br. 07-00-183/2022-02 datum: 12. 9. 2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi nevladine organizacije …, u ime i uz saglasnost A. A. i B. B, protiv SC V. koje posluje u okviru sportskog privrednog društva G, zbog diskriminacije na osnovu romske nacionalne pripadnosti. U pritužbama je, između ostalog, navedeno da su podnositeljke pritužbi polovinom 2019. godine sa još dve žene pripadnice romske nacionalne manjine, radno angažovane na obavljanju poslova održavanja higijene u SC V. kojim upravlja SPD G, a u okviru mere radne aktivacije radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći. Dalje je navedeno da je u drugoj polovini 2021. godine, nakon promene upravljačke strukture u SC V, došlo do promene odnosa prema podnositeljkama pritužbe i drugim radno angažovanim ženama pripadnicama romske nacionalne manjine: smanjena je ili je izostala komunikacija nadređenih sa radnicama, usmeno su upućivane neosnovane primedbe na njihov rad, dok se nastojalo i da se umanji njihov kontakt sa ostalim članovima kolektiva; obezbeđene su im dve posebne šolje za kafu, kao i da su ih 3. decembra 2021. godine u telefonskom razgovoru obavestili da je prestala potreba za radnim angažovanjem sve četiri Romkinje, dok nije prestala potreba za radnim angažovanjem baštovana koji nije romske nacionalnosti. U izjašnjenju SPD G. je, između ostalog, navedeno da je potreba za radnim angažovanjem žena na održavanju higijene prestala iz razloga smanjenja obima posla usled pandemije i zaključenja ugovora o održavanju higijene sa agencijom na osnovu sprovedene javne nabavke, dok je odvajanje šoljica za kafu „mera predostrožnosti“ usled pandemije. U toku postupka, Poverenik je analizirao navode iz pritužbe, izjašnjenja, i izjava svedoka. Analizom navoda iz izjašnjenja koje se tiču potrebe smanjenja broja radno angažovanih na poslovima higijene zbog smanjenja obima posla, Poverenik je konstatovao da SPD G. nije dostavio dokaze koji idu u prilog ovim tvrdnjama. SPD G. nije sproveo analizu koja bi prethodila racionalizaciji broja radno angažovanih. Čak suprotno tome, SPD G. u vreme kada, po sopstvenim navodima, dolazi do smanjenja obima posla zaključuje ugovor sa agencijom „…“ čija je delatnost održavanje higijene objekata, usled čega na tim poslovima rade i podnositeljke pritužbe i zaposlene u agenciji „….“. Takođe, konstatovano je da tokom 2020. godine, kada je pandemija korona virusa bila na vrhuncu, a posećenost objektu bila manja usled vanrednog stanja, nije došlo do smanjenja obima posla i eventualne racionalizacije angažovanih lica. Takođe, Poverenik je cenio i navode da je SPD G. bio u obavezi da sprovede javnu nabavku jer je korisnik javnih sredstava. Međutim, nejasno je iz kog razloga se javna nabavka sprovodi tek 2021. godine, iako je SPD G. upravljao objektom SC V. od 2019. godine, kada je počelo radno angažovanje podnositeljki pritužbe. Takođe, za poslove baštovana javna nabavka nikada nije organizovana, jer, prema navodima iz izjašnjenja, nije postojala u centralizovanom sistemu javnih nabavki. Imajući u vidu navedeno, može se konstatovati da do prestanka angažovanja podnositeljki pritužbe nije došlo zbog obaveze sprovođenja javne nabavke, smanjenja obima posla do kojeg je došlo usled pandemije korona virusom. SPD G, nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo zaključiti da je prestanak radnog angažovanja podnositeljki pritužbe bio opravdan i nužan, kao i da nije bio uzrokovan nacionalnom pripadnošću podnositeljki pritužbe, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Nadalje, Poverenik je analizirao i navode iz izjašnjenja da SPD G. kao i zaposleni u privrednom društvu V. nisu diskriminisali podnositeljke pritužbe na taj način što su ih izdvajali iz kolektiva, onemogućavali da koriste zajedničke prostorije kao i da piju kafu iz posebno određenih šoljica, te da je time za podnositeljke pritužbe stvoreno neprijateljsko i degradirajuće okruženje, kao i da to nije bila namera drugih kolega i koleginica. Poverenik je analizirao i navode izjašnjenja da je potreba da piju iz posebnih šoljica proistekla iz potrebe zaštite od korona virusa. Međutim, SPD G. nije dostavio dokaze iz kojih bi se nedvosmisleno moglo utvrditi da je razlog ovakvog postupanja zdravstvena zaštita, jer nije dostavio akt ili uputstvo kojim to propisuje ili druge dokaze koji bi upućivali da se navedeno odnosilo na sve zaposlene. U prilog tome govori i činjenica da tokom 2020. godine, za vreme vanrednog stanja usled korona virusa, ovakva zabrana ili odvajanje nije postojalo, nego tek nakon promene uprave, što podnositeljke pritužbe na detaljan način opisuju u pritužbi, kao i svedokinje. Takođe, o odnosu koji su imali zaposleni u privrednom društvu V. govori i činjenica da je prestanak radnog angažovanja podnositeljkama pritužbe saopšteno telefonskim putem, bez davanja dodatnog objašnjenja ili mogućnosti da se o tome izjasne. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik je doneo mišljenje da je SPD G. diskriminisao A. A. i B. B. na osnovu njihove nacionalne pripadnosti, čime je povredio odredbe čl. 6 i 12. a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je preporučio SPD G, da otkloni posledice diskriminatornog postupanja ponovnim radnim angažovanjem A. A. i B. B, uputi pisano izvinjenje A. A. i B. B. zbog diskriminatornog postupanja SPD G. zaposlenih u objektu SC V, da organizuje obuku za sve zaposlene u SPD G. na temu zabrane diskriminacije i zaštite od diskriminacije, sa posebnim osvrtom na položaj i izazove sa kojima se suočava romska populacija, kao i da ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe antidiskriminacionih propisa.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbama se obratila nevladina organizacija …, u ime i uz saglasnost A. A. i B. B, protiv SC V, koje posluje u okviru SPD G. sa sedištem u K, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
   • U pritužbama i dopunama je, između ostalog, navedeno:

• da su polovinom 2019. godine A. A. i B. B. sa još dve osobe radno angažovane na obavljanju javnih radova u SC V, koje posluje u okviru SPD G, u okviru mere radne aktivacije radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći. Po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima angažovane su ukupno četiri osobe ženskog pola, pripadnice romske nacionalne manjine na poslovima održavanja higijene, tako da su po dve osobe radile u smenama i jedno lice muškog pola, neromske nacionalnosti na poslovima održavanja zelenih površina, za šta su dobijali mesečnu naknadu od 8.000 dinara;
• da je u drugoj polovini 2021. godine, nakon promene upravljačke strukture u SC V, došlo do promene odnosa prema podnositeljkama pritužbe i drugim radno angažovanim ženama pripadnicama romske nacionalne manjine. Smanjena je ili je izostala komunikacija nadređenih sa radnicama, usmeno su upućivane neosnovane primedbe na njihov rad, dok se nastojalo i da se umanji njihov kontakt sa ostalim članovima kolektiva. U tom periodu su im obezbeđene dve posebne šolje za kafu, koje su se izgledom razlikovale u odnosu na šoljice koje su koristili drugi zaposleni, uz napomenu da je potrebno isključivo njih da koriste; da ranije ovo nije bio slučaj, jer su u periodu pre promene uprave svi zaposleni ujutru zajedno pili kafu, bez pravljenja razlike u pogledu korišćenja šoljica.
• da je nedugo zatim, radnicama romske nacionalnosti potpuno uskraćena mogućnost da kuvaju kafu, tako što je iz zajedničke prostorije sklonjena posuda sa kafom, a da one nisu bile obaveštene o razlozima takvog postupka;
• da se 3. decembra 2021. godine, nakon što je završila svoje radno angažovanje tog dana, A. A. vraćala kući sa koleginicom B. B. koju je telefonom pozvala predstavnica SC V. i obavestila da ne treba više da dolazi na posao, jer je prestala potreba za njenim radnim angažovanjem;
• da je po završetku razgovora B. B. obavestila A. A. da je predstavnica SC V. navela da je prestala potreba i za radnim angažovanjem ostalih radnica radno angažovanih na poslovima održavanja higijene i da joj je rečeno da tu informaciju prenese ostalim radnicama, a da se za dalje informacije obrate Centru za socijalni rad;
• da SC Iskra nije prekinula radno angažovanje licu neromske nacionalnosti koje je počelo sa radnim angažovanjem kada i B. B. i A. A. i ostale otpuštene radnice romske nacionalnosti;
• da su podnositeljke pritužbe i druge otpuštene romske radnice radile u novembru 2021. godine i da im za taj period radnog angažovanja nije bila isplaćena naknada sve do urgencije Centra za socijalni rad i po osnovu naknadno dostavljenog obračuna radnog angažovanja, obračunata je i isplaćena naknada za novembar;
• da se polovinom januara 2022. godine A. A. obratila lokalnom ombudsmanu …, ukazujući na diskriminatorno postupanje SC V. SPD G. je u odgovoru na navode pritužbe istakao da se odgovorno lice, raspoređeno na radnom mestu Organizator vansportskih aktivnosti sa mestom rada V, 1. novembra 2021. godine izjasnio da je zbog smanjenja obima poslova potrebno nastaviti angažovanje lica koja obavlja poslove baštovana, a da je prestala potreba za angažovanjem lica na održavanju higijene, kao i da je navedeno da je dopisom od 2. novembra 2021. godine obavestio Centar za socijalni rad „…“ o prestanku potrebe za radnim angažovanjem lica za održavanje higijene u objektu V. Dalje, najoštrije su odbačeni navodi o diskriminatornom ponašanju, dok su uz odgovor lokalnom ombudsmanu priložene izjave zaposlenih u objektu V. i Etički kodeks;
• da je okolnost da su 2019. godine radno angažovane četiri pripadnice romske nacionalne manjine i jedno lice neromske nacionalnosti, a da je 2021. godine prestala potreba za radnim angažovanjem Romkinja, ali ne i lica neromske nacionalnosti, ukazuje na nejednak tretman prilikom prestanka radnog angažovanja, s obzirom na pripadnost nacionalnoj manjini;
• da je kao razlog prestanka radnog angažovanja podnositeljke pritužbe i ostalih radnica romske nacionalnosti navedeno da je u novembru 2021. godine došlo do smanjenja obima poslova koji se odnose na održavanje higijene, dok za lice koje je angažovano na poslovima baštovanstva, nije konstatovano smanjene obima poslova u novembru. Da je iz izjašnjenja koje je SPD G, odnosno, SC V. dostavili lokalnom ombudsmanu nejasno koji su to osnovani razlozi koji su u novembru 2021. godine prouzrokovali smanjeni obim poslova koji se odnose na održavanje higijene, u uslovima aktuelne pandemije virusom Korona i potrebom pojačane primene mera zaštite, a da u isto vreme nisu objasnili kao nije došlo do smanjenja obima poslova koji se odnose na održavanje zelenih površina;
• da nije jasno na osnovu kojih kriterijuma je izvršena selekcija radnika, odnosno radnica koje će biti otpuštene. Nesumnjivo je da su svih pet radno angažovanih lica pripadnici osetljivih kategorija, budući da su svi radno angažovani kroz meru radne aktivacije korisnika socijalne pomoći. Da su otpuštene radnice, pored toga, istovremeno i pripadnice romske nacionalne manjine i žene, što ih čini višestruko osetljivim pripadnicama društva;
• da SPD G, odnosno SC V, u svom izjašnjenju lokalnom ombudsmanu, osim konstatacije smanjenog obima poslova, nije naveo nijedan objektivni razlog za donošenje odluke o nastavku, odnosno, prestanku radnog angažovanja, što ukazuje da nema racionalnog osnova i da je bez objektivnog razloga došlo do prestanka radnog angažovanja radnica romske nacionalnosti;
• da je, imajući u vidu diskriminatorno postupanje kom su radnice romske nacionalnosti bile izložena tokom radnog angažovanja, načina na koji su obaveštene da je potreba za njihovim angažovanjem prestala i činjenicu da su o tome obaveštene mesec dana nakon što je potreba eventualno prestala, kao i nedostatak informacija o kriterijumima na osnovu kojih je vršena selekcija radnika koji neće biti angažovani, može se zaključiti da odluka o okončanju radnog angažovanja predstavlja diskriminaciju, motivisanu namerom da se iz kolektiva isključe lica, pripadnici druge etničke zajednice;
• da mere aktivne politike zapošljavanja predstavljaju mehanizme radne aktivacije, ali i socijalnog uključivanja lica iz posebno osetljivih društvenih grupa. Afirmativnim merama u oblasti rada i zapošljavanja, najefikasnije se obezbeđuje društvena integracija, gde se uključivanjem pripadnika marginalizovanih i višestruko ugroženih kategorija stanovništva, šalje poruka da nisu odbačeni i da su društveno prihvaćeni. U sprovođenju ovih mera, posebna odgovornost leži na lokalnim samoupravama, odnosno, lokalnim organima i institucijama, koje raspolažu mehanizmima sprovođenja inkluzivnih politika i koje su u obavezi da se neposredno staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava;
• da je postupanje SPD G, odnosno SC V, dovelo do potpuno suprotnih efekata – nezaposlenim ženama, korisnicima socijalne pomoći uskraćena je mogućnost društvene integracije i podrške i to samo zbog pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

