br. 07-00-554/2019-02 datum: 16.12.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo A.A. u ime maloletne kćerke B.B. protiv OŠ V.V. U pritužbi je navedeno da je njegova kći B.B.. učenica četvrtog razreda OŠ V.V., da je škola zabranila da učenici koriste službeni ulaz u zgradu škole, već mogu da koriste ulaze iz dvorišta škole. Prema navodima iz pritužbe na ovaj način je škola učenicima zbog njihovog ličnog svojstva – starosnog doba nametnula obavezu da u školu ulaze dužim putem, kroz sporedni ulaz i da stoga postoji povreda načela jednakih prava i obaveza. Takođe se navodi da učenici nemaju jednak pristup objektu OŠ V.V., kao i zaposleni u toj školi, a otežano im je i učešće u obrazovnim aktivnostima. U izjašnjenju direktorke škole navedeno je da su zbog boljeg funkcionisanja škole i organizacije rada, od septembra meseca 2019. godine, za učenike predviđena tri ulaza iz školskog dovrišta, prvi ulaz za učenike mlađih razreda, drugi ulaz za učenike srednjih razreda i treći ulaz ka sportskom delu koji koriste učenici koji imaju fizičko vaspitanje ili informatiku, da činjenica da je službeni ulaz, „ulaz sa ulice“ predstavlja bezbednosni rizik za učenike zbog velikog broja dostavnih vozila i nesavesnih vozača. Dalje se navodi da je OŠ V.V. ovakvom organizacijom smanjila gužvu prilikom ulaska u školu, doprinela bezbednosti učenika, kao i da je učenicima olakšan pristup učionicama ulaskom iz školskog dvorišta na tri ulaza. Takođe se navodi da nijednom licu ili grupi lica zbog njihovog ličnog svojstva nije uskraćeno nijedno pravo, jer učenici i zaposleni imaju jednak pristup školi, samo je organizacija ulaska u školu prilagođena potrebama učenika i zaposlenih, kao i da na ovaj način učenicima nije otežano učešće u obrazovnim aktivnostima već olakšano. Navodi se da službeni ulaz koriste i učenici sa invaliditetom, jer je na tom ulazu postavljena rampa, a da sva lica koja ulaze u školu na službeni ulaz moraju da se jave dežurnim učenicima koji ih upućuju dalje u zavisnosti od razloga dolaska, kao i da službeni ulaz nije zaključan. Tokom postupka analizirani su navodi iz pritužbe i izjašnjenja i utvrđeno je da postoje četiri ulaza u školu, jedan sa ulice i tri iz ograđenog dvorišta škole. Među stranama je nesporno da je ulaz sa ulice odlukom organa škole označen kao službeni ulaz. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Pravilnik o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti osnovne škole, obavezuju školu da organizuje nastavu, propiše pravila ponašanja u ustanovi, da utvrdi mere, način i postupak zaštite i bezbednosti dece i učenika. U postupku je utvrđeno da ovu školu pohađa veliki broj učenika (1.115), kao i da veći broj dece odnosno pretežni broj dece (980) u odnosu na ukupan broj dece ulazi i izlazi u jednoj smeni u školu. U postupku je takođe utvrđeno da je službeni ulaz sa ulice namenjen zaposlenima i licima koja dolaze u posetu školi (među kojima može biti i dece), kao i učenicima sa invaliditetom, s obzirom da se na tom ulazu nalazi izgrađena kosa rampa. Tri ulaza iz ograđenog školskog dvorišta koriste učenici mlađih razreda, starijih razreda i učenici koji idu na informatiku ili na sportske aktivnosti s obzirom na raspored učionica i dela objekta koji se koristi za sportske aktivnosti. Imajući u vidu navedeno, ograničavanje ulaska učenika na službeni ulaz ne predstavlja nejednako postupanje na osnovu starosnog doba kao ličnog svojstva već je ova mera doneta isključivo u vezi sa organizacijom nastave i bezbednošću učenika, kao i radi lakšeg pristupa učionicama u školi koju pohađa veliki broj dece. Pored toga, na službenom ulazu registruju se lica koja ulaze u školu što dodatno doprinosi bezbednosti učenika. Upisivanje posetilaca ne bi bilo moguće organizovati na sva četiri ulaza. Ovakvom merom se učenicima – deci ne nameću nesrazmerna ograničenja koja bi mogla da dovedu do lišavanja bilo kog prava koje im je garantovano zakonom. Imajući u vidu navedeno Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da Osnovna škola V.V., nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Međutim imajući u vidu da službeni ulaz koriste učenici sa invaliditetom Poverenik je u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, OŠ L. K. preporučio da u obaveštenje kojim se obaveštavaju učenici ko može da koristi službeni ulaz eksplicitno bude navedeno da ovaj ulaz mogu da koriste i učenici sa invaliditetom.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se A.A.., u ime svoje maloletne kćerke B.B., pritužbom protiv OŠ „V.V..

