1143-23 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta

19. Jan 2024.

бр. 07-00-493/2023-02 datum: 19.1.2024.

                                        

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA (u daljem tekstu: podnosilac pritužbe) podneo protiv Javnog komunalnog preduzeća „BB“ (u daljem tekstu: JKP „BB“), zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta. U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, navedeno je da je podnosilac pritužbe 11.5.2023. godine parkirao svoj auto u ul. VV, da je na vidnom mestu istakao svoju inostranu parking kartu za osobe sa invaliditetom, kao i da mu je JKP „BB“ „izdala kaznu za nepropisno parkiranje“. Dalje, podnosilac pritužbe je naveo i da smatra da je njegova inostrana parking karta za osobe sa invaliditetom izdata u skladu sa Preporukom Saveta EU br. 98/376/EC iz 1998. godine, da osobe sa invaliditetom koje poseduju navedenu parking kartu imaju pravo na besplatno parkiranje na svim parking mestima bez obzira da li su obeležena za korišćenje od strane osoba sa invaliditetom, da to proizlazi iz međunarodnih i domaćih „zakonskih i podzakonskih propisa“. U izjašnjenju JKP „BB“ na navode iz pritužbe, između ostalog, navedeno je da je podnosilac pritužbe bio dužan da plati uslugu parkiranja budući da nije bio parkiran na posebno obeleženom parking mestu za osobe sa invaliditetom, da njegova inostrana parking karta za osobe sa invaliditetom ne ispunjava standarde iz Preporuke Saveta EU br. 98/376/EC iz 1998. godine, kao i da podnosiocu pritužbe nije izrečena nikakva kazna za nepropisno parkiranje, već mu je izdata elektronska dnevna parking karta, budući da je bio parkiran na parking mestu na kojem se plaća usluga parkiranja. Posebno je navedeno da pravo na besplatno parkiranje uz posedovanje posebne parking karte, osobe sa invaliditetom mogu ostvariti samo na posebno obeleženim parking mestima za osobe sa invaliditetom, te da budući da podnosilac pritužbe nije bio parkiran na takvom parking mestu, uslugu parkiranja je morao platiti. Što se tiče navoda iz pritužbe da je JKP „BB“ diskriminisala podnosioca pritužbe po osnovu invaliditeta, iz razloga što mu je izdala elektronsku dnevnu parking kartu u vezi sa korišćenjem usluge parkiranja, Poverenik je u toku postupka, uzimajući u obzir dostavljene dokaze, kao i navode iz pritužbe dopuna pritužbe i izjašnjenja, utvrdio da je podnosilac pritužbe 11.5.2023. godine bio parkiran u ul. VV, da je svoje vozilo parkirao na opšte obeleženom parking mestu (tj. vozilo nije bilo parkirano na posebno obeleženom parking mestu za osobe sa invaliditetom), na javnom parkliralištu gde se, prema propisima grada, vrši zonska naplata parkiranja. Dalje, analizirajući odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, relevantne propise grada kao i odredbe Pravilnika o izgledu i važenju parking karte za osobe sa invaliditetom za besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima koji je donelo Udruženje parkirališta Srbije (čiji je JKP „BB“ član), Poverenik je konstatovao da osobe sa invaliditetom koje poseduju povlašćenu parking kartu za osobe sa invaliditetom, bilo domaću ili inostranu, koja je izdata u skladu sa Preporukom Saveta Evropske unije 98/376/EC iz 1998. godine, na teritoriji Republike Srbije, imaju pravo na besplatno parkiranje isključivo na posebno obeleženim parking mestima za osobe sa invaliditetom. Dakle, ne ulazeći u ocenu da li je inostrana parking karta za osobe sa invaliditetom podnosioca pritužbe u skladu sa napred navedenom preporukom Saveta EU, podnosilac pritužbe nije imao pravo na besplatno korišćenje parking mesta na kojem je parkirao vozilo, budući da se ne radi o posebno obeleženom parking mestu za osobe sa invaliditetom. Zbog svega navedenog, Poverenik je konstatovao da JKP „BB“, izdavanjem elektronske dnevne parking karte za korišćenje parking mesta na javnom parkiralištu u ul. VV, nije diskriminisala podnosioca pritužbe po osnovu invaliditeta, odnosno nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA (u daljem tekstu: podnosilac pritužbe). Pritužbu podnosi protiv Javnog komunalnog preduzeća „BB“ (u daljem tekstu: JKP „BB“), zbog, kako je navedeno, diskriminacije po osnovu invaliditeta.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da podnosilac pritužbe „poseduje parking kartu za osobe sa invaliditetom“ i da može koristiti opšta i posebna parkirališta u gradu besplatno, kao i druge osobe koje poseduju parking kartu za osobe sa invaliditetom;

