1249-23 Pritužba Udruženja protiv OŠ zbog diskriminacije učenika na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini

01. Mar 2024.

br. 07-00-602/2023-02 datum: 1. 3. 2024.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja  A.A, u ime i uz saglasnost B.B. iz R., protiv osnovne škole … i direktorke V. V., zbog diskriminacije maloletnog G. G. na osnovu nacionalne pripadnosti i zdravstvenog stanja. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je B.B., pripadnica romske nacionalne manjine, samohrana majka sedmoro dece, do avgusta 2023. godine živela sa decom u Š…, a od avgusta se preselila u R... Dalje je navedeno da je odmah po preseljenja u R… otišla u OŠ „…“ R.., da upiše u tu školu sina G. G. koji ima devet godina, kao i da joj je direktorka škole odgovorila da ne može da upiše dete dok ne promeni prebivalište. U pritužbi je još navedeno da vlasnica stan u koji su se doselili, odbija da je prijavi na adresi stana, i da je majka nakon razgovora sa direktorkom, dete prijavila na adresi kod rođaka u drugom delu grada. Da je direktorka nakon toga tražila da donese „neku izjavu od vlasnika stana overenu kod notara“ da stvarno stanuju na toj adresi i da joj je direktorka, nakon što je odnela overenu izjavu stanodavca, rekla: „Reći ću ti nešto iskreno, romska deca nisu za našu školu, ona idu u Lolinu školu, koja u okviru sebe ima i specijalnu školu. Ta škola je blizu romskog naselja i tamo idu sva romska deca, ne ovde. Plus tvoje dete je bolesno, ja ne želim da se još brinem i o njemu, bolje ga upiši tamo.“ U izjašnjenju direktorke je navedeno da su netačni navodi majke da ih je upućivala u drugu školu, da je majci rekla da izjavom vlasnice stana ništa ne dokazuje jer i dalje nema prijavljeno mesto prebivališta ili boravišta na teritoriji koju pokriva OŠ „…“ R, kao i da je 22. decembra 2023. godine majka deteta podnela zahtev za prevodnicu koji je istog dana upućen školi u Š. U dopuni izjašnjenja je navedeno da OŠ „…“ R. ima ukupno četiri odeljenja trećeg razreda i to: III-1 – 24 učenika; III-2 – 25 učenika; III-3 – 22 učenika i III-4 – 20 učenika i da je od podnositeljke pritužbe tražila potvrdu o prebivalištu ili boravištu iz razloga da bi utvrdila da li adresa na kojoj živi maloletni G. G. teritorijalno pripada OŠ „…“ R. na osnovu Odluke o utvrđivanju područja osnovnih škola na teritoriji Opštine R. Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano da deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, kao i da je škola dužna da upiše svako dete sa područja škole, kao i da škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima. U toku postupka je utvrđeno da je direktorka škole kao uslov za upis u školu tražila prijavu prebivališta, da škola ima četiri odeljenja trećeg razreda sa najmanje 20, a najviše 25 učenika, kao i da škola nije dostavila dokaze koji bi opravdali razloge da se odbije upis učenika čije prebivalište nije na području konkretne škole. S obzirom da je odredbama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano da odeljenje istog razreda može da ima do 28 učenika, nesporno je da u konkretnom slučaju ne postoje prostorne i kadrovske nemogućnosti da se u treći razred OŠ „…“ R. upiše još jedno dete, pogotovo ako se uzme u obzir da je konkretno dete pripadnik društvene grupe za koje je propisano da se mogu upisati u školu i bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije. Uz pritužbu nisu dostavljeni dokazi koji potkrepljuju navode da je direktorka izjavila da dete treba upisati u školu koje se nalazi u okviru romskog naselja, kao i da ne želi da ga upiše jer ima epilepsiju, zbog čega Poverenik nije utvrdio da je direktorka odbila da upiše dete u školu i zbog njegovog zdravstvenog stanja. Analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga, Poverenik je dao mišljenje da su traženjem od B. B. da dostavi prijavu prebivališta za upis svog sina G. G. u OŠ „…“ R, OŠ „…“ R. i direktorka V.V, povredile odredbe člana 6. a u vezi sa članom 19. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je direktorki V.V. i OŠ „…“ R. dao preporuku da upute pisano izvinjenje B.B. zato što su za upis maloletnog G. G. u OŠ „…“ R. tražili prijavu prebivališta čime je njegov upis odložen do decembra 2023. godine; da Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ili drugi tim za ostvarivanje konkretnog zadatka u skladu sa odredbama člana 130. stav 15. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ukoliko procene da je to potrebno, pruži G. G. dodatnu podršku radi prevazilaženja eventualnih poteškoća u obrazovno-vaspitnom radu koje su nastale zbog propuštene nastave u prvom polugodištu školske 2023/2024. godine kao posledica diskriminatornog postupanja škole; da organizuju obuku za sve zaposlene u školi na temu zabrane diskriminacije i zaštite od diskriminacije, kao i da ubuduće vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženjeA.u ime i uz saglasnost B. B., protiv OŠ „…“ R. i direktorke V. V., zbog diskriminacije maloletnog G. G. na osnovu nacionalne pripadnosti i zdravstvenog stanja.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je B. B., pripadnica romske nacionalne manjine, samohrana majka sedmoro dece, do avgusta 2023. godine živela sa decom u Š, a od avgusta se preselila u R;
  • da je odmah po preseljenja u R. otišla u OŠ „…“ R, s obzirom da je škola u blizini stana u koji se preselila (na adresi 15. avgust …), da upiše u tu školu sina G. G. koji ima devet godina;
  • da joj je direktorka škole V. V., nakon što joj je podnositeljka pritužbe objasnila da se preselila i da želi da upiše dete u školu kako bi nastavio školovanje koje je započeo u Š, odgovorila da ne može da upiše dete dok ne promeni prebivalište;
  • da je podnositeljka pritužbe nakon toga zamolila stanodavca da je prijavi, ali on to nije mogao jer zgrada u kojoj joj je izdao stan još uvek nije legalizovana i jer ne želi da plaća porez na izdavanje stana;
  • da je otišla u ponovo u školu 4. septembra 2023. godine i obavestila direktorku da nema prijavljeno prebivalište jer gazda ne može i ne želi da je prijavi i zamolila da upišu dete da ne bi izostajalo iz škole. Dalje je navedeno da je direktorka odbila molbu sa odgovorom da mora da ima prebivalište;
  • da je podnositeljka pritužbe 23. oktobra 2023. godine svog sina G. G. prijavila na adresi svojih rođaka na kojoj sin ne živi (adresa A… S… …) koja se nalazi daleko od njihovog mesta stanovanja i nije uslovna za život, ali da je to uradila da ispuni uslov da dete ima prebivalište na teritoriji R;
  • da je nakon toga otišla u školu uverena da će da upiše dete jer ima adresu u R. i pri tom je obavestila direktorku da dete ima epilepsiju;
  • da joj je direktorka odgovorila da ne želi da primi dete, da mora pored 700 dece da brine i o bolesnom detetu, a „uz to ta prijava mesta prebivališta pripada drugoj školi u R. i neka ide tamo, ona ne želi sebi probleme i brigu oko bolesnog deteta“;
  • da je objasnila direktorki da dete redovno prima terapiju i da neće biti problema i da je druga škola koju direktorka spominje daleko da vodi G. tamo u školu jer ima još šestoro dece i da je ova njihova škola bukvalno pored zgrade u kojoj stanuju;
  • da je direktorka nakon toga tražila da donese „neku izjavu od vlasnika stana overenu kod notara“ da stvarno stanuju na toj adresi, kao i da je pretila podnositeljki pritužbe da će je prijaviti Centru za socijalni rad jer dete ne ide u školu;
  • da je ponovo otišla u školu da upiše dete kada je dobila izjavu stanodavca, i da joj je direktorka tom prilikom rekla „Reći ću ti nešto iskreno, romska deca nisu za našu školu, ona idu u Lolinu školu, koja u okviru sebe ima i specijalnu školu. Ta škola je blizu romskog naselja i tamo idu sva romska deca, ne ovde. Plus tvoje dete je bolesno, ja ne želim da se još brinem i o njemu, bolje ga upiši tamo.“
  • da dete tri meseca nije pohađalo nastavu, da je od majke traženo da ispuni razne uslove da bi joj na kraju rekli u oči da škola koja se nalazi u centru R. ne prima romsku decu, jer ona idu u samo jednu školu koja se nalazi u blizini romskog naselja.
    • U prilogu pritužbe dostavljeni su: 1) punomoć B. B. Udruženju A; 2) kopija izjave stanodavca overena kod javnog beležnika 1. novembra 2023. godine i 3) kopija potvrde Ministarstva unutrašnjih poslova o prijavi prebivališta od 23. oktobra 2023. godine.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje OŠ „…“ R.
    • U izjašnjenju direktore OŠ „…“ R. je navedeno:
  • da su navodi pritužbe netačni;
