1139-23 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije

22. Dec 2023.

br. 07-00-488/2023-02 datum: 22. 12. 2023.

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto povodom pritužbe udruženja … protiv A.A. iz Š, zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije. U pritužbi je navedeno da je A.A. na društvenim mrežama objavio video snimak u kojem komentariše tekst iz udžbenika Istorije za 8. razred osnovne škole povodom lekcije o LGBT+ pokretu. A.A. je u izjašnjenju, između ostalog, naveo da je objavljivanje ovog video snimka njegovo pravo na javno iznošenje mišljenja, da je u videu ukazivao na delovanje jednog dela LGBT lobija koje je „čisto propagandno i predstavlja zloupotrebu zarad sticanja materijalne koristi“, da nije govorio o čitavoj LGBT populaciji, kao i da nije imao nameru da ih omalovaži ili diskriminiše. Poverenik je sproveo postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbe i izjašnjenja, navedeni tekst, kao i poruke koje šalje. Analizirani su i komentari koje su ostavljeni povodom videa, kao i činjenica da A.A. nije uklonio komentare koji sadrže negativne izjave o pripadnicima LGBT+ populacije. Poverenik ističe da je prilikom postupanja u ovom predmetu imao u vidu značaj i slobodu mišljenja i izražavanja, ali i propisane granice slobode govora i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima. Poverenik je posebno imao u vidu da pravo na slobodu govora ne sme služiti kao izgovor za povredu prava drugih i diskriminaciju. Analizom izjave i poruke koju izjava šalje, nesporno je da je stvoreno ponižavajuće i uvredljivo, pa čak i neprijateljsko okruženje za pripadnike LGBT+ populacije. Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je dao mišljenje da je stavovima iznetim u video snimku koji je A.A. postavio na svoj profil na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i propuštanjem da ukloni komentare koji su postavljeni, povređen član 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je A.A. dao preporuku da sa društvenih mreža ukloni sporni video snimak, da se sastane sa podnosiocem pritužbe, odnosno predstavnicima organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom prava LBGT+ osoba kako bi se bliže upoznao sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju pripadnici LGBT+ populacije, kao i da se ubuduće suzdrži od akata i izjava koje predstavljaju diskriminaciju lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženje … protiv A.A, zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je A.A. na društvenim mrežama objavio snimak u kojem govori o lekciji o LGBT+ pokretu koja se nalazi u udžbeniku Istorije za 8. razred osnovne škole, izdavačke kuće „Klet“;
  • da je snimak na društvenoj mreži Tviter videlo preko 300.000 ljudi;
  • da na snimku A.A. potpuno pristrasno, nenaučno i suprotno zakonu, govori o tome kako on, kao nastavnik, na svojim časovima uči učenike o LGBT+ pokretu, odnosno lekciji iz udžbenika iz istorije koja se bavi ovim pitanjem;
  • da A.A. koristi govor mržnje i krši član 11. Zakona o zabrani diskriminacije;
  • da na početku snimka, nastavnik A.A. čita deo strane udžbenika koji govori o LGBT+ pokretu i koristi uvredljiv jezik nazivajući LGBT+ aktiviste „pederski lobi“. Zatim iznosi kako on predaje pomenutu lekciju na svojim časovima istorije i kaže: „Evo kako to realno izgleda kod mene na času: LGBT lobi su plaćene organizacije NATO pakta. Sastoje se od profesionalnih paradera koji imaju silan keš i koji organizovano idu po prestonicama gde krkaju, to se jede i pije, za njih je to uživancija, danima vrše svoje bahanalije…“ Do kraja snimka govori u istom maniru.
  • da smatraju da je nastavnik A.A. ovakvim govorom prekršio član 11. Zakona o zabrani diskriminacije.
    • Uz pritužbu je dostavljen video snimak A.A. sa društvene mreže Fejsbuk https://www.facebook.com/100011302186057/videos/1419560495481006
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti i u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1] je u toku postupka pribavio izjašnjenje A.A.
    • U izjašnjenju A.A. je, između ostalog, navedeno:
  • da osporava sve navode pritužbe kao neosnovane, maliciozne i zasnovane na zloupotrebi odredaba Zakona o zabrani diskriminacije;
  • da je u „predmetnom obraćanju putem društvene mreže izneo stav zasnovan na činjeničnom osnovu opštih prilika i društvenih okolnosti. Zloupotreba korpusa određenih prava iz ugla koruptivnog delovanja prisutno je u svim društvenim porama i na isto uvek i svuda treba ukazivati, tim pre se saopštavanje mog stava ne može nikako protumačiti kao akt diskriminatorske naravi, a svakako se njime ne osporavaju temeljne vrednosti ugrađene u domaće pozitivnopravni poredak. Naime, objavljivanjem ovog video snimka je konsumirano pravo na javno iznošenje mišljenja, a shodno vlastitim svetonazorima koje baštini i velika većina članova naše društvene zajednice, a koji svetonazori su zasnovani na tradicijskim polazištima i vrednostima koji kao takvi u svakom smislu osuđuju koruptivno ponašanje. Reč je o kritičkom mišljenju na koje svaki pojedinac treba da ima pravo.“
