br. 07-00-173/2022-02 datum: 27. 6. 2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A. A. protiv privrednog društva B. B, zbog diskriminacije na osnovu osuđivanosti. U pritužbi je navedeno da je podnosiocu pritužbe u elektronskoj prepisci povodom zaključenja ugovora o radu i zaposlenja, zatraženo da, između ostale dokumentacije dostavi i uverenje iz kaznene evidencije da nije osuđivan. U izjašnjenju privrednog društva je između ostalog navedeno da dostavljanje potvrde o neosuđivanosti nije bio uslov za zasnivanje radnog odnosa, već da služi poslodavcu za procenu bezbednosnih rizika i upravljanje ovlašćenjima zaposlenih. Dalje je navedeno da privredno društvo poseduje status ovlašćenog privrednog subjekta odobrenog od Uprave carina, kao i da je jedan od kriterijuma za odobravanje ovog statusa, u skladu sa članom 28. Carinskog zakona, odgovarajući sigurnosni i bezbednosni standardi, koji se smatraju ispunjenim ako podnosilac zahteva dokaže da preduzima odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigurnost i bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja, uključujući fizički integritet oblasti i kontrolu pristupa, logističke procese i rukovanje određenim vrstama robe, proveru osoblja i identifikaciju svojih poslovnih partnera. Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o radu propisano je da posredna diskriminacija postoji ako se primenom naizgled neutralne odredbe ili prakse lice stavlja ili bi se moglo staviti, zbog njegovog ličnog svojstva, u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. U toku postupka je utvrđeno da privredno društvo ima opravdani legitimni cilj da proverava osuđivanost kandidat sa kojim želi da zasnuje radni odnos, kako bi ispunilo zakonske uslove da ostvarivanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta. U toku dalje analize je utvrđeno da sredstvo kojim se taj cilj postiže nije primereno i nužno, odnosno da se cilj može postići primenom drugog sredstva. Naime, odredbama člana 102. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika je propisnao da se podaci iz kaznene evidencije mogu, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu i da niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. U vezi sa tim privredno društvo je imalo na raspolaganju zakonsku mogućnost da zatraži proveru podataka iz kaznene evidencije u skladu sa Krivičnim zakonikom, a ne da od podnositelja pritužbe traži da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti. Činjenica da je podnositelj pritužbe odustao od zaključenja ugovora o radu nakon što mu je zatraženo da dostavi uverenje iz kaznene evidencije nije od značaja u konkretnom slučaju, s obzirom da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisano da posredna diskriminacija postoji i ako bi naizgled neutralna praksa mogla staviti lice zbog njegovog ličnog svojstva u nepovoljniji položaj. Poverenik je dao mišljenje da je privredno društvo B. B. zahtevom od A. A. da za potrebe zaposlenja dostavi uverenje iz kaznene evidencije da nije osuđivan, povredilo odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi člana 19. Zakona o radu. Zbog toga je dao preporuku privrednom društvu B. B. da ovim povodom uputi pisano izvinjenje A. A, kao i da ubuduće, prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe antidiskriminacionih propisa.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A. protiv B. B, zbog diskriminacije na osnovu osuđivanosti.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da mu je 8. aprila 2022. godine prilikom konkurisanja za radno mesto manipulativnog radnika u firmi B. B, između ostalog zatraženo da dostavi potvrdu o neosuđivanosti kao uslov za zaposlenje;
• da je usmenim putem rekao da ne može da dostavi potvrdu o neosuđivanosti, i da je zaposlena u firmi, K. K, zatražila da na uvid dostavi presudu, čime mu je narušeno dostojanstvo;
• da su osobe sa kojima je u navedenoj firmi razgovarao o uslovima i potrebnoj dokumentaciji S. S. i K. K;
• da podnosilac pritužbe smatra da je ponižen i diskriminisan, kao i da je narušeno njegovo pravo na rad zagarantovano Ustavom.
  • Uz pritužbu je dostavljena kopija elektronske prepiske podnosioca pritužbe i K. K, asistentkinje za ljudske resurse iz B. B.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje privrednog društva B. B.
  • U izjašnjenju privrednog društva je, između ostalog navedeno:
• da dostavljanje potvrde o neosuđivanosti nije bio uslov za zasnivanje radnog odnosa, već da mu je ukazano da za zaključenje ugovora o radu potrebno dostaviti očitanu ličnu kartu, diplomu i karticu tekućeg računa, i da je prvi radni dan 11. april 2022. godine, a da preostalu dokumentaciju, kao i uverenje da nije osuđivan, može dostaviti naknadno;
• da dostavljanje uverenja o neosuđivanosti služi poslodavcu za procenu bezbednosnih rizika i upravljanje ovlašćenjima zaposlenih. A. A. je ponuđeno zasnivanje radnog odnosa na period od tri meseca, počev od 11. aprila 2022. godine na poslovima manipulativni radnik, koji poslovi se obavljaju u carinskom skladištu, u kojem se nalazi roba koja je pod carinskim nadzorom;
• da privredno društvo B. B. poseduje status ovlašćenog privrednog subjekta odobrenog od Uprave carina, kao i da su kriterijum za odobravanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta, u skladu sa članom 28. Carinskog zakona: 1) odsustvo bilo koje ozbiljne povrede ili ponovljenih povreda carinskih i poreskih propisa, uključujući nepostojanje krivičnih dela koja se odnose na privrednu delatnost podnosioca zahteva; 2) posedovanje visokog nivoa kontrole aktivnosti i protoka robe od podnosioca zahteva, kroz zadovoljavajuće vođenje poslovne evidencije i, po potrebi, evidencije o prevozu robe, koja omogućava odgovarajuće carinske kontrole; 3) finansijska likvidnost, koja se smatra dokazanom ako podnosilac zahteva ima dobro finansijsko stanje, koje mu omogućava ispunjenje obaveza, s obzirom na poslovne aktivnosti; 4) u pogledu odobrenja iz člana 27. stav 3. tačka 1) ovog zakona, praktični standardi stručnosti ili profesionalnih kvalifikacija koje su u neposrednoj vezi sa aktivnošću koja se sprovodi; i 5) u pogledu odobrenja iz člana 27. stav 3. tačka 2) ovog zakona, odgovarajući sigurnosni i bezbednosni standardi, koji se smatraju ispunjenim ako podnosilac zahteva dokaže da preduzima odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigurnost i bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja, uključujući fizički integritet oblasti i kontrolu pristupa, logističke procese i rukovanje određenim vrstama robe, proveru osoblja i identifikaciju svojih poslovnih partnera;
• da je članom 32. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom detaljno razložen kriterijum iz člana 28. Carinskog zakona, te je propisano da se kriterijum iz člana 28. tačka 5) Carinskog zakona smatra ispunjenim ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) objekti koji će biti korišćeni u vezi sa operacijama koje se odnose na odobrenje za AEOS pružaju zaštitu od nezakonitog pristupa i izgrađeni su od materijala koji sprečava nezakonit ulazak; 2) uspostavljene su odgovarajuće mere za sprečavanje neovlašćenog pristupa kancelarijama, prostorima za otpremanje ili utovar, prostoru za teret i drugim značajnim mestima; 3) preduzete su mere za rukovanje robom koje obuhvataju zaštitu od neovlašćenog unosa ili razmene, kao i nestručnog rukovanja robom i neovlašćenog postupanja sa teretom; 4) podnosilac zahteva je preduzeo mere koje omogućavaju jasno prepoznavanje njegovih poslovnih partnera i osiguravaju, sprovođenjem odgovarajućih ugovornih aranžmana ili drugih odgovarajućih mera u skladu sa poslovanjem podnosioca zahteva, da njegovi poslovni partneri osiguraju bezbednost svog dela međunarodnog lanca snabdevanja; 5) podnosilac zahteva, u meri u kojoj to dozvoljavaju propisi, sprovodi bezbednosnu proveru potencijalnih zaposlenih koji bi trebalo da rade na bezbednosno osetljivim pozicijama i sprovodi proveru postojećih zaposlenih na tim pozicijama, periodično ili ako okolnosti tako nalažu; 6) podnosilac zahteva ima uspostavljene odgovarajuće bezbednosne postupke za ugovore sa svim spoljašnjim pružaocima usluga; 7) podnosilac zahteva se stara da njegovi zaposleni odgovorni za bezbednosna pitanja redovno učestvuju u programima o podizanju svesti o bezbednosti; 8) podnosilac zahteva je imenovao kontakt osobu nadležnu za pitanja u vezi sa sigurnošću i bezbednošću;
• da pri raspodeli radnih zaduženja i ovlašćenja zaposlenih, B. B. je u obavezi da izvrši bezbednosne provere zaposlenih koji bi trebalo da rade na bezbednosno osetljivim pozicijama;
• da manipulativni radnici u carinskim skladištima imaju pristup carinskoj robi, fizički izvršavaju logističke procese i fizički rukuju robom, da mogu imati ključeve od skladišta ili pristupne šifre bezbednosnom alarmu. Iz tog razloga B. B. je dužna da, pre i prilikom zapošljavanja, izvrši bezbednosnu proveru osoblja, shodno zahtevima carinskih propisa, i shodno zahtevima bezbednosti;
