31. 07-00-640/2019-02 datum: 31.1.2020. godine

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je u ime svog maloletnog sina AA, protiv Predškolske ustanove – dečjeg vrtića BB i VV, direktorke ustanove, podneo GG. U pritužbi je navedeno da je VV odbila upis AA u vrtić zbog problema koje ima. Naime, dete ne govori razgovetno. Kako je u pritužbi precizirano, dečakovi roditelji su 25. oktobra 2019. godine bili na razgovoru kod VV koja im je dala potvrdan odgovor povodom upisa. Međutim, prema daljim navodima iz pritužbe, VV je četiri dana kasnije telefonom otkazala dogovor. Direktorka PU BB je u potpunosti negirala osnovanost pritužbe i ukazala da ustanova nema smeštajnih kapaciteta za prijem nove dece, te da, bez obzira da li dete ima određene zdravstvene smetnje ili ne, nisu u mogućnosti da izvrše prijem nove dece zbog preopterećenosti mešovitih grupa. VV je potvrdila da je u razgovoru sa dečakovim roditeljima ukazala da bi AA mogao da bude upisan u Predškolsku ustanovu BB uz personalnog asistenta čiji bi individualni pristup pomogao dečaku da napreduje. Međutim, prema njenim navodima, nakon razgovora sa vaspitačicom DD koja radi u mešovitoj grupi dece od 3 godine do polaska u školu, ukazano joj je da je grupa već preopterećena, da ima 19 dece (a normativ je 17) i da bi upis dodatno opteretio grupu u koju je već upisan dečak sa invaliditetom, kojem je potrebna pomoć pri hodanju, oblačenju i samoposluživanju. Stoga je prema navodima iz izjašnjenja, direktorka VV telefonom pozvala majku dečaka i obavestila je, uz izvinjenje, da nema uslova za upis još jednog deteta. Uz izjašnjenje, između ostalog, dostavljen je nalaz Prosvetne inspekcije. U toku postupka je utvrđeno da su kapaciteti predškolskih ustanova precizirani zakonskim i podzakonskim aktima. Prema odredbi stava 3. člana 34. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruju pravo na dodatnu podršku u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u vaspitnoj grupi, uz plan individualizacije ili individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana. Kako je odredbama stava 4. ovog člana propisano, u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Broj dece u vaspitnoj grupi, utvrđen ovim zakonom, umanjuje se za tri po detetu iz stava 3. ovog člana koje ostvaruje pravo na dodatnu podršku u vaspitnoj grupi, uz plan individualizacije ili individualni vaspitno-obrazovni plan. Prosvetna inspekcija je u postupku vanrednog inspekcijskog nadzora utvrdila da „PU BB u ĐĐ ima ukupno upisano 57 dece od kojih je normativ 53. Pripremna predškolska grupa (normativ 17) upisano 18, jedna mešovita grupa od tri godine do polaska u školu (normativ 17) upisano 19, druga mešovita grupa od tri godine do polaska u školu (normativ 10) upisano 12 i jaslena grupa (normativ 9) upisano 8. Prema nalazu Prosvetne inspekcije, PU BB, u skladu sa Rešenjem o dozvoljenom maksimalnom broju dece, trenutno nema uslova za upis dece u mešovitu grupu od tri godine do polaska u školuˮ. U zapisniku Prosvetne inspkecije je navedeno da nema otkrivenih nezakonitosti, te da je ustanova postupila u skladu sa zakonom. Poverenik je konstatovao i da u izjašnjenju istaknuta okolnost da navedenu predškolsku ustanovu već pohađa jedno dete sa invaliditetom, pokazuje da osoblje te ustanove nema odbojan stav prema deci iz navedene grupe. Okolnost da je sa direktorkom VV prethodno dogovoren dečakov upis u vrtić kojim ona rukovodi, takođe govori u prilog tome. Na osnovu utvđenih činjenica i izvedenih dokaza  Poverenik je dao mišljenje da Predškolska ustanova – dečji vrtić BB i VV, direktorka ustanove, nisu povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Međutim, Poverenik ovom prilikom konstatuje da je neupućenost direktorke VV o broju dece u vaspitnim grupama predškolske ustanove kojom rukovodi dovela do toga da se sa roditeljima deteta, kojem je upis u vrtić od ogromnog značaja, dogovori oko upisa, a da ih nakon toga, usled sticanja uvida u broj upisane dece, obavesti da do upisa ipak neće doći jer za to nema uslova. Ovakvo postupanje stvorilo je kod porodice G osećaj povređenosti. Iako je Prosvetna inspekcija utvrdila da je Predškolska ustanova – dečji vrtić BB postupala u skladu sa zakonom, a Poverenik nije utvrdio povredu odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, koristimo ovu priliku da ukažemo da se deca koja imaju određene zdravstvene poteškoće neretko mogu suočiti sa problemima u ostvarivanju svojih prava i neprihvatanjem okoline, te da bi ustanove trebalo da iskažu poseban napor u obezbeđivanju uslova za njihov smeštaj, socijalizaciju i uključivanje u aktivnosti vaspitno-obrazovne grupe i celokupne zajednice. Poverenik ističe da je neophodno da rukovodilac ustanove bude permanentno informisan o smeštajnim kapacitetima  i mogućnosti da vaspitno-obrazovna ustanova pruži uslugu novim korisnicima. Time bi i percepcija potencijalnih korisnika o integritetu ustanove i nepristrasnosti u obavljanju poslova bila očuvana. Imajući u vidu značaj socijalizacije i integracije maloletnog AA, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je na osnovu člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije Predškolskoj ustanovi – dečjem vrtiću BB i VV, direktorki ustanove, preporučio preduzimanje potrebnih mera na pravovremenom obaveštavanju roditelja AA o upražnjenim mestima u ustanovi i upisa AA čim se za to steknu uslovi.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti se 31. oktobra 2019. godine pritužbom obratio GG, koju je u ime svog maloletnog sina AA podneo protiv Predškolske ustanove – dečjeg vrtića BB i VV, direktorke ustanove.
   • U pritužbi je između ostalog navedeno:

