br. 011-00-35/2022-02 datum: 5.1.2023. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti^[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, daje

MIŠLjENjE

na Nacrt zakona o učešću civila u međunarodnim misijama i operacijama van granica Republike Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova, dopisom broj 25203 od 22. decembra 2022. godine, dostavilo je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o učešću civila u međunarodnim misijama i operacijama van granica Republike Srbije ( u daljem tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mišljenja.

Postupajući po ovom dopisu, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dajemo sledeće mišljenje:

Članom 2. stav 1. Nacrta zakona propisano je da izrazi koji se koriste u ovom zakonu, a imaju rodno značenje, odnose se jednako na muški i ženski rod. Imajući u vidu odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, kao i odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti ukazujemo da je ovu odredbu potrebno uskladiti tako da ona glasi: „Termini koji se koriste u ovom zakonu i propisima koji se donose na osnovu njega, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose“.

Takođe, u cilju preciziranja odredbe člana 3. Nacrta zakona, mišljenja smo da pored shodne primene pobrojanih zakona treba dodati i Zakon o zabrani diskriminacije.

Imajući u vidu član 4. Nacrta zakona, odnosno da se pod pojmom civili u smislu ovog zakona podrazumevaju državni službenici i nameštenici, Poverenik je mišljenja da je potrebno još jednom razmotriti odredbu člana 12. stav 1. tačka 3. Nacrta zakona kojom je propisano da je jedan od uslova za učešće u međunarodnim misijama i operacijama i da lice nije osuđivano, kao i da protiv njega nije pokrenut krivični postupak, niti se vodi istraga i uskladiti je sa Zakonom o državnim službenicima u pogledu uslova koji se odnosi na osuđivanost. Ukoliko je intencija zakonodavca da pooštri ove uslove ukazujemo da osuđivanost predstavlja lično svojstvo na osnovu kojeg je moguće izvršiti diskriminaciju u skladu sa članom 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Pored toga, Ustav Republike Srbije za obavljanje najviših državnih funkcija, kao i Zakon o državnim službenicima propisuje uslov da lice nije osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili u pojedinim situacijama pored ovog uslova i da lice nije kažnjeno za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje određene funkcije.

U vezi sa odredbama člana 18. stav 4. Nacrta zakona, Poverenik sugeriše da se nazivi nabrojanih ličnih svojstava na osnovu kojih se zabranjuje diskriminacija u ovom članu upodobi nazivima ličnih svojstava u Zakonu o zabrani diskriminacije ili da se propiše upućujuća norma na ovaj zakon.

Poverenik, takođe, podseća da je Republika Srbija potpisnica Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 – Žene, mir i bezbednost. Pomenuta rezolucija, koja je usvojena 31. oktobra 2000. godine, posebno naglašava posledice oružanih sukoba po žene i devojke i važnost uloge žena u izgradnji mira i postkonfliktnom oporavku društva.

Republika Srbija je 2010 godine usvojila prvi Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 SB UN[2], čijom je implementacijom postignut značajan napredak u dostizanju postavljenih ciljeva, te su stvoreni uslovi i za usvajanje drugog Nacionalnog plana koji je usvojen 2017. godine i čije je važenje isteklo 2020. godine. S tim u vezi, iako je važenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN isteklo, Poverenik smatra da neke od odredaba ovog nacrta zakona treba da obuhvate principe, standarde i opredeljenja na kojima je on kreiran. Tako, primera radi, u okviru člana 9. Nacrta zakona koji govori o principima i obavezama angažovanja civila u međunarodnim misijama i operacijama (i/ili na drugim adekvatnim mestima) sugerišemo da se vodi računa o rodnoj zastupljenosti, odnosno da se principi baziraju na promovisanju važnosti ravnopravnog uključivanja muškaraca i žena u prevenciju i rešavanje konflikta, i promovisanja kulture trajnog i održivog mira, uvažavajući rodne specifičnosti.

Takođe, od izuzetnog je značaja i realizacija obuka iz oblasti rodne ravnopravnosti, odnosno da obuke (predviđene odredbama člana 17. stav 1. Nacrta zakona) lica koja se upućuju u međunarodne misije i operacije sadrže, kao obavezan deo, rodnu perspektivu. S tim u vezi, podzakonskim aktima za sprovođenje ovog zakona treba predvideti odgovarajuće smernice za kurikulume obuka. Predlažemo da Poverenik bude uključen u ovaj proces.

Kada govorimo o institucionalnim telima i mehanizmima, s obzirom da Nacrt zakona, između ostalog, uređuje nadležnosti državnih organa u određivanju učešća civila u međunarodnim misijama i operacijama, mišljenja smo da je potrebno razmotriti uspostavljanje funkcionalne nadležnosti „osoba od poverenja“ za muškarce i žene koji se upućuju u međunarodne misije i operacije van granica Republike Srbije.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09 i 52/21), član 1. i član 33. stav 1. tačka 7.

[2] Zaključak 05 broj 337–9657/2010, od 23. decembra 2010. godine

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1113-22 Mišljenje na Nacrt zakona o učešću civila u međunarodnim misijama