– da smatra da je invaliditet kao lično svojstvo bio povod za diskriminaciju jer mu je napisana kazna za parkiranje iako je u automobilu na vidljivom mestu bila istaknuta parking karta za osobe sa invaliditetom, ističući da mu je kazna propisana u višestruko većem iznosu od 1200 dinara, koliko ova kazna iznosi za druge građane, a po cenovniku JKP „BB“;

–  da mu je 11.5.2023. godine u 14.53 časova u ul. VV napisana „kazna za nepropisno parkiranje“ iako je auto bio propisno parkiran i u autu bila „vidno istaknuta parking karta za osobe sa invaliditetom“;

– da je navedena kazna poslata od strane JKP „BB“ u Englesku i to u „ … London, England“, kako bi kazna bila naplaćena u Austriji čiji je podnosilac pritužbe državljanin;

– da je JKP „BB“ ovim postupanjem prosledila lične podatke podnosioca pritužbe u više različitih država bez njegovog odobrenja, kao i da podnosilac pritužbe ima odobren stalni boravak u Republici Srbiji i da poseduje ličnu kartu izdatu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova;

– da je JKP „BB“ „već izvršila diskriminaciju“, a što je Poverenik utvrdio svojim mišljenjem br. … od …, te da stoga podnosilac pritužbe predlaže da se izvrši uvid u spise tog predmeta prilikom odlučivanja u predmetu po ovoj pritužbi;