• da je VV odbila da dečaka upiše u vrtić zbog problema koje ima. Naime, dete ne govori razgovetno;
• da su 25. oktobra 2019. godine, radi upisa dečaka u vrtić, podnosilac pritužbe, njegova supruga i dete AA otišli u vrtić BB;
• da su prethodno razgovarali sa VV i dobili potvrdan odgovor povodom upisa deteta, i preporuku da angažuju i personalnog asistenta, s obzirom na to da četvorogodišnje dete kasni sa govorom;
• da im je psihološkinja VV nakon razgovora i posmatranja deteta rekla da ga mogu upisati i preporučila da angažuju personalnog asistenta koji će mu pomoći da se uključi u rad vrtića i brže socijalizuje;
• da je obećala da će im poslati informacije oko toga šta im je potrebno za upis;
• da su im potrebu za vrtićem naglasili i defektolog, psiholog i logoped kod kojih dete ide na tretmane, kao nužnu za bolju stimulaciju i progovaranje;
• da ih je 29. oktobra 2019. godine VV pozvala telefonom i otkazala dogovor jer prema njenim rečima „vaspitačica ne može da brine o dečaku jer već imaju jedno dete koje teško hodaˮ;
• da je na insistiranje supruge podnosioca pritužbe da dete AA samo kasni sa govorom i da mu „ništa ne faliˮ, V odgovorila „vi imate pravo tako da posmatrateˮ;
• da smatraju da je sprečavanjem upisa u vrtić na osnovu paušalne procene jednog psihologa izvršena diskriminacija i uskraćeno pravo na normalan razvoj, dok ceo tim stručnjaka – tri psihologa, jedan dečiji psihijatar, dva defektologa, logoped, neurolog i genetičar ne daju nikakvu konačnu dijagnozu osim disfazije u razvoju (F83) koja je očigledna;
• da na kraju krajeva, i da ima bilo kakvu „težuˮ dijagnozu, dete ima sva ljudska prava da bude tretirano ravnopravno kao i ostala deca, uključujući pravo na jednak pristup obrazovanju, kako školskom tako i predškolskom;
• da se AA stanje neprekidno poboljšava i da AA znatno napreduje u razvoju;
• da smatraju da je učinjena diskriminacija na osnovu psihofizičkog razvoja odnosno zdravstvenog stanja.

