бр. 07-00-554/2019-02 датум: 16.12.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео А.А. у име малолетне кћерке Б.Б. против ОШ В.В. У притужби је наведено да је његова кћи Б.Б.. ученица четвртог разреда ОШ В.В., да је школа забранила да ученици користе службени улаз у зграду школе, већ могу да користе улазе из дворишта школе. Према наводима из притужбе на овај начин је школа ученицима због њиховог личног својства – старосног доба наметнула обавезу да у школу улазе дужим путем, кроз споредни улаз и да стога постоји повреда начела једнаких права и обавеза. Такође се наводи да ученици немају једнак приступ објекту ОШ В.В., као и запослени у тој школи, а отежано им је и учешће у образовним активностима. У изјашњењу директорке школе наведено је да су због бољег функционисања школе и организације рада, од септембра месеца 2019. године, за ученике предвиђена три улаза из школског довришта, први улаз за ученике млађих разреда, други улаз за ученике средњих разреда и трећи улаз ка спортском делу који користе ученици који имају физичко васпитање или информатику, да чињеница да је службени улаз, „улаз са улице“ представља безбедносни ризик за ученике због великог броја доставних возила и несавесних возача. Даље се наводи да је ОШ В.В. оваквом организацијом смањила гужву приликом уласка у школу, допринела безбедности ученика, као и да је ученицима олакшан приступ учионицама уласком из школског дворишта на три улаза. Такође се наводи да ниједном лицу или групи лица због њиховог личног својства није ускраћено ниједно право, јер ученици и запослени имају једнак приступ школи, само је организација уласка у школу прилагођена потребама ученика и запослених, као и да на овај начин ученицима није отежано учешће у образовним активностима већ олакшано. Наводи се да службени улаз користе и ученици са инвалидитетом, јер је на том улазу постављена рампа, а да сва лица која улазе у школу на службени улаз морају да се јаве дежурним ученицима који их упућују даље у зависности од разлога доласка, као и да службени улаз није закључан. Током поступка анализирани су наводи из притужбе и изјашњења и утврђено је да постоје четири улаза у школу, један са улице и три из ограђеног дворишта школе. Међу странама је неспорно да је улаз са улице одлуком органа школе означен као службени улаз. Закон о основама система образовања и васпитања, као и Правилник о ближим условима за оснивање, почетак рада и обављање делатности основне школе, обавезују школу да организује наставу, пропише правила понашања у установи, да утврди мере, начин и поступак заштите и безбедности деце и ученика. У поступку је утврђено да ову школу похађа велики број ученика (1.115), као и да већи број деце односно претежни број деце (980) у односу на укупан број деце улази и излази у једној смени у школу. У поступку је такође утврђено да је службени улаз са улице намењен запосленима и лицима која долазе у посету школи (међу којима може бити и деце), као и ученицима са инвалидитетом, с обзиром да се на том улазу налази изграђена коса рампа. Три улаза из ограђеног школског дворишта користе ученици млађих разреда, старијих разреда и ученици који иду на информатику или на спортске активности с обзиром на распоред учионица и дела објекта који се користи за спортске активности. Имајући у виду наведено, ограничавање уласка ученика на службени улаз не представља неједнако поступање на основу старосног доба као личног својства већ је ова мера донета искључиво у вези са организацијом наставе и безбедношћу ученика, као и ради лакшег приступа учионицама у школи коју похађа велики број деце. Поред тога, на службеном улазу региструју се лица која улазе у школу што додатно доприноси безбедности ученика. Уписивање посетилаца не би било могуће организовати на сва четири улаза. Оваквом мером се ученицима – деци не намећу несразмерна ограничења која би могла да доведу до лишавања било ког права које им је гарантовано законом. Имајући у виду наведено Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да Основна школа В.В., није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим имајући у виду да службени улаз користе ученици са инвалидитетом Повереник је у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, ОШ Л. К. препоручио да у обавештење којим се обавештавају ученици ко може да користи службени улаз експлицитно буде наведено да овај улаз могу да користе и ученици са инвалидитетом.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратио се А.А.., у име своје малолетне кћерке Б.Б., притужбом против ОШ „В.В..

1.2. У притужби, је између осталог, наведео:

• да је његова кћерка Б.Б. ученица четвртог разреда ОШ В.В., и да је школа забранила да ученици користе главни улаз у зграду школе;
• да главни улаз могу да користе само запослени у школи и да је забрана ступила на снагу 15. септембра 2019. године, десет дана пошто је изабрана нова директорка школе;
• да су пре 15. септембра 2019. године, главни улаз у зграду Основне школе В.В.. користили и ученици и запослени у школи;
• да улазак у школску зграду кроз споредни улаз (улаз из дворишта), уместо кроз главни улаз (улаз са улице), могућ је само уз знатно продужење пута или уз прескакање ограде или провлачење испод пролаза до школског базена и фискултурне сале;
• да забрана ученицима да у школску зграду улазе кроз главни улаз, ученике неоправдано ставља у подређени положај у односу на запослене у школи, што код деце ствара  осећај подређености и понижења;
• да је ОШ В.В., учинила повреду начела једнаких права и обавеза у смислу члана 8. Закона о забрани дискриминације, тако што је ученицима забранила да у школу улазе кроз главни улаз;
• да је школа ученицима због њиховог личног својства наметнула обавезу да у школу улазе дужим путем, кроз споредни улаз и да стога постоји повреда начела једнаких права и обавеза;
• да ученици немају право на једнак приступ објекту ОШ В.В., као запослени у тој школи, и да из тог разлога постоји дискриминација у пружању јавних услуга и коришћењу јавних објеката и површина у смислу члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације;
• да наметањем обавезе да у школску зграду приступе на  дужим путем и на тежи начин, ученицима је због њиховог личног својства, отежано учешће у образовним активностима, а што представља дискриминацију из члана 19. Закона о забрани дискриминације;
• да је дискриминација учињена према ученицима тј деци, а на основу њихове старосне доби (младе године живота), те је дошло до дискриминације на основу старосне доби, у смислу чл. 22. и 23. Закона о забрани дискриминације;
• подносилац притужбе је предложио да Повереник за заштиту равноправности у свом мишљењу констатује да је дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације.

1.3. У прилогу притужбе достављена је фотокопија обавештења бр. 01-856 од 13. септембра 2019. године и фотокопију извода из матичне књиге рођених за малолетну З.Р.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење директорке ОШ Л.К.

1.5. У изјашњењу директорке школе, између осталог, наведено је:

• да ОШ В.В. има укупно 1115 ученика, и да од тог броја 980 ученика иде у преподневну смену са почетком наставе од 8:30 часова, а да 120 до 140 ученика долази после подне у школу са почетком наставе од 13:30 часова;
• да су због бољег функционисања школе и организације рада, од септембра месеца 2019. године, за ученике предвиђена три улаза из школског довришта, (први улаз за ученике млађих разреда, средњи улаз за ученике средњих разреда и трећи улаз ка спортском делу користе ученици који имају физичко васпитање или информатику), у складу са Правилима понашања ученика, запослених, родитеља односно других законских заступника и других лица, дел.бр. 04-23/14 од 26. марта 2018. године;
• да се на овај начин ученицима омогућава да без гужве лакше дођу до својих учионица, као и да је овај начин уласка у школу предвиђен из разлога безбедности самих ученика, јер је службени улаз, улаз са улице;
• да службени улаз – „улаз са улице“ представља безбедносни ризик за ученике због великог броја доставних возила и несавесних возача, и да је испред овог улаза саобраћајна полиција појачала своју активност, како би се избегле ситуације из претходних година када су деца истрчавајући из школе „налетала“ на возила у покрету;
• да терминологија „главни и споредни улаз“ не постоји ни у једном докуметну, већ у школи постоји улаз из дворишта и службени улаз из правца улице;
• да школа има 104 запослена лица и да већина користи службени улаз када долази на посао, али користе и улаз из дворишта;
• да службени улаз користе и деца са инвалидитетом, јер је на том улазу постављена рампа, родитељи и лица која имају потребу за услугама служби и деца при изласку са послеподневне наставе;
• да сва лица која долазе у школу на главни улаз пријављују се дежурним ученицима који их упућују даље у зависности од разлога доласка, као и да службени улаз није закључан током дана;
• да се сви ученици у школи понашају у складу са својим обавезама из члана 80. Закона о основама система образовања и васпитања, а реализовање организације уласка у школу је у складу са чланом 79. став 4;
• да сматра да нема никаквог основа за притужбу због дискриминације, коју је поднео А.А..;
• да су нетачни наводи подосиоца притужбе да је улазак у школску зграду кроз улаз из дворишта могућ само уз продужење пута или прескакање ограде или провлачење испод пролаза до школског базена и фискултурне сале, обзиром да ученици улазе у школу на три улаза из школског дворишта, које има своје улазе на које се улази у двориште те да нема речи о прескакању ограде или провлачењу, а од службеног улаза до уласка у школско двориште има смо минут хода;
• да овом одлуком ниједном лицу или групи лица због њиховог личног својства није ускраћено ниједно право, јер ученици и запослени имају једнак приступ школи, само је организација уласка у школу прилагођена потребама ученика и запослених, и да на овај начин ученицима није отежано учешће у образовним активностима већ олакшано;
• да је школа оваквом организацијом смањила гужву приликом уласка у школу, да је допринела безбедности ученика, као и да је ученицима олакшан приступ учионицама уласком из школског дворишта на три улаза;
• да од ове одлуке имају користи, и ученици и запослени, да нико није у повлашћеном нити у подређеном положају;
• да на одлуку није било примедби других родитеља, који су и сами дали сагласност преко Савета родитеља, и предлаже да Повереник заштиту равноравности одбије притужбу као неосновану.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странама је неспорно да улаз у зграду ОШ В.В.. могућ из дворишта школе и путем службеног улаза.
• Увидом у обавештење бр. 01-856 од 13. септембра 2109. године, утврђено је да је на основу одлуке Наставничког већа, Савета родитеља и Школског одбора уведена забрана уласка у објекат школе лицима која не раде у овој установи. Такође утврђено је да су ученици у обавези да користе улазе из дворишта, а главни улаз је службени и само за запослене, као и да је приликом уласка на службени улаз обавезна пријава на портирници школе и дежурном ученику.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије[3] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[4].

• Република Србија је године ратификовала Конвенцију о правима детета[5] чији је један од принципа и принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права, гарантована конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације, без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Одредбом чл. 28. конвенције прописано је да дете има право на образовање, те да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Циљеви образовања, дефинисани чланом 29. Конвенције, прописују да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји  ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица тих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.  Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), у складу са законом. Одредбама члана 19. овог закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима. Даље, одредбом члана 22. став 1. наведеног закона прописано је да свако дете, односно малолетник  има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира  на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова  породице, док је одредбом 23. став 1. прописано  да је забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба.

3.5. Одредбом члана 7. Законом о основама система образовања и васпитања[6] прописани су општи принципи образовања и васпитања, међу којима је једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснована на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Одредбом члана 79. овог закона прописана су права детета и ученика међу којима је поред осталих и право на заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања (став 2. тачка 4.), док су одредбом члана 80, наведеног закона прописане обавезе ученика, међу којима и обавеза да поштује правила понашања у школи, одлуке директора и органа школе (став 2. тачка 2.). Одредбом члана 99. прописано је да аутономија установе поред осталог подразумева и доношење правила понашања у установи, мера, начина и поступака заштите и безбедности деце и ученика (став 1. тачка 1.). Одредбом члана 108. прописанo је да установа доноси акт којим прописује мере, начин и поступак заштите и безбедности деце и ученика за време боравка у установи и свих активности које организује установа, у сарадњи са надлежним органом јединице локалне самоуправе. Затим одредбом члана 109. прописано је да је установа дужна да актом уради правила понашања и међусобне односе деце, ученика, родитеља, односно других законских заступника и запослених у установи (став 3.). Такође, одредбом члана 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

3.6. Одредбом члана 1. Правилника о ближим условима за оснивање, почетак рада и обављање делатности основне школе[7], прописано је да се овим правилником уређују ближи услови у погледу школског простора, опреме и наставних средстава (у даљем тексту: нормативи школског простора, опреме и наставних средстава) које треба да испуњава основна школа за почетак рада и обављање делатности. Нормативи школског простора, опреме и наставних средстава одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део. Нормативи школског простора, опреме и наставних средстава, у поглављу које носи назив „Школска зграда-објекат“, прописују да: „У основним школама учионице ученика од I до IV разреда, треба функционално и просторно оделити од учионица ученика од V до VIII разреда. У спратним зградама учионице одељења од I до IV разреда су, по правилу, у приземљу, односно у посебном блоку зграде, са посебним улазом и приступом школској згради“.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је Одлуком да ученици користе улазе у школу из дворишта школе, а запослени и посетиоци службени улаз, ОШ В.В., дискриминисала Б,Б,. ученицу четвртог разреда те школе, на основу старосног доба као личног својства.

3.8. Одлуком и обавештењем Наставничког већа, Савета родитеља и Школског одбора од 15. септембра 2019. уведена је забрана уласка у објекат школе лицима која не раде у овој установи. Такође утврђено је да су ученици у обавези да користе улазе из дворишта, а главни улаз је службени и само за запослене, као и да је приликом уласка на службени улаз обавезна пријава на портирници школе и дежурном ученику.

3.9. Подносилац притужбе је навео да је ОШ „В.В., учинила повреду једнаких права и обавеза у смислу члана 8. Закона о забрани дискриминације тако што је деци забранила да у школску зграду улазе на главни улаз, као и да на основу ове одлуке ученици немају једнак приступ објекту у јавној употреби у смислу члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације, да наметање обавезе да у школу улазе дужим путем представља отежавање учешћа у образовним активностима у смислу члана 19. Закона о забрани дискриминације, као и да су дискримисани и на основу старосног доба – „младе године живота“ у смислу члана 22. и 23. Закон о забрани дискриминације.

3.10. Одредбом члана 99. став 1. тачка 1. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да аутономија установе поред осталог подразумева и доношење правила понашања у установи, мера, начина и поступака заштите и безбедности деце и ученика, док је одредбом члана 109. став 3. овог закона прописано да је установа дужна да актом уреди правила понашања и међусобне односе деце, ученика, родитеља, односно других законских заступника и запослених у установи. Имајући у виду одредбе Закона о основама система образовања и васпитања неспорно је да су органи школе овлашћени да доносе одлуке које се односе на функционисање и рад установе, као и безбедност и заштиту деце и ученика. Међутим потребно је анализирати да ли се спорном одлуком подноситељка притужбе ставља у неоправдано неповољнији положај на основу старосног доба као личног својства предвиђеног Законом о забрани дискриминације, односно да ли су оваквом одлуком деца – ученици неоправдано стављена у неповољнији положај у односу на одрасла лица, односно да ли је наметање овог ограничења у погледу коришћења улаза школе сразмерно циљевима који се желе постићи.

3.11. У том смислу Повереник је ценио наводе из изјашњења школе, у којем је указано да ОШ В.В. има укупно 1.115 ученика, а да од тог броја 980 ученика иде у преподневну смену са почетком од 8:30 часова, а 120-140 ученика  долази после подне са почетком у 13:30 часова, и да су ради што бољег функционисања и организације школе за ученике предвиђена три улаза из школског дворишта (први улаз за ученике млађих разреда, средњи улаз за ученике средњих разреда и трећи улаз ка спортском делу користе ученици који имају физичко васпитање или информатику), у складу са Правилима понашања ученика, запослених, родитеља односно других законских заступника и других лица, дел. бр. 04-23/14 од 26. марта 2018. године, те да се на овај начин ученицима омогућава да без гужве и лакше дођу до својих учионица за наставу. У изјашњењу је наведено да је овакав начин уласка ученика из школског дворишта предвиђен из разлога безбедности самих ученика, с обзиром да службени улаз – „улаз са улице“ представља безбедносни ризик за ученике због великог броја доставних возила и несавесних возача.

3.12. Правилником о ближим условима за оснивање, почетак рада и обављање делатности основне школе, односно Нормативима школског простора, опреме и наставних средстава који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део, у поглављу које носи назив „Школска зграда-објекат“, поред осталог прописано је да у основним школама учионице ученика од I до IV разреда, треба функционално и просторно оделити од учионица ученика од V до VIII разреда, док у спратним зградама учионице одељења од I до IV разреда су, по правилу, у приземљу, односно у посебном блоку зграде, са посебним улазом и приступом школској згради. С тим у вези Повереник је нарочито ценио чињеницу да из дворишта постоје три улаза од којих је један намењен за ученике млађих разреда, док са улице постоји само један улаз, те не би било могуће одвајање улаза за млађе и старије разреде како се налаже Правилником. Такође, врло често је службени улаз функционално, а каткад и архитектонски одвојен од учионица у којима се држи настава ученицима, те се приступ учионицама олакшава уласком из школског дворишта, као што је случај у ОШ „В.В, а како је то и наведено у изјашњењу. У поступку је такође утврђено да је службени улаз са улице намењен запосленима и лицима која долазе у посету школи (међу којима може бити и деце), као и ученицима са инвалидитетом, с обзиром да се на том улазу налази изграђена коса рампа.

3.13. Имајући у виду наведено, ограничавање уласка ученика на службени улаз не представља неједнако поступање на основу старосног доба као личног својства већ је ова мера донета искључиво у вези са организацијом наставе и безбедношћу ученика, као и ради лакшег приступа учионицама у школи коју похађа велики број деце. Поред тога, на службеном улазу региструју се лица која улазе у школу што додатно доприноси безбедности ученика. Уписивање посетилаца не би било могуће организовати на сва четири улаза. Повереник је мишљења да у конкретном случају одређивањем једног улаза од четири улаза у школу као службеног, школа није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације из разлога што се одређивањем овог улаза са улице за службени, подноситељка притужбе, као ни друга деца не стављају у неоправдано неповољнији положај на основу старосног доба као личног својства, односно донета одлука није у узрочно – последичној вези са личним својством лица већ је узрокована организацијом рада школске установе, на шта школа сагласно прописима има право. Оваквом мером се ученицима – деци не намећу несразмерна ограничења која би могла да доведу до лишавања било ког права које им је гарантовано законом.

3.14. Чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације прописано је да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности. С тим у вези, с обзиром да обавештење којим је улаз са улице одређен за службени улаз не садржи експлицитно да наведени улаз користе ученици са инвалидитетом, ОШ В.В. је препоручено да измени ово обавештење.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби А.А., поднетој у име малолетне ћерке Б.Б. утврђено је да Основна школа В.В., није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности у складу са надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, упућује препоруку мера ОШ В.В..:

5.1. Да у обавештење којим се обавештавају ученици ко може да користи службени улаз експлицитно буде наведено да овај улаз могу да користе и ученици са инвалидитетом.

ОШ В.В.. обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове преоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења.

Против овог мишљења и препоруке није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Устав Републике Србије, члан 21.

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] „Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закони

[7] „Службени гласник РС – Просветни гласник“, број 5/19

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1108-19 Притужба због дискриминације у области образовања и стручног оспособљавања на основу личног својства старосно доба