  • Uz pritužbu dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Kopija inostrane parking karte za osobe sa invaliditetom izdate na nemačkom jeziku; 2) Fotografije parkiranog vozila podnosioca pritužbe od 11.5.2023. godine; 3) Kopija zahteva za plaćanje parking karte izdate na nemačkom jeziku; 4) Kopija zahteva za uplatu određenog novčanog iznosa izdatog od strane JKP „BB“ 1.5.2023. godine;
  • U dopuni pritužbe od 19.10.2023. godine, podnosilac pritužbe je naveo da je Poverenik u prethodnom postupku po pritužbi istog lica utvrdio da je nesporno da podnosilac pritužbe ima status osobe sa invaliditetom. Pored toga, podnosilac pritužbe ukazuje da nema „zakonskih prava“ za izdavanje povlašćene karte za osobe sa invaliditetom, izdate od strane jedinice lokalne samouprave iz razloga što nije državljanin Republike Srbije, što nema domaće registarske oznake na automobilu, nema domaće zdravstveno osiguranje, nema ostvareni domaći radni staž, a što su, prema navodima podnosioca pritužbe, osnovni preduslovi za izdavanje pomenute nalepnice. Podnosilac pritužbe dalje navodi da je njegova „međunarodna karta za osobe sa invaliditetom izdata od strane Republike Austrije“ iz 2010. godine, uz korišćenje automobila sa austrijskim registarskim tablicama i drugim relevantnim dokumentima ove države izdatim na ime podnosioca pritužbe, važila u trenutku „kada je učinjena diskriminacija“. Posebno je istaknuto da, ukoliko ova međunarodna dokumenata izdata za parkiranje osoba sa invaliditetom, ne bi važila na teritoriji Republike Srbije, a imajući u vidu da „parking karta Republike Srbije važi u celoj Evropskoj uniji“, onda u Republici Srbiji ni jedan strani državljanin ne bi imao pravo na besplatno parkiranje sa međunarodnom parking kartom za osobe sa invaliditetom. Podnosilac pritužbe navodi i da „Zakon o potvrđivanju konvencije osoba sa invaliditetom i Zakon o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom propisuje zaštitu svih prava osoba sa invaliditetom“, kao i da je nesporno da podnosilac pritužbe poseduje međunarodnu parking kartu za parkiranje osoba sa invaliditetom, te da je na osnovu toga nesporno da je JKP „BB“ diskriminisala podnosioca pritužbe na osnovu invaliditeta i na osnovu državljanstva jer ne priznaje međunarodnu kartu za parkiranje osoba sa invaliditetom koja je priznata svuda u svetu, a koja je bila u toku parkiranja istaknuta na vidnom mestu u vozilu.
  • U dopuni pritužbe od 27.10.2023. godine, podnosilac pritužbe se pozvao na Pravilnik o izgledu i važenju parking karte za osobe sa invaliditetom za besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima, i naveo da na osnovu odredaba ovog pravilnika „parking karte za osobe sa invaliditetom izdate u državama Evrope, koje su standardizovane u skladu sa preporukom Saveta EU br. 98/376/EC od 4. juna 1998. godine, važe pod uslovom reciprociteta i na teritoriji Republike Srbije“.
  • U dopuni pritužbe od 28.12.2023. godine podnosilac pritužbe je obavestio Poverenika da je podneo prigovor JKP „BB“ na izdatu kaznu ali da je isti odbijen iz razloga što podnosilac pritužbe nije koristio obeleženo parking mesto za osobe sa invaliditetom, već redovno parking mesto za čije korišćenje se usluga naplaćuje. Podnosilac pritužbe je u ovoj dopuni takođe naveo da je ova tvrdnja JKP „BB“ netačna iz razloga što je „zakonskim i podzakonskim aktima uređeno da osobe sa invaliditetom ne plaćaju parking mesta“.
  • U dopuni pritužbe od 3.1.2024. godine, podnosilac pritužbe ističe da „ovlašćenje i punomoć nisu izdati u skladu sa propisima RS“, a koje je JKP „BB“ izdala stranom pravnom licu u Engleskoj radi naplate potraživanja.
  • U dopuni pritužbe od 9.1.2024. godine, podnosilac pritužbe je naveo da smatra da je „zakonskim i podzakonskim aktima uređeno da osobe sa invaliditetom ne plaćaju parking mesta“, a ne samo posebno obeležena parking mesta za osobe sa invaliditetom, zbog čega mu je JKP „BB“ odbacila prigovor.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje na navode iz pritužbe od direktora JKP „BB“.
  • U izjašnjenju direktora JKP „BB“, između ostalog, navedeno je:
  • da je, na osnovu Preporuke Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br 011-00-00895/2016-15, a u cilju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, Udruženje parkirališta Srbije donelo Pravilnik o izgledu i važenju parking karte za osobe sa invaliditetom za besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima, odnosno da je odredbama člana 2. navedenog pravilnika propisan i standardizovan format karte u skladu sa Preporukom Saveta Evropske unije br. 98/376/EK;
  • da je navedenom Preporukom Saveta Evropske unije između ostalog navedeno da karta koja je izdata za osobe sa invaliditetom, daje tom licu prava na posebna lokalna parking mesta raspoloživa u dotičnoj državi članici, te da je u tom smislu, i gore pomenuti pravilnik odredbama člana 4. jasno definisao da parking karta za osobe sa invaliditetom važi isključivo na propisno obeleženim parking mestima za osobe sa invaliditetom i to na svim opštim parking mestima obeleženim za osobe sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na mesto izdavanja, kao i da Parking karte za osobe sa invaliditetom koje su izdate u državama Evrope i koje su standardizovane u skladu sa Preporukom Saveta Evropske unije br. 98/376/EK, važe pod uslovom reciprociteta i na teritoriji Republike Srbije;
  • da je, imajući u vidu činjenicu da parking karta koju podnosilac pritužbe poseduje nije korišćena za kategoriju parkirališta, odnosno za obeleženo parking mesto za osobe sa invaliditetom, kao i da nije standardizovana, JKP „BB“, odnosno zaposlena lica u ovom preduzeću izdala su opštu dnevnu parking kartu podnosiocu pritužbe.
  • da JKP „BB“ ne odlučuje o ispunjenosti uslova niti ih propisuje, u smislu koje lice – osoba sa invaliditetom može posedovati parking kartu za osobe sa invaliditetom na teritoriji grada, već da je to u nadležnosti opštine.

U prilogu je dostavljeno i izjašnjenje rukovodioca Službe opštih parkirališta u JKP „BB“, kao i kopija Pravilnika o izgledu i važenju parking karte za osobe sa invaliditetom za besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima, koji je donelo Udruženje parkirališta Srbije.

