br. 07-00-553/2019-02 datum: 9.12.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA podnela protiv BB … i VV. Podnositeljka je u pritužbi, između ostalog, navela da je 12. septembra 2019. godine, u ekspozituri BB u … ulici u …, u prisustvu dve šalterske službenice i „zvaničnog“ obezbeđenja banke, verbalno napadnuta od „nepoznatog mladog čoveka“ koji joj je tom prilikom uputio „najstrašnije“ psovke i uvrede poput : „kurvo“, „ustašo“, „bosanska pevačice“, „ je..o te jezik kojim govoriš“, „vrati se odakle si došla“, „je..o te … i GG pevačko društvo“, zbog čega se više puta obratila radniku obezbeđenja banke sa molbom da je zaštiti od mladića koji je vređa. Podnositeljka pritužbe je pojasnila da je rođena u …, da poseduje državljanstvo Republike Hrvatske i da govori hrvatskim jezikom, kao i da je jevrejskog porekla i predsednica udruženja „GG pevačkog društva“. Takođe, u pritužbi je navela da je pored uvreda i psovki koje su se odnosile na njenu nacionalnu pripadnost i pol, osećanje uznemirenosti i poniženja prouzrokovala i činjenica da „niko“ od zaposlenih u ekspozituri banke nije reagovao na mladića koji je vređa, zbog čega je podnela prigovor banci, dok je protiv mladića podnela prijavu PS …. Tokom postupka utvrđeno je da je postupajući po prijavi pritužilje, PS … obavila uviđaj u okviru kojeg je izvršila uvid u snimak sigurnosnih kamera i uzela izjave od zaposlenih koji su 12. septembra 2019. godine prisustvovali događaju koji se odigrao u filijale banke u … ulici, pa je na osnovu tako sprovedenih radnji podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv VV zbog izvršenog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Imajući u vidu da je povodom navedenog događaja koji je predmet analize Poverenika protiv VV već pokrenut postupak pred nadležnim sudom, a da je odredbom člana 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da Poverenik ne postupa po pritužbi ukoliko je postupak pred sudom po istoj stvari već pokrenut ili pravnosnažno okončan, postupak protiv VV je obustavljen.  Dalje, imajući u vidu da je pritužba podneta i protiv Banke, Poverenik je analizirao da li su zaposleni u filijali preduzeli odgovarajuće radnje da spreče ponižavajuće i uvredljivo postupanje prema podnositeljki pritužbe, kao i da li je, i koje mere, Banka preduzela nakon saznanja za navedeni incident. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je na osnovu izjava zaposlenih službenica banke i radnika obezbeđenja koji su prisustvovali događaju od 12. septembra 2019. godine, a koje su dostavljene uz izjašnjenje Banke,  utvrđeno da zaposlene službenice nisu tražile od radnika obezbeđenja banke da reaguje na ponašanje mladića koji podnositeljki pritužbe izgovara diskriminatorne i seksističke uvrede i psovke. Takođe, na osnovu navoda iz izjašnjenja Banke može se zaključiti da zaposleni o navedenom incidentu nisu obavestili ni rukovodstvo Banke, ni nadležne državne organe, pre svega policiju, iako im je, kako su to svedoci u svojim izjavama naveli, „klijent VV poznat od ranije kao jako konfliktna osoba“.  Ceneći navedeno, a imajući u vidu navode pritužbe, izjašnjenja i izjave svedoka,  Poverenik smatra da mere koje su u konkretnom slučaju zaposleni u Banci, uključujući i radnika obezbeđenja, preduzeli nisu bile ni adekvatne, dovoljne i efikasne, da bi onemogućile VV da podnositeljki pritužbe upućuje seksističke i diskriminatorne uvrede na osnovu njene nacionalne pripadnosti i pola, kao i da takvim izjavama izazove osećanje ugroženosti, poniženja i straha kod pritužilje. Dalje, povodom navoda iz izjašnjenja Banke „da je nejasno iz kojih razloga je pritužba podneta protiv Banke jer zaposleni nisu ni aktivno, ni pasivno doprineli ponašanju koje je imalo uvredljiv karakter“, Poverenik ukazuje da se akt diskriminacije može izvršiti i propuštanjem da se preduzmu određene radnje usled kojih se lice, zbog nekog svog ličnog svojstva, stavlja u neopravdano nepovoljniji položaj, kao i da za postojanje diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno da se akt diskriminacije može izvršiti i u neznanju da je činjenje, nečinjenje, odnosno propuštanje koje se vrši, u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima. Imajući