• U prilogu pritužbe je dostavljena sledeća dokumentacija: 1) Izveštaj lekara specijaliste br. … od 29. maja 2019. godine, Specijalistička ordinacija za dečiju psihijatriju i psihoterapiju „Krugˮ; 2) Izveštaj logopeda od 7. juna 2019. godine; 3) Izveštaj od 21. juna 2019. godine, Dom zdravlja „Novi Sadˮ; 4) Specijalistički izveštaj od 9. jula 2019. godine, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine;
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], te je zatražio izjašnjenje VV, direktorke Predškolske ustanove – dečjeg vrtića BB.
• U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja VV, direktorke Predškolske ustanove – dečjeg vrtića BB od 2. decembra 2019. godine i 8. januara 2020. godine, između ostalog, navedeno je:

• da je pritužba u potpunosti neosnovana, te da nikakva diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja nije izvršena;
• da je činjenica da ustanova nema smeštajnih kapaciteta za prijem nove dece, te da, bez obzira da li dete ima određene zdravstvene smetnje ili ne, oni nisu u mogućnosti da izvrše prijem nove dece zbog preopterećenosti mešovitih grupa;
• da je 25. oktobra 2019. godine obavila dogovoreni razgovor sa roditeljima AA koji su u prethodnom telefonskom razgovoru izrazili želju da upišu dete u vrtić;
• da se upoznala sa AA majkom i ocem, a da se u toku njihovog razgovora AA igrao u dvorištu;
• da su joj roditelji rekli da je AA 2015. godište i da ne priča, pa su od logopeda dobili savet da ga upišu u vrtić;
• da je tokom sat vremena koliko je trajao razgovor od roditelja saznala mnogo detalja o AA navikama, ponašanju i problemima sa kojima se susreću u njegovom odgajanju, a da su razgovor završili dogovorom da bi dečak mogao da bude upisan u Predškolsku ustanovu BB uz personalnog asistenta čiji bi individualni pristup pomogao dečaku da napreduje;
• da je 28. oktobra 2019. godine razgovarala sa vaspitačicom DD koja radi u mešovitoj grupi dece od tri godine do polaska u školu i upoznala je sa zahtevom roditelja da se upiše novi dečak u mešovitu grupu koju ona vodi;
• da joj je vaspitačica u toku razgovora ukazala da je grupa već preopterećena, da ima 19 dece (a normativ je 17) i da bi upis dodatno opteretio grupu u koju je već upisan dečak sa invaliditetom, kojem je potrebna pomoć pri hodanju, oblačenju i samoposluživanju, te da joj je u cilju njegovog razvoja potrebna pomoć još jednog vaspitača ili stručnog saradnika;
• da su pored toga zaključile da brojno stanje mešovite grupe od 3 godine do polaska u školu iznosi 19 dece (normativ je 17), te da nemaju kapacitete za prijem novog deteta;
• da je na osnovu navedenog, 29. oktobra 2019. godine telefonom pozvala majku dečaka i obavestila je, uz izvinjenje, da nemaju uslove za upis još jednog deteta;
• da je u njihovoj ustanovi izvršen i vanredni kancelarijski i terenski inspekcijski nadzor Prosvetne inspekcije Gradske uprave za obrazovanje Grada Novog Sada 4. novembra 2019. godine, u pogledu provere navoda iz pritužbe GG;
• da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prosvetni inspektor konstatovao sledeće: „PU BB u ĐĐ ima ukupno upisano 57 dece od kojih je normativ 53. Pripremna predškolska grupa (normativ 17) upisano 18, jedna mešovita grupa od tri godine do polaska u školu (normativ 17) upisano 19, druga mešovita grupa od tri godine do polaska u školu (normativ 10) upisano 12 i jaslena grupa (normativ 9) upisano 8. U skladu sa Rešenjem o dozvoljenom maksimalnmom broju dece, PU BB, trenutno nema uslova za upis dece u mešovitu grupu od tri godine do polaska u školuˮ;
• da je Predškolska ustanova BB osnovana 1995. godine i za 25 godina rada je u njoj odraslo mnogo dece od kojih je 3% bilo sa smetnjama u razvoju;
• da su od početka rada otvoreni „za rad sa decom sa različitim potrebama: pervazivnim razvojnim poremećajima, invaliditetom, selektivnim mutizmom, lakom mentalnom retardacijomˮ;
• da se dešavalo da roditelji deteta sa smetnjama u razvoju dođu u BB i da joj kažu: „Bili smo u vrtiću … da upišemo dete i oni su nam rekli da ne primaju decu sa smetnjama, ali da dođemo kod Vas u BB jer Vi primate „takvu decuˮ;
• da sve navedeno govori u prilog činjenici da se u PU BB ne vrši diskriminacija ni po jednom osnovu, a najjasniji dokaz u prilog toj tvrdnji je podatak da trenutno imaju upisano dete sa invaliditetom koje svakodnevno napreduje u svim aspektima razvoja.