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u kopije dostavljene inostrane dokumentacije od strane podnosioca pritužbe, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe državljanin Republike Austrije, da mu je, na osnovu odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijske uprave u …, izdato odobrenje za stalno nastanjenje na teritoriji Republike Srbije, kao i da mu je na osnovu toga izdata važeća lična karta za strance;
  • Uvidom u inostrani dokument pod nazivom „ Ausweis Nr. …“, izdat … na ime podnosioca pritužbe, utvrđeno je da se radi o inostranom ličnom dokumentu koji daje podnosiocu pritužbe kao osobi sa invaliditetom pravo na određene povlastice prilikom parkiranja, koje su na snazi u „državi članici u kojoj lice boravi“;
  • Uvidom u fotografije parkiranog vozila koje je podnosilac pritužbe dostavio, utvrđeno je da je putničko vozilo marke …, stranih registarskih oznaka „…“, parkirano na obeleženom parking mestu;
  • Uvidom u kopiju inostrane saobraćajne dozvole, utvrđeno je da je napred navedeno putničko vozilo u vlasništvu podnosioca pritužbe;
  • Uvidom u kopiju izdate dnevne parking karte za putničko vozilo marke „…“, stranih registarskih oznaka „…“, izdate od strane JKP „BB“, utvrđeno je da je podnosiocu pritužbe izdata dnevna parking karta koja važi od 11.5.2023. godine (15.10 časova), do 12.5.2023. godine (15.10. časova), za mesto parkiranja, odnosno u ul. VV;
  • Uvidom u kopiju inostranog zahteva za plaćanje dnevne parking karte od 21.8.2023. godine, utvrđeno je da je strano pravno lice uputilo dopis podnosiocu pritužbe na njegovu pijavljenu adresu prebivališta u Austriji, sa obaveštenjem da u određenom roku treba da plati iznos dnevne parking karte koji je izdalo JKP „BB“, odnosno iznos od 69,83 evra;
  • Uvidom u kopiju dopisa koje je izdalo inostrano pravno lice, utvrđeno je da je prigovor podnosioca pritužbe na izdatu dnevnu parking kartu „odbačen“ od strane JKP „BB“, iz razloga što „prema zakonu u Srbiji, osoba sa invaliditetom mora da koristi parking mesta za osobe sa invaliditetom koja su jasno obeležena“, te da „ukoliko se koriste redovna parking mesta, parking se plaća“;

 

  • Uvidom u kopiju izjašnjenja rukovodioca Službe opštih parkirališta u JKP „BB“, datog za potrebe vođenja ovog postupka, utvrđeno je da je Rukovodilac službe opštih parkirališta u JKP „BB“, između ostalog naveo da kontrolor opštih parkirališta nije mogao da utvrdi verodostojnost karte za osobe sa invaliditetom na koju se podnosilac pritužbe poziva, iz razloga što je na vidljivoj strani istaknut deo karte na kojoj od podataka postoje samo potpis i datum izdavanja karte. Dalje, navedeno je da istaknuta parking karta ne sadrži registracionu oznaku vozila, naročito uzimajući u obzir činjenicu da se radi o vozilu sa inostranim registarskim tablicama, te da zbog toga nije bilo moguće proveriti vozilo u elektronskoj bazi podataka. Navedeno je i da se vozilo nije nalazilo na posebno obeleženom parking mestu za osobe sa invaliditetom „što je obaveza u evropskim državama“, da se u većini evropskih zemalja kao i u Republici Srbiji „obnavljanje invalidskih parking karata vrši na godišnjem nivou“ i da „mora biti vezano za registracionu oznaku vozila…“. Navodi se i da „postoji mnogo korisnika sa inostranim registarskim oznakama vozila, koji poseduju OSI karte i koriste opšta parkirališta Grada bez ikakvih problema“, te da ovo predstavlja jedinstven slučaj, iz prostog razloga što izgled iste, nije u skladu sa važećim propisima. Na kraju, navedeno je da podnosiocu pritužbe nije izrečena nikakva kazna za nepropisno parkiranje, već da mu je izdata dnevna parking karta koja se izdaje za svako vozilo koje ne poseduje validnu parking kartu za korišćenje parkirališta, kao i da se sve dnevne parking karte koje se izdaju za vozila sa stranim registarskim oznakama, izdaju po istoj tarifi, na osnovu ugovora sa inostranom agencijom, kojoj se samo dostavljaju podaci o registracionim oznakama vozila;

