br. 07-00-479/2023-02 datum: 9.2.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo A. A. u ime svoje maloletne dece B. B. i V. V., protiv Instituta za zdravstvenu zaštitu G. G.  zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, rase i boje kože. U pritužbi je navedeno da je podnosilac pritužbe došao u Insitut i da je na prijemnom šalteru predao dokumenta za prijem u kojem je naznačno da je detetu potreban pratilac prilikom pružanja „medicinske usluge MRI endokrinijuma po protokolu za epilepsiju i MRA endokrinijuma“ i da se medicinska sestra u ambulanti za redovan prijem u službi za prijem i zbrinjavanje bolesnika Poliklinike za dečiju hirurgiju ponašala „drsko“ prema podnosicu pritužbe. Podnosilac pritužbe je takođe naveo da Institut nije dozvolio da njegova ćerka od 17 godina starosti, prisustvuje kao pratilac njegovom sinu, jer on iz zdravstvenih razloga ne može. U izjašnjenju Insituta navedeno je da je 22. septembra 2023. godine, detetu otvoren nalog u Institutu MB 12441/23 i da je dete iz ambulante za redovan prijem odvedeno na Odsek za neurohirurgiju, da je dete primila medicinska sestra Jasmina, koja ima 36 godina radnog staža u Institutu i da u prošlosti nikada nije bilo primedaba na njen rad. U izjašnjenju Insituta takođe je istaknuto da insisituranje podnosioca pritužbe da dete prati „njegova rođena sestra od 17 godina starosti, nije u skladu sa zakonskim propisima, i da devojka od 17 godina ima status deteta u sistemu zdravstvene zaštite i ne može biti zakonski zastupnik drugog deteta kao ni pratilac“. Uvidom u Proceduru pripreme pacijenta za snimanje magnetnom rezonancom i upitnik za magnetnu rezonancu, Povernik je konstatovao da se postupak snimanja magnetnom rezonancom maloletnih pacijenata obavlja u prisustvu roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika. Što znači da medicinsko osoblje nije moglo da dozvoli da snimanju prisustvuje neko drugo lice, bez odobrenja pretpostavljenog. Sa druge strane tokom postupka, utvrđeno je da medicinska usluga maloletnom J.M. nije odbijena, već je njegov zakonski zastupnik odbio da se procedura izvodi bez prisustva njegove sestre koja bi mu bila podrška i umanjila traumatičnost izvođenja ove dijagnostičke procedure. S tim u vezi, Poverenik je mišljenja da je neophodno pokazati veće razumevanje kada su u pitanju dijagnostičke procedure kojima se izlažu deca i da je saradnja sa roditeljima nužna i neophodna. Neretko je kod roditelja i dece prisutan strah od mogućih ishoda, pa je dodatno važna senzibilisanost osoblja i ljubaznost u radu sa decom i njihovim zakonskim zastupnicima. Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je konstatovao da činjenica da u konkretnom slučaju postupku snimanja magnetnom rezonancom maloletnog sina podnositelja pritužbe nije mogla da prisustvuje njegova maloletna sestra nije u uzročnoj vezi sa njenom nacionalnom pripadnošću. Takođe, Poverenik je dalje konstatovao da dijagnostička procedura za maloletnog J.V. nije izostala zbog njegove nacionalne pripadnosti već zbog nemogućnosti medicinskog osoblja i roditelja da se dogovore oko adekvatnog načina izvođenja ove intervencije. Navedeno ne znači da ovom prilikom nije eventualno došlo do povrede nekog drugog prava čije razmatranje nije u nadležnosti ovog državnog organa. Poverenik je doneo mišljenje da  Institut G. G. nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Međutim, Poverenik je konstatovao da ne postoje zakonske smetnje da prilikom pripreme za ovakav dijagnostički pregled, kada to okolnosti nalažu, uz dete bude prisutna osoba  koju roditelj ili drugi zakonski zastupnik odredi, odnosno osoba od poverenja koja može da doprinese smanjenju straha, nivoa stresa i traumatizacije deteta. Zbog toga je Poverenik na osnovu člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije uputio preporuku mera Institutu G. G., za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije da razmotri unapređivanje Procedure pripreme pacijenta za snimanje magnetnom rezonancom. Poverenik je imao u vidu da je u Proceduri navedeno da je cilj procedure, sprečavanje potencijalnih neželjenih događaja tokom snimanja magnetnom rezonancom i uspostavljanje dobre saradnje sa osobljem, kao i sa pacijentom odnosno roditeljima/staraocima/zakonskim zastupnicima.