br. 07-00-00142/2019-02 datum: 21.10.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, protiv BB. U pritužbi je navedeno da je 14. februara 2019. godine prilikom posete Predsednika Republike Predškolskoj ustanovi „GG“, a u kojoj je zaposlena podnositeljka pritužbe, kao vaspitačica, zabeleženo više fotografija na kojima se nalazi ceo kolektiv ustanove. U pritužbi se dalje navodi da je na fotografiji podnositeljka pritužbe stajala u neposrednoj blizini Predsednika. U Viber grupi kolektiva ustanove navedena fotografija je objavljena iste večeri, a ispod nje poruka BB, direktorke ustanove, sledeće sadržine: „E moja ti..pusti da se ciganštura progura do njega“. Podnositeljka pritužbe smatra da je diskriminisana na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. U izjašnjenju na navode iz pritužbe BB navela je da postavlja pitanje da li je ona kao „pravno lice“, izvršila „zlodelo“, na radnom mestu, kako je navedeno, ako je kod svoje kuće, koristila svoj mobilni telefon. Dalje navodi da se sporna poruka ne odnosi na podnositeljku pritužbe, da njeno ime nije nigde spomenuto, kao i da nikada nije dolazila u bilo kakve rasprave i konflikte sa kolegama na poslu, pa ni sa AA, i da sve predstavlja samo njeno lično mišljenje sa kojim se ona ne slaže kao i drugi zaposleni u ustanovi. U prilogu izjašnjenja nisu dostavljeni dokazi kojima bi potkrepila navode iz izjašnjenja, odnosno pojasnila kome je konkretno poruka bila upućena. Tokom postupka utvrđeno je da među stranama u postupku nije sporno da je poruka poslata u okviru  grupe, a povodom objavljene fotografije na kojoj se nalazi podnositeljka pritužbe. BB nije dostavila dokaze  kojima je osporila navode pritužbe, odnosno, pojasnila kome je konkretno poruka bila upućena. Primenom pravila o teretu dokazivanja propisanom u članu 45. Zakona o zabrani diskriminacije, nakon sprovedenog postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je porukom upućenom 14. februara 2019. godine u Viber grupi, ispod objavljene fotografije kolektiva Predškolske ustanove „GG“, na kojoj se u neposrednoj blizini Predsednika Republike nalazi AA, sadržine: „E moja ti..pusti da se ciganštura progura do njega..“ BB uznemirila i povredila dostojanstvo AA na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalno manjini, čime je povredila član 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog navedenog, BB je preporučeno da AA uputi pisano izvinjenje, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom zbog diskriminatorne poruke od 14. februara 2019. godine, kao i da ubuduće vodi računa da svojim izjavama i postupanjem ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se AA pritužbom od 12. marta godine, koju je konačno precizirala dopunom pritužbe od 26. jula 2019. godine u pogledu akta koji smatra da je diskriminatoran, protiv BB zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
   • U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog je, navedeno:

• da podnositeljka pritužbe živi i radi u Krupnju, kao vaspitačica u predškolskoj ustanovi „GG“;

• da je tokom rada često doživljavala „najstrašnije uvrede“ jer je pripadnica romske nacionalne manjine, zbog čega neko zbija šale i omalovažava je, kao i zbog činjenice da živi sama i bez partnera;

• da se događaj koji je „presudio“ da se obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, dogodio 14. februra 2019. godine, kada je Predsednik Republike Srbije posetio opštinu i predškolsku ustanovu u kojoj radi;

• da je zabeleženo nekoliko fotografija na kojima je podnositeljka pritužbe i u neposrednoj blizini Predsednika;

• da je te večeri u viber grupi kolektiva podnositeljke pritužbe, direktorka ustanove, BB, ispod objavljene fotografije napisala sledeće: „ E moja ti.. pusti da se ciganštura progura do njega., zbog čega se podnositeljka pritužbe osetila jako povređeno;

• da je nakon nekog vremena sporna poruka izbrisana;

• da se povodom ovog događaja obraćala Predsedniku opštine Krupanj kao i Predsedniku Nacionalnog saveta romske, nacionalne manjine;

• u dopunama pritužbe od 15. maja 2019. godine i 24. maja navedeno je da je podnositeljka pritužbe dobijala jubilarne nagrade u manjim iznosima, kao i da su iste prilikom predaje bile „bačene na pod“;

• da je prilikom povrede na radu tražila od direktorke BB da potpiše „povredni“ list, ali da je ona to odbila;

• da radove koje podnositeljka pritužbe izrađuje sa decom „cepaju, uništavaju i sklanjaju“, a više puta joj je osporavana diploma koju poseduje;

• zbog svega što se dogodilo strahuje od odmazde kako na ličnom tako i profesionalnom planu;

• da je i drugi zaposleni oslovljavaju pogrdnim imenima;
• da je vođen sudski postupak povodom događaja iz 1999. godine kada je podnositeljka bila verbalno i fizički napadnuta, a koji nije završen u njenu korist.

• Imajući u vidu da je podnositeljka pritužbe u dopisima ovom državnom organu ukazivala na više različitih događaja koje smatra diskriminatornim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dopisom br.04-00-001472/2019-02 od 28. maja 2019. godine obavestio podnositeljku pritužbe da je potrebno da u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, precizira pritužbu u pogledu lica koje smatra da su je diskriminisala, šta tačno smatra aktom diskriminacije i da ih opiše, te da dostavi tužbu koju je podnela sudu povodom događaja iz 1999. godine. Navedeni dopis Poverenika, AA primila je dana 10. juna 2019. godine. Podnositeljka pritužbe je dana 26. jula 2019. godine precizirala da aktom diskriminacije smatra to što je nazvana ciganšturom, a da pritužbu podnosi protiv BB.
• U prilogu pritužbe dostavljeni su: screenshot prepiske u viber grupi, fotografija na kojoj se nalazi kolektiv predškolske ustanove „GG“ sa Predsednikom Republike i medicinska dokumentacija.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje BB.
• U izjašnjenju BB između ostalog, navedeno je:

• da je ona u Predškolskoj ustanovi „GG“ direktorka već 8 godina, a da u ustanovi radi 29 godina;
• da vaspitačica AA radi preko 35 godina u ovoj ustanovi i nikada se nije izjašnjavala koje je nacionalnosti;
• da nikada nije bila diskriminisana od strane kolega i koleginica i nje kao direktorke;
• da je kao direktorka imala veliku odgovornost i obavezu oko organizacije dočeka Predsednika;
• da se AA tog dana „ponašala neprimereno“ kao radnica predškolske ustanove, kao i mnogo puta pre toga, te da je na samo desetak minuta pre dolaska Predsednika „pravila scenu“, da „joj nije dobro“, okupljajući zaposlene oko sebe, izjavljujući da je „sve to jako podseća na sahranu njenih roditelja“;
• da se pita da li je ona kao „pravno lice“, izvršila „zlodelo“, na radnom mestu, kako je navedeno, ako je kod svoje kuće, koristila svoj mobilni telefon, a navedena sporna poruka se ne odnosi na podnositeljku pritužbe, a njeno ime nije nigde spomenuto;
• da nikada nije dolazila u bilo kakve rasprave i konflikte sa kolegama na poslu, a ni sa AA, da sve predstavlja samo njeno lično mišljenje sa kojim se ona ne slaže kao i drugi zaposleni u ustanovi;
• da je imala moralnu i ličnu obavezu da zastupa i štiti ustanovu, jer se pritužba odnosi i na mnoge zaposlene u njoj;
• da nije istina da su je i druge koleginice tokom trideset godina vređale i da je od njih trpela najstrašnije uvrede, jer je Romkinja;
• da je upoznala kolektiv sa njenom pritužbom, a kolege su iznenađene takvom izjavom, koje su je štitile da ne ostane bez posla kada se na svom radnom mestu sa koleginicom potukla na poslu pred decom i „završila“ pred disciplinskom, komisijom i sudom;
• da su u vezi sa radom AA stizale pritužbe od roditelja, a da je sobna koleginica bila „prinuđena“ da napusti centralni vrtić jer nije više mogla da trpi uvrede i poniženja od strane AA;
• da je u ustanovi postojao i radi Tim za zaštitu od nasilja i zlostavljanja i zanemarivanja dece i zaposlenih kome se AA nikada nije obratila pritužbom;
• da je u Izveštaju o spoljašnjem vrednovanju kvaliteta rada ustanove br.424:60-00008/2017 od 22. novembra 2017.godine ustanova „GG“ dobila najvišu ocenu 4 gde se ističe u oblasti ETOS jer: Ustanova primenjuje aktivnu politiku protiv nasilja i diskriminacije;
• da su zaposleni i roditelji informisani o oblicima i vrstama nasilja, Tim za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja planira i realizuje aktivnosti i predviđa pravovremeno reagovanja u slučajevima nasilja;
• u rešavanju slučajeva nasilja predviđeno je i učešće roditelja, kao i spoljašnja zaštitna mreža;
• da se u ustanovi uspešno neguje klima pripadnosti i zajedništva, kao i da se propisane norme poštuju, a regulisane su Pravilnikom o ponašanju dece, zaposlenih i roditelja;
• da su tokom boravka u vrtiću u susretima sa decom i odraslima i u ličnom obraćanju svih, vidljivo međusobno poštovanje, poverenje i tolerancija, a da su za diskriminatorsko ponašanje predviđene mere i sankcije;
• da imaju izuzetnu saradnju sa bošnjačkim i romskim stanovnicima u našoj opštini, a da od 2015. godine rade na projektu „Vrtići bez granica 2“, gde je cilj da uključi svako dete od 3,5-5 godina u programe vaspitanja i obrazovanja;
• da i ona kao direktorka ali i ceo kolektiv radi na tome da deca iz osetljivih društvenih grupa budu uključena u sistem predškolskog obrazovanja i vaspitanja.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dopisom br.07-00-00142/2019-02 od 10. jula 2019. godine obavestio je BB da je potrebno da u roku od 15 dana od dana prijema ovog dopisa pojasni na koga se odnosila sporna poruka, kao i zbog čega je kolektivu iznosila sadržinu pritužbe koju je podnela AA, a imajući u vidu da se pritužba odnosi na nju lično. Takođe je obaveštena da je potrebno da dostavi dokaze kojima će potkrepiti navode iznete u izjašnjenju.