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, navode iz izjašnjenja i dopune izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Republika Srbija ratifikovala je UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[3], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[4]. Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru, uključujući tu i pristup informacijskim i komunikacijskim tehnologijama, kao i pristup drugim uslugama i objektima namenjenim javnosti.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, dok je članom 14. stav 1. propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica, dok je stavom 2. propisano da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Članom 26. ovog zakona propisano je da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
  • Članom 13. stav 1. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5], propisano je da je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavovima 2. i 3. istog člana propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja, kao i da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Stavom 5. tačka 1. i 2. istog člana propisano je da diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata, između ostalog, i odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica, kao i pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica. Odredbama člana 33. ovog Zakona propisano je da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom.
  • Članom 2. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima[6] propisano je da komunalne delatnosti u smislu ovog zakona jesu delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem, dok je stavom 2. propisano da komunalne delatnosti jesu delatnosti od opšteg interesa. Stavom 3. istog člana propisano je koje sve delatnosti spadaju u komunalne delatnosti pa je, između ostalog u tački 7. ovog stava propisano da u komunalne delatnosti spada i upravljanje javnim parkiralištima., dok je stavom 4. propisano, između ostalog, da komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima spada u delatnosti od opšteg ekonomskog interesa u smislu propisa o zaštiti potrošača. Članom 3. stav 1. tačka 7. ovog zakona propisano je da upravljanje javnim parkiralištima jeste usluga održavanja javnih parkirališta i prostora za parkiranje na obeleženim mestima (zatvoreni i otvoreni prostori), organizacija i vršenje kontrole i naplate parkiranja, usluga uklanjanja nepropisno parkiranih, odbačenih ili ostavljenih vozila, premeštanje parkiranih vozila pod uslovima propisanim ovim i drugim posebnim zakonom, postavljanje uređaja kojima se po nalogu nadležnog organa sprečava odvoženje vozila, kao i uklanjanje, premeštanje vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila u slučajevima predviđenim posebnom odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje način obavljanja komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima, kao i vršenje naplate ovih usluga, dok je članom 4. stav 1. ovog zakona propisano da jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom, obezbeđuje organizacione, materijalne i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko i tehnološko jedinstvo sistema i uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj.
  • Odredbama Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji[7], u odeljku 2.3 definisane su „ostale oznake na putu“. Tako je odredbama člana 67. ovog pravilnika propisano da u ostale oznake na putu spadaju, između ostalog, oznake za obeležavanje parking mesta kao i oznake za obeležavanje parking mesta za osobe sa invaliditetom. U tačkama 2.3.8. i 2.3.9. grafički je prikazan izgled obeleženog parking mesta i posebno obeleženog parking mesta za osobe sa invaliditetom.
  • Odlukom o javnim parkiralištima Grada … , propisani su uslovi i način obavljanja komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima, odnosno usluge održavanja javnih parkirališta, uslovi korišćenja javnih parkirališta, kao i vršenje kontrole korišćenja i naplate parkiranja na teritoriji grada. Članom 3. stav 1. ove Odluke propisano je da komunalnu delatnost upravljanja javnim parkiralištima u zoni naplate i kontrole parkiranja na teritoriji Grada obavlja JKP „BB“. Dalje, odredbama člana 5. stav 1. Odluke propisano je da javna parkirališta mogu biti opšta i posebna, dok je odredbama člana 7. propisano da ova parkirališta mogu biti parkirališta za čije korišćenje se plaća ili ne plaća cena parkiranja. Odredbama člana 8. Odluke, između ostalog, propisano je da javna parkirališta i javne garaže na kojima se plaća parkiranje, određuje rešenjem Gradsko veće na predlog gradske uprave nadležne za poslove saobraćaja ili na osnovu inicijative Preduzeća kao i da vreme parkiranja na pojedinim parkiralištima može biti ograničeno ili mogu biti određene zone parkiranja u kojima je vreme parkiranja ograničeno, što