• U prilogu izjašnjenja i dopune izjašnjenja dostavljena su, između ostalog, sledeća dokumenta: 1) Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru u PU BB broj … od 5. novembra 2019. godine, Gradska uprava za obrazovanje, Prosvetna inspekcija; 2) Rešenje broj … od 1. novembra 2006. godine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu; 3) Zapisnik o utvrđivanju ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Dečjem vrtiću ŽŽ u ĐĐ, Saradnik za predškolsko obrazovanje i kulturu i Pokrajinski prosvetni inspektor; 4) Obaveštenje broj … od 14. oktobra 2014. godine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice; 5) Rešenje broj … od 15. novembra 2018. godine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u Izveštaj lekara specijaliste br. … od 29. maja 2019. godine, Specijalistička ordinacija za dečiju psihijatriju i psihoterapiju „Krugˮ utvrđeno je da je pregled AA, rođenog 14. juna 2015. godine obavila prim dr sci med ZZ, dečja psihijatrica i psihoterapeutkinja, koja je između ostalog navela da se sa dečakom „otežano uspostavlja kontakt i saradnja, kontakt očima prisutan samo povremeno, ne reaguje uvek na poziv, selektivno izvršava naloge, zainteresovan za puzle, voli da crta…ˮ. Kako je prim dr sci med ZZ navela, u pitanju je dg: F 83 (F84.9 in obs).
• Uvidom u Izveštaj logopeda od 7. juna 2019. godine utvrđeno je doc. dr II, logoped, između ostalog, naveo: „Ekspresivni i receptivni govorno jezički razvoj kasni u odnosu na hronološki uzrast. U produkciji prisutne pojedinačne reči sa značenjem koje su povremeno neodgovarajućih vokalnih karakteristika…ˮ. U izveštaju logopeda navedena je dg: Alalia F80.
• Uvidom u Izveštaj od 21. juna 2019. godine, Dom zdravlja „Novi Sadˮ utvrđeno je da je lekarka JJ, defektološkinja, između ostalog navela: „Usporen razvoj govora. Razumevanje uredno…ˮ, te je u okviru dela izveštaja koji se odnosi na dijagnoze navela: opšti pregled i ispitivanje osoba bez tegoba ili postavljene dijagnoze.
• Uvidom u Specijalistički izveštaj od 9. jula 2019. godine, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine utvrđeno je da je doc. dr sc. med KK obavila pregled AA, između ostalog ukazala: „Svestan, adekvatan socijalni kontakt se uspostavlja…ˮ, te je navela dijagnoze disordines evolutionis specifici mixti F83 i disordo evolutionis orationis et linguae, non specificatus F809.
• Uvidom u Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru u PU BB broj … od 5. novembra 2019. godine, Gradska uprava za obrazovanje, Prosvetna inspekcija, utvrđeno je da je sačinjen u pogledu provere navoda iz predstavke GG u vezi sa upisom deteta u vrtić. Kako je u zapisniku navedeno, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prosvetni inspektor konstatuje sledeće: : „PU BB u ĐĐ ima ukupno upisano 57 dece od kojih je normativ 53. Pripremna predškolska grupa (normativ 17) upisano 18, jedna mešovita grupa od tri godine do polaska u školu (normativ 17) upisano 19, druga mešovita grupa od tri godine do polaska u školu (normativ 10) upisano 12 i jaslena grupa (normativ 9) upisano 8. U skladu sa Rešenjem o dozvoljenom maksimalnom broju dece, PU BB, trenutno nema uslova za upis dece u mešovitu grupu od tri godine do polaska u školuˮ. U zapisniku je navedeno da nema otkrivenih nezakonitosti, te da je ustanova postupila u skladu sa zakonom.
• Uvidom u Rešenje broj … od 1. novembra 2006. godine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu, utvrđeno je da je u istom navedeno da Predškolska ustanova – dečji vrtić ŽŽ u ĐĐ ispunjava uslove u pogledu prostora, opreme i potrebnog broja vaspitača i stručnih saradnika za početak rada i obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina u dve vaspitne grupe.
• Uvidom u Zapisnik o utvrđivanju ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Dečjem vrtiću ŽŽ u ĐĐ, Saradnik za predškolsko obrazovanje i kulturu i Pokrajinski prosvetni inspektor utvrđeno je da je u istom navedeno da Predškolska ustanova – dečji vrtić ŽŽ u ĐĐ ispunjava uslove u pogledu prostora, opreme i potrebnog broja vaspitača i stručnih saradnika za početak rada i obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina u dve vaspitne grupe.
