br. 021-01-661/2024-02 datum: 18.3.2024.

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

Zoran Knežević, predsednik

11000 BEOGRAD

Kneza Mihaila 35

Poštovani gospodine Kneževiću,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa propisanom nadležnošću[1], prati sprovođenje zakona i drugih propisa i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti. S tim u vezi, 2022. godine smo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) uputili preporuku mera, br. 021-01-735/2021-02[2], a u vezi unapređenja zastupljenosti žena u redovima institucije koja ima veliki značaja u našem društvu. Neposredan povod za preporuku bili su redovni izbori za članove i članice SANU, koji su održani novembra 2021. godine, a na kojima nije izabrana nijedna žena (osim jedne inostrane članice).

Poverenik je bez ulaženja u kriterijume za odabir članova/članica SANU, kao i garantovanu autonomiju institucije preporučio da prilikom održavanja narednih izbora za članstvo, SANU preduzme odgovarajuće mere u cilju ostvarivanja načela rodne ravnopravnosti, kao i da uloži dodatne napore u promociju ženskog naučnog i umetničkog doprinosa. Imajući u vidu navedeno, koristimo priliku da Vam uputimo podršku s obzirom na Vaš stav po ovom pitanju, a koji ste izneli u javnosti, rekavši da se ova neravnopravnost treba apsolutno, ako je moguće, ispraviti na sledećim izborima.

Kao što Vam je poznato, uprkos važećim relevantnim međunarodnim i nacionalnim standardima, rodne razlike u nauci su i dalje izražene, baš kao i u mnogim drugim profesijama i segmentima društva. Mnoge kulturološke prepreke ženama i dalje stoje na putu ka nauci, od usmeravanja devojčica ka određenim zanimanjima, stereotipa i predrasuda o „muškim“ i „ženskim“ profesijama, seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, do prepreka u napredovanju u vezi sa trudnoćom i porođajem. Doprinos žena nauci je u mnogim slučajevima ostao i nezabeležen, pogotovo jer naučnice, uz značajne izuzetke, često nisu dobijale zasluge za svoj rad.

Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji pokazuju da se razlika u zaradama žena u odnosu na zarade muškaraca u Srbiji povećava iz godine u godinu. Tako su u septembru 2020. zarade žena bile za 10% niže od zarada muškaraca, dok je u septembru 2022. godine razlika bila 15%. U odnosu na nivo kvalifikacija, najveće razlike su kod visokoobrazovanih žena, koje imaju za četvrtinu niže zarade od muškaraca sa istim nivoom kvalifikacija.

Tome dodajemo i podatak da su ispitanici u istraživanju Poverenika Odnos građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji percipirali žene (50%) kao drugu najčešće diskriminisanu grupu nakon Roma. U istraživanju Devojke imaju reč^[3], u pogledu izbora profesionalnog usmerenja, gotovo polovina srednjoškolki (48,3%) smatra da se poslovi dele na muške i ženske, a za oko 86%  devojaka uzori za izbor profesija kojima žele da se bave su žene.

Da je dostizanje rodne ravnopravnosti i od globalne važnosti pokazuje i činjenica da polovina svetske populacija još uvek veruje da su muškarci bolji politički lideri od žena, više od 40% veruje da su muškarci bolji rukovodioci, a 25% da je opravdano da muškarac tuče svoju ženu, kako je navedeno u izveštaju Programa UN za razvoj (UNDP) koji odražava najnovije podatke iz Svetske ankete o vrednostima.^[4] Zabrinjava i podatak da u 59 zemalja u kojima su žene više obrazovane od muškaraca, prosečan rodni jaz u prihodima ostaje 39% u korist muškaraca. Gotovo devet od deset ljudi ima „fundamentalne predrasude“ prema ženama, navodi se u izveštaju i osuđuje „decenija stagnacije“ koja je dovela do ukidanja ženskih prava u mnogim delovima sveta. Pristrasne rodne društvene norme su glavna prepreka postizanju rodne ravnopravnosti, upozorava se u izveštaju, i dodaje da potcenjivanje ženskih sposobnosti i prava u društvu ograničava izbore i potencijale žena, a ovakva stereotipna verovanja pokazala su se u različitim regionima, prihodima, nivou razvoja i kulturama. U Izveštaju o globalnom rodnom jazu za 2023. godinu^[5] Svetskog ekonomskog foruma ukupni rodni jaz u oblastima ekonomije, politike, zdravstva i obrazovanja, smanjen je za samo 0,3 % u poređenju sa prošlom godinom, a mlaki napredak u približavanju muškarcima i pad u oblastima poput ekonomije zahtevaju hitnu akciju. Napredak je vidljiv u oblastima obrazovnog postignuća i porast u kategorijama zdravlja i političkog osnaživanja. Procenjuje se da će za postizanje globalnog ekonomskog pariteta biti potrebno 169 godina, a za politički paritet 162 godine. U ovom izveštaju Srbija je globalno rangirana kao 38 od ukupno 146 zemalja, što je pad u odnosu na prethodnu, 2022. godinu kada je zauzimala 23 mesto u svetu.