  • da je OŠ „…“ R. najveća škola na teritoriji Opštine R. i da trenutno broji 725 učenika i ukupno 33 odeljenja;
  • da školu pohađaju deca različite nacionalnosti i da se ne pravi selekcija ko može, a ko ne može da se upiše u ovu školu;
  • da školu pohađaju i deca koja imaju dijagnostikovane različite bolesti (među kojima i epilepsiju) i nikada se nije postavilo pitanje isključivanja bilo kog deteta iz škole zbog zdravstvenog stanja;
  • da je B. B. prvi put došla u školu kad je došla da pita šta je potrebno da se dete upiše u njihovu školu jer su se preselili iz Š. u R, a kako bi dete nastavilo sa školovanjem. Navela je da je dete bolesno ali da redovno pije terapiju i da je bolest pod kontrolom, da povremeno ima napade i da je prethodna učiteljica znala šta i kako od lekova treba sa primeni u takvoj situaciji.
  • da je majka izbegavala da odgovori na pitanje o adresi stanovanja i da je na kraju izjavila da još uvek nemaju prijavljenu adresu, da će to regulisati jer je iznajmila stan ali da gazda stana ne može da ih prijavi na toj adresi jer stan još nije uknjižen;
  • da je jedino što je u tom trenutku tražila od majke deteta je dokaz iz MUP-a da su zvanično prijavljeni na adresi za koju tvrdi da se trenutno nalaze, jer u tom slučaju ne bi bilo problema da se dete upiše u OŠ „…“ zato što ta adresa teritorijalno pripada školi;
  • da su netačni navodi majke da ih je upućivala u Lolinu školu;
  • da je B. B. drugi put došla u školu sa overenom izjavom da B. B. i njen sin G. G. stanuju u stanu koji je u vlasništvu S. M.;
  • da je majci rekla da tom izjavom ništa ne dokazuje jer i dalje nema prijavljeno mesto prebivališta ili boravišta na teritoriji koju pokriva OŠ „…“ R;
  • da je 22. decembra 2023. godine B. B. došla u školu i podnela zahtev za prevodnicu koji je istog dana upućen OŠ „…“ Š.
    • U prilogu izjašnjenja su dostavljeni: 1) zahvalnica OŠ „…“ R. za učešće i doprinos na manifestaciji povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila 2023. godine u Kulturnom centru u R. i 2) zahtev za dostavu prevodnice od 22. decembra 2023. godine.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je zatražio od OŠ „…“ R. dopunu izjašnjenja, odnosno da navedu kog datuma je B. B. prvi put došla u školu da pita šta je potrebno da upiše dete, kao i kog datuma je došla drugi put; da li je i kada maloletni G. G. upisan u OŠ „…“ R, i da li je počeo i kada da pohađa nastavu, s obzirom da je zahtev za prevodnicom poslat 22. decembra 2023. godine; koliko odeljenja trećeg razreda ima OŠ „…“ R. i koliko učenika ima u svakom odeljenju i da li je B. B. 22. decembra 2023. godine dostavila potvrdu o prebivalištu na adresi koja teritorijalno pripada OŠ „…“ R.
    • U dopuni izjašnjenja OŠ „…“ R. je navedeno:
  • da je B. B. prvi put došla u OŠ „…“ 25. septembra 2023. godine kako bi se raspitala šta je tačno potrebno da dete prebaci iz škole u Š. u školu u R, a drugi put je došla 29. novembra 2023. godine;
  • da je maloletni V.P. trebao da počne da pohađa nastavu od početka drugog polugodišta, tačnije od 15. januara 2024. godine, o čemu je majka obaveštena 10. januara 2024. godine, međutim dečak je doveden u školu 19. januara 2024. godine, bez obaveštavanja škole da dete neće dolaziti;
  • da OŠ „…“ R. ima ukupno četiri odeljenja trećeg razreda u matičnoj školi i to: III-1 – 24 učenika; III-2 – 25 učenika; III-3 – 22 učenika i III-4 – 20 učenika;
  • da je 22. decembra 2023. godine B. B. zvanično podnela zahtev za prebacivanje maloletnog G. G. iz škole u Š. u školu u R. bez dostavljanja bilo kakve dokumentacije;
  • da je direktorka do drugog dolaska podnositeljke pritužbe u školu (29. novembra 2023. godine) verovala da je dečak upisan u drugu školu;
  • da je zvanična adresa na kojoj se vodi da živi B. B. ul. … i ta se ulica nalazi skroz na drugom kraju u odnosu na školu;
  • da je od podnositeljke pritužbe tražila potvrdu o prebivalištu ili boravištu iz razloga da bi utvrdila da li adresa na kojoj živi maloletni G. G. teritorijalno pripada OŠ „…“ R. na osnovu Odluke o utvrđivanju područja osnovnih škola na teritoriji Opštine R.
    • U prilogu dopune pritužbe dostavljena je Odluka o utvrđivanju područja osnovnih škola na teritoriji opštine R. („Službeni list …“, br. …).

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u izjavu M. S. koja je 1. novembra 2023. godine overena kod javnog beležnika u R, utvrđeno je da je navedeno da maloletni G. G. stanuje u stanu koji je u vlasništvu davaoca izjave i koji se nalazi na adresi … u R, stan broj 9. Dalje je navedeno da se izjava može koristiti samo u svrhe upisa deteta u školu.
  • Uvidom u potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova PS R. od 23. oktobra 2023. godine, utvrđeno je da je izdata potvrda da je G. G. prijavljen na prebivalište, na adresi u mestu R, ulica ….
  • Uvidom u zahtev za dostavu prevodnice broj 18-16/23 od 22. decembra 2023. godine, utvrđeno je da je OŠ …“ R. uputila OŠ „…“ Š. zahtev za dostavu dokumentacije za učenika G. G. koji se prijavio u OŠ „…“ R. decembra 2023. godine da pohađa nastavu u školskoj 2023/2024. godine.
  • U izjašnjenju direktorke OŠ „…“ R. je navedeno da ova škola ima ukupno četiri odeljenja trećeg razreda u matičnoj školi, i to: III-1 – 24 učenika; III-2 – 25 učenika; III-3 – 22 učenika i III-4 – 20 učenika.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, a jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.[2]
  • Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
  • Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[5] koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje na osnovu jednakih mogućnosti, kao i da država ugovornica ima obavezu da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci. Članom 29. stav 1. Konvencije definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
  • Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[7] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje (član 3. stav 1 – 3). Odredbama člana 7. propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije i visok kvalitet obrazovanja za sve.
  • Odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
  • Odredbama člana 31. stav 2. i 3. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju[8] propisano je da odeljenje istog razreda može da ima do 28 učenika, izuzetno, odeljenje istog razreda može da ima do 31 učenika uz saglasnost Ministarstva.
  • Odredbama člana 55. stav 6. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, a sa dostavljenim dokazom o zdravstvenom pregledu deteta. Dalje je propisano da je škola dužna da upiše svako dete sa područja škole i da može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole (član 55. st. 17. i 18.). Odredbama člana 90. ovog zakona propisano je da učenik prelazi iz jedne u drugu školu na osnovu prevodnice, da škola učeniku prilikom ispisivanja izdaje prevodnicu i da se prevodnica izdaje u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o upisu učenika u drugu školu, a škola u koju učenik prelazi, u roku od sedam dana obaveštava školu iz koje se učenik ispisao da je primila prevodnicu.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li su direktorka škole V. V. i OŠ „…“ R, diskriminisali učenika G. G. na osnovu nacionalne pripadnosti i zdravstvenog stanja prilikom upisa u Osnovnu školu „…“ R, odnosno prebacivanja iz škole u Š.
  • Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje OŠ „…“ R. bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da direktorka, odnosno OŠ „…“ R. izvršili akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na direktorki V.V. i OŠ „…“ R. Navodima u pritužbi i prilogom uz pritužbu podnositelj pritužbe je učinio verovatnim da je direktorka škole „…“ R. tražila od majke maloletnog G. G. da dostavi prijavu prebivališta kako bi ga upisala u ovu školu, odnosno kako bi ga prebacila iz škole u Š.
  • Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snose direktorka V. V. i OŠ „…“ R. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je škola ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da u direktorka škole nije otežavala upis učenika G. G. u OŠ „…“ R. time što je tražila da majka učenika prijavu prebivališta.
  • Pre analize navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga, potrebno je ukazati da se većina Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, kao i prikrivenoj diskriminaciji. U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine[9] kao izazovi u oblasti obrazovanja navedeno je između ostalog i da su deca romske nacionalnosti segregisana u određene redovne škole i odeljenja i postoji trend povećanja ove pojave. Negativni stereotipi prema Romima i Romkinjama su rašireni u društvu i među zaposlenima u obrazovnom sistemu, a pojavljuju se i u obrazovnim materijalima, što rezultira različitim oblicima posredne i neposredne diskriminacije. Obuhvat dece romske nacionalnosti u predškolskom vaspitanjem i obrazovanjem je samo 7,4%, za razliku od opšte populacije, gde je 60%. Obuhvat dece romske nacionalnosti pripremnim predškolskim programom, koji je obavezan se povećava ali je i dalje niži nego kod dece iz opšte populacije: 80%, za razliku od opšte populacije, gde je 93%. Stopa završavanja osnovne škole od ukupno upisanih, kod dece romske nacionalnosti je samo 64% (za razliku od 99% kod opšte populacije), a najviše, 10% dece romske nacionalnosti prekida školovanje na prelasku u drugi ciklus. Stopa završavanja srednjeg obrazovanja od ukupno upisanih, kod Roma i Romkinja je samo 61% (za razliku od 98% kod opšte populacije).