• Uvidom u Obaveštenje broj … od 14. oktobra 2014. godine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, utvrđeno je da je istom između ostalog navedeno da je Upravni odbor uz saglasnost osnivača doneo Odluku o promeni naziva ustanove – Predškolska ustanova – dečji vrtić ŽŽ u Predškolska ustanova – dečji vrtić BB. Navedena promena je evidentirana i upisana u registar Privrednog suda u Novom Sadu, reg. uložak broj …. U ustanovi od dana donošenja rešenja o verifikaciji broj … od 1. novembra 2006. do danas nije menjano sedište, odnosno objekat, organizovan rad u izdvojenom odeljenju, uvođen novi obrazovni profil niti ostvaren novi program obrazovanja i vaspitanja, pa nije potrebno podnositi novi zahtev za verifikaciju ustanove.
• Uvidom u Rešenje broj … od 15. novembra 2018. godine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, utvrđeno je da je u istom navedeno da PU – dečji vrtić BB u ĐĐ, ispunjava uslove u pogledu prostora, didaktičkih sredstava i potrebnog broja vaspitača i stručnih saradnika za početak rada i obavljanja delatnosti vaspitanja i obrazovanja dece za dve vaspitne grupe: jedne jaslene grupe za devetoro dece i jedne mešovite vaspitne grupe dece za uzrast od tri godine do polaska u školu za desetoro dece.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i priloga, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacij^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[5], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
• Komitet za prava deteta doneo je Opšti komentar broj 9[6] u kome je konstatovano da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa ozbiljnim teškoćama i preprekama u punom uživanju prava koje garantuje Konvencija. Ukazano je da teškoće ne predstavlja sama smetnja u razvoju deteta, već kombinacija društvenih, kulturnih i fizičkih prepreka sa kojima se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju u svakodnevnom životu. Komitet je naveo da je pravo na nediskriminaciju ključno pravo za decu sa smetnjama u razvoju. Države su dužne da obezbede da sva deca pod njihovom jurisdikcijom uživaju u svim pravima iz Konvencije, bez diskriminacije bilo koje vrste. Ova obaveza podrazumeva da države preduzmu odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uključujući i diskriminaciju na osnovu smetnji u razvoju. Činjenica da se izričito navode smetnje u razvoju kao osnov diskriminacije može se objasniti time što deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet napominje i da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isključivanja iz opšteg obrazovnog sistema.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[7] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. Konvencije propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje i da im države, u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, kao i u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, sa ciljem omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Propisano je i da će u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.[8] Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[9] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na vaspitanje i obrazovanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Odredbama člana 7. propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije.
• Odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
• Odredbama člana 4. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju[10] propisani su ciljevi i principi predškolskog vaspitanja i obrazovanja, među kojima je cilj podrška celovitom razvoju i dobrobiti deteta predškolskog uzrasta, pružanjem uslova i podsticaja da razvija svoje kapacitete, proširuje iskustva i izrađuje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu, kao i princip dostupnosti: jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama, u skladu sa zakonom.