  • da je u spornom video snimku ukazivao na „nameru jednog dela LGBT lobija koji deluje kroz formu različitih NVO i sličnih udruženja u kontekstu propagandnog delovanja, koje izlazi iz okvira zastupanja interesa ovih društvenih grupa, a koje delovanje je uređeno i omeđeno pozitivnopravnim normama. U mom iskazu nema ničega što diskriminiše manjinu, niti moje namere da ih na bilo koji način omalovažim ili diskriminišem“;
  • da „uopšte nisam govorio o pripadnicima ove populacije. Govorio sam o LGBT NVO tj. udruženjima, a ne o čitavoj LGBT populaciji što svakako nije isto“.
  • da među LGBT populacijom ima značajan broj ljudi koji se ne slažu sa delovanjem LGBT organizacija, niti tu postoji homogeni pristup koji bi mogao da se pripiše čitavoj LGBT populaciji i da je ukazivao na „anomalije organizovanog delovanja koje je čisto propagandno i predstavlja zloupotrebu zarad sticanja materijalne koristi“, kao i da je to problem te zajednice i uopšte društveni problem. „Takvo delovanje je prisutno u svim porama društva i ne postoji razlog da ga ne bude i u organizacijama koja zastupaju prava LGBT“.
  • da je govorio kao nastavnik istorije koji treba da prepozna propagandu, stereotipe i ideološku poziciju u istorijskom izvoru i formuliše stav koji se suprotstavlja manipulaciji i kritički se odnosi prema medijima;
  • da je njegovo izražavanje u skladu sa opšteprihvaćenim terminima koji se kao takvi mogu naći u relevantnim rečnicima srpskog jezika, kao i da ni jedna reč nije upotrebljena u uvredljivom kontekstu niti sa uvredljivom namerom;
  • da ovakve pritužbe može da razume samo kao vid pritiska i njegovog sputavanja kao prosvetnog radnika, kao i da je njegova izjava zlonamerno izvedena iz konteksta. „Kontekst mog videa (koji pri tom nije sačinjen u prisustvu mojih učenika) je bio mnogo širi u odnosu na intenciju akta koji je naslovljen kao pritužba“, kao i da je od objavljivanja videa prošlo skoro godinu dana;
  • da smatra da je iniciranje postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti primer nedopuštenog zadiranja u delovanje prosvetnih radnika, „svojevrsno oživljavanje „verbalnog delikta“ iz mračnih vremena jednopartijskog sistema, kao i političkog jednoumlja“;
  • da će zbog konstantnog i nedopuštenog pritiska koji pojedine organizacije LGBT usmerenja sprovode nad njim, obavestiti opštu i stručnu javnost, a svoju zaštitu će zatražiti pred domaćim i međunarodnim sudovima. Da veliki broj učenika i njihovih roditelja nikada nisu imali primedbe na njega kao prosvetnog radnika i na njegov rad, pa zbog pritužbe trpi nenadoknadivu štetu i narušavanje ličnog i profesionalnog integriteta.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u objave na profilu A.A. na društvenoj mreži Fejsbuk, utvrđeno je da je 5. septembra 2022. godine postavljen video snimak u trajanju od tri minuta i devet sekundi, sa pratećim tekstom u objavi: „Udžbenik Istorije za 8. razred promoviše LGBT priču, ali realnost na času je nešto sasvim drugo!“.
  • Pregledom video snimka A.A. koji je predmet pritužbe, utvrđeno je da je A.A. u snimku, u prvih 1,45 minuta, izjavio sledeći: „Ja sam A.A. nastavnik istorije, a ovo je udžbenik istorije za osmi razred u izdanju Kleta, gde na strani 172 vidimo sledeće: „LGBT društveni pokreti su oni društveni pokreti čiji se aktivisti i aktivistkinje zalažu za poboljšanje položaja lezbejki, gej osoba, biseksualaca i transrodnih osoba, koje su često društveno izložene veoma široko rasprostranjenoj diskriminaciji“. To dakle piše u našem udžbeniku istorije. E sad pošto su ovi pederski lobiji toliko željni pažnje i toliko žude da njihova propaganda uđe i u naše udžbenike, evo kako to realno izgleda kod mene na času. LGBT lobiji su plaćene organizacije NATO pakta. Sastoje se od profesionalnih paradera koji imaju silan keš i koji organizovano idu po prestonicama, gde krkaju, to se jede i pije, za njih je to uživancija, danima vrše svoje bahanalije i sad su u šoku, kako to da u nekom, za njih, tradicionalnom i primitivnom Beogradu, ne mogu to da rade. I druga stvar koja je važna za ove lobije, je da imaju ogromnu moć, da mrze Rusiju iz dna duše i da jedva čekaju dan kada će da bude uništena ta Rusije, da prosto čitav svet bude njihov a da svakom ko se usprotivi njihovoj propagandi, prvo šalju upozorenja preko Poverenika za rodnu ravnopravnosti, a onda da nas bukvalno isključe iz sistema. I to je jednostavno. To je jednostavna priča. Tu je kraj svake priče.“

