STANjE
    • Na osnovu navoda pritužbe i dokaza dostavljenih uz izjašnjenje utvrđeno je da je majka učenika S.A., dana 26.4.2022. godine (za vreme uskršnjeg raspusta), obavestila odeljenskog starešinu da je njen sin na vajber grupi vređan i ponižavan po nacionalnoj osnovi i fizičkog izgleda. Roditelji su naveli da se od pre mesec dana njihov sin S.A. ponaša povučeno, agresivno, ćutljivo, besno, da odbija hranu i da mu se zdravstveno stanje naglo pogoršalo, da više ne želi da ide u školu zbog poruka koje su mu slali učenici škole. Utvrđeno je da se majka učenika S.A predstavkom obratila i prosvetnoj inspekciji, u kojoj je navela primedbe na rad škole, a u vezi sa postupanjem po njenoj prijavi nasilja nad svojim detetom S.A, učenikom odeljenja.
    • Uvidom u službene beleške i izjave dostavljene uz izjašnjenje utvrđeno je da je majka učenika S.A. obavestila razrednu starešinu o međusobnoj prepisci učenika odeljenja na vajber grupi, u kojoj su učenici vređali po nacionalnoj osnovi i fizičkom izgledu njenog sina S.A. Utvrđeno je da je nakon toga razredna starešina pozvala direktorku škole i po njenim instrukcijama obavila telefonski razgovor sa roditeljima učenika V.R, S.A i A.M koji su u prijavi majke  navedeni kao akteri neprimerene prepiske, prosledila im prepisku i dobila uveravanje da će roditelji obaviti razgovor sa svojom decom, a da će nakon raspusta biti preduzeti dalji koraci. Dalje je utvrđeno da je razredna starešina , u toku šestog časa  obavila razgovor sa učenicima odeljenja i tom prilikom im objasnila težinu izrečenih poruka na vajber grupi. Istog dana je pozvala i majku učenika S.A., i saznala da je učenik S.A rekao majci  da on trpi fizičko nasilje od strane svih učenika, da ga tuku, vređaju na nacionalnoj osnovi i zlostavljaju. Razredna starešina je o ovim navodima majke odmah obavestila direktorku škole i dogovorila se da nakon sastanka Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja ona i pedagog škole obave razgovor sa učenikom S.A.  Razredne starešine  je u sl.belešci navela da je u toku šestog časa, a u saradnji sa pedagogom škole obavile razgovor posebno sa dvojicom učenika koji su na kraju jedini bili optuženi za fizičko i verbalno maltretiranje S.A., koji su negirali bilo kakvo fizičko nasilje..
    • Uvidom u prepisku na vajber grupi utvrđeno je da se učenici u međusobnoj komunikaciji  uvredljivo i neprimereno obraćaju jedni drugima, da se prema učeniku S.A. obraćaju vređanjem i ponižavanjem na nacionalnoj osnovi i zdravstvenom stanju, kao i da se učenik S.A. na uvredljiv način obraćao drugarici.
    • Uvidom u elektronski dnevnik-vladanje utvrđeno je da je za troje učenika izrečena mera-opomena odeljenskog starešina jer su na vajber grupi vređali učenika S.A, dok je za učenika S.A. takođe izrečena mera opomena odeljenskog starešina, jer je na vajber grupi vređao i psovao drugaricu.
    • Iz zapisnika 8. sednice Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja utvrđeno je da su direktorka škole i odeljenski starešina obavestili članove tima  o dotadašnjem postupanju u vezi sa prijavom roditelja učenika S.A. Članovi tima su doneli zaključak da se utvrdi u razgovoru sa S.A. koji su učenici verbalno i fizički zlostavljali S.A. i da se kazne smanjenjem ocene iz vladanja. Iz zapisnika sa 9. sednice Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja utvrđeno je da su članovi tima izvršili kategorizaciju nivoa nasilja i utvrdili da je drugi nivo nasilja „oblici nasilja i zlosatvljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i predložili, između ostalog, da učenik S.A. počne da pohađa nastavu i završi šesti razred, da odeljenski starešina prati odeljenje na svakom odmoru kako bi proverio da li je sve u redu sa učenikom S.A, da se učenici koji su vređali S.A kao i S.A kazne opomenom odeljenskog starešine zbog međusobnog verbalnog vređanja na vajber grupi. Iz zapisnika sa 10. sednice Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja , utvrđeno je da dnevni red bio praćenje i ostvarivanje preduzetih mera povodom prijave AA da učenik S.A. trpi nasilje od učenika odeljenja. U zapisniku je, između ostalog, navedeno da kako učenici nisu ponovili grešku zbog koje im je izrečena mera opomene odeljenskog starešine mera se na kraju školske godine ukida i svi učenici odeljenja su završili razred sa primerenim vladanjem.