u vidu da je na osnovu sprovedenog postupka i dostavljenih dokaza utvrđeno da Banka nije preduzela mere da onemogući vređanje na nacionalnoj osnovi i seksističke izjave VV upućene podnositeljki pritužbe, da je o incidentu koji se dogodio u ekspozituri u …, Banka obaveštena na osnovu pisanog prigovora pritužilje, a ne zaposlenih koji su prisustvovali incidentu, kao i činjenicu da Banka nije preduzela ni jednu radnju kojom bi pokazala neodobravanje diskriminatornih, sekstističkih i uvredljivih izjava kojima je podnositeljka pritužbe bila izložena u Banci, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je Banka povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, propuštanjem preduzimanja adekvatnih mera protiv VV, koji je 12. septembra 2019. godine u filijali BB …, uvredama po osnovu nacionalne pripadnosti i pola, povredio dostojanstvo podnositeljke pritužbe na osnovu njenih ličnih svojstava, stvarajući neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, BB …, povredila je odredbe člana 6. a u vezi sa članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je BB … preporučeno da uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe zbog uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja kojem je bila izložena u filijali BB …, kao i da se ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA protiv BB … i VV.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je 12. septembra 2019. godine, u periodu između 14.20-14.40 sati, u prisustvu dve šalterske službenice i zvaničnog obezbeđenja banke, podnositeljka pritužbe verbalno napadnuta u ekspozituri BB u … ulici u … od „nepoznatog mladog čoveka“;
• da je odmah po ulasku u banku mladić verbalno napao pritužilju izgovarajući „najstrašnije“ psovke i uvrede: „kurvo“, „ustašo“, „bosanska pevačice“, „je..o te jezik kojim govoriš“, „vrati se odakle si došla“, „je..a te … i GG pevačko društvo“, zbog čega se obratila radniku obezbeđenja banke sa molbom da je zaštiti od mladića koji je vređa. Podnositeljka pritužbe je pojasnila da je rođena u …, a da je u … došla na postdiplomske studije, da poseduje državljanstvo Republike Hrvatske i da govori hrvatskim jezikom, da je jevrejskog porekla i da je predsednica udruženja „GG pevačkog društva“;
• da „niko“ u banci nije reagovao na verbalni napad kojem je bila izložena, uključujući radnika obezbeđenja, dve službenice i prisutna dva klijenta banke, zbog čega se lično obratila nepoznatom mladiću rečima: „Gospodine ja Vas ne poznajem i nisam za Vas ti“, što je, kako je dalje navedeno, prozrokovalo dodatno vređanje i psovke na „nacionalnoj i rodnoj osnovi“;
• da se ponovo obratila obezbeđenju banke rečima : „Kako dozvoljavate da klijenta ovako vređaju u vašoj banci“, ali da radnik obezbeđenja ni nakon toga nije reagovao već je ustao sa stolice na kojoj je „nezainteresovano“ sedeo i otišao u „dalji ugao banke“;
• da je mladić nastavio da je psuje i vređa, i da u negativnom kontekstu spominje njen rodni grad … i udruženje koje zastupa (GG pevačko društvo), zbog čega mu se obratila rečima: „Pozvaću policiju“, ali da ni to nije sprečilo mladića da nastavi da je vređa;
• da je narednog dana, 13. septembra 2019. godine, nakon povratka iz policijske stanice u koju je otišla kako bi prijavila incident koji se dogodio u banci, ispred filijale banke zatekla radnika obezbeđenja kome je uputila „prekor“ jer je prethodnog dana „dozvolio grozan verbalni napad“ i da joj je radnik obezbeđenja odgovorio da je on tu da štiti zaposlene, a ne nju, zbog čega je podnela prijavu direktorima banke;
• da je 18. septembra 2019. godine ponovo bila u filijali banke u kojoj se dogodio incident i da su joj tom prilikom službenice rekle „da su i one bile šokirane situacijom od pre nekoliko dana… da je obezbeđenje trebalo nasilniku da zabrani najpre ulazak u banku trotinetom, a zatim i da zaustavi vređanje“, kao i da su istakle da im je „nasilnik“ poznat i da je i njihovu koleginicu vređao rečima „kravo debela“;
• da je celokupna situacija kod podnositeljke pritužbe izazvala veliki stres zbog čega nije bila u stanju da obavlja svoj profesionalni angažman i da se „pribojava“ svakog narednog odlaska u pomenutu banku.

Uz pritužbu je dostavljena krivična prijava kojom se podnositeljka pritužbe obratila Ministarstvu unutrašnjih poslova, PU … i dopis od 5. oktobra 2019. godine upućen BB ….

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od BB … i VV protiv kojih je podneta pritužba.
• U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja BB … (u daljem tekstu : Banka) , između ostalog, navedeno je :

• da se poslovanje Banke temelji na etičkim vrednostim sadržanim u Kodeksu  poslovnog ponašanja i etike čije odredbe „ne tolerišu i osuđuju bilo koji oblik diskriminacije, kako u odnosu između zaposlenih, tako i u odnosu prema klijentima banke“, zbog čega „izražavaju osudu događaja“ i „iskreno se saosećaju sa gospođom AA u pogledu njenih povređenih emocija“;
• da se iz opisa događaja koji je naveden u pritužbi „jasno utvrđuje“ da postupci vređanja nisu potekli od zaposlenih Banke, niti eksterno angažovanog radnika obezbeđenja, tj. „da ova lica nisu ni aktivno ni pasivno“ doprinela događaju od 12. septembra 2019. godine zbog čega očekuju da se Banka „ne dovodi u negativan kontekst“, pa je „nejasno“ iz kojih razloga je pritužba podneta protiv Banke;
• da je nakon prijema pisanog prigovora koji je podnositeljka pritužbe uputila Banci 13. septembra 2019. godine, obavljen razgovor sa zaposlenima koji su prisustvovali spornom događaju koji se dogodio septembra 2019. godine i da je tom prilikom utvrđeno da je „gospodin koji je vređao klijentkinju“ opomenut više puta od strane zaposlene šalterske službenice i zaposlenog radnika obezbeđenja, a da se uvidom u snimak bezbednosnih kamera može videti da radnik obezbeđenja prilazi i opominje osobu koja vređa podnositeljku pritužbe, kao i da se sve vreme nalazi u blizini i osobe koja ju je vređala;
• da je na prigovor podnositeljke pritužbe u zakonom propisanom roku, odgovoreno;
• da je pružanje usluga obezbeđenja regulisano ugovorom zaključenim između Banke i privrednog društva DD …;
• da je u odgovoru od septembra 2019. godine, Banka već uputila izvinjenje podnositeljki pritužbe za neprijatnost koju je doživela u filijali u … ulici.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da VV nije bilo moguće uručiti izjašnjenje na adresi …, koja je u pritužbi označena kao adresa lica protiv kojeg je podneta pritužba, budući da se pošiljka tri puta vratila sa naznakom „nepoznat na adresi“. Imajući u vidu navedeno, Poverenik se dopisom obratio Policijskoj upravi za grad …, PS …, kojoj je podnositeljka pritužbe podnela prijavu protiv nn lica povodom događaja koji se odigrao 12. septembra 2019. godine u prostorijama ekspoziture BB … u … ulici u …. Navedenim dopisom od PS … zatraženo je da obaveštenje o radnjama koje su preduzete povodom prijave AA, kao i adresa lica koje je navedenog dana verbalno napalo podnositeljku pritužbe.