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A. u ime svoje dece B. B. i V. V., protiv Instituta za zdravstvenu zaštitu G. G. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i boje kože.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je 22. septembra 2023. godine, B. (rođen 3.7.2014. godine) u Institutu G. G. (u daljem tekstu Institut), uskaćena medicinska usluga MRI endokranijuma po protokolu za epilepsiju i MRA endokranijuma;
• da je podnosilac pritužbe došao u Institut sa sinom i ćerkom i da je na prijemnom šalteru predao dokumenta za prijem u kojem je naznačno da je detetu potreban pratilac prilikom pružanja „medicinske usluge“ ukazavši da se dete plaši i da je siguran uprisustvu poznatih osoba;
• da je medicinska sestra uzela sebi za pravo da drži predavanje o roditeljstvu na način da mora da ga uči samostalnosti u životu i kako mora da ostavi dete da bude samo na odeljenju;
• da je medicinska sestra na prijemnom odeljenju informisala podnosioca pritužbe i njegovu ćerku od 17 godina starosti da je potrebno da nose maske tokom boravka u Institutu;
• da su izašli iz bolnice i kupili maske, i kada su se vratili na prijemno odeljenje, medicinska sestra je „uzela dete za ruku“ i obavestila podnosica pritužbe da ide stepenicama, a da će dete ići liftom uz njenu pratnju;
• da je rekao da će to uplašiti dete, i da je medicinska sestra navela da je takva procedura;
• da je stigao do odeljenja sa ćerkom i da su vrata bila zatvorena, da je zvonio više puta, ali niko nije otvorio vrata, zbog čega je provirio i ugledao svog sina kako sedi na klupi;
• da je otvorio vrata i pozvao dete da izađe, što je ono i učinilo a da je medicinska sestra koja je odvela dete na odeljenje skočila na vrata, počela grubo da ih gura pokušavajući da zatvori vrata;
• da su nakon toga sa odeljenja izašle dve medicinske sestre, medicinska sestra koja je pokušala da spreči podnosioca pritužbe da otvori vrata koja je „sišla stepenicama bez reči“ i druga koja je prišla i ljubazno pokušala da dete ubedi da ostane na odeljenju obraćajući se isključivo njemu;
• da je podnosilac pritužbe pitao da li njegova ćerka može da prisustvuje pružanju medicinske usluge, jer je on operisan i da je dobio odgovor „da njegova ćerka ne može da prisustvuje jer nije punoletna, i takva je procedura“;
• da je rekao medicinskoj sestri da ne želi da njegovo dete traumiraju i da će medicinsku uslugu izvršiti u privatnoj praksi jer tamo procedure dozvoljavaju prisustvo pratioca;
• da mu je medicinska sestra odgovorila „kako hoćete, a možete da sačekate načelnika da odobri, ali je on zauzet“;
• da je sa medicinskom sestrom otišao kod doktorke u kancelariju kako bi tražio otpusnu listu;
• da je nakon što je pročitao u otpusnoj listi da je navedeno „da obija pružanje medicinske usluge svom detetu“ odbio da potpiše listu, jer to nije istina;
• da je takođe diskriminisana i njegova kćerka od 17 godina jer joj nisu dopustili da prisustvuje pregledu magnetnom rezonancom;
• da je naveo da će njegovom sinu biti pružena usluga u privatnoj medicinskoj ustanovi, na način da ga ne plaše i ne traumiraju i da neće potpisatii otpusnu listu;
• da su mu vratili dokumentaciju i da je napustio Institut.

• Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) Potvrda o potrebi putovanja u cilju ostvarivanja zdravstvene zaštite za B. B. od 1. septembra 2023. godine; 2) Izveštaj lekara specijaliste za pacijenta B. B., Opšte bolnice Zrenjanin od 24. avgusta 2023.godine.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, i u skladu sa članom članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], i zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od Instituta G. G.
• U izjašnjenju prof. dr D. D., v.d. direktorke Instituta, između ostalog, navedeno je:

• da se sa velikim žaljenjem upoznala sa sadržajem pritužbe gospodina A. A., i da nalazi da je pritužba neosnovana u celosti;
• da je u Službi za dijagnostiku i zajedničke medicinske poslove organizovana radna jedinica, Odsek za magnetnu rezonancu i fetalnu radiološku dijagnostiku;
• da se pacijenti koje upućuju lekari iz druge zdravstvene ustanove na dijagnostiku magnetnom rezonancom, primaju u dnevnu bolnicu Klinike za pedijatriju ili Klinike za dečiju hirurgiju, ovisno o indikacijama;
• da se priprema za pregled magnetnom rezonancom sprovodi na nekoj od kliničkih jedinica, i da se ne može bez propisane pripreme iz druge zdravstvene ustanove ući u prostor, odnosno uređaj za MRI;
• da je dete B. B. bio upućen pod dijagnozom R51 Chepalalgia sa zahtevom ordinirajućeg lekara za MRI endokranijuma po protokolu za epilepisju i MRA endokranijuma, i da je dete zakazano preko Dnevne bolnice Odseka za neurohirurgiju;
• da dnevnoj bolnici prethodi Ambulanta za redovan prijem u Službi za prijem i zbrinjavanje bolesnika Poliklinike na Klinici za dečiju hirurgiju;
• da je 22. septembra 2023. godine, detetu otvoren nalog u Institutu MB 12441/23 i da je dete iz ambulante za redovan prijem odvedeno na Odsek za neurohirurgiju;
• da je dete odvela medicinska sestra Jasmina, koja ima 36 godina radnog staža u Institutu i do sada nikada nije bilo primedbi na njen rad;
• da je pravilo Instituta da jedini lift na Klinici za dečiju hirurgiju koriste svi pacijenti, a pratioci pacijenta zbog epidemiološke zaštite koriste stepenice;
• da je anamnezu i status o pacijentu uzela dr Đ. Đ., lekarka na specijalizaciji iz dečije hirurgije;
• da je otac deteta, „kao što se iz pritužbe vidi odbijao potrebnu saradnju, očekujući postupanje po svom ličnom nahođenju“;
• da insistiranje podnosioca pritužbe da dete prati njegova sestra, koja je maloletna nije u skladu sa zakonskim propisima, obzirom da devojčica stara 17 godina takođe ima status deteta u sistemu zdravstvene zaštite i ne može biti zakonski zastupnik drugog deteta;
• da je gospodin A. A. odveo dete iz bolnice odbijajući da potpiše odbijanje usluge bez prisustva rođene sestre deteta, odnosno odbio je da potpiše Otpusnu listu sa epikrizom, a da dete srećom nije bilo vitalno ugroženo;
• da Kućni red Instituta sadrži odrebe o pravima i dužnostima pacijenata, i da je između ostalog pacijent dužan da se u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite prema zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku odnosi sa poštovanjem i uvažavanjem i da je zabranjeno ometanje zdravstvenih radnika, prilikom pružanja zdravstvene zaštite;
• da je kao epidemiološka mera zaštite propisano da za vreme pružanja zdravstvene usluge detetu, u pratnji deteta može biti samo jedan roditelj što je u cilju bezbednosti i zaštite zdrvlja ostalih pacijenata;
• da nemaju saznanja da se podnosilac pritužbe obraćao prigovorom Institutu niti drugim organima i institucijama;
• da je u prethodnom periodu Institut pružio neophodnu zdravstvenu zaštitu „svim licima koja nemaju dokumenta o zdravstvenom osiguranju, pripadnicima osetljivih grup: izbeglice, migranit, turisti, stranci i dr“.
• da su vi prigovori koji su podneti Savetniku za zaštitu prava pacijenata grada Novog Sada, protiv Insituta odbijeni kao neosnovani ili povučeni od strane podnosilaca;
• da je tokom 2022. godine na „MRI bilo 1674 pacijenta odnosno 1835 kontakata (slučajevi kada se jednom pacijentu pruži ova medicinska usluga više puta), a 2023. godine 1364 pacijenta, odnosno 1456 kontakata“.

1.6. Uz izjašnjenje dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Procedura pripreme pacijenta za snimanje magnetnom rezonancom br. P. 0750 od 21. februara 2022. godine; 2) Procedura upitnika za magnetnu rezonancu br. P. 0741 od 5 . oktobra 2018. godine; 3) Anamneza za pacijenta B. B. od 22. septembra 2023. godine; 4) Otpusna lista sa epikrizom za pacijenta B. B. od 22. septembra 2023. godine; 5) Pravilnik o kućnom redu Instituta G. G.; 6) Tabelarni prikaz usluga MRI za 2022. i 2023. godinu.

1.7. Poverenik je  takođe zatražio od podnosioca prituže da dopuni, svoju pritužbu 24. oktobra 2023. godine, podnosilac pritužbe je primio zahtev Poverenika ali nije dostavio dopunu pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u anamnezu za pacijenta B. B., utvđeno da je primljen na Kliniku za dečiju hirurgiju – Instituta 22. septembra 2023. godine, radi MRI endokranijuma po protokolu za epilepsiju i MRA endokranijua. Takođe je konstatovan opšti status pacijenta.

• Uvidom u Otpusnu lisu sa epikrizom od 22. septembra 2023. godine, utvrđeno je da je pacijent primljen na Kliniku za dečiju hirurgiju radi MRI endokranijuma po protokolu za epilepsiju i MRA endokranijuma. Da je u sklopu pripreme za dijagnostičku proceduru otac odbio snimanje bez prisustva rođene sestre deteta (koja nije punoletna).

• Uvidom u Proceduru pripreme pacijenta za snimanje magnetnom rezonancom br. P. 0750 i Proceduru uputnika za magnetnu rezonancu br. P. 0741 utrđeno je da se pregled magnetnom rezonancom maloletnih pacijenata obavlja u prisustvu roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1.Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.

3.3. Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.5. Članom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Članom 22. stav 1. ovog zakona propisuje da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Stavom 2. istog člana zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, polnim karakteristikama, etničkom poreklu, nacionalnoj pripadnosti, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Takođe član 24. stav 1. istog zakona propisuje da je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.6. Zakon o zaštiti prava pacijenata[4] u članu 6. stavu 1. propisuje da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. Stavom 2. istog člana je propisano da se u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije. Član 26. stav 1.  istog zakona propisuje da dete do navršenih 15 godina života, ima pravo da bude smešteno na bolničko lečenje u pratnji jednog od roditelja, usvojitelja ili staratelja, uvek kada je to moguće.

3.7. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina^[5] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize u konkretnom slučaju jeste utvrđivanje da li je došlo do povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li je Institut G. G., diskriminisao decu podnositelja pritužbe na osnovu njihove pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini i boje kože.

3.9. Pre upuštanja u analizu relevantnih propisa, kao i činjenica i dokaza koji su priloženi, Poverenik ukazuje da se bavio predmetom pritužbe samo sa aspekta svoje nadležnosti, odnosno da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije po osnovu ličnih svojstvava navedenih u pritužbi.