    • U fotokopiji elektronskog dnevnika-roditeljski sastanci i pojedinačni dolasci za učenika S.A. navedeno je: „30.5.2022. godine, majka S.A. pozvala je odeljenskog starešinu da pita na koji način učenik da pođe u školu pošto se plaši prijema od ostalih učenika. Odeljenska starešina je posavetovala majku da pošalje S.A. u školu i da će direktor škole, pedagog i odeljenski starešina obilaziti odeljenje svaki odmor i kontrolisati kako odeljenje prihvata S.A. Naznačeno je, dalje da majka nije poslala S.A. u školu, dok je sledeceg dana navedeno: „Danas je S.A. krenuo u školu. Na odmorima ga obilazi odeljenski starešina, pedagog škole i direktor. Na vajber grupi nastavnika škole odeljenski starešina je poslao poruku u kojoj obaveštava sve nastavnike koji dežuraju po hodnicima i na svojim časovima da obrate pažnju na S.A. Učenik je doneo validno lekarsko opravdanje za sve dane u kojima je bio odsutan. Odeljenski starešina je obavestio majku da je sa S.A. u školi sve u redu i da je razgovarao sa učenikom da sve izgleda u redu.
    • Uvidom u kopiju Zapisnika o vanrednom inspekcijskom nadzoru OŠ „VV, utvrđeno je da je (u delu Utvrđeno činjenično stanje), između ostalog, navedeno da se iz Zapisnika Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja ne može zaključiti da je utvrđena vrsta i nivo nasilja kao i da su preporučene odgovarajuće interventne mere, da je učiniku S.A. izrečena mere-opomena odeljenskog starešina, a da nema evidencije o načinu na koji je mera izrečena, kao i da za učenika S.A. nisu sačinjavani planovi podrške u školskoj 2021/2022. godini. Dalje, je utvrđeno da je prosvetni inspektor nakon utvrđenog činjeničnog stanja naložene mere za otklanjanje nezakonitosti i to: 1. da direktor škole preduzme aktivnosti vezane za obrazovanje timova propisanih članom 130. stav 14. na način propisan članom 130. stav 16. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja; 2) da direktor škole omogući da zaseda Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja, da ponovo razmotri situaciju, izvrši procenu i da u skladu sa procenom naloži mere za sve učenike, u skladu sa zakonom i opštim aktima škole.
    • Uvidom u zapisnik o kontrolnom inspekcijskom nadzoru Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu-Sektor za inspekcijski nadzor , utvrđeno je da je predmet ovog nadzora bio izvršenje mera naloženih Zapisnikom o vanrednom inspekcijskom nadzoru , te da je nakon utvrđenog činjeničnog stanja prosvetni inspektor utvrdio da direktorka škole po izrečenoj 1. meri za otklanjanje nepravilnosti nije postupio, niti preduzeo odgovarajuće radnje u cilju izvršenja naložene mere, a da je po 2. i 3. meri postupio samo delimično. Naime, u zapisniku je, između ostalog, konstatovano da je postupajući po meri br. 2. diretor škole, omogućio da zaseda Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja, da ponovo razmotri situaciju, izvrši procenu, ali u školu nisu prduzete mere u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i Pravilnikom o obavljanju društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada. Nakon utvrđenog činjeničnog stanja prosvetni inspektor je naložio da direktorka škole u skladu sa zakonom utvđenom nadležnošću i odgovornošću omogući da Školski odbor pokrene postupak radi utvrđivanja odgovornosti direktora škole, zbog osnovane sumnje na povredu radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 14., vezano za član 79. stav 2. tačka 4, a u shodno članu 126. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i antidiskriminacione propise.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