1.2. U pritužbi, je između ostalog, navedeo:

• da je njegova kćerka B.B. učenica četvrtog razreda OŠ V.V., i da je škola zabranila da učenici koriste glavni ulaz u zgradu škole;
• da glavni ulaz mogu da koriste samo zaposleni u školi i da je zabrana stupila na snagu 15. septembra 2019. godine, deset dana pošto je izabrana nova direktorka škole;
• da su pre 15. septembra 2019. godine, glavni ulaz u zgradu Osnovne škole V.V.. koristili i učenici i zaposleni u školi;
• da ulazak u školsku zgradu kroz sporedni ulaz (ulaz iz dvorišta), umesto kroz glavni ulaz (ulaz sa ulice), moguć je samo uz znatno produženje puta ili uz preskakanje ograde ili provlačenje ispod prolaza do školskog bazena i fiskulturne sale;
• da zabrana učenicima da u školsku zgradu ulaze kroz glavni ulaz, učenike neopravdano stavlja u podređeni položaj u odnosu na zaposlene u školi, što kod dece stvara  osećaj podređenosti i poniženja;
• da je OŠ V.V., učinila povredu načela jednakih prava i obaveza u smislu člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, tako što je učenicima zabranila da u školu ulaze kroz glavni ulaz;
• da je škola učenicima zbog njihovog ličnog svojstva nametnula obavezu da u školu ulaze dužim putem, kroz sporedni ulaz i da stoga postoji povreda načela jednakih prava i obaveza;
• da učenici nemaju pravo na jednak pristup objektu OŠ V.V., kao zaposleni u toj školi, i da iz tog razloga postoji diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju javnih objekata i površina u smislu člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije;
• da nametanjem obaveze da u školsku zgradu pristupe na  dužim putem i na teži način, učenicima je zbog njihovog ličnog svojstva, otežano učešće u obrazovnim aktivnostima, a što predstavlja diskriminaciju iz člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije;
• da je diskriminacija učinjena prema učenicima tj deci, a na osnovu njihove starosne dobi (mlade godine života), te je došlo do diskriminacije na osnovu starosne dobi, u smislu čl. 22. i 23. Zakona o zabrani diskriminacije;
• podnosilac pritužbe je predložio da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom mišljenju konstatuje da je došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je fotokopija obaveštenja br. 01-856 od 13. septembra 2019. godine i fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih za maloletnu Z.R.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje direktorke OŠ L.K.