U prilogu pritužbe dostavljena su sledeća dokumenta: 1) fotokopija molbe A. A. od 23. septembra 2021. godine direktoru SPD G. i mail od 17. januara 2022. godine koordinatoru za romska pitanja Grada K.; 2) fotokopija obaveštenja Lokalnog ombudsmana …. broj … od 7. marta 2022. godine; 3) fotokopija dopisa SPD G. broj … od 3. marta 2022. godine i 4) saglasnost A. A. za podnošenje pritužbe 5) saglasnost B. B. za podnošenje pritužbe;

• U dopunama pritužbe od 24. maja i 16. juna 2022. godine je, između ostalog navedeno da su od osoba zaposlenih u objektu V – Ž. Ž. telefonom javila A. A. informaciju o prestanku radnog odnosa, osoba D. D. je uticao na smanjivanje komunikacije sa radnicama romske nacionalnosti, kao i da je osoba Đ. Đ. posredno dala informaciju o potrebi korišćenja tačno određenih šoljica za kafu. U prilogu dopune pritužbe dostavljene su potpisane izjave svedokinja E. E, K. K. i I. I, koje su kao i podnositeljke pritužbe bile radno angažovane na poslovima održavanja higijene i koje su preduzimanim radnjama bile izopštavane i „odstranjene iz SC V.“ kao i podnositeljka pritužbe, i adresa predloženog svedoka J. J.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje SPD G. i SC V.
• U izjašnjenju SPD G, između ostalog, navedeno je:

• da je u objektu V. bilo angažovano pet lica koja su obavljala poslove održavanja higijene i održavanje zelenih površina – baštovan;
• da je dopisom od 1. novembra 2021. godine zaposleni SPD G, raspoređen na radnom mestu Organizatora vansportskih aktivnosti, sa mestom rada V, izjasnio da je zbog smanjenja obima poslova potrebno nastaviti samo angažovanje lica koja obavlja poslove baštovana, a da je prestala potreba za angažovanjem lica za održavanje higijene;
• da je SPD G. kao korisnik javnih sredstava u obavezi da pristupi Centralizovanoj javnoj nabavci održavanja higijene, tako da su lica zaposlena u izabranoj agenciji „…“ zadužena za održavanje higijene u svim objektima SPD G;
• da je objekat V. namenjen osobama sa invaliditetom tako da je u periodu pandemije posećenost objekta bila minimalna, pa je prihvaćen predlog organizatora vansportskih aktivnosti o prestanku potrebe za angažovanjem lica za održavanje higijene, dok je lice koje je obavljalo poslove baštovana zadržano isključivo zbog poslova koje je obavljalo, ne iz drugih razloga;
• da zaposleni u objektu V. navode da odvajanje „šoljica za kafu“ predstavlja meru predostrožnosti, imajući u vidu epidemiološku situaciju u celom svetu;
• da SPD G, kao društvo koje u velikoj meri sarađuje sa udruženjima socijalno osetljivih kategorija, odbacuje navode o bilo kakvim diskriminatorskom ili uvredljivom ponašanju zaposlenih;
• da SC V. nije samostalno pravno lice, već je deo SPD G.
  • Poverenik je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja dopisom br. 07-00-00186/2022-02 od 6. jula 2022. godine zatražio da SPD G. dodatno pojasni od kada ima ugovor/saradnju sa Centrom za socijalni rad, zatim od kada su podnositeljke pritužbe radno angažovane na poslovima održavanja higijene, od kada je korisnik javnih sredstava i kao takav ima obavezu sprovođenja javnih nabavki, zatim da li je SPD G. sproveo javnu nabavku i za poslove baštovana, pored poslova održavanja higijene u prostoru, da li podnositeljke pritužbe obavljaju pun obim poslova održavanja higijene u objektu ili ne. Takođe je zatraženo da pojasne na koji način je finansirano radno angažovanje podnositeljki pritužbe, kao i da dostave dokaze koji idu u prilog njihovim tvrdnjama.
  • U dopuni izjašnjenja od 11. avgusta 2022. godine br. 01-2686 SPD G. navedeno je:
• da je Ugovor o saradnji sa Centrom za socijalni rad potpisan 10. aprila 2019. godine, a radno angažovanje B. B, na poslovima održavanja higijene počinje od maja meseca 2019. godine kada je od strane Osnivača privrednom društvu, na upravljanje i korišćenje dodeljen objekat V;
• da se SPD G. pre maja 2019. godine nije staralo o sportskim objektima niti je imalo obavezu sprovođenja javnih nabavki, nego je ta obaveza nastala dodelom objekta;
• da javna nabavka za poslove baštovana nije sprovedena, jer ista nije postojala u centralizovanim javnim nabavkama čiji je učesnik;
• da je angažovanje B. B. ukupno 100 sati mesečno, a sredstva za njeno angažovanje obezbeđuju se u budžetu grada … i realizuje se preko Centra za socijalni rad, kako je utvrđeno članom 3. Ugovora o saradnji;
• razlog prestanka angažovanja imenovane u objektu V. nije diskriminacija već isključivo potreba SPD G.

U prilogu izjašnjenja dostavljena su sledeća dokumenta: 1) ugovor o održavanju higijene zaveden kod SPD G pod brojem … od 5. jula 2021. godine, 2) elektronski dopis D. D. iz SC V. od 1. novembra 2021. godine, 3) dopis SPD G. broj … od 1. novembra 2021. godine Centru za socijalni rad „…“; 4) izjava  zaposlenih u SPD G. – D. D., Ž. Ž. i L. L. od 20. maja 2022. godine i 5) sporazum o saradnji između Grada …, Centra za socijalni rad „…“ u … i SPD G. zaveden u SPD pod brojem … od 10. aprila 2019. godine.

• Poverenik je u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, dopisom broj 07-00-183/2022-02 od 30. maja 2022. godine zatražio izjavu predloženog svedoka J. J. o odnosu nadređenih i zaposlenih u objektu V. prema podnositeljki pritužbe i drugim zaposlenim Romkinjama. Dostava navedenog dopisa pokušana je redovnom poštom 10. juna 2022. godine i vraćena neuručena sa nečitkom naznakom poštara. U telefonskom razgovoru zaposlene u Stručnoj službi Poverenika 15. juna 2022. godine, svedok J. J. se saglasio da mu se dopis pošalje elektronskim putem na elektronsku adresu …..@hotmail.com, što je i urađeno odmah nakon razgovora. Na isti način, elektronskim putem, dostava je izvršena i 28. jula 2022. godine. Do dana sastavljanja ovog akta, svedok J. J. nije dostavio izjavu Povereniku.
• Imajući u vidu predmet pritužbe i lica protiv kojih su podnete Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sroveo je jedinstveni postupak i doneo mišljenje na osnovu obe pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u mail koji je podnositeljka pritužbe A. A. uputila 17. januara 2022. godine koordinatoru za romska pitanja Grada …, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe koordinatoru prosledila molbu koju je 23. septembra 2021. godine uputila direktoru SPD G. U molbi je, između ostalog, navedeno da se obraća sa željom da se reši sporna i neprijatna situacija u SC V. u kojem je radno angažovana od avgusta 2019. godine na poslovima održavanja; da je usled čestog smenjivanja uprave Centra dolazilo do niza konflikata u kojima je bila više puta omalovažavana i diskriminisana; da u SC V. radi i radnica koja je angažovana preko agencije za održavanje i sa kojom često dolazi do problema koji se tiču podele posla i definisanja odgovornosti oko održavanja prostora koji im je poveren; da navedena osoba često zloupotrebljava svoju poziciju pozivajući se na upravu, preti i stavlja podnositeljke pritužbe i druge radno angažovane Romkinje u podređenu poziciju, kao i da zbog čestih promena uprave podnositeljka pritužbe i njene koleginice nisu u prilici da saznaju ko im je nadređena osoba od koje dobijaju instrukcije i kojoj su odgovorne za svoj rad. Dalje u molbi, podnositeljka pritužbe ukazuje da je korisnica socijalne pomoći i romske nacionalnosti i da smatra da zaslužuje korektan i ravnopravan odnos kao i drugi zaposleni, i jednaka prava na rad i dostojanstvo da pošteno i odgovorno zaradi naknadu za rad.
• U zajedničkoj izjavi svdokinja E. E. i K. K. od 18. maja 2022. godine, navedeno je da, u svojstvu svedokinja izjavljuju da su zajedno sa A. A. bile radno angažovane u SC V. na poslovima održavanja higijene, putem javnih radova posredstvom Centra za socijalni rad … u periodu od polovine 2019. godine do 3. decembra 2021. godine. Dalje je navedeno da je od promene uprave SC V. u drugoj polovini 2021. godine, došlo i do promene odnosa prema romskim radnicama; da se predstavnici nove uprave, nakon stupanja na dužnost, nisu predstavili zbog čega na početku njihovog rada nisu znale ko su oni; da su članovi nove uprave izbegavali komunikaciju sa njima (radnicama romske nacionalnosti), nisu im se obraćali u prolazu hodnikom, niti u zajedničkim prostorijama; da su izbegavali da piju kafu sa njima na način da niko nije želeo da sedi sa njima ili su napuštali zajedničku prostoriju onog trenutka kada su radnice ulazile. Dalje je navedeno da im je zbog takvog odnosa bilo neprijatno zbog čega su ubrzo prestale da piju kafu, već su nakon obavljene radne obaveze odlazile iz SC V. U izjavi je navedeno i da im je poznato da je A. A. rečeno da je potrebno da koristi tačno određenu šolju za kafu, sa objašnjenjem da je potrebno da svako ima svoju šolju iako to za vreme stare uprave nije bilo tako; da imaju saznanje da je uklonjena posuda za kafu, ali da tada već nisu pile kafu u SC V. Navedeno je i da su od podnositeljke pritužbe saznale da je došlo do konflikta između nje i radnice Đ. Đ. koja je radno angažovana na poslovima održavanja higijene, i da se upravnik SC V. „otvoreno stavio na stranu radnice neromske nacionalnosti, iako nije bila u pravu“; da su za otkaz saznale tako što ih je telefonom pozvala B. B. i obavestila da su joj u telefonskom razgovoru iz SC V. obavestili da više nema potrebe da dolaze na posao. Dalje je navedeno da im nije početkom novembra 2021. godine saopštena odluka o prestanku radnog angažovanja već 3. decembra, a da su tek nakon intervencije koordinatora za romska pitanja i potom Centra za socijalni rad … evidentirano radno angažovanje tokom novembra i isplaćena naknada.
• U izjavi svedokinje I. I. od 18. maja 2022. godine, između ostalog je navedeno da u svojstvu svedokinje izjavljuje da je zajedno sa A. A. bila radno angažovana u SC V. na poslovima održavanja higijene putem javnih radova posredstvom Centra za socijalni rad … u periodu od polovine 2019. godine do početka decembra 2021. godine. Dalje izjavljuje da je bila svedokinja nekoliko događaja za koje smatra da su bili motivisani diskriminatornim postupanjem. Kao prvo, način na koji im je saopšten prestanak radnog angažovanja 3. decembra 2021. godine – nakon radnih obaveza za taj dan, dok se zajedno sa A. A. vraćala kući, telefonom ju je pozvala Ž. Ž, predstavnica SC V. i saopštila da nema više potrebe da dolazi na posao, jer je prestala potreba za radnim angažovanjem i da je prestala potreba za radnim angažovanjem ostalih radnica angažovanih na poslovima održavanja higijene i da te informacije prenese ostalim radnicama, a da se za dalje informacije obrati Centru za socijalni rad. Svedokinja dalje posebno ukazuje da je od dolaska nove uprave izostajala komunikacija sa njima, tako da im se predstavnici uprave nisu obraćali dok su radile u SC V, čak ni u okvirima osnovne komunikacije. Navodi i da su njoj i A. A. date posebne šoljice za kafu, kako bi se znalo koja je čija šolja, što nije bio slučaj do dolaska nove uprave, a ubrzo nakon toga im je bilo uskraćeno i da pripremaju kafu jer je posuda sa kafom sklonjena iz zajedničke prostorije.
• U zajedničkoj izjavi koju su 31. marta 2022. godine A. A, K. K, B. B. i I. I. dale Lokalnom ombudsmanu … na odgovor direktora SPD G. … od 3. marta 2022. godine, navedeno je da smatraju da odgovor nije odgovarajući i sveobuhvatan na ono što su u pritužbi Lokalnom ombudsmanu navele vezano za indicije postojanja diskriminacije. Dalje je navedeno da dopis o prestanku radnog odnosa od 1. novembra 2021. godine njima nije bio upućen, niti im je dato saopštenje, jedina informacija koja im je prosleđena je nakon telefonskog razgovora sa B .B 3. decembra 2021. godine; da im kodeks o radu zaposlenih nikada nije dat na uvid, niti je ostvarivana komunikacija sa njima što ih je upućivalo na zaključak da nisu poželjne u kolektivu, kao i da zbog potpuno drugačijeg pristupa prethodne uprave SC V. i aktuelne uprave, smatraju da postoje indicije za diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti.