Dalje, od 1,45 minuta snimka do kraja je rečeno: „Druga stvar koju razvijamo na času, je princip razvoja kritičkog mišljenja, koji je vrlo važan za naše škole, gde je … kroz to ukazujemo deci da, ne smeju da prihvataju klasične one stereotipe koje nam LGBT promoteri nameću kako su oni jadna, sitna, mala ugrožena manjina, koja samo želi toleranciju, koja samo želi poštovanje prava na različitost i slične, jeftine priče na koje, zaista, nasedaju samo priglupi ili oni koji tu vide neki interes. Takođe, na času, što je vrlo važan princip našeg obrazovanja, moramo da ovladamo svim ključnim tačkama medijske pismenosti, gde je … koje su naravno temelj svake intelektualne slobode, što znači da je vrlo važno đacima ukazati na sve štetne medijske sadržaje koje promovišu RTS, Pink, Informer, i slični mediji sa jedne strane, dok s druge imamo one otvoreno klasične prozapadne N1, Novu i slične, koji što se tiče ovog pitanja gotovo ujednačeno promovišu tu njihovu tolerantnu i pod navodnicima, simpatičnu priču. Tako to izgleda realno na času istorije. Hvala na pažnji. Prijatno. “

  • Uvidom u komentare koje su ostavljala druga lica na objavu A.A. na društvenoj mreži Fejsbuk, utvrđeno je da video ima 11 hiljada pregleda, i preko 60 komentara. Neki od ostavljenih komentara su:
  • „Paradiraj u svom domu, između 4 zida, dokle god običan narod naše napaćene zemlje nema nikakva prava. Najmanja prava imaju Srbi u svojoj državi. Obogaljena deca, osiromašeni seljaci, da ne nabrajam dalje. LGBT lobi je najjači i oni su se već svuda uhlebili i zauzeli najjače pozicije u društvu. Kada društvo postane humano prema običnom čoveku, onda će imati pravo i LGBTQ+++++ i zoofili da „paradiraju! BTW, pride = ponos, gordost = smrtni greh“;
  • „Kada se ispune prava dece, seljaka, siromaha, tada neka paradiraju i sodomiti koji bi našu decu da preokrenu i ispeku po svojoj meri.“;
  • „Nisam ni ja razumeo vezu između izdavačkih kuća koje imaju savetnike u Vladi Srbije i imaju veze sa GEJ jurišnicima na ovog čoveka, ali definitivno postoji.“
  • „Pa recimo da postoji i paralela GEJ LOBISTI – NACISTI jer se oni tako dobro uklapaju u poredak – NSP. Agende onih koji kroje kapu sveta, diktiraju ratove i parama vrte de burgija neće, iz iste KASICE PRASICE daju krajcare i za LGBT i ZA UKRAJINU i ZA NACISTE i ZA OSTALU BAGRU!“
    • Dalje je uvidom u komentare na postavljeni video snimak, utvrđeno da A.A. nije odgovarao i stavljao svoje komentare na komentare na njegov video snimak.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i video snimak A.A.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.[2]
  • Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih (član 46.).
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da je diskriminacija svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

