186-22 Pritužba AA protiv privrednog društva BB zbog diskriminacije na osnovu pola

30. Sep 2022.

br. 07-00-204/2022-02 datum: 30. 9. 2022.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A. A. iz … protiv privrednog društva B. B, zbog diskriminacije očeva na osnovu pola. U pritužbi je navedeno da se na ambalaži proizvoda privrednog društva B. B. nalazi natpis „Srbija – info centar za mame: 08000-10-20-10“. Dalje je navedeno da je na ovaj način učinjena diskriminacija muškaraca na osnovu pola jer je navedeno da je info centar za mame, a ne i za tate i da na ovaj način kompanija šalje poruku da sa očevima ne želi da razgovara. U izjašnjenju privrednog društva B. B. je navedeno da je u želji da svim zainteresovanim licima omogući informacije u vezi sa proizvodima, proizvođač uspostavio info centa za potrošače, koji je na prvobitnom pakovanju označen kao info centar za mame, kao i da je interesovanje korisnika za info centar bilo veoma nisko, zbog čega je centar ukinut 2019. godine, te je informacije o njegovom postojanju uklonjena sa ambalaže. Dalje je navedeno da je u prodaji trenutno po pravilu ambalaža bez predmetne informacije, a izuzetno se na policama mogu naći gotovi proizvodi u staroj ambalaži koja još nije potrošena. Privredno društvo je navelo i da je pozivanje centra bilo omogućeno svim zainteresovanim licima, nezavisno od toga kog su pola i da li su uopšte roditelji ili ne, kao i da proizvođač ni eksplicitno ni implicitno nije isključio roditelje drugog pola i ostala zainteresovana lica, niti ih na bilo koji način omalovažavao. U toku postupka je utvrđeno da je nesporno da je na ambalaži proizvoda dečije hrane napisano: „Srbija – info centar za mame: 08000-10-20-10“. Dalje je utvrđeno da su natpisom da je informativni centar „info centar za mame“, u nepovoljniji položaj stavljeni očevi koji su kao roditelji isključeni ili bi mogli biti isključeni u mogućnosti da koriste ovu uslugu, kao i da se nazivanjem info centra povodom hrane za odojčad i malu decu „centrom za mame“, podstiču rodni stereotipi i stereotipne uloge polova po kojim je nega odojčadi i male dece isključivo uloga majke, odnosno žene. Iako natpisom na ambalaži nije eksplicitno navedeno da je pozivanje info centra zabranjeno za one koji nisu majke deteta, u aspektu patrijarhalnih rodnih uloga i stereotipa, sporni natpis „info centar za mame“ šalje poruku koja je u skladu sa stereotipnim ulogama polova. U vezi sa navedenim, Poverenik je doneo mišljenje da je stavljanjem natpisa „Srbija info centar za mame broj: 08000-10-20-10“ na ambalažu za dečiju hranu, privredno društvo B. B. povredilo odredbe čl. 6. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Tim povodom, Poverenik je privrednom društvu B. B. dao preporuke da ukloni natpis „Srbija info centar za mame broj: 08000-10-20-10“ sa ambalaže za dečiju hranu, kao i da ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krši odredbe antidiskriminacionih propisa.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A. iz … protiv odgovornog lica kompanije B. B, zbog diskriminacije pripadnika muškog pola, naročito očeva, na osnovu pola.
    • U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:
  • da je kompanija B, na poleđini svojih proizvoda napisala „kontakt telefon broj: 0800…, Srbija info centar za mame“;
  • da se natpis nalazi na proizvodu Nutrino i da je u prilogu dostavljena fotografija proizvoda sa spornim nazivom koja je napravljena u objektu Aksa u Novom Sadu, na Novom Naselju;
  • da je na ovaj način učinjena diskriminacija muškaraca na osnovu pola jer je navedeno da je info centar za mame, a ne i za tate, kao i da na ovaj način kompanija šalje poruku da sa očevima ne želi da razgovara zbog čega se stiče utisak „da su očevi maloumni i nisu zainteresovani za kvalitet hrane svoje dece“;
  • da poruka na proizvodu dečije hrane nije samo posledica predrasude o očevima, da očevi nisu zainteresovani za decu i da očevi ne žele da učestvuju u životima svoje dece, već je i posledica feminizma i feminizacije celokupnog društva, jer se time sa namerom šalje poruka društvu da su očevi nezainteresovani za decu, brak i porodicu, što nanosi ogromnu štetu muškarcima;
  • da su svi roditelji koji su se obratili organizaciji „Pravda za tate“ čiji je osnivač, odlučili da bojkotuju proizvode ove kompanije i pozivaju svoje prijatelje i poznanike da to isto učine;
  • da je na ambalaži proizvoda trebalo da piše „Srbija – info centar za roditelje“ umesto kako je napisano „Srbija – info centar za mame“.

Uz pritužbu su dostavljene dve fotografije Nutrino proizvoda.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka od privrednog društva B. B. pribavio izjašnjenje na navode pritužbe.
  • U izjašnjenju privrednog društva B. B. je navedeno:
  • da B. proizvodi prehrambene proizvode pod brendom Nutrino, u koje spadaju proizvodi za odojčad i malu decu, u koje kategorije spadaju deca uzrasta do navršenih 12 meseci odnosno 36 meseci života. Hrana je namenjena za decu uzrasta preko četiri meseca, dakle za najraniji uzrast kada deca pored majčinog mleka (ili zamenske formule) počinju da konzumiraju i komplementarnu hranu;
  • da je u želji da svim zainteresovanim licima omogući informacije u vezi sa proizvodima, proizvođač uspostavio info centa za potrošače, koji je na prvobitnom pakovanju označen kao info centar za mame;
  • da je interesovanje korisnika za info centar bilo veoma nisko, zbog čega je centar ukinut 2019. godine, te je informacije o njegovom postojanju uklonjena sa ambalaže. U prodaji je trenutno po pravilu ambalaža bez predmetne informacije, a izuzetno se na policama mogu naći gotovi proizvodi u staroj ambalaži koja još nije potrošena (ambalaža se nabavlja u skladu sa minimalnim količinama koju određuju dobavljači, a u zavisnosti od obima prodaje konkretnog proizvoda, potrebno je određeno vreme da se potroši). U prilog navedenoj tvrdnji dostavljaju fotografiju proizvoda bez spornog navoda;
  • da je pozivanje centra bilo omogućeno svim zainteresovanim licima, nezavisno od toga kog su pola i da li su uopšte roditelji ili ne, kao i da proizvođač ni eksplicitno ni implicitno nije isključio roditelje drugog pola i ostala zainteresovana lica, niti ih na bilo koji način omalovažavao, kao i da takve zaključke iz pritužbe odbacuju kao netačne i neutemeljene. Kada je u pitanju korišćenje pomenutog servisa, odgovorno tvrde da nijedna grupa lica, po osnovu bilo kog ličnog svojstva, uključujući i pol, nije nikada, posredno ni neposredno, stavljena u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima, te da je pravo i mogućnost na pozivanje info centra bilo dostupno svim zainteresovanim licima. Servis je vodila eksterna agencija i kompanija joj se može, po potrebi obratiti kako bi dostavila izjavu u pogledu ovih navoda;
  • da proizvođač u komercijalnoj komunikaciji koristi i oglasne poruke koje uključuje muškarce, odnosno očeve. U prilogu dostavljaju fotografije sa instagram stranice, kao i logoe koji se koriste za marketinšku komunikaciju sa javnošću, a na kojima su prikazana i lica muškog pola;
  • da će uzeti u obzir pritužbu radi unapređenja svog postupanja i nastojaće da u daljoj komunikaciji sa javnošću i oglašavanju proizvoda dodatno istakne neosporno značajnu ulogu očeva u odgoju i vaspitanju dece, uključujući i njihovu ishranu.

U prilogu pritužbe su dostavljene dve fotografije Nutrino proizvoda (fruit puree), kao i tri fotografije sa Instagram stranice @….

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Na fotografiji koja je dostavljena u prilogu pritužbe vidi se da se na proizvodu brenda Nutrino nalazi tekst: „Srbija – info centar za mame: 08000-10-20-10“. Informacija o info centru za mame se nalazi na ambalaži hrane za bebe, iznad tabele o sadržaju, kalorijskim i nutritivnim vrednostima hrane u ambalaži.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja i priloga dostavljenog uz pritužbu, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Zakonom o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW)[3] propisana je obaveza države potpisnice da preduzme odgovarajuće mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.[4] Od države se zahteva da obezbedi ravnopravnost u braku i porodičnim odnosima, između ostalog i određivanje minimalnih godina starosti za stupanje u brak i proglašavanjem ništavnih ugovorenih brakova, a promovišu se jednaka prava i odgovornosti supružnika u porodičnom životu[5].
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[6]. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Dalje, odredbama člana 20. ovog zakona propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je u stavu 2. ovog člana zabranjeno javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
  • Zakonom o rodnoj ravnopravnosti[7] propisano je da su rodni stereotipi tradicijom formirane i ukorenjene ideje prema kojima su ženama i muškarcima proizvoljno dodeljene karakteristike i uloge koje određuju i ograničavaju njihove mogućnosti i položaj u društvu (član 6. tačka 24). Odredbama člana 50. stav 6. ovog zakona zabranjuje se diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, u pristupu robi i uslugama žena i muškaraca. Ova odredba primenjuje se na sva lica koja dostavljaju robu i pružaju usluge dostupne javnosti, bez obzira da li se radi o javnom ili privatnom sektoru, koje se nude izvan područja privatnog i porodičnog života i poslovanja u tom kontekstu.
  • Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine[8] propisuje viziju rodno ravnopravne Republika Srbija, u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta, ravnopravni, imaju jednaka prava i jednake mogućnosti za lični razvoj, pružaju ravnopravan doprinos održivom razvoju društva, uživaju jednake koristi od razvoja društva, ravnopravno učestvuju u odlučivanju o razvoju društva i preuzimaju jednaku odgovornost za budućnost. Strategijom je propisan Opšti cilj: Prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li privredno društvo B. B. stavljanjem natpisa „Srbija info centar za mame broj: 08000-10-20-10“ na ambalažu dečije hrane, podstiče stereotipne rodne uloge u odgoju dece i diskriminiše podnosioca pritužbe na osnovu pola.
  • Među stranama je nesporno da je na pakovanju (ambalaži) proizvoda Nutrino nalazi tekst: „Srbija – info centar za mame: 08000-10-20-10“. Naime, podnosilac pritužbe je dostavio fotografiju ambalaže navedenog proizvoda, dok je privredno društvo B. potvrdilo da koristi takvu ambalažu, s obzirom da je u pitanju stara ambalaža koja se po potrebi i zahtevu potrošača i distributera za tom vrstom proizvoda još uvek može naći u ponudi.
  • Analizom spornog natpisa „Srbija – info centar za mame: 08000-10-20-10“, može se zaključiti da tekst predstavlja informaciju koja je jasno upućena majkama. U natpisu nije navedena informacija koja ukazuje da bi korišćenje usluge info centra bilo uskraćeno nekom drugom licu. Povodom navoda iz izjašnjenja da je „pozivanje centra bilo omogućeno svim zainteresovanim licima, nezavisno od toga kog su pola i da li su uopšte roditelji ili ne, kao i da proizvođač ni eksplicitno ni implicitno nije isključio roditelje drugog pola i ostala zainteresovana lica, niti ih na bilo koji način omalovažavao“, kao i da povodom korišćenje pomenutog servisa „nijedna grupa lica, po osnovu bilo kog ličnog svojstva, uključujući i pol, nije nikada, posredno ni neposredno, stavljena u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima, te da je pravo i mogućnost na pozivanje info centra bilo dostupno svim zainteresovanim licima“, Poverenik ukazuje na odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Ovim članom je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice zbog njegovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji stavlja ili je stavljeno ili bi moglo biti stavljeno u nepovoljniji položaj. Primenom ove pravne norme na konkretnu situaciju na koju ukazuje pritužba, može se zaključiti da su natpisom da je informativni centar „info centar za mame“, u nepovoljniji položaj stavljeni očevi koji su kao roditelji isključeni ili bi mogli biti isključeni u mogućnosti da koriste ovu uslugu. Naime, ne treba očekivati od potrošača koji su očevi da se svesno dovode u situaciju da budu izloženi nejednakom tretmanu nakon što pročitaju natpis da je centar za pružanje informacija o dečjoj hrani „centar za mame“, kako bi proverili da li je proizvođač namenio info centar za sve zainteresovane potrošače ili ne. Poverenik ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše.
  • U vezi sa odredbama člana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjeno podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova, Poverenik ukazuje da se nazivanjem info centra povodom hrane za odojčad i malu decu „centrom za mame“, podstiču rodni stereotipi i stereotipne uloge polova po kojim je nega odojčadi i male dece isključivo uloga žene, odnosno majke. Rodni stereotipi su tradicionalne i ukorenjene ideje prema kojima su ženama i muškarcima proizvoljno dodeljene karakteristike (npr. da su žene brižne, osećajne, nežne, pasivne, požrtvovane, osetljivije, a muškarci agresivniji, bezosećajniji, nezavisniji, objektivniji, dominantniji i aktivniji). Na osnovu rodnih stereotipa formiraju se i rodne uloge koje nameću muškarcima i ženama određena ponašanja i određuju i ograničavaju njihove mogućnosti i položaj u društvu (npr. ženi se nameće uloga negovateljice, koja neguje nejake ukućane (decu i stare), dok se muškarcima nameće uloga glave porodice čiji je osnovni zadatak da obezbedi stabilnost i bezbednost porodice). Pod uticajem rodnih stereotipa, briga o deci i hrana za decu su sfera interesovanja žene, odnosno majke, a ne sfera interesovanja muškarca/očeva, odnosno oba roditelja. Iako natpisom na ambalaži nije eksplicitno navedeno da je pozivanje info centra zabranjeno za one koji nisu majke deteta, u aspektu patrijarhalnih rodnih uloga i stereotipa, sporni natpis „info centar za mame“ šalje poruku koja je u skladu sa stereotipnim ulogama polova.
  • Poverenik je 2021. godine sproveo istraživanje Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života[9]. Dobijeni podaci iz istraživanja pokazuju određene pozitivne trendove u poslovnoj kulturi, kao i da je potrebno omogućiti ravnopravno korišćenje fleksibilnih radnih aranžmana muškarcima i ženama, kako bi se stvorili uslovi za ravnopravno učešće u staranju o deci i uspostavili poslovni obrasci koji podražavaju očeve u staranju o deci. Potrebno je sprovoditi kontinuirane promotivne kampanje kako bi se povećao broj muškaraca koji koriste pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, kroz menjanje stereotipnih predstava u društvu o ulogama majki i očeva u staranju o deci, naročito u najranijem uzrastu, što bi doprinelo mogućnostima za ravnopravniju raspodelu obaveza. Jedan od važnijih segmenata istraživanja jeste procena količine vremena koje žene provode obavljajući kućne poslove. Nalazi pokazuju da skoro polovina žena (48%) dnevno provodi od dva do tri sata obavljajući rutinske kućne poslove. Na isto pitanje dobijen je podatak da skoro polovina muškaraca u uzorku dnevno provodi do sat vremena u kućnih poslova, a 27% sat vremena. Jedan od ključnih uzroka diskriminacije na osnovu pola jesu čvrsto ukorenjeni, tradicionalni, patrijarhalni stereotipi o rodnim ulogama u porodici i široj zajednici. Podržavanje stereotipa i predrasuda podstiče diskriminaciju i negativno se odražava na stanje u društvu u kojem je, već godinama unazad, veliki broj slučajeva prijavljenog rodno zasnovanog nasilja i femicida kao njegovog najtežeg oblika.
  • Povodom navoda iz pritužbe „da poruka na proizvodu dečije hrane nije samo posledica predrasude o očevima, da očevi nisu zainteresovani za decu i da očevi ne žele da učestvuju u životima svoje dece, već je i posledica feminizma i feminizacije celokupnog društva, jer se time sa namerom šalje poruka društvu da su očevi nezainteresovani za decu, brak i porodicu“, Poverenik ukazuje da su upravo patrijarhalni stereotipi o rodnim ulogama ti koji podrazumevaju da je briga, nega i vaspitanje dece isključivo uloga žene. Rodna ravnopravnost i ravnopravnost polova usmerena je na prevazilaženje patrijarhalnih stereotipa i stereotipnih uloga polova i zagovara jednake mogućnosti za pripadnike/ce oba pola u ostvarivanju zagarantovanih prava.
  • Podaci istraživanja „Muškarci u Srbiji: promene, otpori i izazovi“ pokazuju da se skoro 9/10 ispitivanih muškaraca slaže sa tvrdnjom da žele, ili su želeli, da provode više vremena sa svojom decom dok su bila mala. Zanimljivo je da je ova želja čak i snažnija od njihovog slaganja sa tvrdnjom da je njihova primarna uloga da zarade dovoljno novca za svoju decu. Čak preko 1/3 muškaraca bi napustilo svoj posao i brinulo o deci kada bi njihove supruge dovoljno zarađivale[10]. U istraživanju je dalje navedeno da različite aktivnosti vezane za decu roditelji najčešće obavljaju zajedno. Međutim, veoma su zastupljeni i odgovori u kojima se vidi da je žena ta koja obavlja veliki deo sama ili pretežno sama. Po rezultatima istraživanja žene najčešće pripremaju obroke za decu, menjaju pelene i kupaju decu, dok je jedina aktivnost koju očevi obavljaju ili su obavljali više od majki je bila vezana za fizičke vežbe i igru sa decom izvan kuće[11].
  • Poverenik je u Godišnji izveštaju za 2021. godinu o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti koji je podneo Narodnoj skupštini, između ostalog, dao i preporuku da je potrebno kontinuirano preduzimati aktivnosti usmerene na dekonstrukciju stereotipnih uloga polova i ostvarivanje rodne ravnopravnosti u svim oblastima, posebno u javnom prostoru, ojačati mehanizme kontrole, povećati broj informativnih kampanja, događaja i sadržaja.
  • Povodom navoda iz izjašnjenja da će privredno društvo „uzeti u obzir pritužbu radi unapređenja svog postupanja i nastojaće da u daljoj komunikaciji sa javnošću i oglašavanju proizvoda dodatno istakne neosporno značajnu ulogu očeva u odgoju i vaspitanju dece, uključujući i njihovu ishranu“, Poverenik smatra da privredni subjekti imaju važnu ulogu u dekonstrukciji stereotipnih uloga polova i ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblastima svoje delatnosti. Od posebnog su značaja aktivnosti koje privredni subjekti preduzimaju u cilju postizanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života svojih zaposlenih i radno angažovanih muškaraca i žena.
  • Imajući u vidu sve navedeno, može se zaključiti da je privredno društvo B. B. stavljanjem natpisa „Srbija info centar za mame: …“ na ambalažu za dečiju hranu, podstiče stereotipne uloge polova, čime u nepovoljniji položaj dovodi i muškarce i žene.

 

  1. MIŠLjENjE

 

Stavljanjem natpisa „Srbija info centar za mame broj: 08000-10-20-10“ na ambalaži za dečiju hranu Nutrino, privredno društvo B. B. povredilo je odredbe čl. 6. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje privrednom društvu B. B. preporuku da:

  • Ukloni natpis „Srbija info centar za mame broj: 08000-10-20-10“ sa ambalaže svojih proizvoda.
  • Ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe antidiskriminacionih propisa.

 

 

Potrebno je da privredno društvo B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko privredno društvo B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 11/81

[4] član 5. CEDAW

[5] član 16. CEDAW

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 2. stav 1. tačka 1

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 103/21

[9] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/publikacije/

[10] Muškarci u Srbiji: promene, otpori i izazovi – Rezultati istraživanja o muškarcima i rodnoj ravnopravnosti, IMAGES Srbija 2018, Autorka: Dr Marina Hughson; dostupno na http://images.edu.rs/wp-content/uploads/2018/05/IMAGES-Srbija-SRB-print-1.pdf , 65. strana

[11] ibid., 66.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon186-2022 Pritužba AA protiv privrednog društva BB zbog diskriminacije na osnovu pola Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top