• U zajedničkoj izjavi zaposlenih u SPD G, raspoređenih na poslovima u objektu V. D. D, Ž. Ž. i L. L, date, kako je navedeno na usmen zahtev pravnice, navedeno je da izjavu daju povodom pritužbi koleginica koje su obavljale poslove higijenizacije objekata kroz program dobrovoljnog radnog angažovanja i kategorički odbijaju optužbe da je u pitanju diskriminacija. U izjavi je dalje navedeno: „Nikada niko od zaposlenih nije rekao ni jednu ružnu reč koleginicama niti je na bilo koji način svojim odnosom prema njima mogao izazvati ni osećaj sumnje u dobre namere, a posebno ne osećaj netrpeljivosti na nacionalnoj ili rasnoj osnovi. Važno je podsetiti da se sve njihove primedbe odnose na pojave i događaje u vreme pandemije pa s toga izražavamo istinsko žaljenje ako su neke mere predostrožnosti na koje smo u krajnjem slučaju bili i obavezni ličile na netrpeljivost. Ovo se pre svega odnosi na navedene šoljice za kafu. Šoljice su dostupne i našim gostima zbog čega iz razumljivih razloga niko u vreme pandemije nije imao osećaj sigurnosti zbog čega je svako imao sopstvenu šoljicu i sam je vodio računa o njenoj čistoći. Na usmeni zahtev izvršenog direktora … da se izjasnimo o neophodnom broju izvršilaca na higijenizaciju u cilju racionalizacije, odgovoreno je da je prestala potreba za njihovim angažovanjem jer u tom periodu u objektu bilo znatno manje gostiju a sve četiri navedene koleginice su preležale koronu tako da je pre svega ideja bila i da se poštede do perioda redovnog stanja.“
• Uvidom u Ugovor o održavanju higijene koji je zaključen između SPD G, s jedne strane, i Grupe ponuđača „…“ doo iz B. sa druge strane, utvrđeno je da je ugovor zaključen 5. jula 2021. godine.
• Uvidom u elektronski dopis od 1. novembra 2021. godine koji je dostavljen uz izjašnjenje, utvrđeno je da je D. D. sa elektronske adrese … na elektronske adrese … i …com, poslao obaveštenje sledeće sadržine: „Obaveštavam Vas da su prestale potrebe za dobrovoljnim radnim angažovanjem lica CENTRA ZA SOCIJALNI RAD … za higijenu u objektu V. Za licem koje je angažovano kao baštovan i dalje postoji potreba za radnim angažovanjem.“
• U dopisu SPD G. doo broj … od 1. novembra 2021. godine koji je potpisao …, direktor, koji je upućen Centru za socijalni rad navedeno je sledeće: „Prema članu br. 8 Sporazuma o saradnji koji se primenjuje od 1. aprila 2019. godine, kojim je definisan postupak realizacije prava na jednokratnu novčanu pomoć – dobrovoljno radno angažovanje radno sposobnih lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, obaveštavamo Vas od 1. novembra 2021. godine prestaje potreba za dobrovoljnim radnim angažovanjem lica za higijenu u objektu V. Dalje angažovanje je potrebno za lice koje je raspoređeno na poslovima održavanja zelenih površina – baštovan.“
• Uvidom u Sporazum o saradnji, koji je zaveden kod SPD G. pod brojem … od 10. aprila 2019. godine, utvrđeno je da su Grad …, Centar za socijalni rad … i Sportsko privredno društvo G. u aprilu 2019. godine potpisali sporazum kojim definišu postupak realizacije prava na jednokratnu novčanu pomoć – dobrovoljno radno angažovanje radno sposobnih lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, a u skladu sa Odlukom o socijalnoj zaštiti grada …. Odredbama člana 2. Sporazuma propisano je da su partneri saglasni da se u cilju poboljšanja standarda, smanjenja siromaštva, uključivanja u društvene tokove i radne aktivnosti lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, omogući dobrovoljno radno angažovanje u lokalnoj zajednici na poslovima održavanja prostora, podrške u obavljanju svakodnevnih poslova i sl. Sledećim članom Sporazuma je propisano da se sredstva za isplatu jednokratne novčane pomoći po osnovu dobrovoljnog radnog angažovanja obezbeđuju u budžetu Grada i realizuju preko Centra.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije^[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[4]. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj (član 6.). Članom 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije definisana je zabrana uznemiravanja, ponižavajućeg postupanja, polnog i rodnog uznemiravanja kao jednog od oblika diskriminacije, tako što je propisano da je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbom člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
• Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[5], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.
• Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina^[6] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.
• Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine[7], propisano je da se utvrđene mere iz ove Strategije prevashodno odnose na suzbijanje ukorenjene nejednakosti sa kojom se suočavaju Romi i Romkinje u društvu i pored određenog napretka koji je do sada postignut prethodnim Strategijama. Takođe, kao opšti cilj Strategije, definisano je unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva. Kao jedan od posebnih ciljeva Strategije u ključnim oblastima koji doprinose ostvarivanju opšteg cilja naveden je i cilj smanjenja nivoa diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma prema romskoj nacionalnoj manjini, dok je kao mera za ostvarenje ovog cilja definisana kroz unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i njegovu punu primenu u prevenciji i zaštiti od ciganizma kao posebnog oblika rasizma.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika je da ispita da li je A. i B. B. radno angažovanje prestalo jer su pripadnice romske nacionalne manjine, kao i da li je postupanjem zaposlenih u SC V. stvoreno ponižavajuće i uznemiravajuće okruženje.
• Pre upuštanja u odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je nevladina organizacija uz saglasnost A. A. i B. B. podneo dve pritužbe protiv istog pravnog lica. S obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o istom pravnom osnovu kao i činjeničnom stanju, postupci po podnetim pritužbama su spojeni.