 

  • Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[4], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 2. određeno je da će ugovornice poštovati i obezbeđivati prava utvrđena Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Ciljevi obrazovanja regulisani su odredbama člana 29. stav 1. kojima je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem. Takođe, odredbama člana 19. propisana je obaveza države ugovornice da preduzme odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne i obrazovne mere za zaštitu deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno zlostavljanje, dok je pod brigom roditelja, zakonskih zastupnika ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu.

 

  • Komitet za prava deteta doneo je Opšti komentar broj 1. o ciljevima obrazovanja u kojem su ciljevi obrazovanja iz Konvencije postavljeni kao ciljevi koji su direktno povezani sa ostvarenjem detetovih ljudskih prava i dostojanstva. Takođe, Opštim komentarom broj 1. propisano je da diskriminacija po bilo kom osnovu navedenom u članu 2. Konvencije, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje. Sva diskriminatorna postupanja u ovom dokumentu su navedena kao postupci koji su u direktnoj suprotnosti sa zahtevima da obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj detetove ličnosti, talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti do krajnjih granica. Komitet je takođe naglasio i vezu između člana 29. stav 1. i borbe protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije. Takođe je istaknuto da rasizam i srodne pojave cvetaju tamo gde postoji neznanje, neosnovani strahovi od rasnih, etničkih, verskih, kulturnih i jezičkih ili drugih oblika razlike, iskorišćavanje predrasuda, ili učenje ili širenje iskrivljenih vrednosti. Pouzdan i trajan lek za sve ove propuste jeste obezbeđivanje takvog obrazovanja koje podstiče razumevanje i poštovanje vrednosti promovisanih članom 29. stav 1, uključujući poštovanje razlika, i koje se suprotstavlja svim oblicima diskriminacije i predrasuda. Naglašeno je da je važno usredsrediti se na detetovu sopstvenu zajednicu prilikom nastave o ljudskim i dečjim pravima i principima nediskriminacije, jer takva nastava može delotvorno da doprinese sprečavanju i eliminaciji rasizma, etničke diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.

 

  • Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[5] propisano je da je ustanova, odnosno da su zaposleni u ustanovi dužni da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a naročito pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja[6]. Odredbama člana 7. propisani su opšti principi obrazovanja i vaspitanja, među kojima su i jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Jedan od propisanih ciljeva obrazovanja i vaspitanja (član 8.) jeste i obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju deteta, učenika i odraslog, kao i obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju.

 

  • Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje,[7] propisan je sadržaj i načini sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti. U delu koji se odnosi na prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisano je da su zaposleni svojim kvalitetom rada (obrazovno-vaspitnim, vaspitnim, stručnim i drugim radom) i primenom različitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeđuju podsticajnu i bezbednu sredinu. U ustanovi odeljenski starešina, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i veština i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvažavanje različitosti, konstruktivno prevazilaženje sukoba i dr.

 

  • Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja[8] propisuje bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica. Diskriminacija i diskriminatorno postupanje u obrazovanju i vaspitanju je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima u ustanovi u kojom se neopravdano pravi razlika ili daje prvenstvo, a naročito ona kojom se: uskraćuju ili ne preduzimaju mere podrške koje su zakonom propisane, a po osnovu ličnog svojstva.

 

  • Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[9], propisano je postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti deteta, učenika, odraslog, roditelja, zaposlenog, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije. Pravilnik propisuje da prevencija diskriminacije, kao i vređanje ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti jesu mere i aktivnosti koje preduzima ustanova da se predupredi svaki oblik diskriminatornog ponašanja. Preventivnim merama i aktivnostima u ustanovi stvara se sigurno i podsticajno okruženje, neguje atmosfera saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije, razvija pozitivan sistem vrednosti. Programom prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti određuju se mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja i predstavlja deo školskog programa i razvojnog plana, a konkretizuje se godišnjim planom rada ustanove. Takođe, pravilnik dalje propisuje da ustanova ima Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, čije su nadležnosti propisane ovim pravilnikom, a koga obrazuje direktor ustanove. Dalje,Pravilnikom je propisano da se u ustanovi interveniše u slučajevima sumnje ili utvrđenog vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti i diskriminatornog ponašanja iz rasističkih, seksističkih, homofobičnih, ksenofobičnih, islamofobičnih, antisemitskih, anticiganističkih ili drugih oblika diskriminatornog ponašanja prema licu, a naročito mlađem, slabijem, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, i drugim pretpostavljenim ili stvarnim ličnim svojstvima. Radi preduzimanja odgovarajućih mera i blagovremenog reagovanja na rizike od diskriminatornog ponašanja učesnika u obrazovanju, sačinjava se matrica za procenu nivoa diskriminacije, tako što se uočeno diskriminatorno ponašanje svrstava se u jedan od tri nivoa diskriminatornog ponašanja, u zavisnosti od:1) uzrast učesnika u obrazovanju; 2) intenzitet, trajanje i učestalost diskriminatornog ponašanja; 3) oblik i način diskriminatornog ponašanja – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje; 4) posledica diskriminatornog ponašanja. Pravilnik dalje propisuje da je jedno od postupanja i preduzimanje mera i aktivnosti prema učesniku u obrazovanju, i to za sve nivoe diskriminacije. Plan zaštite od diskriminacije sačinjava se za konkretnu situaciju svakog od nivoa i za sve učesnike – diskriminisano lice, izvršioca diskriminacije i svedoke. Plan zaštite od diskriminacije zavisi od: uzrasta i broja učesnika, oblika i nivoa diskriminacije, posledica po lice i kolektiv i sl. Plan zaštite od diskriminacije sadrži: aktivnosti usmerene na promenu ponašanja i stavova koji su doprineli diskriminatornom ponašanju – pojačan vaspitni rad i po intenzitetu primeren povredi zakonske zabrane (intenzivan), rad sa roditeljem, vaspitnom grupom, odnosno odeljenjskom zajednicom, uključivanjem učeničkog parlamenta i saveta roditelja, a po potrebi i organa upravljanja; nosioce tih aktivnosti vremensku dinamiku; načine kojima će se obezbediti ponovno uključivanje svih učesnika u zajednicu. Mere i aktivnosti se preduzimaju uključivanjem učesnika u obrazovanju, usklađene sa njegovim razvojnim mogućnostima. Plan zaštite od diskriminacije sačinjava tim za zaštitu zajedno sa odeljenjskim starešinom, odnosno vaspitačem, psihologom, pedagogom (ukoliko nisu članovi tima za zaštitu), direktorom i roditeljem, a po potrebi i sa drugim nadležnim organizacijama i službama. Plan zaštite uključuje i informacije o merama i aktivnostima koje ustanova preduzima samostalno, u saradnji sa drugim nadležnim organizacijama i službama i kada druge nadležne organizacije i službe sprovode aktivnosti samostalno. Kada su u mere i aktivnosti uključene druge organizacije i službe, određuju se zadaci, odgovorna lica, dinamika i načini međusobnog izveštavanja.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je škola „VV“ Beograd, povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije,  odnosno da li je, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije preduzela neophodne mere i pružila potrebnu podršku učeniku S.A., u cilju sprečavanja nasilja i diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i izgleda.

 

  • Među stranama je nesporno da je S.A. učenik šestog razreda ove škole kao i da je dete koje je zbog zdravstevog stanja izrazitog rasta (fizički izgled). Nesporno je i da je majka učenika S.A prijavili školi – odeljenskom starešini, za vreme uskršnjeg raspusta), da dete trpi nasilje od vršnjaka, učenika iz odeljenja koje je zasnovano na nacionalnoj pripadnosti i izgledu, kao i da su roditelji vršnjačko nasilje prijavili i prosvetnoj inspekciji. Roditelji su naveli da se njihovo dete ponaša povučeno, agresivno, odbija hranu i da ne želi da ide u školu zbog poruka koje su mu slali učenici škole.

 

  • Imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju važna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na OŠ „VV“ Beograd.  Saglasno navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navodi iz pritužbe i dostavljeni dokazi pružaju dovoljno osnova za zaključak da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije. Tokom postupka, analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza, utvrđeno je da su na vajber grupi učenika, S.A. drugi učenici iz odeljenja vređali i ponižavali, kao i da je ovakvo postupanje učenika bilo zasnovano na njegovoj nacionalnoj pripadnosti i fizičkom izgledu. Sa druge strane, škola u izjašnjenju nije osporila navode pritužbe, s obzirom da se direktorka nije posebno izjašnjavala na navode iz pritužbe i dostavljene dokaze već je, povodom zahteva ovog organa na izjašnjenje, dostavila određena dokumenta (izjave direkrorke, razredne starešine, pedagoga, sekretara škole, službene beleške, zapisnik sa sastanka, prepisku učenika sa vajber grupe).