 

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je A.A. izjavom u video snimku koji je postavio na društvenoj mreži Fejsbuk https://www.facebook.com/100011302186057/videos/1419560495481006 uznemirio i ponizio grupu lica na osnovu njihovih ličnih svojstava, odnosno da li se stavovima izraženim u ovom tekstu stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike LGBT+ populacije.
  • Poverenik konstatuje da je u tekstu autor izneo svoje mišljenje i objasnio kako on, kao nastavnik istorije, objašnjava učenicima osmog razreda lekciju iz nastavnog programa i udžbenika istorije. Pregledom snimka je utvrđeno da video nije snimak iz učionice, odnosno sa nastave, da je A.A. u videu obraća široj javnosti i kao takav video je objavljen na društvenim mrežama.
  • A. je u izjašnjenju naveo da: „objavljivanjem ovog video snimka je konsumirano pravo na javno iznošenje mišljenja (…) Reč je o kritičkom mišljenju na koje svaki pojedinac treba da ima pravo.“ U tom smislu, potrebno je i analizirati da li se izneti stavovi kreću u granicama slobode izražavanja koja je zajemčena članom 46. Ustava Republike Srbije i članom 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
  • Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, članom 10. regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, između ostalog i radi zaštite ugleda ili prava drugih.
  • Dakle, pravo na slobodu izražavanja nije neograničeno. Prema odredbama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovih prava. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava i poruka koje se šalju, kao i prostornog i vremenskog konteksta, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilju.[5]
  • Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima proklamuje da se svi ljudi rađaju jednaki i slobodni u dostojanstvu i pravima, a Ustav Republike Srbije propisuje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno[6]. Antidiskriminacioni propisi garantuju poštovanje ljudskog dostojanstva i zabranjuju svaku diskriminaciju.
  • Analizirajući izjavu A.A. u video snimku postavljenom 5. septembra 2022. godine na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i poruku koja se izjavom šalje, Poverenik ukazuje na sledeće. U izjavi je jasno izraženo da su LGBT društveni pokreti „pederski lobi“, da su „željni pažnje“, da su nosioci nekakve „propagande“ za koju žele „da uđe u udžbenike“. Dalje je rečeno da su LGBT društveni pokreti „lobiji plaćeni od organizacije NATO pakta“, da se sastoje od „profesionalnih paradera“ koji idu po prestonicama, jedu, piju, „krkaju“, uživaju i „danima vrše svoje bahanalije“, da „imaju ogromnu moć“ i da jedva čekaju dan kada će Rusija da bude uništena i „da prosto čitav svet bude njihov a da svakom ko se usprotivi njihovoj propagandi“ „šalju upozorenja“ preko državnog organa i „da nas bukvalno isključe iz sistema“. Zatim je u izjavi rečeno da „LGBT promoteri nameću kako su oni jadna, sitna, mala ugrožena manjina, koja samo želi toleranciju, koja samo želi poštovanje prava na različitost i slične, jeftine priče na koje, zaista, nasedaju samo priglupi ili oni koji tu vide neki interes.“ Analizom ovih izjava, nesporno je da se šalje poruka da su LGBT pokret i organizacije, s jedne strane neozbiljni i bahati – da organizovano i profesionalno idu po gradovima gde se održavaju parade ponosa i tamo „vrše bahanalije“, krkaju i troše novac, kao i da su, s druge strane, jako moćni i uticajni – imaju lobi plaćen od NATO pakta, imaju propagandu koju žele da „ubace“ u udžbenike, da unište Rusiju i da zavladaju svetom a „nas da izbace iz sistema“. Izjavom A.A. se i omalovažavaju i anuliraju problemi sa kojima se susreću predstavnici LGBT+ zajednice, izjavom da su LGBT populacija „jadna, sitna, mala ugrožena manjina“ i da su „jeftine priče“ da žele toleranciju i ravnopravnost i poštovanje prava, aludirajući da to nije istina i da ih u tome podržavaju glupi i oni koji imaju interes.
  • Analizirajući prostorni i vremenski kontekst kada je tekst objavljen, potrebno je ukazati na položaj LGBT+ Homofobija i transfobija imaju duboke korene u društvu, pri čemu je prisutna velika socijalna distanca i negativan stav javnosti prema LGBT+ populaciji. Predrasude prema LGBTI osobama su i dalje rasprostranjene, iako je došlo do određenih poboljšanja u opštim stavovima prema njima. U anketi iz 2023. godine, 38% ispitanika je izjavilo da je komuniciralo sa osobama za koje su znali da su LGBTI (18% u 2015. godini). 11% ispitanika bi prestalo da komunicira sa prijateljima kada bi saznali da su LGBTI (u poređenju sa 26% ispitanika u 2015. godini), dok bi ih 30% u potpunosti podržalo (u poređenju sa 14% u 2015. godini). 52% ispitanika i dalje smatra da je LGBTI bolest (66% u 2015.).[7] Što se tiče iskustava i percepcija samih pripadnika LGBTI zajednice, istraživanje koje je vodila organizacija civilnog društva 2020. godine pokazalo je da se 48% ispitanika ne oseća slobodnim da izraze svoj LGBTI identitet u svakodnevnom životu, dok 46% njih veruje da su bili diskriminisani u prethodnoj godini.[8] Tokom 2022. godine počinjena su 94 incidenta motivisana seksualnom orijentacijom, rodnim identitetom i izražavanjem identiteta. Ovo je najveći dokumentovani broj incidenata u proteklih šest godina i porast od 13% u odnosu na prethodnu godinu. Počinjeno je 29 fizičkih napada, od čega su pri 21 napadu nanete telesne povrede. Dve trećine dokumentovanih incidenata je nevidljivo za policiju, tužilaštvo i sudove. O svakom trećem incidentu policijski službenici nisu zabeležili krivičnu prijavu uprkos tome što im je incident prijavljen ili su sami prisustvovali incidentu. Svaki treći neprijavljeni incident nije prijavljen zbog nepoverenja u institucije, a svaki osmi zato što su nasilje i diskriminacija LGBT+ osobi svakodnevnica[9].
  • Kada govorimo o položaju LGBTI populacije, 2022. godinu su posebno obeležila dešavanja u vezi sa održavanjem evropske Parade ponosa (EuroPrajd 2022) u Beogradu koja je bila zakazana za period od 12-18. septembra. Nekoliko meseci pred EuroPrajd javni narativ je obilovao neprijateljskim stavovima i idejama koje podstiču diskriminaciju i stigmatizaciju pripadnika LGBTI populacije kako na portalima, na internetu i društvenim mrežama i drugim sredstvima dostupnim velikom broju građana, iako je isticanje seksualne orijentacije neretko bilo potpuno irelevantno u odnosu na temu teksta. Govor mržnje bio je prisutan u medijima, na internetu, u vidu grafita, posebno u periodu nakon najave održavanja ove manifestacije[10].
  • Analizom izjave A.A. u celosti, a posebno analizom poruke koju šalje, nesporno je da ova izjava stvara ponižavajuće i uvredljivo, pa čak i neprijateljsko okruženje za pripadnike LGBT+ populacije. Izjava koju je A.A. objavio u svom videu na društvenim mrežama imala je značajnu vidljivost. Po navodima pritužbe snimak je na društvenoj mreži Tviter videlo preko 300.000 ljudi, dok je na društvenoj mreži Fejsbuk (odakle je korišćen video za analizu navoda pritužbe) snimak imao 11 hiljada pregleda. Takođe, izjava je imala i odjek u medijima[11]. Dokaz o neprijateljskom okruženju koje stvara izjava A.A. jesu i komentari koje su ostavili njegovi pratioci na društvenoj mreži povodom spornog videa, odnosno, izjave. Naime, kroz različite komentare na izjavu A.A. uočava se na koji način se njegova izjava razume i koje reakcije i razmišljanja izaziva kod pojedinaca. U komentarima se pripadnici LGBT+ populacije nazivaju „zoofili“ i „sodomiti“ „koji bi našu decu da preokrenu i ispeku po svojoj meri“, zatim se pravi paralela između „gej lobija“ i nacista, govori o „gej jurišnicima“, o tome da pripadnici LGBT+ imaju veća prava od ostalog stanovništva, da su lobi koji je najjači, kao i da su zauzeli najjače pozicije u društvu. Komentari pokazuju da su pratioci A.A. na društvenim mrežama doživeli pripadnike LGBT populacije i organizacije koje zastupaju prava ove društvene grupe, kao izuzetne moćne, agresivne i izopačene i da su opasnost za opštu populaciju.
  • U toku postupka, Poverenik je posebno imao u vidu i činjenicu da A.A. nije uklonio komentare pratilaca na društvenoj mreži Fejsbuk koji sadrže negativne izjave o pripadnicima LGBT+ populacije, čime je uticao da se diskriminatorni stavovi, kako oni izneti u njegovoj izjavi tako i oni u ostavljenim komentarima pratilaca, šire i stvaraju neprijateljsko i uznemirujuće okruženje. Odgovornost vlasnika objave i profila na društvenoj mreži za komentare koje su ostavljali čitaoci profila/portala utvrđena je stavovima Evropskog suda za ljudska prava. Sud je odlučujući po žalbi internet portala Delfi, u slučaju Delfi protiv Estonije[12] jednoglasno zauzeo stav da nije prekršen član 10 – Sloboda izražavanja, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda time što je utvrđena odgovornost internet portal za uvredljive komentare koji su bili postavljeni od čitalaca ispod jednog od članaka. Portal se žalio kako je time što je utvrđena njegova odgovornost za komentare, povređeno njegovo pravo na slobodu izražavanja. Sud smatra da je utvrđivanje odgovornosti portala od strane estonskih sudova bilo opravdano i proporcionalno ograničenje u pogledu prava portala na slobodu izražavanja, naročito, zbog toga što su komentari bili izrazito uvredljivi, portal nije sprečio da komentari postanu javni, profitirao je njihovim postojanjem, dozvolio njihovim autorima da ostanu anonimni, a kazna izrečena od strane estonskih sudova nije bila neumerena.

Isti stav Evropski sud ponavlja i u predmetu Beizaras i Levickas protiv Litvanije (presuda od 14. januara 2020.)[13] Predmet se odnosio na diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije kao ličnog svojstva. Tužilac Litvanije je smatrao da su autori objavljenih komentara „izražavali svoja mišljenja“ i da nisu podsticali mržnju ili nasilje prema pojedincima na osnovu njihove seksualne orijentacije. Međutim, Evropski sud je razmatrajući komentare povodom objavljene slike na fejsbuk stranici utvrdio da su komentari mržnje na društvenoj mreži upućeni protiv podnosilaca predstavki i homoseksualne zajednice uopšte, podstaknuti stavovima prema toj zajednici, kao i da je upravo takvo diskriminatorno stanje svesti bilo razlog propusta državnih organa da izvrše obavezu i da na efikasan način istraže da li ti komentari predstavljaju poziv na mržnju i nasilje.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Vejdeland i drugi protiv Švedske[14] u kojoj je sud istakao da je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije podjednako ozbiljna kao i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu i boji kože, te da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovoljni kako bi se vlasti opredelile da suzbiju ovakav govor i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilja ili druga krivična dela.
  • Poverenik je analizirao i navode iz izjašnjenja da je u „predmetnom obraćanju putem društvene mreže izneo stav zasnovan na činjeničnom osnovu opštih prilika i društvenih okolnosti. Zloupotreba korpusa određenih prava iz ugla koruptivnog delovanja prisutno je u svim društvenim porama i na isto uvek i svuda treba ukazivati, tim pre se saopštavanje mog stava ne može nikako protumačiti kao akt diskriminatorske naravi, a svakako se njime ne osporavaju temeljne vrednosti ugrađene u domaće pozitivnopravni poredak.“, kao i navode da u izjavi ukazuje na jedan deo LGBT organizacija a ne na čitavu populaciju, i da je ukazivao na „anomalije organizovanog delovanja koje je čisto propagandno i predstavlja zloupotrebu zarad sticanja materijalne koristi“. U vezi sa tim, u izjavi A.A. nije ni u jednom delu jasno ukazano da se izjava odnosi samo na neke od organizacija civilnog društva koje zastupaju interese LGBT+ populacije, a ne na same pripadnike ove populacije. Naprotiv, u video snimku je prvo pročitan tekst iz udžbenika istorije koji se odnosi na LGBT pokret definisan kao pokret koji se zalaže za poboljšanje položaja lezbejki, gej osoba, biseksualaca i transrodnih osoba, a koje su često izložene diskriminaciji, a potom je A.A. izjavio kako to on objašnjava deci na času koristeći izraze „pederski lobi“, „LGBT lobi“ i „LGBT promoteri“.
  • Iako A.A. navodi da je svojom izjavom hteo da ukaže samo na deo LGBT organizacija i da osudi koruptivno ponašanje, nesporno je da izjava u videu iznosi pogrešne generalizacije i time jedno ponašanje vezuje za celu društvenu grupu, čime se podstiču stereotipi i predrasude za konkretnu grupu. Poverenik napominje da je uloga nastavnog osoblja izuzetno velika i značajna u razvijanju stavova i mišljenja učenika i mladih. Razvoj kritičkog mišljenja kod mladih je neophodno kako bi se razvilo objektivno posmatranje i preispitivanje negativnih informacija koje leže u osnovi predrasuda i stereotipa i vodi ka pogrešnoj generalizaciji o onome o čemu sudimo. Svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje stavove i mišljenje, da kritikuje i preispituje rad organizacija civilnog društva, pa i organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT+ populacije. Podsticanje kritičko mišljenja kod mladih je neophodno i ono podrazumeva iznošenje činjenica na koje će se mladi kritički osvrnuti i na osnovu diskusije, argumenata i donetih zaključaka zasnivati svoje mišljenje. Iznošenje već formiranih stavova i tumačenja činjenica, umesto plasiranja golih činjenica kao predmet analize i diskusije, ne predstavlja podsticanje kritičkog mišljenja, već nametanje stavova. Pravo iznošenja stavova i mišljenja predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju. Odgovornost A.A. je u ovom smislu veća, jer kao nastavnik u osnovnoj školi značajno utiče na formiranje mišljenja i stavova kod učenika i zbog toga je dodatno odgovoran da ne iznosi svoje stavove na način kojim se podstiče diskriminacija i stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.
  • Povodom navoda iz izjašnjenja da A.A. nije imao nameru da na bilo koji način omalovažava ili diskriminiše, Poverenik ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše.
  • S obzirom na sve navedeno, u postupku po pritužbi zbog diskriminacije LGBT+ protiv A.A., Poverenik je dao mišljenje da su povređene odredbe član 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. MIŠLjENjE

 

Stavovima iznetim u video snimku koji je A.A. postavio na svoj profil na društvenoj mreži Fejsbuk, https://www.facebook.com/100011302186057/videos/1419560495481006, kao i propuštanjem da ukloni komentare sa društvene mreže Fejsbuk ostavljene povodom ovog snimka, povređen je član 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje A.A. preporuku:

 

 

  • Da se sastane sa podnosiocem pritužbe, odnosno predstavnicima organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom prava LGBT+ osoba kako bi se bliže upoznao sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju pripadnici LGBT+ populacije.

 

  • Da se ubuduće suzdrži od akata i izjava koje predstavljaju diskriminaciju lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

 

Potrebno je da A.A., obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko A.A. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/2021

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21

[4] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03, 5/05 i 7/05-ispravka, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[5] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[6] Član 23. Ustava Republike Srbije

[7] Udruženje Jednaka prava (jun 2023), Stavovi prema LGBTIK+ osobama na Zapadnom Balkanu: Analitički izveštaj istraživanja javnog mnjenja, str. 36.

[8] Centar za istraživanje i društveni razvoj IDEAS – Regionalni info centar (2020), Godišnje LBTIK+ istraživanje, str. 11, 9 i 4

[9] Publikacija Transfobija i homofobia u Srbiji/2022: Izveštaj o incidentima motivisanim mržnjom prema LGBT+ osobama u Srniji u 2022. godini, dostupno na  https://dasezna.lgbt/wp-content/uploads/2023/11/ZA-STAMPU-SRB.pdf

[10] Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2022. godinu,  dostupan na https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[11] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-skolama-najvise-diskriminisani-lgptq-daci-prema-kome-ucenici-u-srbiji-imaju/9zfvdke

[12] Delfi AS vs Estonija

[13] Više na: https://hudoc.echr.coe.int/spa#{%22itemid%22:[%22001-200344%22]}

[14] Predstavka br. 1813/07

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon1139-23 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top