• Poverenik nadalje konstatuje da je među stranama nesporno da su A. i B. B. bile radno angažovane u SC V. koje posluje u okviru SPD G. na osnovu sporazuma o dobrovoljnom radnom angažovanju radno sposobnih lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe. Takođe, među stranama je nesporno da je bilo radno angažovano ukupno četiri žene romske nacionalnosti na poslovima održavanja higijene (A. A. i B. B, E. E. i K. K.) i jedna osoba neromske nacionalnosti na poslovima održavanja zelenila – baštovan. Dalje je nesporno da je radno angažovanje A. A. i B. B, E. E. i K. K. prestalo, tako što je jedna od njih u telefonskom razgovoru 3. decembra 2021. godine obaveštena da je prestala potreba za njihovim radnim angažovanjem.
• Da bi se dao odgovor na pitanje da li je SC V. koje posluje u okviru SPD G. diskriminisao A. A. i B. B, važna je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljke pritužbe treba da učine verovatnim da su izložene aktu diskriminacije, a ukoliko to učine, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na SPD G, odnosno SC Naime, iz navoda pritužbi, kao i iz izjava koju se dale K. K. i E. E. proizlazi da  im je informacija o prestanku radnog angažovanja u SC V. prestalo, saopšteno telefonskim putem, 3. decembra 2021. godine, pri čemu je B. B. pozvala Ž. Ž, predstavnica SC V. i obavestila je o prestanku radnog angažovanja svih radnica koje su angažovane na poslovima održavanja higijene i da je potrebno da ih o tome obavesti. Imajući u vidu da su sva radno angažovana lica romske nacionalnosti, kojima je istovremeno prestalo angažovanje u SC V, dok radno angažovanje lica neromske nacionalnosti na poslovima baštovana nije prestalo, što je kao nesporno utvrđeno, Poverenik konstatuje da su na ovaj način podnositeljke pritužbe učinile verovatnim akt diskriminacije, odnosno da je do prestanaka radnog angažovanja došlo jer su Romkinje.
• U pogledu navoda iz pritužbe da su podnositeljke pritužbe isključivane iz komunikacije, izbegavane i da im je onemogućeno da koriste šoljice za kafu koje žele, već su im određene posebne šoljice, Poverenik konstatuje da su ove navode potvrdile u svojim izjavama svedokinje E. E. i K. K, pri čemu na vrlo detaljan način opisuju ponašanje lica zaposlenih u novoj upravi SC V. Naime, zaposleni u SC su izbegavali komunikaciju sa njima (radnicama romske nacionalnosti), nisu im se obraćali u prolazu hodnikom, niti u zajedničkim prostorijama; izbegavali su da piju kafu sa njima, nisu želeli da sede sa njima ili su napuštali zajedničku prostoriju onog trenutka kada su radnice ulazile, zbog čega im je bilo neprijatno i prestale su da odlaze u zajedničke prostorije.
• Prilikom razmatranja da li su podnositeljke pritužbe učinile verovatnim akt diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uzeo je u obzir i statističke podatke i rezultate istraživanja o položaju Roma i Romkinja u našem društvu, odnosno o socijalnoj distanci prema njima. U istraživanju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“ svaki treći ispitanik (35%) smatra da odnos prema Romima nije isti kao prema drugim građanima, te da trećina anketiranih ima jasan stav o diskriminaciji Roma. U istraživanju Poverenika „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ navedeno je da građani i građanke na prvom mestu percipiraju Rome kao najugroženiju grupu (50% ispitanika/ica), kao i da je prema ovoj kategoriji stanovništva izražena socijalna distanca. Takođe, rezultati Istraživanja socijalnih odnosa između etničkih zajednica u Srbiji Instituta za društvene nauke pokazuju da najviši stepen socijalne distance pripadnici srpske nacionalnosti iskazuju prema pripadnicima romske nacionalne manjine (čak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a svega 28,5% ispitanika bi ih prihvatilo za supružnika). I praksa Poverenika pokazuje da su pripadnici romske nacionalne manjine najčešće izloženi diskriminaciji i stigmatizaciji u društvu. Naime, prema podacima koji su sadržani u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu, najveći broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti podnet je zbog diskriminacije pripadnika/ca romske nacionalne manjine (77,1%). O položaju Roma i Romkinja u Srbiji govori i činjenica da je Republika Srbija donela Strategiju za socijalno uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022-2030. godine u kojoj je navedeno da se većina Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji.
• S obzirom na navode pritužbe i izjave svedokinja, kao i statističkih podataka o socijalnoj distanci prema Romima i Romkinjama, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi SPD G, odnosno SC V. koje posluje u okviru ovog sportsko privrednog društva. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je SPD G. ponudilo pružaju dovoljno osnova za zaključak da postupanje sportskog privrednog društva i zaposlenih u SC V. nije uzrokovano nekim ličnim svojstvom A. A. i B. B.
• Poverenik je pre svega analizirao navode iz izjašnjenja da je nadležni zaposleni iz SC V. dopisom od 1. novembra 2021. godine obavestio SPD G. da je, zbog smanjenja obima poslova, prestala potreba za radnim angažovanjem lica za održavanje higijene, dok i dalje postoji potreba za angažovanjem lica koje obavlja poslove baštovana. Dalje je navedeno da je SPD G, kao korisnik javnih sredstava, od maja meseca 2019. godine, kada je objektom V. počeo da upravlja SPD G. u obavezi da pristupa centralizovanoj javnoj nabavci, kao i da je zaključio ugovor o pružanju higijenskih usluga na osnovu sprovedene javne nabavke, Poverenik je cenio i da je posećenost objekta V. u periodu pandemije bila minimalna, što je dovelo do smanjenja obima posla. Cenjeni su i navodi iz dopune izjašnjenja da javna nabavka nije sprovedena za poslove baštovana, jer takva javna nabavka nije postojala u centralizovanim javnim nabavkama.