3.10. Odredbama člana 30. stav 3. alineja 5. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, propisano je da broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu uzrasta od 4 godine do 5,5 godina jeste 24. U stavu 5. ovog člana propisano je da ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitnih grupa u skladu sa stavom 3. ovog člana, osnivač može utvrditi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, u skladu sa kriterijumima, koje propisuje ministar. Odredbama člana 31. stav 1. alineja 2 ovog zakona propisano je da broj dece koja se upisuju u grupe mešovitog sastava uzrasta od 3 godine do polaska u školu jeste 20. Odredbama člana 33. propisano je da broj i strukturu vaspitnih grupa predškolske ustanove, odnosno škole koja ostvaruje predškolski program, utvrđuje direktor, na predlog stručnog organa, na osnovu broja dece, uslova rada i programa koji se ostvaruje.

3.11. Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju odredbama člana 34. reguliše podršku deci iz osetljivih društvenih grupa. Prema odredbi stava 3. ovog člana, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruju pravo na dodatnu podršku u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u vaspitnoj grupi, uz plan individualizacije ili individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana. Kako je odredbama stava 4. ovog člana propisano, u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Broj dece u vaspitnoj grupi, utvrđen ovim zakonom, umanjuje se za tri po detetu iz stava 3. ovog člana koje ostvaruje pravo na dodatnu podršku u vaspitnoj grupi, uz plan individualizacije ili individualni vaspitno-obrazovni plan.

3.12. Pravilnikom o kriterijumima za utvrđivanje manjeg, odnosno većeg broja dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu[11] propisano je da se veći broj dece od zakonom utvrđenog broja u vaspitnim grupama može utvrditi u slučaju: 1) ako utvrđenom mrežom objekata i izgrađenim kapacitetima ne mogu biti obuhvaćena sva deca prema iskazanim potrebama roditelja i ako ne postoje uslovi za proširenje mreže objekata i drugih prostora za rad sa decom; 2) ako bi s obzirom na prostorni raspored dečjih objekata obuhvaćenih mrežom i s obzirom na mesto stanovanja ili rada roditelja to bilo opravdano; 3) ako je prosečno godišnje odsustvo dece  u vaspitnoj grupi za decu uzrasta do tri godine veće od 40%, odnosno za decu od tri godine do pet i po godina veće od 30%; 4) ako to zahteva potreba prostorne povezanosti škole i predškolske ustanove. Manji broj dece od zakonom utvrđenog broja u vaspitnoj grupi, može se utvrditi: 1) ako se radi o nenamenski građenim objektima, uz saglasnost osnivača; 2) ako iskazane potrebe roditelja nije moguće zadovoljiti formiranjem vaspitno-obrazovnih grupa u skladu sa članom 2. ovog pravilnika; 3) ako to zahteva sprovođenje naučno-istraživačkog projekta u vaspitnoj grupi; 4) ako je u vaspitnu grupu sa decom od dve do tri godine upisano dete koje prati stručni tim za inkluzivno obrazovanje; 5) ako postoji najmanje petoro dece stasale za pohađanje pripremnog predškolskog programa i ne postoji druga mogućnost njihovog obuhvata; 6) ako postoji najmanje petoro dece uzrasta od šest meseci do godinu dana a ne postoji druga mogućnost njihovog obuhvata.

3.13. Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu[12] propisano je da predškolska ustanova u skladu sa svojim mogućnostima i iskazanim potrebama porodica za različitim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, na zahtev roditelja, odnosno staratelja, vrši upis dece predškolskog uzrasta, prema sledećim kriterijumima za utvrđivanje prioriteta za upis: 1) deca iz društveno osetljivih grupa: (1) deca žrtve nasilja u porodici, (2) deca iz porodica koja koriste neki oblik socijalne zaštite i deca bez roditeljskog staranja, (3) deca samohranih roditelja, (4) deca iz socijalno nestimulativnih sredina, (5) deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, (6) deca iz porodice u kojoj je dete koje je teško obolelo ili ima smetnje u psihofizičkom razvoju, (7) deca teško obolelih roditelja, (8) deca čiji su roditelji ratni vojni invalidi ili imaju status raseljenog ili prognanog lica, (9) deca predložena od strane centra za socijalni rad, (10) deca iz sredina u kojima je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj; 2) deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata; 3) deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u primarnoj porodici; 4) deca čija su braća ili sestre upisani u istu predškolsku ustanovu; 5) ostala deca.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.14. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li su Predškolska ustanova – dečji vrtić BB, i VV, direktorka ustanove, diskriminisali AA, na osnovu njegovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja, odbijanjem zahteva njegovih roditelja za upis u vrtić.

3.15. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje PU BB i direktorke ustanove bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da su PU BB i direktorka ustanove izvršili akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na PU BB i direktorki. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navodi iz pritužbe pružaju dovoljno osnova za zaključak da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije. Naime, u pritužbi i dostavljenim prilozima dokazano je da govorno jezički razvoj AA kasni u odnosu na hronološki uzrast. Prema navodima iz pritužbe, AA roditelji su sa AA radi njegovog upisa 25. oktobra 2019. godine otišli u vrtić BB, te im je VV nakon razgovora rekla da ga mogu upisati i preporučila da angažuju personalnog asistenta koji će mu pomoći da se uključi u rad vrtića i brže socijalizuje. Međutim, prema daljim navodima iz pritužbe, VV ih je 29. oktobra 2019. godine pozvala telefonom i otkazala dogovor.