3.10. Poverenik najpre konstatuje da je od podnositelja pritužbe zatražio da dopuni pritužbu tako što će pojasniti da li posedujete dokaze koji upućuju na to da je Institut G. G. dozvolio, ili u praksi dopušta da „roditelji borave u istoj prostoriji sa svojom decom tokom pregleda Magnetnom rezonancom“ pošto je to naveo u pritužbi. Pored toga je zatraženo da nas obavesti da li predlaže lice ili lica za svedoke koja mogu da potvrde navode iz pritužbe, kao i da li se obraćao neposrednom rukovodiocu ili direktoru Instituta prigovorom, ili Zaštitniku prava pacijenata, i ukoliko jeste da nam dostavi kopije ovih dopisa i eventualno dobijene odgovore. Imajući u vidu da podnositelj pritužbe nije dostavio traženo Poverenik je sproveo postupak na osnovu činjenica i dokaza kojima je raspolagao, a koji su mu dostavljeni uz pritužbu i izjašnjenje.

3.11. Iz dostavljenih dokaza se kao nesporno može konstatovati da je sinu podnosioca pritužbe B. B. otvoren nalog na Institutu i da je po protokolu za pacijente sin podnosioca pritužbe odveden na Odsek za neurohirurgiju liftom. Iz dokaza je nesporno da otac nije mogao da prisustvuje proceduri iz zdravstvenih razloga, zbog čega je tražio da detetu pratnja bude njegova rođena sestra, te  da je na kraju tražio da mu vrate dokumentaciju kada mu to nije omogućeno. U pritužbi je pojasnio da je medicinska sestra odvela dete na odeljenje radi sprovođenja dijagnostičkog pregleda. Dalje je naveo da je medicinska sestra odvela sina liftom, a da je on stigao do odeljenja sa ćerkom i da su vrata bila zatvorena, te da je zvonio više puta, ali niko nije otvorio vrata, zbog čega je provirio i ugledao svog sina kako sedi na klupi. Nakon toga, kako je navedeno u pritužbi, otvorio je vrata i pozvao dete da izađe, što je ono i učinilo, međutim medicinska sestra koja je odvela dete na odeljenje je prema njegovim navodima skočila na vrata i počela da ih gura pokušavajući da ih zatvori. Podnosilac pritužbe je dalje naveo da su nakon toga sa odeljenja izašle dve medicinske sestre, medicinska sestra koja je prema njegovim navodima pokušala da ga spreči da otvori vrata koja je „sišla stepenicama bez reči“ i druga koja je prišla i ljubazno pokušala da dete ubedi da ostane na odeljenju obraćajući se isključivo njemu. A. A. je u pritužbi istako da je zahtevao od medicinske sestre da njegova ćerka od 17 godina starosti prisustvuje „pružanju medicinske usluge jer je on operisan i iz zdravstvenih raloga ne može da bude pratnja detetu“, i da je dobio odgovor „da njegova ćerka nije punoletna i da ne može da bude pratnja, jer je takva procedura“. U izjašnjenju Instituta je navedeno da jedini lift na Klinici za dečiju hirurgiju koriste svi pacijenti, dok pratioci zbog epidemioloških mera koriste stepenice. U izjašnjenju Instituta na ove navode istaknuto je da insisitiranje podnosioca pritužbe da dete prati „njegova rođena sestra od 17 godina starosti, nije u skladu sa zakonskim propisima, i da devojka starosti 17 godina ima status deteta u sistemu zdravstvene zaštite i ne može biti zakonski zastupnik drugog deteta kao ni pratilac“. Uvidom u Proceduru pripreme pacijenta za snimanje magnetnom rezonancom i upitnik za magnetnu rezonancu, može se konstatovati da se postupak snimanja magnetnom rezonancom maloletnih pacijenata obavlja u prisustvu roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika. Dakle, ćerka podnosioca pritužbe, prema navedenoj proceduri, nije mogla da prisustvuje dijagnostičkoj proceduri, te se odbijanje Instituta da ona prisutvuje pregledu brata  ne može dovesti u uzročno-posledičnu vezu sa bilo kojim ličnim svojstvom dece u čije je ime podneta pritužba.

3.12. Na internet stranici Instituta u delu koji se odnosi na magnetnu rezonancu u delu pripreme deteta za pregled je navedeno: „Pokušajte da objasnite svom detetu, na način koji će razumeti, da je jako važno da sarađuje tokom pregleda (u skladu sa njegovim uzrastom). Naglasite detetu da ćete biti sa njim sve vreme trajanja procedure“[6]. S tim u vezi Poverenik ukazuje da odredba člana 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisuje da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz svih dokaza može zaključiti da je između roditelja i medicinskog osoblja došlo do međusobnog nerazumevanja ali se ne može zaključiti da je ovo nerazumevanje bilo u bilo kakvoj uzročnoj vezi sa ličnim svojstvom dece podnosioca pritužbe. Dijagnostička procedura za maloletnog B. B. nije izostala zbog njegove nacionalne pripadnosti već zbog nemogućnosti medicinskog osoblja i roditelja da se dogovore oko adekvatnog načina izvođenja ove intervencije. Poverenik je doneo mišljenje da Institut G. G. nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, što ne znači da ovom prilikom nije došlo do povrede nekog drugog prava koje nije u nadležnosti ovog državnog organa. Poverenik je mišljenja da je neophodno pokazati veće razumevanje kada su u pitanju dijagnostičke procedure kojima se izlažu deca i da je saradnja sa roditeljima nužna i neophodna. Neretko je kod roditelja i dece prisutan strah od mogućih ishoda, pa je dodatno važna senzibilisanost osoblja i ljubaznost u radu sa decom i njihovim zakonskim zastupnicima. Poverenik je konstatovao da ne postoje zakonske smetnje da prilikom pripreme za ovakav dijagnostički pregled, kada to okolnosti nalažu, uz dete bude prisutna osoba koju roditelj ili drugi zakonski zastupnik odredi, odnosno osoba od poverenja koja može da doprinese smanjenju straha, nivoa stresa i traumatizacije deteta. Zbog toga je Poverenik na osnovu člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije uputio preporuku mera Institutu G. G. da razmotri unapređivanje Procedure pripreme pacijenta za snimanje magnetnom rezonancom. Prilikom davanja ove preporuke, Poverenik je posebno imao u vidu da je u Proceduri navedeno da je cilj procedure, sprečavanje potencijalnih neželjenih događaja tokom snimanja magnetnom rezonancom i uspostavljanje dobre saradnje sa osobljem, kao i sa pacijentom odnosno roditeljima/staraocima/zakonskim zastupnicima. Ostavljanje ovakve mogućnosti u proceduri bi bilo u najboljem interesu deteta koje treba da prođe kroz snimanje magnetnom rezonancom koje je neretko vrlo stresan i traumatičan pregled i za odraslog čoveka.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi A. A., zbog događaja koji se odigrao na Institutu G. G. 22.9.2023. godine, utvrđeno je da nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Koristeći svoja ovlašćenja iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, da upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik preporučuje Institutu G. G.:

• Da da razmotri unapređivanje Procedure pripreme pacijenta za snimanje magnetnom rezonancom tako što će, kada to okolnosti nalažu osim roditelja/zakonskog zastupnika, dopustiti i drugoj osobi koju odredi roditelj, staratelj ili drugi zakonski zastupnik da bude uz dete.

Institut G. G., obavestiće u roku od 30 dana Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o postupanju po preporuci.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21

[3]„ Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[4] „Službeni glasnik RS“, br.  45/13 i 25/29 dr. zako

[5] „Službeni list SRJ“, br. 11/02, „Službeni list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13 – Odluka US, član 3.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1130-23 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja usluga na osnovu ličnog svojstva nacionalna pripadnost