se utvrđuje Rešenjem. Članom 11. stav 1. Odluke propisano je da javnim parkiralištima u zoni naplate i kontrole parkiranja upravlja JKP „BB“, kao i vršilac komunalnog posla iz člana 3. ove odluke, u slučaju poveravanja pojedinih komunalnih poslova. Odredbama člana 17. Odluke, između ostalog, propisano je da osobe sa invaliditetom imaju pravo na korišćenje posebno obeleženog parking mesta na opštim i posebnim parkiralištima, a ukoliko je zauzeto imaju pravo na korišćenje svih parking mesta na opštim parkiralištima uz posedovanje povlašćene karte (posebne nalepnice) koju izdaje JKP „BB“, da pravo i uslove za korišćenje posebno obeleženog parking mesta na opštim i posebnim parkiralištima kao i pravo i uslove za korišćenje svih parking mesta na opštim parkiralištima uz posedovanje povlašćene karte – posebne nalepnice za osobe sa invaliditetom, u smislu odredaba ove odluke, na predlog gradske uprave nadležne za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, određuje Gradsko veće posebnim aktom, kao i da je JKP „BB“ dužno da na javnim parkiralištima, u zavisnosti od kapaciteta i potreba, obeleži određeni broj parking mesta za vozila osoba sa invaliditetom, na osnovu aktom gradske uprave nadležne za poslove saobraćaja. Članom 21. stav 1. Odluke propisano je da je, za korišćenje javnih parkirališta i javnih garaža (za koje je rešenjem iz člana 8. ove odluke utvrđen režim naplate) kao i za uslugu uklanjanja vozila, korisnik dužan da plati odgovarajuću cenu i to za uslugu korišćenja javnih parkirališta i javnih garaža prema vremenu korišćenja, odnosno cenu uklanjanja vozila prema težini vozila, osim ako ovom odlukom nije drugačije propisano, dok je članom 25. stav 1. propisano da korisnik plaća uslugu korišćenja opšteg parkirališta unapred, kupovinom elektronske parking karte, a članom 26. stav propisano je da korisnik može uslugu parkiranja platiti naknadno, po izdatom elektronskom nalogu za plaćanje elektronske dnevne parking karte.
  • Rešenjem o javnim parkiralištima Grada … , određena su opšta i posebna parkirališta za čije se korišćenje vrši naplata, utvrđuju uslovi korišćenja parkirališta kao i definišu kriterijumi za korišćenje javnih parkirališta pod povlašćenim uslovima u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima i Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava za korišćenje obeleženog parking mesta na javnim parkiralištima za osobe sa invaliditetom i druga lica. U tački 2. ovog Rešenja propisano je da se opšta parkirališta na kojima se vrši naplata dele na zone „0“, „I“ i „II“, da je parkiranje u zoni „0“ ograničeno na „60 + 60“ minuta. Tačkom 2.1 ovog Rešenja između ostalog propisano je da parkiralište u ul VV spada u opšta parkirališta za čije korišćenje se plaća naplata, i to u zoni „0“. Tačkom 9. Rešenja propisano je da osobe sa invaliditetom i druga lica ostvaruju pravo na korišćenje obeleženog parking mesta na javnim parkiralištima na osnovu rešenja Gradske uprave nadležne za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava za korišćenje obeleženog parking mesta na javnim parkiralištima za osobe sa invaliditetom i druga lica, uz posedovanje povlašćene karte – posebne nalepnice za osobe sa invaliditetom i druga lica koje izdaje JKP „BB“. Stavom 2. iste tačke, nabrojane su ulice u gradu gde se nalaze posebno obeležena parking mesta za osobe sa invaliditetom.
  • Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava za korišćenje obeleženog parking mesta na javnim parkiralištima za osobe sa invaliditetom i druga lica Grada … uređuje se pravo i uslovi za korišćenje posebno obeleženog parking mesta na opštim i posebnim parkiralištima, pravo za korišćenje svih parking mesta na opštim parkiralištima uz posedovanje povlašćene karte-posebne nalepnice kao i pravo na rezervaciju parking mesta na opštim parkiralištima na teritoriji grada u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima Odredbama člana 5. Pravilnika propisani su uslovi koje osoba sa invaliditetom mora ispunjavati da bi ostvarila pravo na povlašćenu parking kartu. Članom 16. stav 1. Pravilnika propisano je da se pravo na povlašćenu parking kartu u skladu sa uslovima propisanim ovim Pravilnikom, može koristiti na svim posebno obeleženim parking mestima na opštim parkiralištima i to vremenski neograničeno u okviru zone “I” i “II” naplate parkiranja, dok se u zoni “O” naplate parkiranja na opštim parkiralištima mora poštovati režim vremenskog ograničenja parkiranja od 180 minuta. Stavom 2. istog člana propisano je da osoba sa invaliditetom i drugo lice koje je ostvarilo pravo na povlašćenu parking kartu istu može koristiti i na posebno obeleženom parking mestu na posebnom parkiralištu, isključivo na mestu obeleženom za osobe sa invaliditetom, vremenski neograničeno.
  • Članom 1. stav 1. Pravilnika o izgledu i važenju parking karte za osobe sa invaliditetom za besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima koji je donelo Udruženje parkirališta Srbije (čiji je JKP „BB“ član), propisano je da se ovim Pravilnikom uređuje: 1) izgled i sadržaj parking karte za osobe sa invaliditetom koje mogu ostvariti pravo na besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima; 2) način na koji se vrši pravilno isticanje parking karte za osobe sa invaliditetom; 3) važenje parking karte za osobe sa invaliditetom i 4) način vođenja evidencije o izdatim parking kartama za osobe sa invaliditetom. Dalje, u odeljku „Važenje parking karte za osobe sa invaliditetom“, članom 4. stav 2. propisano je da parking karta za osobe sa invaliditetom važi isključivo na propisno obeleženim parking mestima za osobe sa invaliditetom i to na svim opštim parking mestima obeleženim za osobe sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije, dok je stavom 3. propisano da parking karte za osobe sa invaliditetom izdate u državama Evrope, koje su standardizovane u skladu sa preporukom Saveta Evropske unije br. 98/376/EC od 4.6.1998. godine, važe pod uslovom reciprociteta i na teritoriji Republike Srbije.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja, dopune izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Pre svega, što se tiče navoda podnosioca pritužbe da je JKP „BB“ neovlašćeno prosleđivala njegove lične podatke inostranom pravnom licu radi naplate potraživanja, kao i da JKP „BB“ nema ovlašćenja da svoje nadležnosti prenosi na strano pravno lice, Poverenik ukazuje da razmatranje istaknutih navoda ne spada u nadležnost ovog državnog organa, shodno odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog navedenog, postupak u ovom delu pritužbe je obustavljen, u skladu sa članom 36. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Što se tiče ostalih navoda iz pritužbe, zadatak Poverenika u konkretnom slučaju jeste da utvrdi da li je JKP „BB“ svojim postupanjem, odnosno izdavanjem elektronske dnevne parking karte za podnosica pritužbe 11.5.2023. godine, diksriminisala podnosioca pritužbe po osnovu invaliditeta.
  • Uzimajući u obzir dokumentaciju koju je dostavio podnosilac pritužbe, naročito kopiju inostrane isprave izdate na njegovo ime koja se odnosi na povlašćen status prilikom parkiranja osoba sa invaliditetom u državi koja je izdala nalepnicu, Poverenik konstatuje da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim da ima status osobe sa invaliditetom.
  • Uzimajući u obzir dostavljene kopije izdate dnevne parking karte za vozilo podnosioca pritužbe, kopije inostranih dopisa, kao i navode iz pritužbe i izjašnjenja, Poverenik takođe konstatuje da je nesporno da je podnosilac pritužbe 11.5.2023. godine parkirao svoje vozilo u ul. VV.
  • Uzimajući u obzir relevantne odredbe Rešenja o javnim parkiralištima Grada …, nesporno je da se za parkiranje u ul VV, gde je podnosilac pritužbe parkirao svoje vozilo, vrši naplata parkiranja i to „u zoni 0“.
  • Uzimajući u obzir navode podnosioca pritužbe kao i navode iz izjašnjenja JKP „BB“, među stranama nije sporno da usluga parkiranja nije plaćena od strane podnosioca pritužbe.
  • Uzimajući u obzir dostavljene fotografije parkiranog vozila u trenutku izdavanja elektronske parking karte, Poverenik je konstatovao da je podnosilac pritužbe svoje vozilo parkirao na opšte obeleženom parking mestu, odnosno da vozilo nije bilo parkirano na posebno obeleženom parking mestu za osobe sa invaliditetom, čiji je način obeležavanja striktno definisan i grafički prikazan u odredbama Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji, a u koje je Poverenik izvršio uvid prilikom analize ovog predmeta.
  • Što se tiče navoda podnosioca pritužbe da je međunarodnim i „zakonskim i podzakonskim aktima“, utvrđeno pravo osoba sa invaliditetom da mogu besplatno koristiti sva parking mesta na teritoriji Republike Srbije, Poverenik ističe da ne postoji ni jedan ratifikovani međunarodni dokument, niti domaći propis, republički ili lokalni, koji propisuje pravo osoba sa invaliditetom da, uz posedovanje odgovarajuće dokumentacije može besplatno koristiti sva parking mesta. S tim u vezi, neophodno je ukazati da je odredbama Zakona o komunalnim delatnostima, propisano da komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima spada, između ostalog, u delatnost od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa propisima o zaštiti potrošača, da način upravljanja ovom delatnošću određuje jedinica lokalne samouprave, kao i da je u nadležnosti jedinice lokalne samouprave da svojim aktima odredi da li će i kojoj kategoriji lica omogućiti pravo na besplatno parkiranje i pod kojim uslovima.