  • Dalje, na osnovu Istraživanja odnosa građana i građanki prema diskriminaciji[10] koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pripadnici romske nacionalne manjine su peta grupa prema kojoj u Srbiji postoji najveća socijalna distanca građana i građanki (odmah iza migranata, pripadnika albanske nacionalne manjine, LGBT+ populacije i osoba koje žive sa HIV/AIDS-om). Petina ispitanika je navela da ne želi da im Rom bude komšija, a 11% ispitanika ne bi izabralo Roma za saradnika na poslu. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo i istraživanje i objavio publikaciju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“[11]. Prema rezultatima istraživanja siromaštvo odnosno imovinski status se smatra jednim od glavnih razloga diskriminacije romske zajednice. Iz perspektive romske zajednice osiguranje materijalne egzistencije putem ravnopravnog uključivanja na tržištu rada je preduslov za obrazovanje koje se smatra ključem opšte ravnopravnosti.
  • Među stranama je nesporno da je B. B., majka učenika G. G, nekoliko puta dolazila u OŠ „…“ RG sa namerom da upiše/prebaci sina u školu, s obzirom da su se preselili iz Š. u R. Dalje je nesporno da je majci, kao uslov za upis u školu tražena potvrda o prebivalištu, da je prevodnica za G. G. poslata u školu koju je pohađao u Š. decembra 2023. godine, kao i da je G. G. krenuo na nastavu tek u drugom polugodištu. Među stranama je sporno kada je B. B. prvi put došla u školu „…“ R. da se raspita o uslovima za prebacivanje deteta u tu školu nakon preseljenja u R. U pritužbi je navedeno da je prvi put bila da se raspita u avgustu 2023. godine, dok je u izjašnjenju direktorke škole navedeno da je prvi put došla u školu 25. septembra 2023. godine.
  • Takođe, među stranama je nesporno da je direktorka tražila od B. B. da dostavi dokaz o prijavljenom prebivalištu, odnosno boravištu, na adresi na kojoj tvrdi da živi. U pritužbi je navedeno i u prilogu su dostavljeni dokazi da je majka deteta predočila školi dokaze da je nastanjena u R, dva puta. Prvi put je donela potvrdu iz MUP-a od 23. oktobra 2023. godine o prijavi prebivališta G. G. na adresi u R. koja nije na području OŠ „…“ R. (ul. …). Drugi put je B. B. dostavila izjavu vlasnice nepokretnosti da maloletni G. živi u njenom stanu na adresi …, overenu kod javnog beležnika 1. novembra 2023. godine. Ova adresa se nalazi na području OŠ „…“ R.
  • Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju je propisano da deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije. Istim zakonom je dalje propisano da je škola dužna da upiše svako dete sa područja škole, kao i da škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima. Analizom navoda pritužbe i izjašnjenja može se zaključiti da je direktorka škole kao uslov za upis u školu navodila prijavu prebivališta. U izjašnjenju direktorke je navedeno da škola ima četiri odeljenja trećeg razreda sa najmanje 20, a najviše 25 učenika. U prilogu izjašnjenja nisu dostavljeni dokazi koji bi opravdali razloge da se odbije upis učenika čije prebivalište nije na području konkretne škole. S obzirom da je odredbama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano da odeljenje istog razreda može da ima do 28 učenika, nesporno je da u konkretnom slučaju ne postoje prostorne i kadrovske nemogućnosti da se u treći razred OŠ „…“ R. upiše još jedno dete, pogotovo ako se uzme u obzir da je konkretno dete pripadnik društvene grupe za koje je propisano da se mogu upisati u školu i bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije.
  • Poverenik posebno ukazuje da je okolnost da je direktorka tražila prijavu prebivališta kao uslov za upis u školu i trajanje procesa prijave prebivališta, odnosno overe izjave vlasnice stana, uticala da maloletni G. G. propusti nastavu celo prvo polugodište trećeg razreda. Izostajanje sa nastave celo jedno polugodište nakon promene sredine, odnosno preseljenja iz Š. u R. i promenu škole, predstavlja dodatan izazov za učenika trećeg razreda koji je ujedno i pripadnik društvene grupe koja je u većem riziku od diskriminacije. Zbog svega navedenog, OŠ „…“ R, pre svega direktorka i stručna služba, morali su da pokažu veći stepen pažnje i osetljivosti prilikom upisa ovog učenika. Odlaganje upisa stavilo je učenika G. G. u posebno nepovoljniji položaj.
  • Podnositeljka pritužbe smatra da je G. G. diskriminisan na osnovu nacionalne pripadnosti i zdravstvenog stanja. Iz navoda izjašnjenja je nesporno da je direktorka bila upoznata sa zdravstvenim stanjem G. G. s obzirom da joj je majka rekla da dete ima epilepsiju i da redovno uzima terapiju. Uz pritužbu nisu dostavljeni dokazi koji potkrepljuju navode da je direktorka izjavila: „Reći ću ti nešto iskreno, romska deca nisu za našu školu, ona idu u Lolinu školu, koja u okviru sebe ima i specijalnu školu. Ta škola je blizu romskog naselja i tamo idu sva romska deca, ne ovde. Plus tvoje dete je bolesno, ja ne želim da se još brinem i o njemu, bolje ga upiši tamo.“ Takođe, direktorka u izjašnjenju negira da je izgovorila navedene reči. S obzirom na nedostatak dokaza, ne može se utvrditi da je direktorka odbila da upiše dete u školu i zbog njegovog zdravstvenog stanja.
  • Nakon analize navoda iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljenih priloga, nesporno je da je direktorka OŠ „…“ R, V. V., tražila od B. B., kao uslov za upis njenog sina G. G. u OŠ „…“ R, potvrdu prebivališta suprotno Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju kojim je propisano da se deca iz osetljivih društvenih grupa mogu upisati u školu bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, i time ga stavila u nepovoljniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva – nacionalna pripadnost. Učenik G. G. je stavljen u nepovoljniji položaj na osnovu nacionalne pripadnosti tako što mu je otežan upis u školu i uskraćena mu je mogućnost praćenja nastave celo prvo polugodište i nakon što je njegova majka školi dostavila potvrde da je dete preseljeno u R. (prijava prebivališta na adresu kod rođaka) i overene izjave vlasnice stana da dete živi na adresi koja je na području škole.

 

  1. MIŠLjENjE

Traženjem od B. B. da dostavi prijavu prebivališta za upis svog sina G. G. u OŠ „…“ R, OŠ „…“ R. i direktorka V. V., povredili su odredbe člana 6. a u vezi sa članom 19. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje direktorki V. V. i OŠ „…“ R. da:

  • Upute pisano izvinjenje B. zato što su za upis maloletnog G. G. u OŠ „…“ R. tražili prijavu prebivališta čime je njegov upis odložen do decembra 2023. godine.
  • Da Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ili drugi tim za ostvarivanje konkretnog zadatka u skladu sa odredbama člana 130. stav 15. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ukoliko procene da je to potrebno, pruži G. G. dodatnu podršku radi prevazilaženja eventualnih poteškoća u obrazovno-vaspitnom radu koje su nastale zbog propuštene nastave u prvom polugodištu školske 2023/2024. godine kao posledica diskriminatornog postupanja škole.
  • Organizuju obuku za sve zaposlene u školi na temu zabrane diskriminacije i zaštite od diskriminacije.
  • Ubuduće vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da OŠ „…“ R. i direktorka V. V. obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „…“ R. i direktorka V. V. ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21

[4] član 21. Ustava Republike Srbije

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97))

[6] član 2.

[7] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja „Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 6/2020, 129/2021 i 92/2023

[8] „Sl. glasnik RS”, br. 55/2013, 101/2017, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 129/2021 i 92/2023

[9]„Službeni glasnik RS“, broj 23/22

[10] dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/istrazivanja/

[11] Percepcija romske zajednice o diskriminaciji, dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon1249-23 Pritužba Udruženja protiv OŠ zbog diskriminacije učenika na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top