• da su zakonskim i podzakonskim propisima, kao i instrukcijama Uprave carina definisani uslovi koje ovlašćeni privredni subjekti moraju da ispunjavaju, a izjave koje se daju se mogu naći na sajtu Uprave carina. U uputstvima se navodi da je potrebno proveriti da li su zaposleni ranije osuđivani za krivična dela u oblasti sigurnosti, carine ili druga krivična dela koja su u vezi sa sigurnošću međunarodnog lanca snabdevanja (strana 55 dokumenta Smernice za AEO; strana 33 dokumenta Pretnje, rizici i moguća rešenja). U izjavi koju dostavlja Upravi carina B. B. je dužna da garantuje da je za proizvodnju, skladištenje, pripremu, utovar i prevoz te robe zaposleno pouzdano osoblje. Na sajtu Uprave carine dostupan je i spisak privrednih društava koja poseduju sertifikat AEO, među kojima je i B. B, koja je u obavezi da sprovodi sve navedene bezbednosne provere;
• da B. B. od A. A. nije tražila dokaz o neosuđivanosti za sopstvene potrebe, već je tražila dokaz o neosuđivanosti za krivična dela u pogledu carinskih propisa i za krivična dela protiv imovine, radi procene bezbednosti i uspostavljanja njegovih ovlašćenja i zaduženja u okviru radnog mesta na kojem zaposleni obavlja poslove direktno rukujući carinskom robom;
• da je podnosiocu pritužbe, nakon što je istakao da ne može da dostavi potvrdu o neosuđivanosti, rečeno da može dostaviti potvrdu da nije osuđivan za krivična dela vezana za carinske propise i krivična dela protiv imovine, kao i da je podnosilac pritužbe odbio dalju komunikaciju i iz revolta što mu je tražen bilo kakav podatak o osuđivanosti odbio da zaključi ugovor o radu.
  • Uz izjašnjenje su dostavljeni: 1) Smernice za ovlašćene privredne subjekte; 2) Pretnje, rizici i moguća rešenja; 3) Izjava o sigurnosti za ovlašćene privredne subjekte; 4) spisak privrednih društava koja poseduju AEO sertifikat.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u elektronsku prepisku od 7. aprila 2022. godine dostavljenu uz pritužbu, utvrđeno je da je podnosiocu pritužbe navedeno da je dokumentacija koju je potrebno dostaviti pre početka rada u B. B. sledeća: 1. očitana lična karta; 2. diploma, 3. kartica tekućeg računa; 4. uverenje da protiv kandidata nije pokrenut krivični postupak; 5. uverenje iz kaznene evidencije da kandidat nije osuđivan i 6. uverenje o prethodnom radnom stažu. Dalje je u dopisu navedeno da je potrebno prva tri dokumenta dostaviti u toku dana kako bi sačinili ugovor o radu, dok je ostalu dokumentaciju potrebno dostaviti u što kraćem roku. Još je navedeno da je prvi radni dan 11. april u 8 časova, kao i adresa mesta rada. U potpisu dopisa je K. K, asistentkinja za ljudske resurse privrednog društva B. B.
• Uvidom u dokument Uprave carine Ovlašćeni privredni subjekti – Smernice[2], utvrđeno je da je na prvoj strani dokumenta navedeno „Potrebno je naglasiti da ovaj dokument nije pravno obavezujući akt, već služi kao pojašnjenje“, dok je u Delu 1. Opšte informacije navedeno: „Ove Smernice nisu pravno obvezujući akt, već služe kao pojašnjenje. Svrha im je da osiguraju jednoobrazno tumačenje statusa AEO u radu carinskih organa i privrednih subjekata, kao i da olakšaju pravilnu i usklađenu primenu zakonskih odredaba o AEO u Republici Srbiji.“ Dalje je utvrđeno da je u Delu 2. Kriterijumi za dobijanje statusa AEO, Odeljak V – Odgovarajući standardi sigurnosti i bezbednosti u podnaslovu Sigurnost zaposlenih (strana 54) navedeno da je sigurnost zaposlenih, uz fizičku sigurnost, kontrolu pristupa, sigurnost poslovnih partnera itd., jedan od najvažnijih vidova sigurnosti. Na strani 55. Smernica navedeno je da podnosilac zahteva „sprovodi, u meri u kojoj to dozvoljava nacionalno zakonodavstvo, bezbednosnu proveru potencijalnih zaposlenih, koji će raditi na bezbednosno osetljivim mestima i sprovodi proveru postojećih zaposlenih na tim pozicijama, periodično ili ako okolnosti tako nalažu“, kako bi se sprečila infiltracija neovlašćenih zaposlenih koji bi mogli da predstavljaju sigurnosni rizik. S obzirom na praktično sprovođenje tog zahteva, carinski organi i podnosilac zahteva u obzir treba da uzmu sledeća važna pitanja: a) svi privredni subjekti trebalo bi da imaju odgovarajući sistem/postupke kako bi bili usklađeni s tim zahtevom, a carinski organi moraju da imaju mogućnost da to provere, b) podnosilac zahteva je, kao poslodavac, odgovoran za sprovođenje tih provera, a carinski organi proveravaju da li su sprovedene i jesu li dovoljne za obezbeđenje usklađenosti, uzimajući u obzir važeće zakonodavstvo, v) obim i svrha provera trebalo bi da budu jasni. Treba poštovati načelo srazmernosti, tj. „postupci ne bi trebalo da prevazilaze mere koje su neophodne s obzirom na svrhu”. Dalje je u Smernicama navedeno da glavna područja koja bi uvek trebalo da se proveravaju uključuju i politiku zapošljavanja podnosioca zahteva. Opšta organizacija i postupci za zapošljavanje novih radnika moraju biti jasni, uključujući i to ko je odgovoran za njih. Politika podnosioca zahteva posebno bi trebalo da odražava sve razumne mere opreza koje treba uzeti u obzir pri zapošljavanju novog osoblja za rad na bezbednosno osetljivim mestima, kako bi se proverilo da li su zaposleni ranije osuđivani za krivična dela u oblasti sigurnosti, carine ili druga krivična dela koja su u vezi sa sigurnošću međunarodnog lanca snabdevanja, i sa istom namerom sprovoditi redovne bezbednosne provere postojećih radnika na bezbednosno osetljivim radnim mestima, koliko to dopušta nacionalno zakonodavstvo. Metode provere bezbednosti mogu da obuhvataju osnovne provere poput provera identiteta i prebivališta, provera radne dozvole ako je to potrebno pre zapošljavanja, zahtev za potvrdama o nekažnjavanju i istrage na osnovu neospornih i/ili službenih elemenata prethodne istorije zapošljavanja i preporuka. Podnosilac zahteva bi isto tako trebalo da ima uspostavljene bezbednosne zahteve u pogledu upotrebe privremeno zaposlenih i agencijskih radnika. U pogledu zaposlenih koji rade na bezbednosno osetljivim radnim mestima, Smernice ukazuju da pri definisanju „bezbednosno osetljivog radnog mesta” trebalo bi da se izvrši odgovarajuća analiza rizika i da se uzme u obzir da to nisu samo upravljačka radna mesta, već i mesta koja se direktno odnose na rukovanje, skladištenje i kretanje robe. U tom kontekstu su bezbednosno osetljiva radna mesta na primer: – mesta sa odgovornostima za pitanja bezbednosti, carine ili zapošljavanja, – poslovi u vezi sa nadzorom objekta i prijema, – radna mesta, opisana u odeljku 6. Upitnika za samoprocenu, koja se odnose na dolaznu/odlaznu robu i skladištenje. Za visoka i/ili ključna bezbednosna mesta mogu da se zahtevaju policijske provere brisanih i ne izbrisanih krivičnih dela. Imenovani zaposleni svoje poslodavce mogu obavestiti o policijskim opomenama/garancijama, nerešenim sudskim postupcima i/ili osuđujućim presudama. Trebali bi navesti i sva druga zaposlenja ili delatnosti koja predstavljaju sigurnosni rizik. Sve provere koje treba izvršiti moraju da budu u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i/ili nacionalnim zakonodavstvom o zaštiti podataka ličnosti kojima se uređuje obrada ličnih podataka u različitim okolnostima.
• Uvidom u dokument Uprave carine – Pretnje, rizici i moguća rešenja[3], utvrđeno je da je dokument namenjen i carinskim organima i privrednim subjektima, a namena mu je da olakša proveru, kako bi se obezbedila usklađenost sa uslovima za sticanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta usklađivanjem pribavljenih podataka u Upitniku za samoprocenu (Uputnik) i utvrđenih područja rizika i mogućih rešenja. Daljim uvidom u ovaj dokument, utvrđeno je da, kao moguća rešenja, u odeljku 4.11 Sigurnost zaposlenih, pokazatelj – Politika zapošljavanja, uključujući zaposlene na određeno vreme, Opis rizika – Infiltracija zaposlenih koja može predstavljati rizik za sigurnost, navedeno sledeće: – sigurnosne provere budućih zaposlenih, npr. istorija zapošljavanja i preporuke; – dodatne provere novih ili postojećih zaposlenih koji prelaze na sigurnosno osetljive položaje npr. potvrda o neosuđivanosti; – obaveza zaposlenog da obavesti o drugom zaposlenju, policijskim opomenama/uslovnoj slobodi, nerešenim sudskim postupcima ili osuđujućim presudama; – povremene sigurnosne provere/ponavljanje istraga zaposlenog osoblja; – ukidanje računarskog pristupa, vraćanje propusnica, ključeva i/ili identifikacionih oznaka u slučaju prestanka radnog odnosa; – provere zaposlenih na određeno vreme primenjuju se po istom standardu kao i provere stalno zaposlenih; – ugovori s agencijama za zapošljavanje moraju detaljno navoditi nivo zahtevanih sigurnosnih provera; – procedure kojima se obezbeđuje usklađenost agencija za zapošljavanje sa pomenutim standardima.
• Uvidom u Spisak privrednih društava koje poseduju AEO sertifikat[4] , utvrđeno je da privredno društvo B. B. poseduje oba tipa sertifikata, odnosno odobrenje AEO za carinska pojednostavljenja (AEO C) i odobrenje AEO za sigurnost i bezbednost (AEO S).

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloga dostavljenih uz pritužbu i izjašnjenja, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
• Ustav Republike Srbije^[5] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. U članu 60. Ustav jemči prvo na rad, u skladu sa zakonom i proklamuje da svako ima pravo na slobodan izbor rada, kao i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima^[6]. Načelo jednakosti razrađeno je članom 4. ovog zakona u kojem je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi moglo staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna (član 7.).
• Zabrana diskriminacije propisana je i čl. 18. i 19. Zakona o radu[7]. Ovim zakonom zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica – lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona.
• Odredbama člana 27. Carinskog zakon[8] propisano je da privredni subjekat koji ispunjava propisane kriterijume može podneti zahtev za dobijanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta. U stavu 3. ovog člana propisano je da se status ovlašćenog privrednog subjekta stiče dobijanjem odobrenja: 1) za ovlašćenog privrednog subjekta za carinska pojednostavljenja, koji omogućava ostvarivanje olakšica koje se odnose na određena pojednostavljenja u skladu sa carinskim propisima; ili 2) za ovlašćenog privrednog  subjekta za sigurnost i bezbednost, koji omogućava ostvarivanje olakšica koje se odnose na sigurnost i bezbednost. Odobrenja se mogu koristiti istovremeno i ovlašćeni privredni subjekt uživa povoljniji tretman od ostalih privrednih subjekata u pogledu carinskih kontrola, u skladu sa vstom dobijenog odobrenja, uključujući manje fizičkih i dokumentarnih kontrola. Kriterijumi za odobravanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta propisani su u članu 28. ovog zakona: 1) odsustvo bilo koje ozbiljne povrede ili ponovljenih povreda carinskih i poreskih propisa, uključujući nepostojanje krivičnih dela koja se odnose na privrednu delatnost podnosioca zahteva; 2) posedovanje visokog nivoa kontrole aktivnosti i protoka robe od strane podnosioca zahteva, kroz zadovoljavajuće vođenje poslovne evidencije i, po potrebi, evidencije o prevozu robe, koja omogućava odgovarajuće carinske kontrole; 3) finansijska likvidnost, koja se smatra dokazanom ako podnosilac zahteva ima dobro finansijsko stanje, koje mu omogućava ispunjavanje obaveza, s obzirom na poslovne aktivnosti; 4) u pogledu odobrenja iz člana 27. stav 3. tačka 1) ovog zakona, praktični standardi stručnosti ili profesionalnih kvalifikacija koji su u neposrednoj vezi sa aktivnošću koja se sprovodi; i 5) u pogledu odobrenja iz člana 27. stav 3. tačka 2) ovog zakona, odgovarajući sigurnosni i bezbednosni standardi, koji se smatraju ispunjenim ako podnosilac zahteva dokaže da preduzima odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigurnost i bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja, uključujući fizički integritet oblasti i kontrolu pristupa, logističke procese i rukovanje određenim vrstama robe, proveru osoblja i identifikaciju svojih poslovnih partnera.
• Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima[9] bliže se uređuju, između ostalog i uslovi za primenu kriterijuma iz člana 28. Carinskog zakona. Odredbama člana 2. stav 1. tačka 31) ove uredbe definisan je pojam ovlašćeni privredni subjekt – AEO kao: (1) AEOS – ovlašćeni privredni subjekt za sigurnost i bezbednost; (2) AEOC – ovlašćeni privredni subjekt za carinska pojednostavljenja. Dalje su odredbama člana 32. Uredbe propisano da se smatra da je kriterijum iz člana 28. tačka 5) Carinskog zakona ispunjen ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) objekti koji će biti korišćeni u vezi sa operacijama koje se odnose na odobrenje za AEOS pružaju zaštitu od nezakonitog pristupa i izgrađeni su od materijala koji sprečavaju nezakonit ulazak; 2) uspostavljene su odgovarajuće mere za sprečavanje neovlašćenog pristupa kancelarijama, prostorima za otpremanje ili utovar, prostoru za teret i drugim značajnim mestima; 3) preduzete su mere za rukovanje robom koje obuhvataju zaštitu od neovlašćenog unosa ili razmene, kao i nestručnog rukovanja robom i neovlašćenog postupanja sa teretom; 4) podnosilac zahteva je preduzeo mere koje omogućavaju jasno prepoznavanje njegovih poslovnih partnera i osiguravaju, sprovođenjem odgovarajućih ugovornih aranžmana ili drugih odgovarajućih mera u skladu sa poslovanjem podnosioca zahteva, da njegovi poslovni partneri osiguraju bezbednost svog dela međunarodnog lanca snabdevanja; 5) podnosilac zahteva, u meri u kojoj to dozvoljavaju propisi, sprovodi bezbednosnu proveru potencijalnih zaposlenih koji bi trebalo da rade na bezbednosno osetljivim pozicijama i sprovodi proveru postojećih zaposlenih na tim pozicijama, periodično ili ako okolnosti tako nalažu; 6) podnosilac zahteva ima uspostavljene odgovarajuće bezbednosne postupke za ugovore sa svim spoljnim pružaocima usluga; 7) podnosilac zahteva se stara da njegovi zaposleni odgovorni za bezbednosna pitanja redovno učestvuju u programima o podizanju svesti o bezbednosti; 8) podnosilac zahteva je imenovao kontakt osobu nadležnu za pitanja u vezi sa sigurnošću i bezbednošću.
• Odredbama člana 102. Krivičnog zakonika[10] propisano je da kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi. Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti. Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati i drugim državnim organima koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela, kada je to posebnim zakonom propisano (stav 2.). Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu (stav 3). Niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti (stav 4.). Građanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti (stav 5.), kao i da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikom dati.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je privredno društvo B. B. stavilo u nepovoljniji položaj A. A. na osnovu ličnog svojstva osuđivanost, time što je od njega tražilo da dostavi uverenje iz kaznene evidencije da nije osuđivan.
• Analizom navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga, nesporno je da je privredno društvo B. B. obavestilo A. A. da je među dokumentacijom koju je potrebno dostaviti pre početka rada u B. i uverenje iz kaznene evidencije da nije osuđivan. Dalje je nesporno da je privredno društvo navelo da ovo uverenje nije neophodno dostaviti radi izrade ugovora o radu i pre prvog radnog dana, već u što kraćem roku. I u pritužbi i izjašnjenju je navedeno da je podnosilac pritužbe, nakon što je izjavio da ne može dostaviti uverenje iz kaznene evidencije da nije osuđivan, pozvan da donese presudu kojom je osuđen, odnosno potvrdu da nije osuđivan za krivična dela vezana za carinske propise i krivična dela protiv imovine, kao i da je A. A. nakon toga prekinuo dalju komunikaciju i nije zaključio ugovor o radu.
• Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o radu propisano je da posredna diskriminacija postoji ako se primenom naizgled neutralne odredbe ili prakse lice stavlja ili bi se moglo staviti, zbog njegovog ličnog svojstva, u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
• Traženjem od kandidata za posao da dostavi izvod iz kaznene evidencije da nije osuđivan, osuđivana lica su stavljena ili bi mogla biti stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na druge kandidate pre svega jer se, usled ustaljenih predrasuda o osuđivanim licima, izlažu nepotrebnom poniženju i stigmatizaciji. Takođe, osuđivana lica se na ovaj način dovode u situaciju da ne mogu da ispune uslove konkursa, zbog čega ili odustanu od javljanja na oglas za posao ili budu odbijena zbog nepotpune dokumentacije. U konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe nije naveo da mu je predstavljeno da je neosuđivanost uslov za zaposlenje, a u izjašnjenju privrednog društva je precizirano da neosuđivanost nije uslov za zaključenje ugovora o radu, međutim na listi potrebne dokumentacije za zaključenje ugovora o radu koja je dostavljena podnositelju pritužbe navedeno je da je potrebno da dostavi uverenje iz kaznene evidencije. Zahtev da dostavi uverenje iz kaznene evidencije da nije osuđivan, za podnosioca pritužbe imalo je istu posledicu kao i da je za zaposlenje postavljen uslov neosuđivanosti – odustajanje od procesa zaključenja ugovora o radu. U vezi sa tim, nesporno je da prividno neutralna praksa privrednog društva da se od kandidata za posao traži uverenje iz kaznene evidencije može u nepovoljniji položaj staviti kandidate koji su ranije osuđivani u odnosu na kandidate koji to nisu. Rezultati istraživanja potreba osuđenih lica u postpenalnom periodu pokazuju da ukupno 23,6% ispitanika (osuđenika na izdržavanju kazne zatvora kojima je ostalo dve godine ili manje od dve godine do isteka kazne) misli da će ih njihovo okruženje odbaciti nakon što izađu iz zatvora, dok 76,4% ispitanika to ne misli. Više od polovine ispitanika (56,7%) smatra da će, kao bivši osuđenici biti diskriminisani u ostvarivanju svojih prava tako što očekuju da će imati problem na poslu, prilikom zapošljavanja, prilikom rutinskih policijskih provera, kao i da će naići na nerazumevanje i osudu od strane drugih ljudi[11].
• Imajući u vidu definiciju posredne diskriminacije, prvi zadatak Poverenika u konkretnom slučaju je da utvrdi da li privredno društvo ima opravdani legitimni cilj da proverava osuđivanost kandidat sa kojim želi da zasnuje radni odnos. Drugi zadatak Poverenika je da utvrdi da li je sredstvo za postizanje tog cilja primereno i nužno, odnosno da li je traženje uverenja iz kaznene evidencije srazmerno, proporcionalno i nužno za ostvarivanje cilja koji se želi postići.
• U toku postupka je utvrđeno da je B. B. privredno društvo koje se bavi međunarodnim i domaćim drumskim transportom, avio i brodskim transportom, carinskim zastupanjem i skladištenjem robe. Takođe, ovo privredno društvo ima status ovlašćenog privrednog subjekta za carinska pojednostavljenja, koji omogućava ostvarivanje olakšica koje se odnose na određena pojednostavljenja u skladu sa carinskim propisima i ovlašćenog privrednog  subjekta za sigurnost i bezbednost, koji omogućava ostvarivanje olakšica koje se odnose na sigurnost i bezbednost, u skladu sa odredbama člana 27. Carinskog zakona (tzv. AEO CS). Carinskim propisima (Carinski zakon i Uredba o carinskim postupcima i carinskim formalnostima) propisani su kriterijumi koje je potrebno ispuniti za dobijanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta. Između ostalog, propisano je da privredni subjekt koji podnese zahteva za status ovlašćenog privrednog subjekta mora ispuniti i odgovarajuće sigurnosne i bezbednosne standarde koji se smatraju ispunjenim ako podnosilac zahteva dokaže da preduzima odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigurnost i bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja, uključujući fizički integritet oblasti i kontrolu pristupa, logističke procese i rukovanje određenim vrstama robe, proveru osoblja i identifikaciju svojih poslovnih partnera. U vezi sa tim, privredno društvo B. B. obavezno je da preduzima i odgovarajuće mere radi provere osoblja, a u cilju da ostvari i zadrži status ovlašćenog privrednog subjekta kod Uprave carina u skladu sa carinskim propisima. Zbog toga je dužno da ima odgovarajući sistem odnosno proceduru za ispunjenje ovog zahteva, kao i da omogući carinskim organima da provere ispunjenje propisanih kriterijuma. Sagledavajući iznete činjenice, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je ovaj cilj dopušteni i opravdan.
• Imajući u vidu dopuštenost i opravdanost cilja, potrebno je, dalje, ispitati da li se ovaj cilj mogao postići propisanom merom (traženjem izvoda iz kaznene evidencije od kandidata za posao), odnosno da li postoji srazmera između preduzete mere i cilja koji se tom merom ostvaruje.
• Poverenik ovde najpre ukazuje na odredbe člana 102. stav 4. Krivičnog zakonika da niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. Dalje, Poverenik ukazuje i na stav 3. ovog člana kojim je propisano da se podaci iz kaznene evidencije mogu, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. U vezi sa tim, zahtev privrednog društva B. B. da podnositelj pritužbe dostavi uverenje iz kaznene evidencije da nije osuđivan nije u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika. Privredno društvo B. B. je, u skladu sa navedenim carinskim propisima, dužno da radi ispunjenja uslova za ostvarivanje i očuvanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta (tzv. AEO CS) dokaže da preduzima odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigurnost i bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja robom, uključujući i proveru osoblja. Uredba o carinskim postupcima i carinskim formalnostima nedvosmisleno propisuje da je privredno društvo koje podnosilac zahteva za status ovlašćenog privrednog društva ispunilo propisani kriterijum kada sprovodi bezbednosnu proveru potencijalnih zaposlenih koji bi trebalo da rade na bezbednosno osetljivim pozicijama i sprovodi proveru postojećih zaposlenih na tim pozicijama, periodično ili ako okolnosti tako nalažu, u meri u kojoj to dozvoljavaju propisi. Naime, carinski propisi ne propisuju da se ovaj kriterijum može ispuniti isključivo traženjem od zaposelnog da dostavi izvod iz kaznene evidencije, već da privredno društvo sprovede bezbednosnu proveru u meri u kojoj to dozvoljavaju propisi. U skladu sa odredbama član 102. stav 3. Krivičnog zakonika, privredno društvo može zatražiti podatke iz kaznene evidencije, uz obrazloženi zahtev, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.

S obzirom na privrednu delatnost B. B. i smernica Uprave carine da se provera zaposlenih vrši u pogledu osuđivanosti za krivična dela u oblasti sigurnosti, carine ili druga krivična dela koja su u vezi sa sigurnošću međunarodnog lanca snabdevanja, nesporno je da bi obraćanje privrednog društva zahtevom o podacima iz kaznene evidencije u skladu sa odredbama člana 102. stav 3. Krivičnog zakonika bilo primereno i u skladu sa antidiskriminacionim propisima. Bezbednosne provere izvršene na ovaj način ne bi ranije osuđivana lica dovodila u nepovoljniji položaj da prilikom konkurisanja za posao navode raniju osuđivanost za krivična dela koja ne predstavljaju rizik sigurnosti i bezbednosti snabdevanja robom u skladu sa carinskim propisima, što bi ih izložilo eventualnom poniženju i stigmatizaciji.

• U vezi sa navedenim, očigledno je da sredstvo kojim se želeo postići opravdani legitimni cilj nije srazmerno, jer se cilj (provera bezbednosti) može ostvariti upotrebnom drugog sredstva – proverom kaznene evidencije u skladu sa članom 102. stav 3. Krivičnog zakonika, koje bi imalo manje štetne posledice u odnosu na posledice izazvane postavljanjem zahteva kandidatu za zaposlenje da dostavi uverenje iz kaznene evidencije.
• Poverenik je analizirao i dokumenta Uprave carine koje je B. B. dostavila u prilogu. U dokumentu Ovlašćeni privredni subjekti – Smernice navedeno je da bi obim i svrha provere trebalo da budu jasni i da poštuju načelo srazmernosti, tj. „postupci ne bi trebalo da prevazilaze mere koje su neophodne s obzirom na svrhu“. Dalje je navedeno da metode provere bezbednosti novog osoblja mogu da obuhvataju osnovne provere poput provere identiteta i prebivališta, provera radne dozvole ako je to potrebno pre zapošljavanja, zahtev za potvrdama o nekažnjavanju i istrage na osnovu nespornih i/ili službenih elemenata prethodne istorije zapošljavanja i preporuka, kao i da je više puta naglašeno da sve provere koje treba izvršiti moraju da budu u skladu s nacionalnim zakonodavstvom. U dokumentu Uprave carine – Pretnje, rizici i moguća rešenja navedeno je kao jedno od mogućih rešenja u sprečavanju rizika infiltracije zaposlenog koji može predstavljati rizik za sigurnost poslovanja i imovine – obaveza zaposlenog da obavesti o drugom zaposlenju, policijskim opomenama/uslovnoj slobodi, nerešenim sudskim postupcima ili osuđujućim presudama. Poverenik ukazuje da oba ova dokumenta Uprave carine ne predstavljaju pravno obavezujuća dokumenta i da predstavljena moguća rešenja nisu jedini i obavezujući način procene i sprečavanja rizika. U dokumentu Ovlašćeni privredni subjekti – Smernice je navedeno „Ove Smernice nisu pravno obvezujući akt, već služe kao pojašnjenje. Svrha im je da osiguraju jednoobrazno tumačenje statusa AEO u radu carinskih organa i privrednih subjekata, kao i da olakšaju pravilnu i usklađenu primenu zakonskih odredaba o AEO u Republici Srbiji.“
• Poverenik je posebno analizirao i navode iz izjašnjenja da uverenje iz kaznene evidencije nije bio uslov za zaključenje ugovora o radu, što se, kako se navodi u izjašnjenju, vidi iz činjenice da je podnosilac pritužbe pozvan da se javi na rad 11. aprila (pre nego što dostavi uverenje iz kaznene evidencije), kao i da je uverenje potrebno radi procene bezbednosti i uspostavljanja ovlašćenja i zaduženja zaposlenog u okviru radnog mesta gde se direktno rukuje sa carinskom robom. Činjenica da je podnositelj pritužbe odustao od zaključenja ugovora o radu nakon što mu je zatraženo da dostavi uverenje iz kaznene evidencije, nije od uticaja u konkretnom slučaju imajući u vidu da je članom 7. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da posredna diskriminacija postoji i ako bi na izgled neutralna praksa mogla staviti lice zbog njegovog ličnog svojstva u nepovoljniji položaj. U vezi sa tim, Poverenik nije analizirao hipotetičku situaciju da li bi privredno društvo odbilo da zaključi ugovor o radu sa podnosiocem pritužbe ili bi ga rasporedio na radno mesto manipulativni radnik uz ograničena ovlašćenjima i dodatni nadzor nakon dostavljanja podataka iz kaznene evidencije, već je analizirao opravdanost, srazmernosti i nužnosti traženja uverenja iz kaznene evidencije prilikom zaposlenja na osnovu konkretnog činjeničnog stanja.
• Imajući u vidu sve navedeno, može se zaključiti da iako postoje legitimni i objektivni razlozi da privredno društvo B. B. vrši proveru potencijalnih zaposlenih, zahtev da kandidati za posao dostave uverenje iz kaznene evidencije nije primereno i nužno sredstvo za postizanje opravdanog cilja.
• Poverenik ukazuje da su osuđivana lica u posebno velikom riziku od diskriminacije nakon završenog izdržavanja kazne, pogotovo u oblasti zapošljavanja. Po završetku izdržavanja kazne zatvora, bivši osuđenici se susreću s nizom problema materijalne, socijalne i psihološke prirode, odnosno sa nedostatkom programa koji pomažu otpuštenim licima da se nakon izdržavanja kazne uključe u redovan društveni život. Bez podrške države i društva za prevazilaženje svih poteškoća, povećava se rizik od recidivizma. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2017. godine^[12] dao preporuku da je potrebno preduzimati mere za unapređivanje položaja osuđenih lica i njihovu punu socijalnu uključenost, bez stigmatizacije, posebno u postupku zapošljavanja. Poverenik je u ovoj preporuci naglasio da to podrazumeva i odgovarajuće normativne izmene kako bi se u potpunosti obezbedilo poštovanje odredbe člana 102. Krivičnog zakonika kojom je propisano da niko nema pravo da traži od građana da podnose dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti.

4. MIŠLjENjE

Zahtevajući od A. A. da za potrebe zaposlenja dostavi uverenje iz kaznene evidencije da nije osuđivan, privredno društvo B. B. povredilo je odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi člana 19. Zakona o radu.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje privrednom društvo B. B. preporuku da:

5.1. Uputi pisano izvinjenje A. A. zbog traženja uverenja o neosuđivanosti iz kaznene evidencije u postupku zaposlenja.

5.2. Ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe antidiskriminacionih propisa.

Potrebno je da privredno društvo B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko privredno društvo B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] https://www.carina.rs/privreda/carinski-postupci/aeo.html , pristupljeno 16. juna 2022. godine

[3] https://www.carina.rs/privreda/carinski-postupci/aeo.html , pristupljeno 16. juna 2022. godine

[4] https://www.carina.rs/privreda/carinski-postupci/aeo.html , pristupljeno 16. juna 2022. godine

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 2. stav 1. tačka 1

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 95/18

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 39/19, 8/20 i 132/21

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 – ispr., 107/05 – ispr., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/24, 94/16 i 35/19

[11] Jelena Srnić, Nikola Kovačević, Nevena Nikolić, ŽIVOT POSLE ZATVORA, Rezultati istraživanja potreba osuđenih lica u postpenalnom periodu, Centar za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć – NEOSTART, Beograd, 2014.

[12] https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

158-22 Pritužba protiv poslodavca zbog diskriminacije po osnovu osuđivanosti u oblasti zapošljavanja