1.5. U izjašnjenju direktorke škole, između ostalog, navedeno je:

• da OŠ V.V. ima ukupno 1115 učenika, i da od tog broja 980 učenika ide u prepodnevnu smenu sa početkom nastave od 8:30 časova, a da 120 do 140 učenika dolazi posle podne u školu sa početkom nastave od 13:30 časova;
• da su zbog boljeg funkcionisanja škole i organizacije rada, od septembra meseca 2019. godine, za učenike predviđena tri ulaza iz školskog dovrišta, (prvi ulaz za učenike mlađih razreda, srednji ulaz za učenike srednjih razreda i treći ulaz ka sportskom delu koriste učenici koji imaju fizičko vaspitanje ili informatiku), u skladu sa Pravilima ponašanja učenika, zaposlenih, roditelja odnosno drugih zakonskih zastupnika i drugih lica, del.br. 04-23/14 od 26. marta 2018. godine;
• da se na ovaj način učenicima omogućava da bez gužve lakše dođu do svojih učionica, kao i da je ovaj način ulaska u školu predviđen iz razloga bezbednosti samih učenika, jer je službeni ulaz, ulaz sa ulice;
• da službeni ulaz – „ulaz sa ulice“ predstavlja bezbednosni rizik za učenike zbog velikog broja dostavnih vozila i nesavesnih vozača, i da je ispred ovog ulaza saobraćajna policija pojačala svoju aktivnost, kako bi se izbegle situacije iz prethodnih godina kada su deca istrčavajući iz škole „naletala“ na vozila u pokretu;
• da terminologija „glavni i sporedni ulaz“ ne postoji ni u jednom dokumetnu, već u školi postoji ulaz iz dvorišta i službeni ulaz iz pravca ulice;
• da škola ima 104 zaposlena lica i da većina koristi službeni ulaz kada dolazi na posao, ali koriste i ulaz iz dvorišta;
• da službeni ulaz koriste i deca sa invaliditetom, jer je na tom ulazu postavljena rampa, roditelji i lica koja imaju potrebu za uslugama službi i deca pri izlasku sa poslepodnevne nastave;
• da sva lica koja dolaze u školu na glavni ulaz prijavljuju se dežurnim učenicima koji ih upućuju dalje u zavisnosti od razloga dolaska, kao i da službeni ulaz nije zaključan tokom dana;
• da se svi učenici u školi ponašaju u skladu sa svojim obavezama iz člana 80. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a realizovanje organizacije ulaska u školu je u skladu sa članom 79. stav 4;
• da smatra da nema nikakvog osnova za pritužbu zbog diskriminacije, koju je podneo A.A..;
• da su netačni navodi podosioca pritužbe da je ulazak u školsku zgradu kroz ulaz iz dvorišta moguć samo uz produženje puta ili preskakanje ograde ili provlačenje ispod prolaza do školskog bazena i fiskulturne sale, obzirom da učenici ulaze u školu na tri ulaza iz školskog dvorišta, koje ima svoje ulaze na koje se ulazi u dvorište te da nema reči o preskakanju ograde ili provlačenju, a od službenog ulaza do ulaska u školsko dvorište ima smo minut hoda;
• da ovom odlukom nijednom licu ili grupi lica zbog njihovog ličnog svojstva nije uskraćeno nijedno pravo, jer učenici i zaposleni imaju jednak pristup školi, samo je organizacija ulaska u školu prilagođena potrebama učenika i zaposlenih, i da na ovaj način učenicima nije otežano učešće u obrazovnim aktivnostima već olakšano;
• da je škola ovakvom organizacijom smanjila gužvu prilikom ulaska u školu, da je doprinela bezbednosti učenika, kao i da je učenicima olakšan pristup učionicama ulaskom iz školskog dvorišta na tri ulaza;
• da od ove odluke imaju koristi, i učenici i zaposleni, da niko nije u povlašćenom niti u podređenom položaju;
• da na odluku nije bilo primedbi drugih roditelja, koji su i sami dali saglasnost preko Saveta roditelja, i predlaže da Poverenik zaštitu ravnoravnosti odbije pritužbu kao neosnovanu.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Među stranama je nesporno da ulaz u zgradu OŠ V.V.. moguć iz dvorišta škole i putem službenog ulaza.
• Uvidom u obaveštenje br. 01-856 od 13. septembra 2109. godine, utvrđeno je da je na osnovu odluke Nastavničkog veća, Saveta roditelja i Školskog odbora uvedena zabrana ulaska u objekat škole licima koja ne rade u ovoj ustanovi. Takođe utvrđeno je da su učenici u obavezi da koriste ulaze iz dvorišta, a glavni ulaz je službeni i samo za zaposlene, kao i da je prilikom ulaska na službeni ulaz obavezna prijava na portirnici škole i dežurnom učeniku.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

• Ustav Republike Srbije[3] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[4].

• Republika Srbija je godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[5] čiji je jedan od principa i princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava, garantovana konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Odredbom čl. 28. konvencije propisano je da dete ima pravo na obrazovanje, te da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Ciljevi obrazovanja, definisani članom 29. Konvencije, propisuju da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji  ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica tih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.  Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom. Odredbama člana 19. ovog zakona propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Dalje, odredbom člana 22. stav 1. navedenog zakona propisano je da svako dete, odnosno maloletnik  ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira  na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova  porodice, dok je odredbom 23. stav 1. propisano  da je zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba.