• U prilogu izjašnjenja, a povodom navoda, da je došlo do smanjenja obima posla održavanja higijene, SPD G. dostavio je kopiju elektronskog dopisa D. D, zaposlenog iz SC V, od 1. novembra 2021. godine sa obaveštenjem da je prestala potreba za radnim angažovanjem radnica na održavanju higijene i Ugovor o održavanju higijene od 5. jula 2021. godine. Međutim, imajući u vidu da maja meseca 2019. godine počinje radno angažovanje podnositeljki pritužbe, kao i da od tada SPD G. upravlja i rukovodi objektom V, kontradiktorni su navodi da je uzrok za prestanak radnog angažovanja podnositeljki pritužbe smanjenje obima posla, jer se ugovor sa agencijom „…“ zaključuje 5. jula 2021. Dakle, u trenutku kada prema navodima iz izjašnjenja postoji smanjenje obima posla u pogledu održavanja higijene, zaključuje se ugovor sa agencijom čija je delatnost upravo održavanja higijene objekata, čime dolazi do toga da su od jula do novembra 2021. godine na održavanju higijene u objektu V. radile i radnice angažovane na osnovu Sporazuma o angažovanju radno sposobnih korisnika novčane pomoći i radnice iz agencije „…“, a što je nesporno utvrđeno. Nadalje, ne stoje razlozi koji su navedeni u izjašnjenju da je do smanjenja obima posla u 2021. godini došlo usled kovida, jer u toku 2020. godine kao i u toku perioda vanrednog stanja, kada je posećenost objektu sigurno bila manja, nije konstatovano smanjenje obima posla, što bi imalo za posledicu prestanak radnog angažovanja. Pored toga, nejasno je, iz kog razloga javna nabavka za obavljanje poslova održavanja higijene, ali i održavanja zelenih površina (baštovan) nije sprovedena već 2019. godine kada je prema navodima iz izjašnjenja takva obaveza nastala za SPD G, jer je objekat V. prešao pod rukovođenje ovog privrednog društva, koji je korisnik javnih sredstava. Iako to nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu ovakvih navoda može se konstatovati da je neorganizovanjem javne nabavke u periodu od 2019.-2021. godine SPD G. postupao suprotno odredbama zakona koji reguliše oblast javnih nabavki. Poverenik stoga ukazuje da poštovanje zakonskih obaveza ni u kom slučaju ne može biti opravdanje za vršenje diskriminacije.
• Imajući u vidu sve navedeno, može se zaključiti da SPD G. nije dostavio ni jedan dokaz, podatak ili analizu, iz koga bi se moglo zaključiti da je došlo do takvog smanjenja obima posla da je bilo potrebno prekinuti radno angažovanje podnositeljke pritužbe, ali i ostalih radnica, ili dokaza iz kojih bi se moglo zaključiti da je bilo opravdano i nužno u datom trenutku prekinuti radno angažovanje podnositeljkama pritužbe. Takođe, sportsko privredno društvo nije dostavilo dokaze koji bi objasnili činjenicu da je ugovor o održavanju higijene sa agencijom zaključen u julu 2021. godine, a da je radno angažovanje A. A, B. B. i ostalih radno angažovanih Romkinja otkazano tek u novembru 2021. godine. Nisu dostavljeni ni dokazi koji bi potvrdili navode da nije došlo do smanjenja obima posla održavanja zelenila, niti da javna nabavka za poslove baštovana nije sprovedena, jer ista nije bila na listi centralizovanih javnih nabavki.
• Iz svega navedenog može se konstatovati, da SPD G. nije dokazao da do prestanka radnog angažovanja nije došlo usled činjenice da se radi o Romkinjama, jer u situaciji kada na poslovima održavanja rade i podnositeljke pritužbe, i zaposlene iz agencije „…“, SPD G. odlučuje da prekine saradnju samo sa podnositeljkama pritužbe, ali i drugim ženama koje su angažovane na osnovu Sporazuma o angažovanju radno sposobnih korisnika novčane pomoći, koje su pripadnice romske nacionalne manjine, dok je na poslovima baštovana nastavljeno angažovanje lica koje nije romske nacionalnosti.
• Poverenik ukazuje i da je u zajedničkoj izjavi zaposlenih u SPD G, raspoređenih na poslovima u objektu V, između ostalog, navedeno i: „Na usmeni zahtev (…) da se izjasnimo o neophodnom broju izvršilaca na higijenizaciju u cilju racionalizacije, odgovoreno je da je prestala potreba za njihovim angažovanjem jer u tom periodu u objektu je bilo znatno manje gostiju a sve četiri navedene koleginice su preležale koronu tako da je pre svega ideja bila i da se poštede do perioda redovnog stanja.“. Analizom ovih navoda zaposlenih, nejasno je da li je razlog otkazivanja radnog angažovanja što je u „tom periodu“ bilo manje gostiju ili je „pre svega“ razlog zdravstveno stanje angažovanih radnica. Analizom citiranih navoda može se zaključiti da SPD G. nije sproveo analizu koja bi prethodila racionalizaciji poslovanja, niti ima objektivne i opravdane kriterijume za otkazivanje radnog angažovanja A. A, B. B. i ostalih angažovanih žena. Takođe, ukoliko je razlog njihovog daljeg neangažovanja bila činjenica da su preležale Kovid 19, zbog čega ih je bilo potrebno „poštedeti“, Poverenik ukazuje da u konkretnom slučaju nisu dostavljeni dokazi koji bi ukazali na to da je ovakvo postupanje opravdano, odnosno da je zdravstveno stanje podnositeljki pritužbe odlučujuće za obavljanje poslova održavanja higijene ili da se radi o poslovima sa povećanim rizikom. S obzirom na navedeno, ni ovi razlozi se ne mogu prihvatiti kao opravdani za prestanak radnog angažovanja podnositeljki pritužbe.
• Poverenik ukazuje da je Sporazumom o saradnji između Grada …, Centra za socijalni rad … i SPD G. od aprila 2019. godine propisano da se u cilju poboljšanja standarda, smanjenja siromaštva, uključivanja u društvene tokove i radne aktivnosti lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, omogući dobrovoljno radno angažovanje u lokalnoj zajednici na poslovima održavanja prostora, podrške u obavljanju svakodnevnih poslova i sl. Iz navedenog je nesporno da angažovane radnice nisu isključivo morale biti raspoređene na poslovima održavanja higijene, kao i da je prvenstveni cilj njihovog angažovanja poboljšanje standarda, smanjenje siromaštva, uključivanje u društvene tokove. Iako sportsko privredno društvo mora voditi računa i o ekonomičnosti poslovanja i racionalnoj potrošnji budžetskih sredstava, s obzirom na propisani cilj Sporazuma i činjenice da su sredstva za naknadu angažovanih lica obezbeđena iz budžeta Grada, a ne sportsko privrednog društva, težnja da se ostvari propisani cilj je opravdan i legitiman razlog za nastavak radnog angažovanja nezaposlenih žena romske nacionalnosti i na drugim poslovima podrške u obavljanju svakodnevnih poslova, za kojima postoji potreba u navedenim objektima. Nadalje, imajući u vidu da je SPD G. privredno društvo koje upravlja sa više različitih objekata (Zatvoreni i Otvoreni bazen, Hala „Jezero“, Hala „Goca Bogojević“, Šumaričko jezero i dr.)[8], kao i da je SPD G. jedan od ugovornih strana Sporazuma o saradnji, te da je jedan od ciljeva dobrovoljno radno angažovanje u lokalnoj zajednici na poslovima održavanja prostora, podrške u obavljanju svakodnevnih poslova i sl. može se zaključiti da je SPD G. moglo da podnositeljke pritužbe radno angažuje i u okviru drugih objekata kojima upravlja, umesto da im prekine radno angažovanje, kako bi se ostvario navedeni cilj zaključenog sporazuma.
• Poverenik je nadalje cenio i navode iz izjašnjenja da odvajanje šoljica za kafu za radno angažovane Romkinje „predstavlja meru predostrožnosti, imajući u vidu epidemiološku situaciju u celom svetu“, odnosno, navode iz zajedničke izjave zaposlenih da „Nikada niko od zaposlenih nije rekao ni jednu ružnu reč koleginicama niti je na bilo koji način svojim odnosom prema njima mogao izazvati ni osećaj sumnje u dobre namere, a posebno ne osećaj netrpeljivosti na nacionalnoj ili rasnoj osnovi. (…) Šoljice su dostupne i našim gostima zbog čega iz razumljivih razloga niko u vreme pandemije nije imao osećaj sigurnosti zbog čega je svako imao sopstvenu šoljicu i sam je vodio računa o njenoj čistoći.“ Ni povodom ovih navoda SPD G. nije dostavilo dokaze kojim ih potkrepljuje, kao npr. opšti akt o merama zaštite i obaveštenje za sve zaposlene i radno angažovane kako bi svi bili upoznati sa navedenim merama i kako bi ih svi primenjivali. Podnositeljke pritužbi i svedokinje navode da je uvođenju ove „mere predostrožnosti“ da radno angažovane Romkinje moraju da koriste tačno određene šoljice za kafu, nije pravilo koje je postojalo pre promene uprave u objektu V, iako pandemija virusa Covid 19 traje od početka 2020. godine. Činjenica da ni podnositeljkama pritužbe, ali ni ostalim radno angažovanim Romkinjama ovakvo pravilo nije poznato od ranije, može se zaključiti da se ne radi o ustaljenoj praksi koja je važila od početka pandemije. Takođe, one navode da je ovim „merama predostrožnosti“ prethodio nedostatak komunikacije sa predstavnicima nove uprave, izbegavanje i izopštavanje angažovanih radnica iz kolektiva, što je dovelo do toga da su se one osećale „da nisu poželjne u kolektivu“, poniženo i degradirano. Povodom navoda iz zajedničke izjave zaposlenih u objektu V. da „Nikada niko od zaposlenih nije rekao ni jednu ružnu reč koleginicama niti je na bilo koji način svojim odnosom prema njima mogao izazvati ni osećaj sumnje u dobre namere, a posebno ne osećaj netrpeljivosti na nacionalnoj ili rasnoj osnovi.“, Poverenik ukazuje da je osećaj poniženosti i uvređenosti subjektivan osećaj, kao i da namera nije relevantna za postojanje akta diskriminacije. U slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. Izbegavanje komunikacije, odvajanje posuđa, kao i napuštanje prostorije kada osoba uđe u prostoriju, šalju poruku da je osoba nepoželjna i ponižavajuće su za svakog. Iz tog razloga, uvođenje „mera predostrožnosti“ a da se zaposleni i radno angažovani ne obaveste o tome na propisan način, u konkretnom slučaju za pripadnika romske populacije, može stvoriti ponižavajuće, degradirajuće i uvredljivo okruženje, a imajući u vidu statističke podatke o socijalnoj distanci koja je u društvu naročito izražena prema ovoj nacionalnoj manjini.
• Navode pritužbe da je nacionalna pripadnost A. A. i B. B. i ostalih angažovanih žena romske nacionalnosti u uzročno-posledičnoj vezi sa odlukom SPD G. da otkaže njihovo radno angažovanje i sa postupanjem zaposlenih u objektu V, potkrepljuje i jasna slika o odnosu ovog sportsko privrednog društva prema ovim angažovanim ženama koja se vidi u činjenici da su o prestanku potrebe za radnim angažovanjem obaveštene telefonskim putem, mesec dana nakon donošenja odluke uprave SPD G, i to na taj način što je samo jedna od njih bila obaveštena sa instrukcijom da to obaveštenje prenese ostalim radno angažovanim ženama. Ovakvo, neprofesionalno postupanje poslodavca ukazuje na degradirajući i ponižavajući odnos prema radno angažovanim osobama koje su u višestrukom riziku od diskriminacije – pre svega kao Romkinje, a zatim i kao žene i korisnice socijalne pomoći.
• Težak socio-ekonomski položaj pripadnika romske zajednice je uzrokovan diskriminacijom, stereotipima i predrasudama kojima su Romi izloženi, ali ujedno predstavlja i uzrok veće izloženosti romske populacije diskriminaciji u svim sferama društvenog života. Iz tih razloga, uvredljivo i ponižavajuće ponašanje kolega i koleginica prema pripadnicima romske nacionalnosti je posebno opasno naročito kada se ima u vidu socijalna isključenost Roma, odnosno socijalna distanca građana i građanki prema pripadnicima romske populacije, kao i da su Romi često izloženi napadima pojedinaca i organizacija koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema Romima.
• S obzirom na sve navedeno, a primenom pravila o teretu dokazivanja propisanom u članu 45. Zakona o zabrani diskriminacije i uzevši u obzir statističke podatke o velikoj socijalnoj distanci građana i građanki prema Romima i Romkinjama, kao i njihov položaj u društvu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zaključuje da SPD G. nije dostavilo dokaze kojim je osporilo navode pritužbe, odnosno, da nije dostavilo dokaze da prestanak radnog angažovanja A. A. i B. B. i postupanje SPD G, odnosno, zaposlenih u objektu V. nije u vezi sa nacionalnom pripadnošću A. A. i B. B. Zbog toga, Poverenik konstatuje da je SPD G. diskriminisao A. A. i B. B. na osnovu njihove nacionalne pripadnosti, tako što je otkazao radno angažovanje i što je ponašanjem zaposlenih u objektu V. stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

4. MIŠLjENjE

Prestankom radnog angažovanja A. A. i B. B, kao i postupanjem zaposlenih u SC V. u … koje posluje u okviru SPD G. prema njima, SPD G. sa sedištem u …, povredilo je odredbe čl. 6 i 12. a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stava 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje SPD G. sa sedištem u … da:

• Otkloni posledice diskriminatornog postupanja ponovnim radnim angažovanjem A. A. i B. B.
• Uputi pisano izvinjenje A. A. i B. B. zbog diskriminatornog postupanja SPD G. i zaposlenih u objektu SC V.
• Organizuje obuku za sve zaposlene u SPD G. na temu zabrane diskriminacije i zaštite od diskriminacije, sa posebnim osvrtom na položaj i izazove sa kojima se suočava romska populacija.
• Ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe antidiskriminacionih propisa.

Potrebno je da SPD G. sa sedištem u … obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko SPD G. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21, član 21.

[4] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2. stav 2.

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ”, broj 31/67)

[6] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službeni list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US, i 47/18.

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 23/22

[8] https://www…

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

166-168-2022 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu nacionalnalne pripadnosti u oblasti rada