br. 021-01-008/2023-02 datum: 19.1.2023.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu A. A:

• da ukloni diskriminatoran oglas, odnosno diskriminatoran uslov iz oglasa za posao.

• da ubuduće vodi računa da pri oglašavanju radnih mesta i prilikom zasnivanja radnog odnosa ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Privredno društvo A.A. doo obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povreniku za zaštitu ravnopravnosti se obratio građanin dopisom u kojem je naveo da je privredno društvo A. A. na svom objektu, postavilo natpis čija je sadržina „Potrebna radnica“, i da je natpis predstavlja diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja.

Odlaskom na adresu privrednog diruštva i neposrednim uvidom, zaposleni u Stručnoj službi Poverenika konstatovali su da oglas za posao „potreba radnica“ još uvek stoji na ulaznim vratima objekta.

Uvidom u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, odnosno, pretragom podataka o privrednim subjektima, utvrđeno je da je ovo privredno društvo registrovano na adresi Bulevar kralja Aleksandra.

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da  Ustav Republike Srbije[2] u član  21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, a odredbom člana 16. Ustava, država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. ovog zakona diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije definisana je neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položa. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Zaštitu od diskriminacije prema stavu 2. navedenog člana uživa i lice koje traži posao. Odredbom člana 20. regulisana je diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana, zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Zakon o radu[4] takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla.

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti[5] u članu 4. stav 1. propisano je da  diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.

Imajući u vidu način na koji je  formulisan oglas za posao, privrednog društva A. A.u kojem je izričito naznačeno da je „potrebna radnica”, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da postavljanje uslova da je kandidat, u konkretnom slučaju ženskog pola (radnica), onemogućava da za ovaj posao konkurišu muškarci. Prema tome, iz sadržine oglasa koje je privredno društvo istaklo na svom objektu, kojim kao poslodavac nudi zaposlenje radnici, evidentno je da je ovo privredno društvo javnim oglašavanjem posla napravilo razliku po polu, nudeći radno angažovanje samo osobi ženskog pola.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Takođe, u članu 22. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana.  Međutim  obzirom da privredno društovo A. A. obavlja delatnost prodaje obuće i odeće, očigledno je da za ovu vrstu posla određeni pol ne predstavljalo stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla u ovom privrednom subjektu.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da privredno društvo A. A., ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Međutim, prilikom oglašavanja i izbora kandidata ne smeju se postavljati uslovi za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje ovu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti privrednom društvu A.A.

Privredno društvo A. A. obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 9.

[2] „Službeni glasnik  RS“, br.  98/06 i 115/21

[3]„Službeni glasnik RS”, br.  22/09 i 52/21

[4](„Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/2009 i 32/13, 75/14, 13/17-odluka US, 113/17 i 95/18- autentično tumačenje), čl. 18.

[5] „Službeni glasnik  RS“, br.  52/21

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1127-22 Preporuka mera diskriminacija na osnovu pola u oblasti rada