3.16. Prilikom razmatranja da li je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uzeo je u obzir i podatke o položaju dece sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovnim institucijama. Prema godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu,[13] invaliditet kao osnov diskriminacije je u 2018, ali i u godini koja joj je prethodila, po broju pritužbi bio na prvom mestu (26,4% od ukupnog broja osnova navedenih u pritužbama), i već godinama se nalazi u vrhu po broju podnetih pritužbi. Na osnovu dosadašnjeg rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u postupcima po pritužbama, kroz saradnju sa drugim organizacijama i institucijama, kao i na osnovu podataka, izveštaja i studija, može se zaključiti da su diskriminaciji izložena najčešće deca romske nacionalnosti i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Deca su najčešće diskriminisana u oblasti obrazovanja. Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom najčešće su diskriminisana u predškolskim ustanovama i školama, a do diskriminacije je najčešće dolazilo jer vaspitno-obrazovne ustanove nisu preduzele blagovremene i adekvatne preventivne mere, a izostajala je i adekvatna reakcija odgovornih lica u situacijama kada je do diskriminacije već došlo[14].

3.17. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snose PU BB i VV, direktorka ustanove. VV je u izjašnjenju potvrdila pritužbene navode da je 25. oktobra 2019. godine obavila razgovor sa dečakovim roditeljima, te da su razgovor završili dogovorom da bi dečak mogao da bude upisan u Predškolsku ustanovu BB uz personalnog asistenta čiji bi individualni pristup pomogao dečaku da napreduje. Međutim, prema daljim navodima VV, 28. oktobra 2019. godine je razgovarala sa vaspitačicom DD koja radi u mešovitoj grupi dece od tri godine do polaska u školu, upoznala je sa zahtevom roditelja da se upiše novi dečak u mešovitu grupu koju ona vodi, te joj je vaspitačica u toku razgovora ukazala da je grupa već preopterećena, da ima 19 dece (a normativ je 17) i da bi upis dodatno opteretio grupu u koju je već upisan dečak sa invaliditetom, kojem je potrebna pomoć pri hodanju, oblačenju i samoposluživanju, a da joj je u cilju njegovog razvoja potrebna pomoć još jednog vaspitača ili stručnog saradnika. AA je u izjašnjenju dostavljenom Povereniku potpunosti negirala osnovanost pritužbe i ukazala na činjenicu da ustanova nema smeštajnih kapaciteta za prijem nove dece, te da, bez obzira da li dete ima određene zdravstvene smetnje ili ne, nisu u mogućnosti da izvrše prijem nove dece zbog preopterećenosti mešovitih grupa. Direktorka V je u prilog ovih tvrdnji dostavila Zapisnik Prosvetne inspekcije o vanrednom inspekcijskom nadzoru u PU BB broj … od 5. novembra 2019. godine, sačinjenim u pogledu provere navoda iz predstavke GG u vezi sa upisom deteta u vrtić. U zapisniku je navedeno da, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prosvetni inspektor konstatuje sledeće: „PU BB u ĐĐ ima ukupno upisano 57 dece od kojih je normativ 53. Pripremna predškolska grupa (normativ 17) upisano 18, jedna mešovita grupa od tri godine do polaska u školu (normativ 17) upisano 19, druga mešovita grupa od tri godine do polaska u školu (normativ 10) upisano 12 i jaslena grupa (normativ 9) upisano 8. U skladu sa Rešenjem o dozvoljenom maksimalnom broju dece, PU BB, trenutno nema uslova za upis dece u mešovitu grupu od tri godine do polaska u školuˮ. U zapisniku je navedeno i da nema otkrivenih nezakonitosti, te da je ustanova postupila u skladu sa zakonom.