Prema rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova^[6] posmatrano po polu od 6.647.003 stanovnika Republike Srbije, 51,4% čine žene, a 48,6% muškarci, udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje u ukupnom broju žena starosti 15 i više godina veći je nego udeo muškaraca sa višim i visokim obrazovanjem u ukupnom broju muškaraca iste starosti (udeo lica sa završenom višom ili visokom školom/fakultetom/akademijom – 24,03% žene, 20,73% muškarci). Među učenicima koji završavaju srednje četvorogodišnje opšte obrazovanje (gimnazije) više je devojčica (60%) nego dečaka (40%). Među učenicima koji završavaju srednje stručne četvorogodišnje škole skoro je podjednak procenat devojčica i dečaka (50,2% devojčica prema 49,8% dečaka). Visoke škole, akademije i fakultete više upisuju i završavaju žene. Među upisanim studentima žena je 59%, a među diplomiranim 61% (podaci za 2022. godinu). Među diplomiranim studentima u 2022. godini, žene čine više od polovine u velikom broju područja obrazovanja, dok su muškarci dominantni u područjima: informacione i komunikacione tehnologije (66%) i inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo (55%). U 2022. godini doktoriralo je više žena (59%) nego muškaraca (41%). Žene čine većinu u sledećim područjima obrazovanja: obrazovanje (89%), društvene nauke, novinarstvo i informisanje (68%), prirodne nauke, matematika i statistika (67%) itd. Muškarci, doktori nauka brojniji su u poslovanju, administraciji i pravu (62%), uslugama (54%) i poljoprivredi, šumarstvu, ribarstvu i veterinarstvu (51%). Ovim podacima dodaćemo i da među zaposlenima u oblasti istraživanja i razvoja, u 2022. godini dominiraju žene sa 52,7% udela. Gotovo isti procenat je među naučnim istraživačima, 52,5% su žene. Tokom 2023. godine dodeljene su i stipendije za ukupno 469 stipendista doktoranata i mladih učenika – istraživača, od kojih je 67% ženskog pola.

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu je ove godine objavila Izveštaj o nauci, kojim je između ostalog ukazala na rodnu neravnotežu nacionalnih akademija nauka širom sveta. Kako je u izveštaju navedeno, članovi akademija nauka biraju se na osnovu usaglašenih akademskih kriterijuma naučne izvrsnosti. Međutim, broj žena među članovima nacionalne akademije nauka takođe može da posluži kao svojevrsni test za percepciju i status žena naučnica u određenoj zemlji. U oktobru 2015. godine, globalna mreža InterAcademy Partnership[7] objavila je rezultate prvog sveobuhvatnog istraživanja među svojim članicama, čiji je cilj bio da se utvrdi stepen uključenosti i učešće žena naučnica u radu naučnih akademija. Od 69 nacionalnih naučnih akademija za koje su bili dostupni podaci, u skoro polovini zemalja (30), žene su činile do 10% članova. U istraživanju je navedeno da veoma izražena nezastupljenost žena u nacionalnim naučnim akademijama predstavlja veliki izazov, s obzirom na to da ove akademije često čine okosnicu napora za razvoj nacionalnih inovacionih sistema. U godini nakon objavljivanja izveštaja, Kraljevska holandska akademija umetnosti i nauka preduzela je revolucionaran korak kada je odlučeno da za članstvo mogu biti kandidovane samo žene, kako bi se smanjio rodni jaz koji je oduvek postojao u akademiji: u to vreme muškarci su činili 87% od 556 članova akademije.[8]

Prema Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uloga SANU je da razvija i podstiče nauku, organizuje i unapređuje osnovna i primenjena naučna istraživanja, podstiče i unapređuje umetničku delatnost i time doprinosi opštem dobru naroda Republike Srbije i države.[9]

Poverenik ukazuje da je nedovoljna zastupljenost žena u SANU prepoznata u Strategiji za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine. Kako je strategijom ukazano među članovima SANU dominiraju muškarci.