 

  • Analizom dostavljenih priloga, utvrđeno je da je škola preduzela određene aktivnosti povodom prijava majke da je A. S. izložen vršnjačkom nasilju, međutim, nije odmah po prijavi roditelja sprovela odgovarajuće interventne mere, već je delimično postupala po nalazu i izdatim merama prosvetnog inspektora koji je obavio vanredni inspekcijskom nadzor u ovoj ustanovi . Poverenik konstatuje da se iz dostavljenih priloga ne može zaključiti da je škola, povodom prijave učenika zbog nasilja koje je zasnovano na nacionalnoj osnovi i zdravstvenom stanju, postupila u skladu sa zakonim i drugim aktima koji obavezuju vaspitno obrazovnu ustanovu, kako bi na osnovu procenjenog nivoa nasilja, odnosno  procene rizika, preduzela neophodne mere.  Iz  dokaza dostavljenih uz izjašnjenje, se ne može zaključiti da je u konkretnom slučaju škola odnosno,Tim za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja, preduzeo odgovarajuće mere na  nasilje koje se već dogodilo.  S tim u Vezi, Poverenik najpre ukazuje da je u toku postupka, a na osnovu nalaza prosvetnog inspektora najpre utvrđeno da Tim za zaštitu od diskriminacije, zanemarivanja i zlostavljanja u školskoj 2021/2022. godini, nije formiran na način propisaan Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, s obzirom da u sastavu ovog tima nije bilo člana/predstavnika lokalne samouprave. Ovu nepravilnost škola ni naknadno nije otklonila, što je konstatovano i u zapisniku o kontrolnom inspekcijskom nadzoru od 23.8.2022. godine. Dalje, škola, odnosno Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja koji je zasedao , nije utvrdio vrstu i nivo nasilja, niti preporučio odgovarajuće interventne mere, s obzirom da se nasilje među učenicima odeljenja na vajber grupi već dogodilo, niti je za učenika  A. sačinjen  plan podrške u školskoj 2021/2022. godini. Ovi propusti delimično su otklonjeni naknadnim postupanjem škole, a po nalogu prosvetnog ispektora, s obzirm da je na sledećem sastanku Tima za zaštitu od diskriminacije, zanemarivanja i zlostavljanja, izvršena kategorizacija nivoa nasilja i utvrđen drugi nivo nasilja, da su predložene određene mere, među kojima i da se učenici V.R, A.M, A.S i S.A kazne opomenom odeljenskog starešine zbog međusobnog verbalnog vređanja na vajber grupi.  Na sastanku Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja,  utvrđeno da je mera opomene koja je izdata učenicima ukinuta na kraju školske godine, s obzirom da učenici nisu ponovili grešku zbog koje im je izrečena mera opomene. Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđeno činjenično stanje u ovom postupku, Poverenik ukazuje da OŠ „VV“ nije preduzela neophodne mere i aktivnosti koje je bila u obavezi da sprovede, shodno zakonu i opštim aktima.
  • S tim u vezi Poverenik ukazuje da Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, a s obzirom na procenjeni nivo nasilja propisuje, odnosno uslovljava i preduzimanje određenih interventnih mera i aktivnosti. Tako je, ovim pravilnikom, između ostalog, propisano da, na drugom nivou,po pravilu, aktivnosti preduzima odeljenjski starešina, odnosno glavni vaspitač u domu, u saradnji sa pedagogom, psihologom, timom za zaštitu i direktorom, uz obavezno učešće roditelja, u smislu pojačanog vaspitnog rada. Ukoliko pojačani vaspitni rad nije delotvoran, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i izriče meru, u skladu sa zakonom. U postupku zaštite deteta i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ustanova je dužna da: postupak vodi efikasno i ekonomično; obezbedi zaštitu i poverljivost podataka do kojih dođe pre i u toku postupka; da dete, odnosno učenika ne izlaže ponovnom i nepotrebnom davanju izjava. Pravilnikom je dalje propisan i redosled postupanja u intervenciji, gde su pod tačkom 5. navedene mere i aktivnosti koje se preduzimaju za sve nivoe nasilja i zlostavljanja.  Operativni plan zaštite (u daljem tekstu: plan zaštite) sačinjava se za konkretnu situaciju drugog i trećeg nivoa za svu decu i učenike – učesnike nasilja i zlostavljanja (one koji trpe, koji čine i koji su svedoci nasilja i zlostavljanja). Plan zaštite zavisi od: vrste i težine nasilnog ponašanja, posledica nasilja po pojedinca i kolektiv, broja učesnika i sl. Mere i aktivnosti se planiraju na osnovu sagledavanja karakteristika deteta/učenika, potreba za podrškom i uz učešće deteta/učenika i roditelja, osim kada se radi o nasilju u porodici, kada je nužno uključiti nadležni centar za socijalni rad. Plan zaštite sadrži: aktivnosti usmerene na promenu ponašanja – pojačan vaspitni rad, rad sa roditeljem, rad sa odeljenjskom zajednicom, uključivanje učeničkog parlamenta i saveta roditelja, a po potrebi i organa upravljanja; nosioce tih aktivnosti vremensku dinamiku; načine kojima će se obezbediti ponovno uključivanje svih učesnika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u širu društvenu zajednicu. Mere i aktivnosti treba da budu preduzete uz učešće deteta i učenika i da budu u skladu sa njegovim razvojnim mogućnostima. Kada tim za zaštitu proceni da postoji potreba da se, osim pojačanog vaspitnog rada ili vaspitnog rada koji u intenzitetu odgovara potrebama deteta, odnosno učenika, prilagodi i obrazovni rad, predložiće timu za pružanje dodatne podrške učenicima pripremu individualnog obrazovnog plana. Plan zaštite sačinjava tim za zaštitu zajedno sa odeljenskim starešinom, odnosno vaspitačem, psihologom, pedagogom, sekretarom direktorom i roditeljem, a po potrebi i sa drugim nadležnim organizacijama i službama. Plan zaštite sadrži i informacije o merama i aktivnostima koje ustanova preduzima samostalno, u saradnji sa drugim nadležnim organizacijama i službama i kada druge nadležne organizacije i službe sprovode aktivnosti samostalno. Kada su u mere i aktivnosti uključene druge organizacije i službe, određuju se zadaci, odgovorna lica, dinamika i načini međusobnog izveštavanja. Plan zaštite treba da sadrži i evaluaciju plana.

Poverenik ukazuje i da je Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti propisuje da se u  ustanovi  interveniše u slučajevima sumnje ili utvrđenog vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti i diskriminatornog ponašanja, da intervenciju čine mere i aktivnosti kojima se diskriminatorno ponašanje zaustavlja, osigurava bezbednost učesnika u obrazovnom i vaspitnom procesu (onih koji trpe – diskriminisana lica, svedoče ili čine – izvršioci diskriminacije), smanjuje rizik od ponavljanja, ublažavaju posledice za sve učesnike i prate se efekti preduzetih mera. Direktor, zaposleni i treća lica imaju obavezu da prepoznaju diskriminaciju, a ako je utvrđena, preduzmu mere i aktivnosti u ustanovi prema učesniku u obrazovanju propisane Zakonom i ovim aktom.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da diskriminacija predstavlja neopravdano pravljenje razlike ili stavljanje u nejednak položaj na osnovu nekog ličnog svojstva. Zbog toga postojanje uzročno-posledične veze između akta koji se smatra diskriminatornim i ličnog svojstva lica izloženog diskriminaciji je jedan od osnovnih elemenata diskriminacije. Ukoliko je nasilje usmereno ili izazvano ličnim svojstvom osobe koja je izložena nasilju, nasilje je tada ujedno i diskriminacija. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je u konkretnom slučaju nesporno da je da je nasilje kojem je A. S. bio izložen od drugih učenika odeljenja ujedno i diskriminacija, s obzirom da je vređanje bilo usmereno i zasnovano na njegovoj nacionalnoj pripadnosti i izgledu zbog njegovog zdravstveno stanje. Navodi pritužbe i dostavljeni dokazi ukazuju da A. ima poteškoća i u praćenju i savladavanju nastave, odnosno pojedinih predmeta, dok je nakon slučaja vređanja i ponižavanja na vajber grupi od drugih učenika iz odeljenja odbijao da ide u školu i ispoljavao agresivno ponašanje, izostajao sa nastave, što sve otežava njegovu socijalizaciju i uklapanje u vršnjačku grupu. Poverenik konstatuje da sve to ukazuje da je neophodno i sprovođenje edukacija na razbijanju stereotipa i predrasuda, kao i edukaciji, kako nastavnog osoblja, tako i dece o načinima zaštite i mogućnostima reagovanja na diskriminaciju. Konvencija o pravima deteta naglašava da pojam obrazovanja ide široko iznad formalnog školovanja i obuhvata širok raspon životnih iskustava i procesa učenja, koja deci omogućavaju da individualno i kolektivno razvijaju svoju ličnost, samopoštovanje, samopouzdanje i sposobnost da žive punim i zadovoljavajućim životom u društvu.
  • Imajući u vidu sve navedeno Poverenik je mišljenja da škola nije dokazala da je preduzela neophodne mere u slučaju vršnjačkog nasilja prema učeniku S.A, zasnovanog na njegovim ličnim svojstvima i učeniku koji se iz zdravstvenih razloga suočava sa poteškoćama u obrazovanju. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je direktorka škole u dopuni izjašnjenja dostavila plan zaštite za učenika S.A. kao i plan zaštite za odeljenje, međutim, nejasno je kada je ovaj plan sačinjen, s obzirom da je ovom oraganu dostavljen plan zaštite koji je zaveden 1.6. 2022. godine, dok je direktorka škole u svojoj izjavi iz maja 2021. godine navela da je već napravljen plan zaštite za odeljenje  i plan zaštite za učenika S.A. Pored toga, u utvrđenom činjenično stanju prosvetne inspektorke se navodi „da je za učenika S.A. priložen operativni plan zaštite zaveden 19.5.2022. godine, iako je direktor škole na dan vršenja inspekcijskog nadzora, usmeno izjavio da za učenika S.A. nije sačinjen plan zaštite i u svojoj pisanoj izjavi naveo da za učenik do dana nadzora nije rađena ni jedna podrška.“
  • Na kraju Poverenik ukazuje i da je prilikom kontrolnog nadzora prosvetnog isnpektora u OŠ „ VV“ konstatovano, između ostalog, da je direktor škole delimično ispunio meru naloženu zapisnikom o vanrednom inspekcijskom nadzoru, omogućio da zaseda Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja, ali u školi nisu preduzete mere u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i Pravilnikom o obavljanju društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada, čime je načinjena povreda radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 14, vezano za član 79. stav 2. tačka 4, a shodno članu 126. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Kao mera za otklanjanje nezakonitosti, naloženo je da direktor škole omogući da Školski odbor pokrene postupak radi utvrđivanja odgovornosti direktora škole, zbog osnovane sumnje na povredu radne obaveze iz odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

 

  1. MIŠLjENjE

Propuštanjem da preduzme neophodne mere i aktivnosti u postupku po prijavi na vršnjačko nasilje,zasnovano na nacinalnoj pripadnosti i izgledu učenika S.A, OŠ „VV je  povredila odredbe člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ „VV“  da:

 

  • U skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje i Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, preduzme mere i aktivnosti u skladu sa procenjenim nivoom nasilja, u cilju intervencije i eliminisanja svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja.
  • Organizuje obuku za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanj
  • Preduzme mere i aktivnosti na podsticanju tolerancije, razumevanju fenomena diskriminacije i mehanizmima zaštite od diskriminacije učenika u ustanovi, kako bi se sprečila diskriminacija i vršnjačko nasilje.
  • Ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

Potrebno je da OŠ „VV“ obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[2] („Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21, član 21

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[5] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17 , 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18-dr.zakon, 6/20 i 129/21

[6] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 79. stav 2. tačka 4.

[7] „Službeniglasnik RS“, broj 46/19 i 104/20

[8] „Službeni glasnik RS“, br.22/16

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 65/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon190-22 Utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja i nacionalne pripadnosti Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top