3.18. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja, te je našao da se istaknuti razlozi za odbijanje upisa deteta u Predškolsku ustanovu BB mogu smatrati legitimnim i dozvoljenim. Kapaciteti predškolskih ustanova su precizirani zakonskim i podzakonskim aktima, a posebno treba ukazati da je broj dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju ograničen na dvoje po vaspitnoj grupi te da se broj polaznika vaspitne grupe umanjuje za tri za svako dete koje spada u navedene kategorije (u tom smislu je od značaja informacija data roditeljima deteta da se u predškolskoj ustanovi već nalazi jedno dete sa invaliditetom). Navodi iz izjašnjenja potkrepljeni su i nalazom Prosvetne inspekcije, koja je u vanrednom nadzoru obavljenom po predstavci podnosioca pritužbe konstatovala da nema uslova za upis dece u mešovitu grupu od tri godine do polaska u školu, odnosno da je u jednu mešovitu grupu od tri godine do polaska u školu (normativ 17) upisano 19, a u drugu mešovitu grupu od tri godine do polaska u školu (normativ 10) upisano 12 polaznika. Takođe, u izjašnjenju istaknuta okolnost da navedenu predškolsku ustanovu već pohađa jedno dete sa invaliditetom, pokazuje da osoblje te ustanove nema odbojan stav prema deci iz navedene grupe. Okolnost da je sa direktorkom V prethodno dogovoren upis u vrtić maloletnog AA, takođe bi mogla da govori u prilog tome. Sledstveno svemu navedenom, nije utvrđeno da su Predškolska ustanova – dečji vrtić BB i AA, direktorka ustanove, povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.19. Međutim, Poverenik ovom prilikom konstatuje da je neupućenost direktorke VV o broju dece u vaspitnim grupama predškolske ustanove kojom rukovodi dovela do toga da se sa roditeljima deteta, kojem je upis u vrtić od ogromnog značaja, dogovori oko upisa, a da ih nakon toga, usled sticanja uvida u broj upisane dece, obavesti da do upisa ipak neće doći jer za to nema uslova. Ovakvo postupanje stvorilo je kod porodice G osećaj povređenosti. Iako je Prosvetna inspekcija utvrdila da je Predškolska ustanova – dečji vrtić BB postupala u skladu sa zakonom, a Poverenik nije utvrdio povredu odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, koristimo ovu priliku da ukažemo da se deca koja imaju određene zdravstvene poteškoće neretko mogu suočiti sa problemima u ostvarivanju svojih prava i neprihvatanjem okoline, te da bi ustanove trebalo da iskažu poseban napor u obezbeđivanju uslova za njihov smeštaj, socijalizaciju i uključivanje u aktivnosti vaspitno-obrazovne grupe i celokupne zajednice. Poverenik ističe da je neophodno da rukovodilac ustanove bude permanentno informisan o smeštajnim kapacitetima  i mogućnosti da vaspitno-obrazovna ustanova pruži uslugu novim korisnicima. Time bi i percepcija potencijalnih korisnika o integritetu ustanove i nepristrasnosti u obavljanju poslova bila očuvana. Imajući u vidu značaj socijalizacije i integracije maloletnog AA, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je na osnovu člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije Predškolskoj ustanovi – dečjem vrtiću BB i AA, direktorki ustanove, preporučio preduzimanje potrebnih mera na pravovremenom obaveštavanju roditelja AA o upražnjenim mestima u ustanovi i upisa AA čim se za to steknu uslovi.

4. MIŠLjENjE

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, upućuje preporuku mera Predškolskoj ustanovi – dečjem vrtiću BB i VV, direktorki ustanove:

5.1. Da preduzmu potrebne mere na pravovremenom obaveštavanju roditelja AA o upražnjenim mestima u ustanovi i upisa AA čim se za to steknu uslovi.

Predškolska ustanova – dečji vrtić BB i VV, direktorka ustanove obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o merama koje su preduzete u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja.

Protiv ovog mišljenja i preporuke nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06), član 21.

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[6] UN, Opšti komentar broj 9: Prava dece sa invaliditetom, CRC/C/GC/9, 27. februar 2007. godine.

[7] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[8] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), član 2.

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/19 i 27/2018 – dr. zakon

[10] „Službeni glasnik RSˮ, broj 18/2010, 101/2017, 113/17 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon,10/19 i 86/19 – dr. zakon

[11] „Službeni glasnik RSˮ, broj 44/11

[12] „Službeni glasnik RSˮ, broj  44/11

[13] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[14] Poseban izveštaj o diskriminaciji dece, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1198-19 Nije utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja