br. 07-00-598/2019-02 datum: 27.12. 2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, koju je podnela u ime maloletnog deteta,BB, protiv opštine Bačka Topola, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno je rešenjem Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku od 23. 6. 2019. godine, BB potrebno obezbediti ličnog pratioca kao i adekvatno vozilo sa ciljem redovnog pohađanja nastave. Takođe, navedeno je, da je BB, na osnovu mišljenja ove komisije, upisan u prvi razred Osnovne i Srednje škole „Ž Z“ u S,  ali da još uvek ne pohađa školu, jer nema obezbeđen adekvatan prevoz do škole. U izjašnjenju na pritužbu, predsednik opštine Bačka Topola je naveo da je bb ponuđen taksi prevoz od kuće do škole, ali da je majka odbila ovu vrstu usluge, kao i da opština trenutno nije u mogućnosti da obezbedi posebno vozilo sa rampom. U toku postupka je utvrđeno da je BB dete sa invaliditetom , korisnik kolica i redovan učenik prvog razreda Osnovne i Srednje škole „Ž.Z“ u S., koju od septembra školske 2019/2020. godine ne pohađa, jer nema obezbeđen prevoz od kuće do škole. Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku dala je 23. 6. 2019. godine mišljenje u kojem je navedeno da je BB, potrebno obezbediti ličnog pratioca kao i adekvatno vozilo sa ciljem redovnog pohađanja nastave. Utvrđeno je, takođe, da se AA pismenim putem odratila opštini Bačka Topola, sa zahtevom za obezbeđivanje adekvatnog prevoza za dete, u skladu sa rešenjem komisije, kao i da je od predsednika opštine Bačka Tiopola dobila odgovor da joj je ponuđen taksi prevoz za dete, koji je ona odbila, a da će opština sagledati mogućnost da se angažuje posebno vozilo za osobe sa invaliditetom sa specijalnom rampom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatovao je da je, u skladu sa članom 189. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, obezbeđivanje prevoza za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zakonska obaveza lokalne samouprave, što znači da je lokalna samouprava bila dužna da obezbedi pristupačan prevoz BB od mesta stanovanja do škole. Međutim, opština Bačka Topola, nije postupila u skladu sa zakonskom obevezom i BB nije obezbedila adekvatan/pristupačan prevoz od kuće do škole, na koji način je povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Takođe, Poverenik je ukazao da taksi prevoz koji je opština ponudila kao prevozno sredstvo za BB, nije pristupačan prevoz prilagođen potrebama BB, imajući u vidu da je dete korisnik kolica, kao i da prevoz koji opština Bačka Topola obezbeđuje učenicima sa invaliditetom, treba da bude dostupan svima, kako ni jednom detetu ne bi bilo uskraćeno pravo na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem. Iako iz izjašnjenja i izvedenih dokaza proizlazi da je opština Bačka Topola prepoznala problem sa kojim se suočava BB u pogledu pristupačnosti prevoza, kao i da je preduzimala mere u cilju rešavanja ovog problema, opština Bačka Topola nije dostavila dokaze da je preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju u cilju rešavanja problema adekvatnog/pristupačnog prevoza za BB, odnosno, nije dokazala da je u svemu postupila u skladu sa međunarodnim i domaćim pravnim aktima koji propisuju obavezu obezbeđivanja pristupačnosti, u konkretnom slučaju prevoza, osobama sa invaliditetom ravnopravno sa drugima, u cilju punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Naime, u izjašnjenju se samo navodi da ova opština „trenutno nije u mogućnosti da angažuje vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom sa specijalnom rampom“. Međutim, obezbeđivanje pristupačnog prevoza ne mora nužno da podrazumeva kupovinu novog vozila, već je potrebno istražiti mogućnosti da se putem međuopštinske saradnje ili iznajmljivanjem vozila koje odgovara standardima pristupačnosti, iznađe rešenje kako bi se detetu obezbedilo da nesmetano pohađa nastavu. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišljenje da je propuštanjem da obezbedi pravo na pristupačan prevoz od kuće do škole za BB, opština Bačka Topola otežala BB ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime je povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je izdata i preporuka da opština Bačka Topola preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će oragnizovati prevoz do škole za BB, prevoznim sredstvom prilagođenim potrebama BB, s obzirom da je dete korisnik kolica, kao i da ubuduće vodi računa se da u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA, koju je podnela u ime maloletnog deteta, BB, protiv opštine Bačka Topola, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

1.2.  U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je njenom sinu, prošle godine odložen polazak u školu, jer nije imao prevoz do škole, uz obećanje predsednika opštine Bačka Topola da će od školske 2019/2020  obezbediti prevoz, ali da do danas to nije učinjeno;

– da je Adrijan Nađ, redovno upisan u OISŠ „Ž.Z“ u S., od školske 2019/2020 godine, ali da i dalje ne pohađa školu jer nema obezbeđen adekvatan prevoz, s obzirom da je dete sa invaliditetom i koristi kolica;

–  da je na osnovu zajedničkog mišljenja komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku predloženo omogućavanje upisa u OISŠ „Ž.Z“ u S., kao i da je potrebno obezbediti ličnog pratioca i adekvatno vozilo sa ciljem redovnog pohađanja nastave;

– da se više puta usmeno obraćala opštini Bačka Topola, kao i pismenim putem,, za obezbeđivanje prevoza deteta od kuće do škole u S.;

– da je od predsednika opštine Bačka Topola dobila odgovor/dopis od 26.9.2019. godine, u kojem je navedeno da je opština ponudila taksi prevoz od kuće do škole za dete i nju, ali da je ona odbila, jer kolica koja koristi dete nisu adekvatna za svakodnevno sklapanje i rasklapanje, kao i da će opština sagledati mogućnost da se angažuje posebno vozilo za osobe sa invaliditetom sa rampom, u što kraćem roku, o ćemu će je obavestiti.

1.3.  Uz pritužbu je dostavljena mišljenje komisije od 23.6.2019. godine, zahtev koji je uputila opštini Bačka Topola od 6.9.2019. godine, za obezbeđivanje prevoza deteta i odgovor opštine Bačka Topola od 26.9.2019. godine.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje  opštine Bačka Topola.

1.5. U izjašnjenju predsednika opštine Bačka Topola, navedeno je:

– da je na osnovu zajedničkog mišljenja komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu (učeniku) interresorna komisija konstatovala da je u interesu deteta da mu se omogući upis u OISŠ „Ž.Z“ u S. Takođe je navedeno da je detetu potrebno obezbediti ličnog pratioca kao i adekvatno vozilo sa ciljem redovnog pohađanja nastave, kao i da je BB upisan u predloženu školu za školsku 2019/2020. godinu;

– da je imajući u vidu složenost situacije prevoza za BB, s obzirom da je nepokretan i nije u mogućnosti da koristi javni prevoz do škole, ponuđen taksi prevoz svakodnevno od kuće do škole, ali da ovaj predlog majka nije prihvatila, uz obrazloženje da kolica koja koristi dete nisu adekvatna za svakodnevno sklapanje i rasklapanje;

– da je opština Bačka Topola 2017. godine kupila neurološka kolica BB, u iznosu od 82.940,00 dinara, od kada ih i koristi;

– da je opština Bačka Topola od škole dobila informaciju da raspolažu sa dvoje rezervnih invalidskih kolica i da bi ista mogli da ustupe detetu dok pohađa nastavu u školi;

– da, s obzirom da nemaju prilagođen kombi, ili drugo vozilo, koje bi dete koristilo, ponudili su da ga taksi prevoz svakodnevno vozi od kuće do škole, što bi opštinu dnevno koštalo 8.000,00 dinara, i trenutno ovo je jedina mogućnost za prevoz deteta do škole, a sagledaće se mogućnost da se angažuje posebno vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom sa specijalnom rampom, što sada nisu u mogućnosti da obezbede;

– da trenutno ima petoro dece koja pohađaju nastavu u istoj školi, a opština Bačka Topola svaki mesec obezbeđuje sredstva za prevoz ovoj deci i njihovim pratiocima, što je, u skladu sa mogućnostima, ponudila i podnositeljki pritužbe;

– da se ni po kom osnovu ne radi o aktu diskriminacije, jer opština želi da pomogne BB da pohađa školu;

– da podnositeljka pritužbe nije podnela zahtev za ostvarivanje prava na uslugu ličnog pratioca deteta, već je, po njegovom saznanju, ona prihvatila da brine o detetu, iako joj je predočeno da lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva, kako je propisano Pravilnikom o pružanju usluge ličnog pratioca deteta.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljeno rešenje komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, potvrda škole, dopis opštine Bačka Topola od 7.11.2019. godine, upućen Centru za socijalni rad opštine Bačka Topola, dopis Centra za socijalni rad opštine Bačka Topola od 7.11.2019. godine upućen opštini Bačka Topola, Pravilnik o pružanju usluge ličnog pratioca, dopis opštine Bačka Topola od 26.9.2019. godine, zahtev AA za dostavljanje opravdanja za dete, dopis opštine Bačka Topola od 16.10. 2019. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga, utvrđeno je da je BB, dete sa invaliditetom (daunovim sindromom), korisnik kolica i redovan učenik škole „Ž.Z“ u S. Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku dala je 23. 6. 2019. godine mišljenje u kojem je navedeno da je BB, u oblasti obrazovanja, kulture, sporta i rekreacije i socijalne zaštite, potrebno obezbediti ličnog pratioca kao i adekvatno vozilo sa ciljem redovnog pohađanja nastave.
• Utvrđeno je da je dopisom od 6.9.2019. godine AA, uputila zahtev predsedniku opštine Bačka Topola za obezvbeđivanje adekvatnog prevoza od kuće do škole u Subotici za dete.
• Dopisom od 26.9.2019. godine, predsednik opštine je odgovorio na zahtev AA za obezbeđivanje prevoza za BB do škole u S. U ovom dopisu je navedeno da opština nije u mogućnosti da obezbedi adekvatno vozilo sa rampom, već da mu je ponuđen taksi prevoz od kuće do škole, što podnositeljka pritužbe nije prihvatila.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i antidiskriminacione propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[4], koja u čl. 28. propisuje da dete ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Odrebama člana 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja, pa je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu/njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[5] u čl. 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Odredbama člana 24. propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, te da im u ostvarivanju ovog prava, bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da će države, u ostvarivanju prava na obrazovanje, obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja. Član 9. konvencije odnosi se na pristupačnost, te je između ostalog, propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere, koje uključuju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnosiće se, između ostalog, i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.
• U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim ljudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima^[6] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[7] (član 5 f).
• Ustav Republike Srbije[8], u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Odredbom člana 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[9] definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbom člana 7. ovog zakona propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Članom 110. ovog zakona propisano je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorno postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje, u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Odredbama člana 189. stav 1. tačka 5. propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave, između ostalog, obezbeđuju sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole.
• Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju^[10] propisano je da svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje. Učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski materijal, prevoz, ishranu, kao i smeštaj, kada je to potrebno, u skladu sa zakonom. Odredbama člana 69. stav 3. propisano je da učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na besplatan prevoz, bez obzira na udaljenost njegovog prebivališta od škole.
• Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku^[11] propisano je da se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetljivih grupa, u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici. Odredbama člana 4. stav 2. propisane su mere dodatne podrške na osnovu procene komisije, a tačkom 10. ovog stava propisana je kao dodatna podrška obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je opština Bačka Topola u pogledu mogućnosti da ostvari pravo na prevoz od kuće do škole, prevoznim sredstvom prilagođenim potrebama BB, učenika sa invaliditetom, povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku sprovela procenu potreba BB i ustanovila da je BB, između ostalog, potrebno omogućiti upis u  školu „Ž. Z.“ u S, kao i da mu je potrebno obezbediti prevoz/adekvatno vozilo od mesta stanovanja do škole, sa ciljem redovnog pohađanja nastave. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da bi opština Bačka Topola bila dužna da obezbedi prevoz za učenika sa invaliditetom i bez mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku, s obzirom da je to zakonska obaveza opštine. Naime, odredbama člana 189. stav 1. tačka 5. propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu, Poverenik konstatuje da je u nadležnosti opštine Bačka Topola da svoj deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obezbedi prevoz do škole, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole.
• Iz navoda pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljenih dokaza, utvrđeno je da je opština Bačka Topola odgovorila na zahtev AA, majke, kako bi mu se obezbedio adekvatan prevoz od kuće do škole. Utvrđeno je, takođe, da je opština Bačka Topola ponudila da se BB vozi taksi prevozom, što je majka odbila, kao i da sada nije u mogućnosti da obezbedi drugi/prilagođen prevoz za dete koje je korisnik kolica, ali da će sagledati mogućnost da se angažuje posebno vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom sa specijalnom rampom.
• Imajući u vidu ove činjenice, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je opština Bačka Topola preduzela niz mera i aktivnosti usmerenih ka cilju da BB obezbedi adekvatan prevoz do škole, međutim pristupačan prevoz nije obezbeđen. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je u konkretnom slučaju važna i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kome teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi Opština Bačka Topola. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je Opština Bačka Topola ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ova opština preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju kako bi obezbedila prevoz prilagođen potrebama BB, s obzirom da je dete korisnik kolica. Kao što je navedeno, nesporno je da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku dala mišljenje da je BB potrebno obezbediti adekvatno vozilo sa ciljem redovnog pohađanja nastave. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da jedno od rešenja koje je opština Bačka Topola ponudila, odnosno taksi prevoz kojim bi se BB vozio od kuće do škole, nije pristupačan prevoz prilagođen potrebama BB, jer zbog invaliditeta i kolica koje koristi ovom vrstom prevoza mu nije obezbeđen nesmetan pristup prevozu, odnosno pristupačan prevoz (kao što mu nije pristupačan ni npr. javni prevoz kojim bi se vozio od kuće do škole). Iako iz izjašnjenja i izvedenih dokaza proizlazi da je opština Bačka Topola prepoznala problem sa kojim se suočava BB u pogledu pristupačnosti prevoza, kao i da je preduzimala mere u cilju rešavanja ovog problema, opština Bačka Topola nije dostavila dokaze da je preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju u cilju rešavanja problema adekvatnog/pristupačnog prevoza za BB, odnosno, nije dokazala da je u svemu postupila u skladu sa međunarodnim i domaćim pravnim aktima koji propisuju obavezu obezbeđivanja pristupačnosti, u konkretnom slučaju prevoza, osobama sa invaliditetom ravnopravno sa drugima, u cilju punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Naime, u izjašnjenju se samo navodi da ova opština „trenutno nije u mogućnosti da angažuje vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom sa specijalnom rampom“. Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da opština Bačka Topola nije pružila dokaze da je preduzela sve raspoložive mere u cilju obezbeđivanja pristupačnog prevoza za dete sa invaliditetom, koje ne moraju nužno da podrazumevaju kupovinu pristupačnog vozila za osobe koje koriste kolica. Naime, potrebno je istražiti mogućnosti i da se putem međuopštinske saradnje, odnosno iznajmljivanjem vozila koja odgovara standardima pristupačnog prevoza, iznađe rešenje kako bi BB nesmetano pohađao nastavu. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, a pristupačan prevoz je samo jedna od karika pristupačnosti koje omogućavaju osobi sa invaliditetom punu socijalnu uključenost, ali predstavlja najznačajniju kariku u lancu pristupačnosti. Nedostatak adekvatnog prevoza onemogućava osobama sa invaliditetom da koriste ostale objekte i usluge i ostvaruju prava zagarantovana svim građanima i građankama. Obezbeđivanje pristupačnog prevoza je od bitnog uticaja i ostvarivanje prava na obrazovanje i redovno pohađanje nastave u školi u S.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je cenio navode iz izjašnjenja da na teritoriji opštine Bačka Topola trenutno ima petoro dece koja pohađaju nastavu u školi u S., kao i da opština ovim učenicima svakog meseca obezbeđuje sredstva za prevoz od kuće do škole, kao i njihovim pratiocima. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da prevoz koji opština Bačka Topola obezbeđuje učenicima sa invaliditetom, treba da bude dostupan svima, kako ni jednom detetu ne bi bilo uskraćeno pravo na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem.
• Poverenik je imao u vidu i navode iz izjašnjenja da podnositeljka pritužbe nije podnela zahtev za ostvarivanje prava na uslugu ličnog pratioca, te da je ona prihvatila da se brine o detetu, iako lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome dete živi, ali oni nisu od značaja na drugačije mišljenje u konkretnom slučaju. Naime, predmet pritužbe nije obezbeđivanje prava na ličnog pratioca deteta, iako je nesporno da je rešenjem Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku utvrđeno da je BB potrebno obezbediti i ličnog pratioca. Pored toga, iz dopisa Centra za socijalni rad opštine Bačka Topola od 7.11.2019. godine utvrđeno je da AA nije podnela pismeni zahtev za ostvarivanje prava na uslugu ličnog pratioca.  Imajući u vidu da Opština Bačka Topola prema analizi koju je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema obezbeđenu uslugu ličnog pratioca, na osnovu ovlašćenja iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je uputio preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti,   021-01-706/2019-02  od 19.12.2019. godine, kojom je preporučio Opštini Bačka Topola da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti kojima će obezbediti uspostavljanje i pružanje usluge ličnog pratioca deci kojoj je ova usluga neophodna.
• Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je opština Bačka Topola propuštajući da obezbedi pristupačan prevoz do škole učeniku sa invaliditetom, povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem da obezbedi pravo na pristupačan prevoz do škole za BB, učenika sa invaliditetom, , opština Bačka Topola otežala je BB ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime je povredila odredbe člana 6, 22. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje opštini Bačka Topola da:

• Preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će oragnizovati prevoz do škole za BB, prevoznim sredstvom prilagođenim potrebama BB, s obzirom da je dete korisnik kolica.
• Ubuduće vodi računa da se u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da opština Bačka Topola obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko opština Bačka Topola ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97

[5] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[6] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)

[7] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67)

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 –dr.zakon, 10/19 i 27/18- dr.zakon

[10] „Službeni glasnik RS“, 55/13, 101/17, 10/19 i 27/18- dr.zakon

[11] „Službeni glasnik RS“, 80/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1153-19 Utvrđena diskriminacija na osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja