159-22 Segregacija učenika/ca romske nacionalnosti u oblasti obrazovanja

15. Jul 2022.

br. 07-00-175/2022-02 datum: 15.7.2022.

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja građana A.A“, protiv B.B“ iz Radojeva, zbog segregacije učenika/ca romske nacionalnosti. U pritužbi se navodi da su u ovoj školi u velikoj meri zastupljena deca romske nacionalnosti, preko 90%. Takođe je navedeno da roditelji neromske dece ne žele da njihova deca pohađaju nastavu sa romskom decom jer su „romska deca prljava i smrdljiva“, kao i da će i dalje premeštati svoju decu u druge škole. U izjašnjenju B.B. iz Radojeva, između ostalog, navedeno je da se godinama unazad zbog malog broja upisanih đaka formira po jedno odeljenje i da učenici obe nacionalnosti zajedno pohađaju razred, kao i da roditelji u skladu sa članom 55. stav 19. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, imaju pravo da dete upišu u školu prema sopstvenom izboru na šta škola ne može direktno da utiče. Takođe, ono što škola svakako čini u okviru svoje strategije i svojim Razvojnim planom jeste podizanje kvaliteta rada, bogata ponuda programa, vannastavnih aktivnosti, podsticanje klime tolerantnih i pozitivnih odnosa među svim učenicima obrazovno-vaspitnog rada, promovisanje vrednosti obe kulture, obeležavanje značajnih datuma, pružanje adekvtane podrške svim učenicima kojima je pomoć i podrška potrebna, razvijanje demokratskih odnosa, unapređenje saradnje sa roditeljima i njihovo uključivanje u rad škole itd. Navedeno je da se škola u dosadašnjem radu susretala sa ovakvim pritužbama uz obrazloženje da lokalni sveštenik nije upisao svoju decu u školu u kojoj radi kao ni lokalni veterinar i još jedna srpska porodica, zbog čega je održan sastanak Saveta roditelja (čiji su članovi podjednako roditelji romske i srpske nacionalnosti), na kojem se pričalo o ovoj temi i konstantovalo da škola ne može da utiče na odluku roditelja prilikom izbora škole za svoje dete. U dopuni izjašnjenja se navodi da škola već dugi niz godina ima i sprovodi Program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti koji se usvaja na početku svake školske godine i u okviru kojeg postoji niz preventivnih aktivnosti, kao i kako postupati u slučaju sumnje da se dešava bilo kakav oblik diskriminacije u Ustanovi. Naime, u vezi konkretne situacije segregacije, navedeno je da je priča započeta tokom prošle školske godine, kada je školu kontaktiralo Ministarstvo za njudska i manjinska prava i društveni dijalog u vezi žalbe nepoznatog lica da su deca u školi diskriminisana jer su lokalni sveštenik i veterinar svoju decu upisali u školu u susednom selu, kao i da su svi dosadašnji odlasci iz ove škole bili zbog migracija stanovništva, a ne zbog želje da se škola ne pohađa sa decom romske nacionalnosti. Takođe je navedeno da se sastao Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije i Savet roditelja gde je konstatovano da se ne radi ni o kakvoj diskriminaciji, jer se „lokalni veterinar opredelio na takav korak iz razloga što je bio u procesu preseljenja u susedno selo jer tamo ima svoju veterinarsku ordinaciju, dok sveštenik koji je došao nije ni upisivao svoju decu u ovu školu, nego se na osnovu svog punog prava na to, opredelio za školu u susednom selu i za to nije dao obrazloženje“ o čemu je  obavešten i Školski odbor. Dalje je navedeno da je iz škole otišlo jedno dete romske nacionalnosti i to ne zbog preseljenja, već zato što je otac nezadovoljan strukturom odeljenja koje je dete pohađalo, kao i da se ta porodica nije preselila u susedno selo. U izjašnjenju je škola navela strukturu stanovništva u selu u kome živi oko 800 stanovnika, od kojih je oko 400 Roma mlađe i srednje životne dobi, uglavnom porodice sa mnogo dece stasale za predškolsku ustanovu i osnovnu školu, kao i da je iz tog razloga većina učenika romske nacionalnosti, ali da je ne smatraju romskom školom, nego interkulturnom školom, koja nikada do sada nije imala zabeležen slučaj diskriminatornog ponašanja i da se deca svih nacionalnosti druže. U toku postupka utvrđeno je da B.B. u Radojevu pohađa većina dece romske nacionalnosti. Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, koji je u primeni od septembra 2018. godine propisuje da sergregacija postoji i kada u grupi, odeljenju, odnosno u ustanovi struktura učenika u obrazovanju u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove, u skladu sa zakonom. Drastična odstupanja od strukture dece i učenika sa područja ustanove, kada to nije posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom, jeste više od 25% dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskoj ustanovi i učenika u osnovnoj školi, grupi i odeljenju pojedinačno. Ako je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, osim ako se radi o obrazovanju na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom. Imajući u vidu navedeno, a kako prema zvaničnoj statistici na teritoriji opštine Nova Crnja živi većina stanovništva srpske nacionalnosti (6.922), od ukupnog broja stanovnika (10.272), dok stanovnika romske nacionalnosti ima 1.016, nesporno je  da struktura učenika u B.B. iz Radojeva ne odražava strukturu stanovništa na teritoriji jedinice lokalne samouprave, s obzirom da ovu školu čine u velikoj meri učenici romske nacionalnosti. U toku postupka je utvrđeno da B.B. iz Radojeva, do okočanja ovog postupka, nije dostavila ni jedan dokaz na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi da je preduzimala adekvatne mere, odnosno, da je, pre svega, sačinila plan desegregacije, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti kojim je propisano da „u ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija, sastav tima za zaštitu proširuje se u skladu sa potrebom i priprema plan desegregacije“.  Stoga, Poverenik je dao mišljenje da je B.B. u Radojevu povredila odredbe člana 6. u vezi sa članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije i preporučio B.B. u Radojevu da u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pristupi pripremi detaljnog i sveobuhvatnog plana desegregacije, kao i da koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi, kao i da ubuduće vodi računa da ne krši antidiskriminacione propise. 