• Postupajući po navedenom dopisu, BB dostavila je dopunu izjašnjenja dana 2. avgusta 2019. godine u kojem je navela da ostaje pri navodima koje je već iznela u izjašnjenju, a u prilogu dopisa dostavila je: Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru br.614-7/2019 od 24. juna 2019. godine, Izjavu dostavljenu Timu za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece i zaposlenih u PU „GG“ Krupanj, kao i Izvod iz zapisnika sa sednice Vaspitino-obrazovnog veća PU „GG“ Krupanj.

2. ČINjENIČNO STANjE
   • Uvidom u screenshot prepiske u Viber grupi, utvrđeno je da je korisnik pod nazivom „Vrtić predškolska ustanova“ podelio fotografiju na kojoj se nalazi kolektiv predškolske ustanove, na kojoj je i Predsednik Republike. Takođe je utvrđeno da je ispod fotografije korisnica „DD“ objavila „Kako me ova ĐĐ poklopila ljudi. Samo papuča moja, pa da li je ovo moguće“ i „Eee moja ti..“, kao i da je korisnica pod nazivom „Vrtić predškolska ustanova“ objavila poruku sledeće sadržine: „E moja ti..pusti da se ciganštura progura do njega..“
   • Uvidom u Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru Predškolske ustanove „GG“ Krupanj br.614-7/19 od 24. juna 2019. godine, utvrđeno je da je predmet inspekcijskog nadzora postupanje po predstavci AA, vaspitačice, koja se odnosi na postupanje direktorke ustanove, a koja je od Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije zavedena pod br.909-424-614-89/2019-12 dostavljena na postupanje. U zapisniku je utvrđeno sledeće činjenično stanje: da se AA nije obraćala Timu za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece i zaposlenih u ustanovi, kao i da do dana inspekcijskog nadzora Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece i zaposlenih nije postupio po predstavci. Takođe je utvrđeno da je Timu naloženo da da analizlira sve navode u predstavci AA, kvalifikuje navode i izradi plan interventnih aktivnosti primenjujući Pravilnik o protokolu postupanja ustanove u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, a kvalifikovane navode da dostavi u vidu izveštaja vaspitno-obrazovnom veću i upravnom odboru ustanove. Zapisnikom je naloženo i upravnom odboru ustanove da na osnovu izveštaja Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece i zaposlenih u ustanovi utvrdi odgovornost direktora, a direktorki ustanove da sa ovim zapisnikom upozna Tim za zaštitu od nasilja zlostavljanja i zanemarivanja dece i zaposlenih u ustanovi, vaspitno-obrazovno veće i upravni odbor ustanove. O postupanju po naloženoj meri nadzirani subjekt je dužan da obavesti prosvetnog inspektora u roku od tri dana od isteka roka utvrđenog zapisnikom.
   • Uvidom u izveštaj Tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, bez delovodnog broja i datuma, utvrđeno je da po dobijenom zapisniku o vanrednom inspekcijskom nadzoru Predškolske ustanove „GG” Krupanj br 614-7/2019 od 24. juna 2019. godine i nalogu prosvetnog inspektora VV, Tim odmah obavestio svoje članove. U nalogu se navodi da članovi Tima moraju da klasifikuju navode u predstavci vaspitačice AA koja se odnosi na postupanje direktorke, kao i da je  predstavka bila predmet inspekcijskog nadzora. Uvidom u zapisnik nadalje je utvrđeno da su povodom predstavke AA prikupljene službene beleške u vezi slučaja i to izjava direktora BB sl. br.1 i izjava vaspitačice AA sl. br. 2, i da su održani sastanci tima dana: 25, 26, 27. juna, zatim 3. i  jula 2019. godine. U zapisniku je navedeno da su članovi Tima posle obavljenih razgovora sa direktorkom, vaspitačicom AA i ostalim koordinatorima Timova nisu na osnovu pribavljenih informacija mogli da zaključe da je napisana neprimerena poruka u okviru javne grupe upućena vaspitačici AA, kao i da ne postoje dokazi ni saznanja od zaposlenih da je neko, a i AA koja „u ličnom svojstvu ukazuje na povredu časti i ugleda, stavljen ili mogao biti stavljen u nepovoljan položaj aktom radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti u procesu obrazovanja i vaspitanja“. Takođe, u zapisniku se navodi da članovi Tima nisu ustanovili da je izvršena povreda načela jednakih prava i obaveza prema licu ili grupi lica u procesu obrazovanja i vaspitanja (vaspitačici AA ili drugim zaposlenima koji se nalaze na fotografiji), da nisu uskraćena prava i slobode ili nametane obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica.
   • Uvidom u Izvod sa zapisnika sa Sednice Upravnog odbora PU „GG“ utvrđeno je da Upravni odbor smatra da na osnovu Izveštaja Tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja nema odgovornosti direktorke ustanove.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja i antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.^[2]
• Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[3] kojom se države članice obavezuju da osude rasnu diskriminaciju i obavezuju da svim odgovarajućim sredstvima i bez odlaganja sprovedu politiku koja teži da ukine svaki oblik rasne diskriminacije i pomažu razumevanju između svih rasa. Konvencija u članu 1. definiše „rasnu diskriminaciju“ kao svako razlikovanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji ima za cilj ili za rezultat da naruše ili da kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, prava čoveka i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života.
• Ustav Republike Srbije^[4], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, odredbama člana 12. zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ake se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. U vezi sa konkretnom pritužbom od značaja su i odredbe člana 24. kojim je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
• Odredbama člana 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina^[5] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnoj manjini.
• Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine^[6] kao opšti cilj određeno je poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, uz puno uvažavanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u sve segmente društva.
• Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije^[7] propisuje kao jedan od zadataka Strategije stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima. Strategija prepoznaje Rome kao osetljivu društvenu grupu i kao jedan od posebnih ciljeva propisuje – sprečavanje diskriminacije nad pripadnicima romske nacionalne manjine. Za ostvarivanje ovog cilja Strategija naglašava da je, između ostalog, potrebno posebnu pažnju posvetiti romskoj nacionalnoj manjini i iskorenjivanju različitih slučajeva diskriminacije, diskriminatorskih praksi i korišćenja stereotipa kojima su Romi izloženi, kao i raditi na prevenciji i sprečavanju različitih oblika diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine, a učinioce takvih akata sankcionisati u skladu sa zakonom.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je BB, kao fizičko lice protiv koga je pritužba podneta, povredila dostojanstvo AA, tako što je u okviru grupe na Viberu, čija je članica i AA, ispod fotografije na kojoj se nalazi kolektiv predškolske ustanove „GG“ poslala poruku sledeće sadržine: „E moja ti..pusti da se ciganštura progura do njega..“ i time izvršila akt diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. S tim u vezi, Poverenik je razmatrao samo one dokaze koji su priloženi kako uz pritužbu i izjašnjenje, a koji su od uticaja na rešavanje u ovoj  pravnoj stvari.
• Među stranama u postupku nije bilo sporno da je poruka „E moja ti..pusti da se ciganštura progura do njega.. poslata u Viber grupu u kojoj je i podnositeljka pritužbe, kao i da je tokom posete Predsednika Republike 14. februara 2019. godine uslikana fotografija na kojoj se nalazi kolektiv Predškolske ustanove „GG“.
• Za rešavanje ove pravne stvari od naročitog je značaja pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, koje je sadržano u članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da ju je BB diskriminisala na osnovu nacionalne pripadnosti, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo došlo do povrede načela jednakosti, odnosno povrede načela jednakih prava i obaveza snosi BB.
• Podnositeljka pritužbe je u prilogu pritužbe dostavila dokaze u vidu screenshot-a prepiske u Viber grupi, kao i poruku sadržine „E moja ti..pusti da se ciganštura progura do njega..“, zatim fotografiju koja je uslikana 14. februara 2019. godine prilikom posete Predsednika Republike predškolskoj ustanovi, na kojoj se nalazi podnositeljka pritužbe u neposrednoj blizini Predsednika. Na navedeni način je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim da je BB, izvršila akt diskriminacije, odnosno na njoj je teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza u konkretnom slučaju. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je zatražio izjašnjenje i dopunu izjašnjenja od BB. Analizom izjašnjenja i dopune izjašnjenja može se konstatovati da BB nije porekla da je napisala poruku sporne sadržine, s obzirom na to da je u izjašnjenju navela  „da se pita da li je ona kao „pravno lice“, izvršila „zlodelo“, na radnom mestu, ako je kod svoje kuće, koristila svoj mobilni telefon“. Poverenik je imao u vidu da je u izjašnjenju navela i da se sporna poruka ne odnosi na podnositeljku pritužbe, a njeno ime nije nigde spomenuto, međutim, BB nije dostavila dokaze kojima bi potkrepila ove tvrdnje, odnosno pojasnila kome je konkretno poruka bila upućena. S obzirom na navedeno, može se zaključiti da primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, BB nije dokazala da se sporna poruka ne odnosi na podnositeljku pritužbe i da njoj nije bila upućena.
• Imajući u vidu celokupno utvrđeno činjenično stanje, kao i citirane domaće i međunarodne propise, kojima je zabranjena diskriminicija lica na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je neprihvatljivo da se AA, kao pripadnica romske populacije nazivaju pogrdnim imenima, poput „ciganštura“, a imajući u vidu socijalni položaj romske populacije u Srbiji, njihovu socijalnu isključenost i izloženost diskriminaciji, stereotipima, predrasudama, izjava BB je uvredljiva, uznemiravajuća i vređa dostojanstvo podnositeljke pritužbe.
• O položaju Roma i Romkinja u Srbiji govori i činjenica da je Republika Srbija donela Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016 – 2025. godine. Strategija ukazuje da je diskriminacija, zajedno sa siromaštvom, osnovna prepreka socijalnom uključivanju Roma i Romkinja. Njihov položaj i integraciju u društvo posebno otežavaju i stereotipi i predrasude kojima su izloženi. Takođe, Vlada Republike Srbije je usvojila i Akcioni plan za primenu Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji. Akcioni plan je usvojen za period od 2017. do 2018. godine. Ovim dokumentom primeniće se mere koje su definisane Strategijom i stvoriće se pun pristup ostvarivanju ljudskih prava osoba romske nacionalnosti. Akcionim planom definisano je pet prioritetnih oblasti (obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje i socijalna zaštita). Osnovni cilj donošenja Strategije i Akcionog plana jeste socijalno-ekonomska integracija Roma i Romkinja i stvaranje osnova za sprovođenje mera smanjivanja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana i građanki romske nacionalnosti.
• Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da Romi i Romkinje spadaju u grupe koje su najviše diskriminisane u Srbiji. Prema godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, najveći broj pritužbi na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla podnet je zbog diskriminacije Roma i Romkinja što čini 47,5% pritužbi podnetih po ovom osnovu. Ove statističke podatke potkrepljuju i rezultati istraživanja stavova građana i građanki koje je sproveo Poverenik. Upitani za prvu slobodnu asocijaciju o grupi koja je najviše diskriminisana u Srbiji, učesnici istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ naveli su pripadnike romske nacionalne manjine (23%)^[8]. Takođe, rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da i dalje postoji velika socijalna distanca građana i građanki prema Romima i Romkinjama. Tako, 16,3% ispitanika ne želi da im Romi budu komšije, 9,3% ne želi da ima kolegu romske nacionalnosti, 14,2% ispitanika ne želi da vaspitač/ca njegovom detetu bude pripadnik romske populacije, 14,8% ispitanika ne želi da se druži i posećuje sa pripadnicima romske populacije, dok čak 33,4% ispitanika ne želi da bude u braku ili da njegovo/njeno dete bude u braku sa Romom, odnosno Romkinjom^[9]. „Regionalno istraživanje o Romima”^[10] koje je sproveo UNDP, koja predstavlja pregled situacije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji u 2017. godini. U ovom izveštaju se, u pogledu položaja Roma u Srbiji, navodi da se marginalizovani Romi suočavaju sa ograničenim pristupom u gotovo svakom aspektu ljudskog razvoja, kao što su osnovna prava, zdravlje, obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i životni standard. U ovom izveštaju se navodi da iako većina Roma nije još uvek uključena u obrazovanje, zapošljavanje, obuke i sl., što ih stavlja u rizik od socijalne isključenosti, u poslednje vreme je uočen određeni napredak. Izvestan napredak je postignut i u oblasti obrazovanja, zdravstva, stanovanja i registracije Roma, ali je potrebno i dalje preduzimati mere u svim oblastima. Na tržištu rada u 2017. godini je učestvovala samo jedna trećina Roma starosti 15-64 godine. Situacija je znatno lošija kada je reč o zaposlenosti marginalizovanih Romkinja, koja je iznosila samo 9%.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije analizirao navode izjašnjenja koji su se odnosili na postupanje predškolske ustanove „GG“ u konkretnom slučaju, a imajući u vidu da je pritužba podneta protiv BB, kao fizičkog lica, a ne protiv nje kao zakonske zastupnice predškolske ustanove, ili protiv same predškolske ustanove. Poverenik u tom smislu nije posebno obrazlagao navode iz izjašnjenja koje se odnose na aktivnosti koje predškolska ustanova kao pravno lice preduzima u vidu saradnje sa bošnjačkim i romskim stanovnicima u opštini Krupanj, a da od 2015. godine rade na projektu „Vrtići bez granica 2“, gde je cilj da uključi svako dete od 3,5-5 godina u programe vaspitanja i obrazovanja, kao i činjenicu da i ona kao direktorka ali i ceo kolektiv radi na tome da deca iz osetljivih društvenih grupa budu uključena u sistem predškolskog obrazovanja i vaspitanja. Ovi navodi, iako predstavljaju pozitivne aktivnosti u cilju postizanja pune uključenosti svih društvenih grupa u predškolsko obrazovanje, nisu od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.
• Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je poruka u „E moja ti..pusti da se ciganštura progura do njega..“. uvredljiva, a naročito u kontekstu socijalne isključenosti i izloženosti diskriminaciji Roma i Romkinja u današnjem društvu u Srbiji.

4. MIŠLjENjE

Porukom upućenom 14. februara 2019. godine u Viber grupi, ispod objavljene fotografije kolektiva Predškolske ustanove „GG“, na kojoj se u neposrednoj blizini Predsednika Republike nalazi AA, sadržine: „E moja ti..pusti da se ciganštura progura do njega..“ BB je uznemirila i povredila dostojanstvo AA na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalno manjini, čime je povredila član 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB:

• Da uputi pisano izvinjenje AA zbog diskriminatorne poruke od februara 2019. godine, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
• Da ubuduće vodi računa da svojim izjavama i postupanjem ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] Zakon o ratifikaciji međunarodne Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, „Službeni list SFRJ, broj 31/67

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, broj 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 26/16

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 60/13

[8] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, Beograd, mart 2019. , str.181

[9] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaicji u Srbiji“, Beograd, decembar 2016. godine, dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja

[10] „Analiza uticaja politika: Pružanje dodatne podrške učenicima iz osetljivih grupa u preduniverzitetskom obrazovanju”, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Beograd 2018, str. 18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

158-19 Utvrđena diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini u oblasti obrazovanja