  • Dalje, budući da se podnosilac pritužbe pozvao na odredbe Pravilnika o izgledu i važenju parking karte za osobe sa invaliditetom za besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima koji je donelo Udruženje parkirališta Srbije (čiji je JKP „BB“ član), tvrdeći da na osnovu tih odredaba, njegova inostrana parking karta važi i na teritoriji Republike Srbije jer je u skladu sa Preporukom Saveta Evropske unije br. 98/376/EC od 4.6.1998. godine, dok JKP „BB“ tvrdi da inostrana isprava podnosioca pritužbe nije izdata u skladu sa navedenom preporukom, Poverenik najpre ukazuje na nekoliko relevantnih odredaba pomenutog Pravilnika.
  • Naime, u odeljku „Važenje parking karte za osobe sa invaliditetom“ pomenutog Pravilnika, članom 4. stav 2. propisano je da parking karta za osobe sa invaliditetom važi isključivo na propisno obeleženim parking mestima za osobe sa invaliditetom i to na svim opštim parking mestima obeleženim za osobe sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije, dok je stavom 3. propisano da parking karte za osobe sa invaliditetom izdate u državama Evrope, koje su standardizovane u skladu sa preporukom Saveta Evropske unije br. 98/376/EC od 4.6.1998. godine, važe pod uslovom reciprociteta i na teritoriji Republike Srbije.
  • Dakle, ne ulazeći u ocenu da li je inostrana parking karta za osobe sa invaliditetom podnosioca pritužbe izdata u skladu sa preporukom Saveta Evropske unije br. 98/376/EC od 4.6.1998. godine, podnosilac pritužbe, nije imao pravo na besplatan parking na opšte obeleženom parking mestu, budući da je iz dokaza utvrđeno da mu je vozilo bilo parkirano na opšte obeleženom parking mestu, kao i da je članom 4. stav 2. Pravilnika propisano da parking karta za osobe sa invaliditetom važi isključivo na propisno obeleženim parking mestima za osobe sa invaliditetom.
  • Neophodno je istaći i da je odredbama člana 17. Odluke o javnim parkiralištima Grada …, između ostalog, propisano da osobe sa invaliditetom imaju pravo na korišćenje posebno obeleženog parking mesta na opštim i posebnim parkiralištima, a ukoliko je zauzeto imaju pravo na korišćenje svih parking mesta na opštim parkiralištima uz posedovanje povlašćene karte (posebne nalepnice) koju izdaje JKP „BB“. Dalje, Tačkom 9. stav 2. Rešenja o javnim parkiralištima Grada … nabrojane su ulice u gradu gde se nalaze posebno obeležena parking mesta za osobe sa invaliditetom. Iz navedenih odredaba jasno proizlazi da osobe sa invaliditetom imaju pravo na besplatno parkiranje u određenom vremenskom periodu ili neograničeno samo na navedenim lokacijama odnosno tamo gde se nalaze posebno obeležena parking mesta za osobe sa invaliditetom, pa tek ako su sva takva parking mesta zauzeta, onda stiču pravo na korišćenje i drugih parking mesta pod istim uslovima kao da se radi o posebno obeleženim parking mestima za osobe sa invaliditetom.
  • Takođe, kako se podnosilac pritužbe poziva na prethodni predmet koji je po njegovoj pritužbi vođen pred ovim organom protiv JKP „BB“, Poverenik ukazuje da se ne radi o istoj ili sličnoj pravnoj stvari. Naime, Poverenik je u prethodnom postupku po pritužbi ispitivao pristupačnost Javnog parkirališta „…“ za osobe sa invaliditetom, odnosno da li ovo javno parkiralište ima neophodan broj posebno obeleženih parking mesta za osobe sa invaliditetom. Dakle, predmet tog postupka nije bilo ispitivanje opravdanosti naplate usluge parkiranja, već pristupačnost javnog objekta osobama sa invaliditetom. Sa druge strane, neophodno je naglasiti da je kopiju inostrane parking karte koju je podnosilac pritužbe i tada priložio kao dokaz, Poverenik tretirao kao dokaz kojim podnosilac pritužbe čini verovatnim da ima status osobe sa invaliditetom, ne ulazeći u to koju vrstu i obim prava mu takav dokument daje, niti da li je u skladu sa određenim međunarodnim dokumentima.

 

  • Uzimajući u obzir sve napred navedeno, Poverenik može konstatovati da JKP „BB“, prilikom izdavanja elektronske dnevne parking karte za podnosioca pritužbe, nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, budući da iz navedenih gradskih propisa, kao i iz odredaba Pravilnika o izgledu i važenju parking karte za osobe sa invaliditetom za besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima koji je donelo Udruženje parkirališta Srbije, proizlazi da osobe sa invaliditetom, iako poseduju povlašćenu parking kartu bilo domaću ili stranu, imaju obavezu plaćanja usluge parkiranja vozila ukoliko su njihova vozila parkirana na opšte obeleženom parking mestu, osim u slučaju kada su sva obeležena parking mesta za osobe sa invaliditetom već zauzeta (što proizlazi iz propisa Grada).

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi koju je AA podneo protiv JKP „BB“, utvrđeno je da JKP „BB“ nije povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[4] član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 88/11, 104/16 i 95/18

[7] „Sl. glasnik RS“, br. 85/17 i 14/21

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon1143-23 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top