 

 

TOK POSTUPKA

 

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženje građana A.A., protiv B.B. iz Radojeva, zbog segregacije učenika/ca romske nacionalnosti.
  • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da su u B.B. u Radojevu u velikoj meri zastupljena deca romske nacionalnosti, preko 90%;
  • da su roditelji romske dece preneli A.A. da škola i školska uprava nisu preduzeli mere kako bi se izbeglo dalje izdvajanje romske dece, te da roditelji neromske dece upisuju decu u osnovne škole na teritoriji opštine Srpska Crnja;
  • da roditelji neromske dece ne žele da njihova deca pohađaju nastavu sa romskom decom jer su „romska deca prljava i smrdljiva“, kao i da će i dalje premeštati svoju decu u druge škole;
  • da je u B.B. trenutno više od 90% đaka romske nacionalnosti i da se nastava odvija po programima IOP1 i IOP2, iako deca imaju znanja da pohađaju nastavu po uobičajenim programima, doneta je odluka da se nastava odvija po gore navedenim programima i da se situacija svake godine pogoršava;
  • da način na koji su formirana odeljenja u ovoj školi ukazuje da postoji težak oblik diskriminacije – segregacije, odnosno da su neopravdano formirana odeljenja romske dece u školi samo po osnovu njihovog ličnog svojstva, romske nacionalnosti;
  • da je cilj Udruženja da ukažu na ovakve pojave koje veoma štetno i opasno deluju na društvo a pre svega na romsku zajednicu u Republici Srbiji.

Uz pritužbu je, kao prilog dostavljena fotografija medijske objave RTV „Santos“ o navodima iznetim u pritužbi od 11. oktobra 2018. godine.

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] pa je u toku postupka zatražio  direktora B.B. iz Radojeva.

1.4. U izjašnjenju B.B., između ostalog, navedeno je:

  • da je u skladu sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju[2] odredbom člana 55. stav 19. propisano da „roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da izabere školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis“, te u skladu sa tim škola upisuje svu decu koju roditelji prijave do navedenog datuma, nezavisno od toga da li su romske ili srpske nacionalnosti;
  • da se godinama unazad zbog malog broja upisanih đaka formira po jedno odeljenje i učenici obe nacionalnosti zajedno pohađaju razred;
  • da roditelji u skladu sa navedenim članom zakona imaju pravo da dete upišu u školu prema sopstvenom izboru na šta škola ne može direktno da utiče;
  • da ono što škola svakako čini u okviru svoje strategije i svojim Razvojnim planom jeste podizanje kvaliteta rada, bogata ponuda programa, vannastavnih aktivnosti, podsticanje klime tolerantnih i pozitivnih odnosa među svim učenicima obrazovno-vaspitnog rada, promovisanje vrednosti obe kulture, obeležavanje značajnih datuma, pružanje adekvtane podrške svim učenicima kojima je pomoć i podrška potrebna, razvijanje demokratskih odnosa, unapređenje saradnje sa roditeljima i njihovo uključivanje u rad škole itd;
  • da je školske 2019/20. godine u vrtić i osnovnu školu upisano ukupno 96 dece, od kojih je 78 romske nacionalnosti i da je školu ispisalo tri učenika romske nacionalnosti zbog promene mesta prebivališta i jedno dete srpske nacionalnosti, takođe zbog promene mesta prebivališta;
  • da je školske 2020/21. godine osnovnu školu i vrtić upisalo 94 dece, od kojih je 83 romske nacionalnosti i da je u toku školske godine ispisano petoro učenika romske zbog promene mesta prebivališta porodice i dvoje dece srpske nacionalnosti zbog preseljenja porodice u susedno selo;
  • da je ove školske godine školu upisalo 90 učenika od kojih je 78 romske nacionalnosti i da je u odnosu na prethodnu godinu, jedno romsko dete prebačeno u drugu školu na osnovu odluke roditelja (radi se o detetu roditelja koji se u prethodnom periodu žalio na to kako pojedini meštani svoju srpsku decu upisuju u susednom selu);
  • da je u dosadašnjem toku školske godine, školu ispisalo četvoro dece romske nacionalnosti zbog promene mesta prebivališta porodice.
  • da se škola u dosadašnjem radu susretala sa ovakvim pritužbama uz obrazloženje da lokalni sveštenik nije upisao svoju decu u školu u kojoj radi kao ni lokalni veterinar i još jedna srpska porodica;
  • da je povodom toga održan sastanak Saveta roditelja (čiji su članovi podjednako roditelji romske i srpske nacionalnosti), na kojem se pričalo o ovoj temi i konstantovalo da škola ne može da utiče na odluku roditelja prilikom izbora škole za svoje dete;
  • da škola svakako radi na unapređenju svog kvaliteta bogatom ponudom programa, saradnjom sa lokalnom zajednicom i drugim osnovnim školama, uzima učešće u projektima i maksimalno uključivanje svih učenika u sve aktivnosti koje se realizuju na lokalnom i širem nivou, bez obzira na nacionalnu pripadnost;
  • da je struktura stanovništva u selu Radojevu takva da je većinski deo stanovništva romske nacionalnosti mlađih generacija, koji imaju decu stasalu za osnovnu školu, dok je manjinski deo srpskog stanovništva starije generacije čija deca su završila školu i odselila se iz Radojeva, te ni nema mnogo dece srpske nacionalnosti koja su u godištu za pohađanje osnovne škole;
  • da na teritoriji opštine Nova Crnja postoji pet osnovnih škola i to u Radojevu, Srpskoj Crnji, Novoj Crnji, Aleksandrovu i Vojvoda Stepi;
  • da što se tiče uključivanja učenika u dodatnu podršku u obrazovanju (IOP1 i IOP2), škola svake godine identifikuje učenike kojima je potrebna podrška i u skladu sa zakonskom regulativom, uz saradnju i saglasnot roditelja pokreće proceduru kako bi se učenicima kojima je potrebno obezbedila dodatna podrška u vidu prilagođenog (IOP1) i izmenjenog (IOP2) programa;
  • da procedura podrazumeva dobijanje mišljenja stručnjaka iz nadležnog razvojnog savetovališta, a potom i dobijanje rešenja interresorne komisije na koji škola nema nikakav uticaj, kao i da nakon dobijanja rešenja, škola čini sve adekvatne mere podrške za učenike kojima je potrebna podrška.

1.5. Radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja i daljeg postupanja po pritužbi, saglasno članu 37. stav 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je od direktora B.B. iz Radojeva, zatražio dopunu izjašnjenja na okolnosti iz izjašnjenja. Tom prilikom, Poverenik je naveo da Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[3] propisuje, između ostalog, da ustanova interveniše odmah kada se sumnja u segregaciju, ili kada je utvrđeno postojanje segregacije. Da je ovim Pravilnikom propisano da direktor ustanove postupa po službenoj dužnosti ili po inicijativi tako što odmah preduzima mere i aktivnosti u slučaju kada se sumnja i kada je utvrđena segregacija. Naime, prilikom prepoznavanja segregacije ustanova koristi podatke čiji je rukovodilac, u skladu sa zakonom. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu Ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i obaveštava ih o njihovim efektima. Pravilnikom su dalje propisane mere i aktivnosti koje se sprovode u ustanovi u procesu desegregacije, osmišljavaju, koordiniraju, izveštavanje praćenja ovih aktivnosti koje koordinira tim za zaštitu a nadležna školska uprava Ministarstva prati efekte primene plana desegregacije i o njima izveštava ministra. Takođe je zatraženo pojašnjenje koje preventivne i/ili interventne aktivnosti i mere je škola preduzimala i preduzima, u skladu sa pravilnikom i da o tome dostavi dokaz.

1.6. U dopuni izjašnjenja, između ostalog je, navedeno:

  • da škola već dugi niz godina ima i sprovodi Program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti koji se usvaja na početku svake školske godine i u okviru kojeg postoji niz preventivnih aktivnosti, kao i kako postupati u slučaju sumnje da se dešava bilo kakav oblik diskriminacije u Ustanovi;
  • da sprovođenje ovog programa prati i realizuje Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, dok direktor prati ostvarenost svih aktivnosti u okviru programa;
  • da učešće u realizaciji programa imaju svi zaposleni u školi, Učenički parlament, roditelji, timovi, Vršnjački tim i stručni saradnik-pedagog;
  • da je u vezi konkretne situacije segregacije, priča započeta tokom prošle školske godine, kada je školu kontaktiralo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u vezi žalbe nepoznatog lica da su deca u školi diskriminisana jer su lokalni sveštenik i veterinar svoju decu upisali u školu u susednom selu;
  • da se odmah po prijemu ove žalbe sastao Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije koji je na sastanku izneo sve pojedinosti u vezi slučaja;
  • da se odmah potom sastao i Savet roditelja gde se takođe razmatrao ovaj slučaj i da se na oba sastanka konstantovalo da se ne radi ni o kakvoj diskriminaciji, jer se lokalni veterinar opredelio na takav korak iz razloga što je bio u procesu preseljenja u susedno selo jer tamo ima svoju veterinarsku ordinaciju, dok sveštenik koji je došao nije ni upisivao svoju decu u ovu školu, nego se na osnovu svog punog prava na to, opredelio za školu u susednom selu i za to nije dao obrazloženje;
  • da su svi dosadašnji odlasci iz ove škole bili zbog migracija stanovništva, ne zbog želje da se škola ne pohađa sa decom romske nacionalnosti, jer i dalje ovu školu pohađaju i deca srpske nacionalnosti koja tu žive sa svojim porodicama;
  • da se po prijemu pritužbe od Poverenika sastao Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije na kojem je procenjeno da nema diskriminacije na osnovu svih podataka koje Tim prikuplja od početka školske godine;
  • da su sazvani Savet roditelja i Školski odbor, koji su takođe obavešteni o ovom slučaju i čiji su članovi dali mišljenje da se ne radi o diskriminaciji i da nema potrebe primeniti interventne aktivnosti, nego nastaviti sa realizacijom programa prevencije;
  • da u toku ove školske godine nije otišlo nijedno dete srpske nacionalnosti, a školu su upisala sva deca koja teritorijalno pripadaju ovoj školi;
  • da je otišlo jedno dete romske nacionalnosti i to ne zbog preseljenja, već zato što je otac nezadovoljan strukturom odeljenja koje je dete pohađalo i da se ta porodica nije preselila u susedno selo;
  • da je struktura stanovništva u selu takva da u selu živi oko 800 stanovnika, od kojih je oko 300 stanovnika starije dobi koji nemaju decu stasalu za školu, nego decu koja su otišla iz sela u potrazi za boljim životnim uslovima;
  • da u selu živi oko 400 Roma mlađe i srednje životne dobi, uglavnom porodice sa mnogo dece stasale za predškolsku ustanovu i osnovnu školu;
  • da je iz tog razloga većina učenika romske nacionalnosti, ali da je ne smatraju romskom školom, nego interkulturnom školom, koja nikada do sada nije imala zabeležen slučaj diskriminatornog ponašanja i da se deca svih nacionalnosti druže;
  • da je samo selo Radojevo siromašno kulturnom ponudom i ne zadovoljava ni osnovne egzistencijalne standarde, kao i da doktor dolazi povremeno, zubar gotovo nikad, a nema ni apoteke, pekare, nikakve specijalizovane prodavnice, veterinarsku ambulantu, nema mesta gde bi mladi mogli da provode svoje vreme, nema sportske klubove itd.;
  • da usled toga škola i Kulturno umetničko društvo u selu, su jedina dva mesta koja pružaju svim žiteljima sela neke događaje, kao i da se usled takve situacije, porodice sa malom decom odlučuju na odlazak, što nema nikakve veze sa nacionalnošću učenika ove škole, nego sa pružanjem svojoj deci boljih uslova za život;
  • da je na sastancima koji su održani konstantovano da nema segregacije i da to uopšte nije pozadina ove priče, te nisu ni sprovođeni koraci koji se prema Pravilniku sprovode kada se sumnja ili dešava segregacija, nego se nastavilo sa realizacijom programa prevencije i edukacije;
  • da je unapređen ovogodišnji program prevencije i da se više pažnje obratilo na edukaciju roditelja, učenika i zaposlenih na temu diskriminacije, kao i da su u dosadašnjem radu ove školske godine svi zapsoleni prošli obuku „Da nam antidiskriminacija bude inspiracija“;
  • da je Učenički parlament održao predavanje na temu diskriminacije svim odeljenjima i da je urađeno istraživanje na temu diskriminacije i poznavanja svih pojmova u vezi sa ovom temom;
  • da su učenici više uključivani u opštinska kulturna dešavanja i da je uspostavljena čvršća saradnja sa drugim školama i ustanovama, kao i da je do kraja školske godine ostalo još nekoliko aktivnosti u okviru programa i da će se nastaviti sa dosadašnjom efikasnom praksom realizacije preventivnih aktivnosti u okviru programa prevencije.

1.7. U prilogu dopune izjašnjenja dostavnjena je Odluka o usvajanju i Program zaštite učenika od diskriminacije B.B. br. 356/2021 od 19. septembra 2021. godine; Izvod iz zapisnika sa 5. satanka Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije B.B. br. 88/2021 od 15. marta 2021. godine i Izvod iz zapisnika sa 6. sastanka Saveta roditelja B.B. br. 98/2021 odv 19. marta 2021. godine.

1.8. Saglasno članu 37. stav 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je od direktora B.B. iz Radojeva, zatražio dopunu izjašnjenja na okolnosti iz dopune izjašnjenja  br. 214/2022 od 27. maja 2022. godine. Tom prilikom, Poverenik je od škole zatražio da dostavi izvode iz zapisnika sastanka Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije, Saveta roditelja i Školskog odbora, održanih nakon prijema pritužbe Poverenika.

1.9. U dopuni izjašnjenja i prilozima, škola je dostavila Izvod iz zapisnika sa satanka 11. sednice Školskog odbora B.B. br. 166/1/2022 od 26. aprila 2022. godine; Izvod iz zapisnika sa 7. sastanka Saveta roditelja br. 167/1/2022 od 26. aprila 2022. godine i Izvod iz zapisnika sa 8. sastanka Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije  br. 171/2022 od 27. aprila 2022. godine.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da B.B. u Radojevu u velikoj meri pohađaju deca romske nacionalnosti. Naime, prema navodima direktora škole, školske 2020/21 godine, školu i vrtić je upisalo 94 dece od kojih je 83 romske nacionalnosti, dok je ove školske godine školu upisalo 90 učenika, od kojih je 78 romske nacionalnosti. Takođe, ukazano je na strukturu stanovništva u selu Radojevu i navedeno da je većinski deo stanovništva romske nacionalnosti mlađih generacija koji imaju decu stasalu za osnovnu školu, dok je manjinski deo srpskog stanovništva starije generacije čija su deca završila školu i odselila se iz Radojeva, kao i da je to razlog zbog kojeg nema mnogo dece srpske nacionalnosti koja su u godištu za pohađanje osnovne škole.

2.2. U pogledu navoda iz pritužbe da se nastava odvija po programima IOP1 i IOP2, iako deca imaju znanja da nastavu pohađaju po uobičajenim programima, kao i da je doneta odluka da se nastava odvija po navedenim programima, škola se izjasnila da se uključivanje učenika/ca u dodatnu podršku u obrazovanju, svake godine identifikuje prema onim učenicima/ama kojima je potrebna podrška u skladu sa zakonskom regulativom, uz saradnju i saglasnost roditelja. Naime, pokreće se procedura kako bi se učenicima/ama kojima je to potrebno obezbedila dodatna podrška u vidu prilagođenog (IOP1) i izmenjenog (IOP2) programa. Procedura podrazumeva dobijanje mišljenja stručnjaka (psihologa, logopeda) iz nadležnog razvojnog savetovalištva, a potom i dobijanje rešenja interresorne komisije na koji škola nema nikakav uticaj, dok nakon dobijanja rešenja, škola čini adekvatne mere podrške za učenike kojima je potrebna podrška.

2.3. Uvidom u dopunu izjašnjenja B.B. od 10. juna 2022. godine, u pogledu obaveštenja o preduzetim preventivnim i/ili interventnim aktivnostima i merama koje je škola preduzela i preduzima a u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, utvrđeno je da je o navodima postojanja segregacije, školu tokom prošle školske godine, kontaktiralo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u vezi žalbe nepoznatog lica da su deca u školi diskriminisana jer su lokalni sveštenik i veterinar svoju decu upisali u školu u susednom selu. Naime, odmah po prijemu ove žalbe, sastao se Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije koji je na sastanku izneo sve pojedinosti u vezi navedenog slučaja. Odmah potom održan je i Savet roditelja na kome se takođe razmatrao navedeni slučaja i na oba sastanka je konstantovano da se ne radi o diskriminaciji, zato što se lokalni veterinar opredelio na takav korak iz razloga što je bio u procesu preseljenja u susedno selo i da tamo ima svoju veterinarsku ordinaciju, dok sveštenik nije dao obrazloženje za svoju odluku.

2.4. Uvidom u fotokopiju zapisnika sa sastanka Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja,zanemarivanja i diskriminacije od 15. marta 2021. godine utvrđeno je da je na sastanku pod tačkom 2. dnevnog reda bilo „utvrđivanje postojanja diskriminacije na osnovu navoda meštanina sela Radojeva koji se obratio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i razmatranje daljih koraka povodom slučaja. Utvrđeno je da su članovi Tima jednoglasno konstatovali da „diskriminacija nije pozadina ove priče“. U zapisniku je dalje navedeno da su kao naredni koraci navedeno unapređivanje programa prevencije i praćenje situacije.

2.5. Uvidom u fotokopiju zapisnika sa sastanka Saveta roditelja od 19. marta 2021. godine utvrđeno je da je na sastanku pod tačkom 5. dnevnog reda bila „molba Ministarstva za ljudska i manjinska prava da se izjasnimo o postojanju sumnje da se dešava diskriminacija u našoj školi“. Tim povodom je, između ostalog, utvrđeno da se jedan meštatnin obratio Ministarstvu kojom prilikom je ukazao da su u školi „romska deca diskriminisana od strane srpskih porodica u selu koji se sele u susedno selo i upisuju svoju decu u susednu školu jer ne žele da idu u školu sa romskom decom“. Člasnovi saveta su se izjasnili da „ ne vide u tome bilo kakav vid diskriminacije kao i da odluka da se neko preseli ili odvede svoje dete u drugu školu ne vide kao čin diskriminacije, nego kao ličnu odluku koja se tiče njihovog načina organizacije i prirode posla kojim se bave“. Dogovoreno je unapređivanje programa prevencije diskriminacije, realizacije istraživanja na ovu temu i eduakcija roditelja i učenika šta je diskriminacija.

2.6. Uvidom u Odluku o usvajanju Programa zaštite učenika od diskriminacije br. 356/2021 od 19. septembra 2021. godine utvrđeno je da su Programom u delu „I“ objašnjenjni osnovni pojmovi, teški oblici diskriminacije, diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja; u delu „II“ predviđene su nadležnosti i aktivnosti Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; u delu „III“  definisan je program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti za školsku 2021/22. godinu.

2.7. Uvidom u fotokopiju zapisnika sa sastanka Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije od 27. aprila 2022. godine utvrđeno je da je Tim za zaštitu učenika pod tačkom. 2. razmatrao dopis Poverenika za zaštitu ravnorpavnosti br. 07-00-175/2022-02 i doneo zaključke u vezi sa pritužbom.

2.8. Uvidom u fotokopiju zapisnika sa sastanka Saveta roditelja od 26. aprila 2022. godine uvrđeno je, između ostalog, da su se roditelji jednoglasno složili da je izbor škole stvar izbora roditelja koji im prema Zakonu pripada, kao i da u tome ne vide nikakvu segregaciju nego ličnu odluku roditelja da svojoj deci pruže obrazovanje u školi za koju smatraju da je pogodna za njihovu decu.

2.9. Uvidom u fotokopiju zapisnika za 11. sednice Školskog odbora od 26. aprila 2022. godine utvrđeno je da je na sastanku konstatovano da „ škola preduzima sve na  unapređenju kvaliteta rada škole, pa samim tim i unapređivanje rada Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije. Svi članovi su jednoglasno potvrdili da je to dovoljan dokaz da škola preduzima mere da do diskriminacije ne dođe, i da podstiče kulturu tolerancije i međusobnog poštovanja bez obzira na lične karakteristike“.

2.10. Prema zvaničnoj statistici Republičkog zavoda za statistiku[4], utvrđeno je, da na teritoriji opštine Nova Crnja živi većina stanovništva srpske nacionalnosti (6.922), od ukupnog broja stanovnika (10.272), dok stanovnika romske nacionalnosti ima 1.016.

  1. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[5] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije[6] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[7], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.5. Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije osposobljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet je ukazao na važnost uvođenja revizionog postupka, kojim će se odgovarati na pritužbe da postojeće politike ili prakse nisu u skladu sa članom 29. stav 1, kao i da ograničena sredstva ne mogu da pruže opravdanje za nepreduzimanje bilo kakvih, ili nedovoljnih, potrebnih mera za ostvarivanje ciljeva Konvencije o pravima deteta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva, između ostalog i na nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu i jeziku. Odredbom člana 5. stav 2. propisano je da segregacija predstavlja svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivnog ili razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu ličnog svojstva iz člana 2. stav 1. tačka 1). Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju i u oblasti obrazovanja te je tako članom 19. navedenog zakona propisano da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Navedeni član zabranjuje da se licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva , oteža ili onemogući upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključi iz ove ustanove, oteža ili uskrati mogućnost praćenja nastave i učešža u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavanje učenika po ličnom svojstvu, zlostavljanje ili na drugi način neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje prema njima.

3.7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[9] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, te da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje. Odredbama člana 7. stav 1. tačka 1) ovog zakona propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije i visok kvalitet obrazovanja za sve. Odredbom člana 110. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Odredbama člana 79. ovog zakona propisano je da su ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a, između ostalog, naročito pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

3.8.  Odredbom člana 55. stav 1. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju,[10] pripisano je da jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje o deci koja treba da se upišu u prvi razred osnovne škole najkasnije do kraja februara tekuće godine za narednu školsku godinu. Stavom 17. ovog člana propisano je da je škola dužna da upiše svako dete sa područja škole, a može da upiše dete i sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole (stav 18). Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da izabere školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara  tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis (stav 19).

3.9. Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[11] (u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da segregacija predstavlja izdvajanje učenika u obrazovanju na osnovu ličnog svojstva, i to kada se u grupi, odeljenju, odnosno u ustanovi struktura učenika u obrazovanju u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove, u skladu sa zakonom. Drastična odstupanja od strukture dece i učenika sa područja ustanove, kada to nije posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom, u smislu ovog akta jeste više od 25% dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskoj ustanovi i učenika u osnovnoj školi, grupi i odeljenju pojedinačno. Dalje je navedeno da ako je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, osim ako se radi o obrazovanju na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom.

3.10. Pravilnikom su, najpre propisane preventivne aktivnosti ustanove na sprečavanju segregacije, među kojima su: formiranje etnički, jezički, socijalno raznovrsnih grupa ili odeljenja koja su u skladu sa strukturom učesnika u obrazovanju na području jedinice lokalne samouprave kao celine, a ne samo u njenom jednom delu; zatim, organizovanje aktivnosti koje su usmerene na podizanje svesti zaposlenih u ustanovi i roditelja o prepoznavanju i merama za sprečavanje segregacije, kao i organizovanje sastanka saveta roditelja ustanove i roditeljskih sastanaka u grupama i odeljenjima i obaveštavanje saveta, odnosno roditelja o strukturi dece i učenika u ustanovi, položaju dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa i dobrobitima koje sva deca i učenici imaju u grupama i odeljenjima koja su etnički, jezički i socijalno raznovrsna.

3.11. Pravilnik dalje propisuje da u ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija sastav tima za zaštitu proširuje se u skladu sa potrebom i: priprema plan desegregacije;  koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi. Tim za zaštitu u postupku izrade plana desegregacije konsultuje i aktivno uključuje: roditelje dece i učenika koji su izloženi segregaciji; decu i učenike koji su izloženi segregaciji; predstavnike roditelja dece i učenika iz većinske zajednice, predstavnike učeničkog parlamenta, predstavnike organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove obrazovanja; predstavnika centra za socijalni rad, predstavnika doma zdravlja, predstavnika organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Plan desegregacije utvrđuje se na osnovu analize uzroka segregacije, specifičnosti ustanove i raspoloživih resursa. Njime se definišu: vremenska dinamika ostvarivanja, odgovorna lica, interventne aktivnosti, praćenje efekata i korigovanje mera u skladu sa rezultatima praćenja i pokazatelji kojima se prate rezultati.

Trajanje mera desegregacije zavisi i od činjenica koje su uticale na pojavu segregacije i okolnosti u kojima se dešava desegregacija. U slučaju postojanja posebnih grupa ili odeljenja iz razloga koji nije u skladu sa zakonom, ustanova sprovodi sledeće odgovarajuće aktivnosti u okviru plana desegregacije:

  • izrada plana raspoređivanja dece i učenika koji su bili u posebnim grupama ili odeljenjima, iz razloga koji nisu u skladu sa zakonom, u druge grupe, odnosno odeljenja uz vođenje računa da njihov broj drastično ne odstupa od strukture dece, odnosno učenika sa celokupnog područja jedinice lokalne samouprave;
  • u slučaju učesnika u obrazovanju romske nacionalnosti, izbeglica ili migranta, njihov broj u jednoj grupi ili odeljenju ne može biti veći od 25% od ukupnog broja učesnika u obrazovanju;
  • aktivnosti usmerene na podizanje svesti zaposlenih u ustanovi o prepoznavanju segregacije i njenim posledicama, kao što su: prezentacije analiza stanja i diskusije na sednicama vaspitno-obrazovnog, odnosno nastavničkog veća, radionice za prevazilaženje predrasuda i prihvatanje kulturoloških razlika; radionice za izradu plana desegregacije, sastanaka aktiva i usaglašavanje načina rada; sastanke sa ostalim učesnicima u procesu (centom za socijalni rad, nadležnom školskom upravom Ministarstva itd.);
  • jačanje kompetencija zaposlenih za unapređivanje kvaliteta nastave i učenja, pružanje podrške učenicima koji su u riziku od osipanja i rizičnog ponašanja, formativno ocenjivanje itd;
  • aktivnosti čiji je cilj priprema sve dece i učenika u ustanovi uključujući decu i učenike koji su bili u segregisanom okruženju za kreiranje tolerantne atmosfere, za interkulturalnost i inkluzivno obrazovanje, uz odgovarajuću razradu mehanizama bezbednosti, prevencije konflikata među decom i učenicima kao i atmosfere uživanja različitosti,
  • jačanje veza sa porodicom i lokalnom zajednicom. Organizacija sastanaka saveta roditelja i obaveštavanje roditelja o situaciji u ustanovi, predstavljanje plana desegregacije i dobrobiti koje će svi učenici imati;
  • uključivanje vršnjačke podrške (formiranje vršnjačkog tima za podršku novopridošlim učenicima, uključivanje učeničkog parlamenta i predočavanje značaja njihove uloge u celom procesu);
  • obaveštavanje nadležnih organa jedinice lokalne samouprave o potrebi obezbeđivanja prevoza dece i učenika ili sredstava za prevoz dece i učenika ukoliko postoji takva potreba u procesu desegregacije.

Pravilnikom je propisano da direktor ustanove postupa po službenoj dužnosti ili po inicijativi, tako što odmah preduzima mere i aktivnosti u slučaju kada se sumnja i kada je utvrđena diskriminacija. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu Ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i obaveštava ih o njihovim efektima. Ukoliko je priliv dece iz osetljivih društvenih grupa prilikom upisa u pripremni predškolski program, u prvi razred, prelaska na novi nivo obrazovanja, prelaska iz druge ustanove veći od 25%, ustanova je dužna da obavesti ministra i jedinicu lokalne samouprave.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.12. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je B.B. u Radojevu, povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije

3.13. U konketnom slučaju nesporno je da je na početku školske 2019/2020. godine B.B. u Radojevu, vrtić i osnovnu školu upisalo 96 dece od kojih je 78 romske nacionalnosti, da je školsku 2020/2021. godine školu i vrštić upisalo 94 dece od kojih je 83 romske nacionalnosti kao i da je ove školske godine upisano 90 učenika od kojih je 78 romske nacionalnosti. Dalje, nesporno je da u razredima i odeljenjima struktura učenika u pogledu etničke pripadnosti takva da se radi o razredima i odeljenjima koja pohađaju isključivo deca romske populacije. Broj učenika romske nacionalnosti nije značajno oscilirao ali je došlo do opadanja ukupnog broja učenika, odnosno smanjenja broja učenika koji ne pripadaju romskoj populaciji.

3.14. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje B.B. u Radojevu bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja propisana članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosioci pritužbe treba da učine verovatnim da je osnovna škola izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učine, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na osnovnoj školiiz Radojeva. S tim u vezi, u pritužbi je navedeno da struktura učenika u pogledu pripadnosti različitim etničkim, odnosno nacionalnim grupama drastično odstupa od strukture dece, odnosno učenika koji žive na području jedinice lokalne samouprave. Naime, kako je u pritužbi navedeno, u ovoj osnovnoj školi broj učenika romske nacionalnosti je nesrazmerno veći u odnosu na broj učenika neromske nacionalnosti, mereno prema odnosu broja dece romske i neromske nacionalnosti koji žive na području kojem pripada ova škola, odnosno na području jedinice lokalne samouprave. Naime, škola u izjašnjenju nije osporila da ovu školu pohađa većina romske dece, te da je osnovni razlog struktura stanovništva u selu, kao i da u selu živi oko 800 stanovnika, od kojih su 400 romske nacionalne pripadnosti, uglavnom porodice sa mnogo dece stasale za predškolsku ustanovu i osnovnu školu.

3.15. Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi osnovna škola iz Radojeva. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je osnovna škola ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ova škola preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju kako u ovoj ustanovi struktura učenika, u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama, ne bi drastično odstupala od strukture dece i učenika sa područja ustanove.

3.16. Pre analize navoda iz izjašnjenja, Poverenik ukazuje da je Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, ( u daljem tekstu: Pravilnik), koji se odnosi na segregaciju, navedeno je da segregacija predstavlja izdvajanje učenika u obrazovanju na osnovu ličnog svojstva i to kada se u grupi, odeljenju, odnosno u ustanovi struktura učenika u obrazovanju u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove, u skladu sa zakonom. Drastična odstupanja od strukture dece i učenika sa područja ustanove, kada to nije posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom, u smislu ovog akta jeste više od 25% dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskoj ustanovi i učenika u osnovnoj školi, grupi i odeljenju pojedinačno. Ako je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, osim ako se radi o obrazovanju na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom. S tim u vezi, tokom postupka utvrđeno je da na teritoriji opštine Nova Crnja živi većina stanovništva srpske nacionalnosti (6.922), od ukupnog broja stanovnika (10.272), dok stanovnika romske nacionalnosti ima 1.016. Imajući u vidu navedeno, nesporno je da struktura učenika u osnovnoj školi ne odražava strukturu stanovništa na teritoriji jedinice lokalne samouprave, s obzirom da je većina učenika ove škole romske nacionalnosti.

3.17. Zatim, Poverenik konstatuje da je Pravilnikom propisano da u ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija sastav tima za zaštitu proširuje se u skladu sa potrebom i: priprema plan desegregacije; koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi. Tim za zaštitu u postupku izrade plana desegregacije konsultuje i aktivno uključuje: roditelje dece i učenika koji su izloženi segregaciji; decu i učenike koji su izloženi segregaciji; predstavnike roditelja dece i učenika iz većinske zajednice, predstavnike učeničkog parlamenta, predstavnike organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove obrazovanja; predstavnika centra za socijalni rad, predstavnika doma zdravlja, predstavnika organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Plan desegregacije utvrđuje se na osnovu analize uzroka segregacije, specifičnosti ustanove i raspoloživih resursa. Njime se definišu: vremenska dinamika ostvarivanja, odgovorna lica, interventne aktivnosti, praćenje efekata i korigovanje mera u skladu sa rezultatima praćenja i pokazatelji kojima se prate rezultati. Trajanje mera desegregacije zavisi i od činjenica koje su uticale na pojavu segregacije i okolnosti u kojima se dešava desegregacija. U slučaju postojanja posebnih grupa ili odeljenja iz razloga koji nije u skladu sa zakonom, ustanova sprovodi sledeće odgovarajuće aktivnosti u okviru plana desegregacije, uključujući-jačanje veza sa porodicom i lokalnom zajednicom. Pravilnikom je propisano da direktor ustanove postupa po službenoj dužnosti ili po inicijativi, tako što odmah preduzima mere i aktivnosti u slučaju kada se sumnja i kada je utvrđena diskriminacija. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu Ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i obaveštava ih o njihovim efektima. 

3.18. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik je pristupio analizi navoda iz izjašnjenja osnovne škole. Poverenik je najpre cenio navod iz izjašnjenja da je u skladu sa članom 55. stav 19. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano da „Roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnik može da izabere školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekue kalendarske godine u kojoj se vrši upis“, te da u skladu sa tim škola upisuje svu decu koju roditelji prijave do navedenog datuma, nezavisno od toga da li su romske ili srpske nacionalnosti, te da je problem segregacije zapravo struktura stanovništva u selu Radojevu, koja je takva da je većinski deo stanovništva romske nacionalne pripadnosti, kao i da nema mnogo dece srpske nacionalnosti koja su u godištu za pohađanje osnovne škole. Poverenik konstatuje da je nesporno da Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, odredbom člana 55, propisuje dužnost škole da upiše svako dete sa područja škole, a može da upiše dete i sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole, dok roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da izabere školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara  tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis. Sa druge strane, Pravilnik, koji je u primeni od septembra 2018. godine, propisuje da ukoliko je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, te u cilju sprečavanja segregacije u ovim društvenim situacijama nalaže ustanovi preduzimanje niza preventivnih i intervetnih aktivnosti. Imajući u vidu ove odredbe Pravilnika, Poverenik ukazuje da su neosnovani navodi iz izjašnjenja OŠ B.B. iz Radojeva da je razlog većeg broja dece romske nacionalnosti koji pohađa ovu školu struktura stanovništva u selu, te da proces segregacije koji bi u osnovi morao da podrazumeva multietničnost u okviru iste ustanove, kao takav nije primenljiv na ovu školu. Naime, ovi navodi su u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem, prema kome većinu učenika ove škole čine Romi, što je čini gotovo u potpunosti „romskom školom“. Međutim, kako do ove situacije ne bi došlo, odnosno kako bi se ovaj problem rešio (nastanak isključivo romskih škola) Pravilnik propisuje niz preventivnih i interventnih aktivnosti koje je ustanova dužna da sprovede u cilju sprečavanja segregacije. Takođe, Poverenik ukazuje i da je Pravilnikom propisano da se smatra da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu Ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i ako ih obaveštava o njihovim efektima.

 

3.19. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u toku postupka od Osnovne škole B.B. zatražio da dopuni izjašnjenje i dostavi dokaze o merama i aktivnostima koje je preduzela povodom formiranja odeljenja koja pohađaju u velikoj meri učenici romske nacionalnosti. Postupajući po tom zahtevu, škola je dostavila kopiju dokumenta pod nazivom „Program zaštite učenika od diskriminacije“ i kopije zapisnika sa sednica Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije od 15. marta 2021. godine i 27. aprila 2022. godine, sa sednice Saveta roditelja od 19. marta 2021. godine i 26. aprila 2022. godine i sa sednice Školskog odbora od 26. aprila 2022. godine.

 

3.20. Analizom dostavljenog Programa zaštite, Poverenik je uočio da dokument nije sačinjen u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti u kojem je navedeno da se planom desegregacije definiše vremenska dinamika ostvarivanja, odgovorno lice, interventne aktivnosti, praćenje efekata i korigovanje mera u skladu sa rezultatima praćenja i pokazatelji kojima se prate rezultati. U dostavljenom Programu su u kratkim crtama navedene uopštene ideje o mogućim aktivnostima koje će škola, između ostalog, preduzeti radi poboljšanja položaja učenika romske nacionalnosti. Tako na primer, sastanak tima za zaštitu učenika sa roditeljima je planiran „minalno dva puta godišnje, po poterbi i češće“ bez navođenja konkretne aktivnosti ili teme sastanka kao i koji rezultati se očekuju.

 

3.21. U izjašnjenju se dalje navodi da škola već dugi niz godina ima i sprovodi Program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti koji se usvaja na početku svake školske godine. Međutim, OŠ B.B. iz Radojeva do okočanja postupka nije dostavila dokaze koje preventivne i/ili interventne aktivnosti i mere je škola preduzimala i preduzima, u skladu sa Pravilnikom kojim je propisano da „u ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija, sastav tima za zaštitu proširuje se u skladu sa potrebom i priprema plan desegregacije“. Nesumnjivo je da je škola prepoznala ovaj problem, imajući u vidu da je u izjašnjenju navedeno da je školu tokom prošle školske godine kontaktiralo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u vezi žalbe nepoznatog lica da su deca u školi diskriminisana jer su lokalni sveštenik i veterinar svoju decu upisali u školu u susednom selu, kao i da je otišlo jedno dete romske nacionalnosti i to ne zbog preseljenja, već zato što je otac nezadovoljan strukturom odeljenja koje je dete pohađalo i da se ta porodica nije preselila u susedno selo. Škola je nakon navedene žalbe, a zatim i nakon dostavljene pritužbe Poverenika, odmah sazvala Savet roditelja, Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije i o navedenom obavestila Školski odbor, na čijim sastancima je konstantovano da se ne radi o diskriminaciji, kao i da nema potrebe primeniti intervente aktivnosti, već nastaviti sa realizacijom programa prevencije. Takođe, u izjašnjenju škole navedeno je: „Svi dosadašnji odlasci iz naše škole su bili zbog migracija stanovništva, ne zbog želje da se škola ne pohađa sa decom romske nacionalnosti“. Uprkos tome, osnovna škola nije dostavila dokaze da je postupila u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Pravilnik, takođe, propisuje da je direktor ustanove odgovoran za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera.

 

3.22. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da se akt diskriminacije može izvršiti ne samo aktivnim delovanjem (preduzimanjem različitih radnji ili donošenjem akata kojim se određeno lice stavlja u nejednak položaj u odnosu na druge), već i propuštanjem da se preduzmu određene radnje, usled čega diskriminisano lice, na osnovu svog ličnog svojstva, trpi određenu posledicu, kojom se faktički stavlja u nejednak položaj u odnosu na druga lica sa kojim se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji. U konkretnom slučaju, osnovna škola nije dokazala da je preduzela mere iz svoje nadležnosti kako bi sprečila segregaciju u ovoj školi, s obzirom da do okončanja postupka nije dostavila ni jedan dokaz o preduzetim merama u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti.

 

3.23. Vlada je donela više strateških akata kojima se utvrđuju ciljevi i određuju mere za rešavanje problema diskriminacije u različitim društvenim oblastima. U tom duhu je doneta i Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine[12]. Opšti cilj navedene strategije je da se poboljša socijalno-ekonomski položaj romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, uz puno uživanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma, i postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u sve segmente društva, a obrazovanje je prepoznato kao jedno od ključnih oblasti za ostvarenje tog cilja. Obrazovanje je preduslov za ostvarivanje mnogih ljudskih prava – ono je neophodno kako za izlazak iz siromaštva tako i za puno društveno uključivanje Roma i Romkinja. Predviđene su posebne mere radi obezbeđenja delotvornog i efikasnog mehanizma za prepoznavanje različitih oblika diskriminacije pripadnika romske zajednice. One obuhvataju razvijanje obrazovne ustanove kao inkluzivne, interkulturalne, nediskriminatorne kroz razvoj obrazovanja zasnovanog na uvažavanju različitosti i promovisanju ravnopravnosti , a posebno na obezbeđivanju efikasnih mera za ukidanje segregisanih oblika obrazovanja, kao što su neproprocionalan i neopravdan upis u „specijalne škole“.

 

3.24.Prema navedenoj Strategiji, segregacija odeljenja i škola nije učestala pojava, međutim izostaju mere prevencije i mere desegregacije. Povećano uključivanje Roma i Romkinja u obrazovanje u nekim slučajevima dovodi do formiranja segregisanih odeljenja i škola, posebno u ustanovama u blizini romskih naselja. Segregacija je, u tim slučajevima, pojačana tendencijom drugih roditelja da izbegavaju da im se deca školuju u „romskim školama“. Problemi sa kojima se tada suočavaju škole su napuštanje škole od strane kako romskih đaka tako i drugih učenika, nedovoljna podrška institucija i lokalne samouprave kao i nedostatak aktivnosti da do ovakvih problema dođe.

 

3.25. Poverenik dalje ukazuje i na presudu Evropskog suda za ljudska prava, predmet X i drugi protiv Albanije ( predstavke br. 73548/17 i 45521/19 od 31. maja 2022. godine) gde je sud zauzeo jasan stav da se nepreduzimanje i nesprovođenje odgovarajućih  mera desegregacije ne mogu smatrati objektivnim i razumnim opravdanjem što je dovelo do povrede člana 1. Protokola br. 12. uz Konvenciju. Takođe, prema stavu Evropskog suda, kako je segregacija bila uzrokovana koncentracijom romskog/egipatskog stanovništva u određenim naseljima u blizini segregisane škole, predlog vlasti je bio spajanje škola što bi doprinelo  stvaranju škola u kojima je odnos između roma/egipćana i drugih učenika razumno proporcionalan u odnosu na veličinu grada.

 

3.26. U toku analize navoda pritužbe i izjašnjenja, Poverenik je imao u vidu i uslove u kojima škola radi, s obzirom da je OŠ B.B. u Radojevu škola koja se nalazi u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina i da je škola koju pohađaju srpska i romska deca. Međutim, i pored razumevanja situacije, to ne može biti opravdanje za kršenje propisa. U Strategiji je istaknuto da je izloženost različitim oblicima diskriminacije ima veoma negativno efekte po obrazovanje dece, mladih i odraslih Roma i Romkinja. U delu analize stanja navedeno je i da zbog diskriminacije, nedostatka adekvatne podrške, siromaštva i drugih povezanih problema svega 64% romske dece završi osnovno obrazovanje, pri čemu je stopa završavanja osnovnog obrazovanja među decom iz romske zajednice koja žive u uslovima dubokog siromaštva još niža.

 

3.27. Pored navedenog, imajući u vidu navode iz izjašnjenja „da je struktura stanovništva u selu takva da je većinski deo stanovništva romske nacionalnosti mlađih generacija koji imaju decu stasalu za osnovnu školu, dok je manjinski deo srpskog stanovništva starije generacije, čija su deca završila školu i odselila se iz sela Radojeva, te ni nema mnogo dece srpske nacionalnosti koja su godišta za pohađanje osnovne škole“, Poverenik je stava da je školi, u cilju rešavanja ovog problema, neophodna pomoć i podrška jedinice lokalne samouprave, kao i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i školske uprave.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi Vojvođanskog romskog centra protiv OŠ B.B. iz Radojeva zbog segregacije učenika/ca romske nacionalnosti povređena je odredba člana 6. u vezi sa članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ B.B iz Radojeva:

 

5.1. U skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pristupi pripremi detaljnog i sveobuhvatnog plana desegregacije, kao i da koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi kao i da obavesti nadležni organ jedinicije lokalne samouprave i školsku upravu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

 

5.2. Da ubuduće vodi računa da ne krši  zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da OŠ B.B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ B.B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 129/21

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 65/18

[4]„Preuzimanje popisnih rezultata“, Republički zavod za statistiku, dostupno na: http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162 (pristupljeno 15.7.2022.)

[5] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21, član 21.

[7] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[8] „Službeni glasnik RS“, br. (22/09 i 52/21),  član 2.

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 6/20 i 129/21

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 129/21

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 65/18

[12] „Službeni glasnik RS“, br. 23/2022

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon159-22 Segregacija učenika/ca romske nacionalnosti u oblasti obrazovanja Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top