SANU je institucija od posebnog nacionalnog značaja za nauku i umetnost, pa i razvoj celokupnog društva, odnosno SANU je najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji čija je uloga da razvija i podstiče nauku i unapređuje umetničku delatnost, kao i da doprinosi opštem dobru.

Statutom SANU-a propisana su merila za utvrđivanje izuzetnog doprinosa nauci i umetnosti kao uslova za izbor članova (član 11. Statuta SANU). Istim članom je propisano i da Predsedništvo na predlog Komisije za Statut u godini koja prethodi izborima donosi posebno Uputstvo sa kriterijumima za svaki ciklus izbora. Deo uputstva čini spisak i definicija obaveznih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma koji moraju biti u skladu sa važećim standardima u svetu, prilagođeni uslovima u Srbiji i odgovarajućim naučnim i umetničkim oblastima[10]. S obzirom na navedeno, odnosno činjenicu da SANU svojim aktima uređuje kriterijume za svaki ciklus izbora, neophodno je da SANU prilikom uređivanja ovih kriterijuma posebnu pažnju, između ostalog, posveti unapređivanju rodne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom.

Analizom poslednja dva izbora za članove SANU (2018 i 2021), može se zaključiti da izbor redovnih članova predstavlja refleksiju prethodnih izbora dopisnih članova. Na izborima 2021. godine, među pet kandidata za dopisne članove Odeljenja istorijskih nauka, četiri su bile žene a jedan muškarac, koji je jedini i primljen za dopisnog člana, za razliku od preostale četiri kandidatkinje. Ovo odeljenje jedino je imalo veći broj žena kandidatkinja za članstvo, dok su u ostalim odeljenjima (osim Odeljenja medicinskih nauka), većinu kandidata činili muškarci. To govori da postoji značajna disproporcija u vrednovanju muškog i ženskog naučnog i umetničkog stvaralaštva. Razlika je postala još očiglednija na poslednjem stepeniku, izjašnjavanju skupštine SANU, na kojoj nijedna od 12 kandidatkinja nije dobila podršku za dobijanje statusa dopisnog člana. Istovremeno, od ukupno 24 (muška) kandidata, njih 13 je izabrano za dopisne članove.

Pored toga, kao što je i u ranijoj preporuci mera ukazano na zvaničnoj internet prezentaciji SANU[11], prilikom nabrajanja istaknutih članova u istoriji dugoj 180 godina, navedeni su naučnici i umetnički stvaraoci muškog pola, a nije pomenuta nijedna žena. Na žalost, na tom spisku nisu imale priliku da se nađu žene poput prve doktorke nauka Ksenije Atanasijević, arhitektinje Jelisavete Načić, slikarke Nadežde Petrović, prof. dr Mirjane Nešković, diplomirane veterinarke (najverovatnije prve na Balkanu, a sigurno u Kraljevini Jugoslaviji) Jelene Jelke Bojkić. One nikada nisu postale članice SANU.

Imajući u vidu važnost preduzimanja određenih mera i aktivnosti želimo da ukažemo i na pravni okvir Republike Srbije po ovom pitanju.

Članom 15. Ustava Republike Srbije^[12] propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti, a da rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.^[13] Takođe, članom 21. Ustava zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Stavom 4. istog člana propisano je da se ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Odredbama Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena koju je Republika Srbija ratifikovala, propisano je da države članice preduzimaju u svim oblastima, posebno političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uključujući zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s muškarcima^[14], kao i da preduzimaju sve odgovarajuće mere radi eliminisanja diskriminacije žena u drugim oblastima privrednog i društvenog života kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca, obezbedila jednaka prava, a posebno, između ostalog, pravo na učešće u svim oblicima kulturnog života^[15]. Pored toga, ratifikacijom Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Republika Srbija se obavezala da obezbedi jednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su nabrojana u ovom paktu^[16].

Prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.^[17] Zakon o zabrani diskriminacije kao i naš Ustav propisuju posebne, odnosno afirmativne mere kao instrument koji se uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u suštinski nejednakom položaju.

Takođe, Zakonom o rodnoj ravnopravnosti propisano je da je uravnotežena zastupljenost polova onda kada je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol, dok svaki drugi procentualni odnos zastupljenosti polova predstavlja neuravnoteženu zastupljenost^[18]. S tim u vezi, u organima javne vlasti koji imaju organe upravljanja i nadzora, organ nadležan za imenovanje, odnosno davanje saglasnosti na imenovanje dužan je da vodi računa o uravnoteženoj zastupljenosti polova, te da interveniše preduzimajući posebne mere, u skladu sa zakonom, kada ona ne postoji^[19].

Prema odredbama Zakona o nauci i istraživanjima^[20], rodna ravnopravnost je jedno od načela na kojima se zasniva nauka i istraživanje, kao i organi upravljanja naučnih i istraživačkih institucija.

Na kraju želimo da ukažemo da je Poverenik izvršio uvid u dostupne informacije na internet prezentaciji SANU i utvrdio da SANU ima 89 redovnih članova, od kojih 8 žena, 31 dopisnog člana, od kojih su 4 žene, i 76 inostranih člnaova i 9 članova van radnog sastava (informacije iz marta 2024. godine). Slaba zastupljenost žena je očigledna i u organima upravljanja SANU. Prema dostupnim podacima, u Predsedništvu koje trenutno broji 13 članova (od ukupno 14), članica je 1 žena, dok petočlani Izvršni odbor (6 članova) čine isključivo muškarci.

Imajući u vidu ove statističke podatke može se zaključiti da SANU svojom strukturom na svim nivoima ne reflektuje istinski doprinos žena u nauci i umetnosti u našem društvu, koji je, bez sumnje, od neprocenljivog značaja.

Na osnovu člana 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, a imajući u vidu navedeno, upućujemo ovu preporuku mera za unapređenje rodne ravnopravnosti u SANU u cilju veće zastupljenosti žena u ovoj naučnoj i umetničkoj instituciji od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

S obzirom na Vaše, do sada iznete stavove po ovom pitanju, verujemo da ćete uložiti dodatne napore u promociju ženskog naučnog i umetničkog doprinosa.

S iskrenim uvažavanjem,

[1] Član 33. stav 1. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21)

[2] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/preporuka-mera-srpskoj-akademiji-nauke-i-umetnosti/

[3] Devojke imaju reč, Akademija ženskog liderstva, dostupno na: https://autonomija.info/istrazivanje-devojcice-devojke-i-zene-u-srbiji-smatraju-da-su-diskriminisane/

[4] Dostupno na: https://hdr.undp.org/content/2023-gender-social-norms-index-gsni#/indicies/GSNI

[5] Dostupno na: https://www3.weforum.org/docs/WEF_GGGR_2023.pdf

[6]Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2022, Republički zavod za statistiku, dostupno na internet stranici: https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Latn

[7] Interacademy Partnership je globalna mreža koju čini preko 140 nacionalnih i regionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine, među kojima je i SANU.

[8] Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (2021), Izveštaj o nauci, str. 127. Dostupno na: https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000377433

[9] Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti („Službeni glasnik RS“, br. 18/10), član 2. st. 1.

[10] Član 11. stav 4. Statuta SANU, br. 367/9 -019 od 5. oktobra 2020. godine, dostpno na  https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2020/10/statut-SANU-2020.pdf

[11] https://www.sanu.ac.rs/o-akademiji/clanstvo/

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21

[13] Zakon o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, br. 52/21), član 3.

[14] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81), član 3.

[15] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81), član 13.

[16] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/71), član 3.

[17] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21), član 20. st. 1.

[18] Član 6. Zakona o rodnoj ravnopravnosti

[19] Član 26 i 46. Zakona o rodnoj ravnopravnosti

[20] Zakon o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br. 49/19), član 4. st. 1. tač. 8.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

163-24 Preporuka mera