3.5. Odredbom člana 7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[6] propisani su opšti principi obrazovanja i vaspitanja, među kojima je jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovana na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Odredbom člana 79. ovog zakona propisana su prava deteta i učenika među kojima je pored ostalih i pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (stav 2. tačka 4.), dok su odredbom člana 80, navedenog zakona propisane obaveze učenika, među kojima i obaveza da poštuje pravila ponašanja u školi, odluke direktora i organa škole (stav 2. tačka 2.). Odredbom člana 99. propisano je da autonomija ustanove pored ostalog podrazumeva i donošenje pravila ponašanja u ustanovi, mera, načina i postupaka zaštite i bezbednosti dece i učenika (stav 1. tačka 1.). Odredbom člana 108. propisano je da ustanova donosi akt kojim propisuje mere, način i postupak zaštite i bezbednosti dece i učenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave. Zatim odredbom člana 109. propisano je da je ustanova dužna da aktom uradi pravila ponašanja i međusobne odnose dece, učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i zaposlenih u ustanovi (stav 3.). Takođe, odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

3.6. Odredbom člana 1. Pravilnika o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti osnovne škole[7], propisano je da se ovim pravilnikom uređuju bliži uslovi u pogledu školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava (u daljem tekstu: normativi školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava) koje treba da ispunjava osnovna škola za početak rada i obavljanje delatnosti. Normativi školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Normativi školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava, u poglavlju koje nosi naziv „Školska zgrada-objekat“, propisuju da: „U osnovnim školama učionice učenika od I do IV razreda, treba funkcionalno i prostorno odeliti od učionica učenika od V do VIII razreda. U spratnim zgradama učionice odeljenja od I do IV razreda su, po pravilu, u prizemlju, odnosno u posebnom bloku zgrade, sa posebnim ulazom i pristupom školskoj zgradi“.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je Odlukom da učenici koriste ulaze u školu iz dvorišta škole, a zaposleni i posetioci službeni ulaz, OŠ V.V., diskriminisala B,B,. učenicu četvrtog razreda te škole, na osnovu starosnog doba kao ličnog svojstva.

3.8. Odlukom i obaveštenjem Nastavničkog veća, Saveta roditelja i Školskog odbora od 15. septembra 2019. uvedena je zabrana ulaska u objekat škole licima koja ne rade u ovoj ustanovi. Takođe utvrđeno je da su učenici u obavezi da koriste ulaze iz dvorišta, a glavni ulaz je službeni i samo za zaposlene, kao i da je prilikom ulaska na službeni ulaz obavezna prijava na portirnici škole i dežurnom učeniku.

3.9. Podnosilac pritužbe je naveo da je OŠ „V.V., učinila povredu jednakih prava i obaveza u smislu člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije tako što je deci zabranila da u školsku zgradu ulaze na glavni ulaz, kao i da na osnovu ove odluke učenici nemaju jednak pristup objektu u javnoj upotrebi u smislu člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, da nametanje obaveze da u školu ulaze dužim putem predstavlja otežavanje učešća u obrazovnim aktivnostima u smislu člana 19. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i da su diskrimisani i na osnovu starosnog doba – „mlade godine života“ u smislu člana 22. i 23. Zakon o zabrani diskriminacije.

3.10. Odredbom člana 99. stav 1. tačka 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da autonomija ustanove pored ostalog podrazumeva i donošenje pravila ponašanja u ustanovi, mera, načina i postupaka zaštite i bezbednosti dece i učenika, dok je odredbom člana 109. stav 3. ovog zakona propisano da je ustanova dužna da aktom uredi pravila ponašanja i međusobne odnose dece, učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i zaposlenih u ustanovi. Imajući u vidu odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nesporno je da su organi škole ovlašćeni da donose odluke koje se odnose na funkcionisanje i rad ustanove, kao i bezbednost i zaštitu dece i učenika. Međutim potrebno je analizirati da li se spornom odlukom podnositeljka pritužbe stavlja u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu starosnog doba kao ličnog svojstva predviđenog Zakonom o zabrani diskriminacije, odnosno da li su ovakvom odlukom deca – učenici neopravdano stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na odrasla lica, odnosno da li je nametanje ovog ograničenja u pogledu korišćenja ulaza škole srazmerno ciljevima koji se žele postići.

3.11. U tom smislu Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja škole, u kojem je ukazano da OŠ V.V. ima ukupno 1.115 učenika, a da od tog broja 980 učenika ide u prepodnevnu smenu sa početkom od 8:30 časova, a 120-140 učenika  dolazi posle podne sa početkom u 13:30 časova, i da su radi što boljeg funkcionisanja i organizacije škole za učenike predviđena tri ulaza iz školskog dvorišta (prvi ulaz za učenike mlađih razreda, srednji ulaz za učenike srednjih razreda i treći ulaz ka sportskom delu koriste učenici koji imaju fizičko vaspitanje ili informatiku), u skladu sa Pravilima ponašanja učenika, zaposlenih, roditelja odnosno drugih zakonskih zastupnika i drugih lica, del. br. 04-23/14 od 26. marta 2018. godine, te da se na ovaj način učenicima omogućava da bez gužve i lakše dođu do svojih učionica za nastavu. U izjašnjenju je navedeno da je ovakav način ulaska učenika iz školskog dvorišta predviđen iz razloga bezbednosti samih učenika, s obzirom da službeni ulaz – „ulaz sa ulice“ predstavlja bezbednosni rizik za učenike zbog velikog broja dostavnih vozila i nesavesnih vozača.

3.12. Pravilnikom o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti osnovne škole, odnosno Normativima školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo, u poglavlju koje nosi naziv „Školska zgrada-objekat“, pored ostalog propisano je da u osnovnim školama učionice učenika od I do IV razreda, treba funkcionalno i prostorno odeliti od učionica učenika od V do VIII razreda, dok u spratnim zgradama učionice odeljenja od I do IV razreda su, po pravilu, u prizemlju, odnosno u posebnom bloku zgrade, sa posebnim ulazom i pristupom školskoj zgradi. S tim u vezi Poverenik je naročito cenio činjenicu da iz dvorišta postoje tri ulaza od kojih je jedan namenjen za učenike mlađih razreda, dok sa ulice postoji samo jedan ulaz, te ne bi bilo moguće odvajanje ulaza za mlađe i starije razrede kako se nalaže Pravilnikom. Takođe, vrlo često je službeni ulaz funkcionalno, a katkad i arhitektonski odvojen od učionica u kojima se drži nastava učenicima, te se pristup učionicama olakšava ulaskom iz školskog dvorišta, kao što je slučaj u OŠ „V.V, a kako je to i navedeno u izjašnjenju. U postupku je takođe utvrđeno da je službeni ulaz sa ulice namenjen zaposlenima i licima koja dolaze u posetu školi (među kojima može biti i dece), kao i učenicima sa invaliditetom, s obzirom da se na tom ulazu nalazi izgrađena kosa rampa.

3.13. Imajući u vidu navedeno, ograničavanje ulaska učenika na službeni ulaz ne predstavlja nejednako postupanje na osnovu starosnog doba kao ličnog svojstva već je ova mera doneta isključivo u vezi sa organizacijom nastave i bezbednošću učenika, kao i radi lakšeg pristupa učionicama u školi koju pohađa veliki broj dece. Pored toga, na službenom ulazu registruju se lica koja ulaze u školu što dodatno doprinosi bezbednosti učenika. Upisivanje posetilaca ne bi bilo moguće organizovati na sva četiri ulaza. Poverenik je mišljenja da u konkretnom slučaju određivanjem jednog ulaza od četiri ulaza u školu kao službenog, škola nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije iz razloga što se određivanjem ovog ulaza sa ulice za službeni, podnositeljka pritužbe, kao ni druga deca ne stavljaju u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu starosnog doba kao ličnog svojstva, odnosno doneta odluka nije u uzročno – posledičnoj vezi sa ličnim svojstvom lica već je uzrokovana organizacijom rada školske ustanove, na šta škola saglasno propisima ima pravo. Ovakvom merom se učenicima – deci ne nameću nesrazmerna ograničenja koja bi mogla da dovedu do lišavanja bilo kog prava koje im je garantovano zakonom.

3.14. Članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. S tim u vezi, s obzirom da obaveštenje kojim je ulaz sa ulice određen za službeni ulaz ne sadrži eksplicitno da navedeni ulaz koriste učenici sa invaliditetom, OŠ V.V. je preporučeno da izmeni ovo obaveštenje.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi A.A., podnetoj u ime maloletne ćerke B.B. utvrđeno je da Osnovna škola V.V., nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, upućuje preporuku mera OŠ V.V..:

5.1. Da u obaveštenje kojim se obaveštavaju učenici ko može da koristi službeni ulaz eksplicitno bude navedeno da ovaj ulaz mogu da koriste i učenici sa invaliditetom.

OŠ V.V.. obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o merama koje su preduzete u cilju sprovođenja ove preoruke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja.

Protiv ovog mišljenja i preporuke nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] Ustav Republike Srbije, član 21.

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakoni

[7] „Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, broj 5/19

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1108-19 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja na osnovu ličnog svojstva starosno doba