  • U dopisu Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava za grad …, PS …, između ostalog, navedeno je :
• da je PS … septembra 2019. godine primio prijavu AA, u kojoj je opisan događaj od 12. septembra 2019. godine, kada je u ekspozituri BB u … ulici u …, doživela verbalni napad od NN lica;
• da su postupajući po navedenoj prijavi policijski službenici obavili razgovor sa zaposlenim službenicama, ĐĐ i EE, koje su potvrdile da je 12. septembra 2019. godine u prostorijama banke došlo do verbalne rasprave i vređanja između podnositeljke pritužbe i „jednog muškog lica“;
• da je pribavljen snimak nadzornih kamera, kao i podaci o licu na koje se odnosi prijava, te da je sa VV, obavljen razgovor na okolnosti koje su u prijavi navedene;
• da je tom prilikom VV izjavio da je prijava neistinita – lažna, da se sa podnositeljkom pritužbe poznaje duži vremenski period i da su u sudskom sporu oko lokala koji se nalazi na adresi na kojoj podnositeljka pritužbe živi, kao i da je negirao da je navedenom prilikom vređao podnositeljku pritužbe, pretio joj i omalovažavao je;
• da su povodom događaja od 12. septembra 2019. godine, a nakon svih sprovedenih radnji, policijski službenici PS … podneli zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv VV, zbog izvršenog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, o čemu je 23. oktobra 2019. godine, pisanim putem, obaveštena i podnositeljka pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u prijavu koju je podnositeljka pritužbe uputila Ministarstvu unutrašnjih poslova, PU …, utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno da je 12. septembra 2019. godine, u službenoj prostoriji ekspoziture BB u … ulici u …, u periodu između 14.20-14.40 časova, u prisustvu dve zaposlene službenice na šalteru i zvaničnog obezbeđenja banke, kao i dva klijenta, verbalno napadnuta od strane „nepoznatog mladog čoveka“. Daljim uvidom utvrđeno je da je u prijavi navedeno da je nepoznati mladić ušao u banku na trotinetu, i čim je ugledao podnositeljku prijave najpre joj se obratio rečima : „Šta mi se smeškaš?“, a zatim izgovorio „najstrašnije“ psovke („kurvo“, „ustašo“, „bosanska pevačice“), zbog čega se obratila obezbeđenju banke sa molbom da je zaštiti. U prijavi je dalje navedeno da niko od prisutnih, uključujući dve šalterske službenice, dva klijenta i radnika obezbeđenja banke, nije reagovao na uvrede zbog čega se obratila mladiću rečima : „Gospodine, ja Vas ne poznajem i nisam za Vas ti“, što je, kako je dalje navedeno, proizvelo dodatne psovke i „grozno vređanje“ na nacionalnoj i rodnoj osnovi. Takođe, utvrđeno je da je u prijavi navedeno da je podnositeljka pritužbe „ponovo“ zatražila pomoć obezbeđenja banke kojem se obratila rečima : „Kako dozvoljavate da klijenta ovako vređaju u vašoj banci“, na šta je radnik obezbeđenja reagovao ustajanjem sa stolice na kojoj je „nezainteresovano“ sedeo i otišao u dalji ugao banke. Uvidom u prijavu utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe istakla da je mladić i nakon toga nastavio da je vređa i da u „negativnom kontekstu“ spominje njen rodni grad … i udruženje koje zastupa, GG pevačko društvo, kao i da je „jasno“ da su mladiću poznati detalji iz pritužiljinog privatnog života, ali da joj „nije jasno“ zašto službenici BB uopšte nisu reagovali, posebno zašto zaposleni radnik obezbeđenja „NIŠTA“ nije preduzeo.
• Uvidom u dopis od 5. oktobra 2019. godine koji je podnositeljka pritužbe uputila banci BB u … ulici u …, utvrđeno je da je u dopisu između ostalog navela da je „neprijatno iznenađena“ odgovorom Banke od 26. septembra 2019. godine u kojem se konstatuje da su navodi podnositeljke pritužbe neistiniti i to nakon što je kao klijentkinja banke vređana i psovana po nacionalnoj i rodnoj osnovi u prisustvu zaposlenih i radnika obezbeđenja. Daljim uvidom utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe još jednom istakla da radnik obezbeđenja ništa nije preduzeo nakon što mu se dva puta obratila sa zahtevom da je zaštiti, kao i da su na isti način postupile i zaposlene šalterske službenice, odnosno da se jedna od zaposlenih službenica banke, nakon što je vređanje podnositeljke pritužbe prestalo, „nasilniku“ obratila rečima : „Dosta više gospodine.“ Poverenik konstatuje da je podnositeljka pritužbe u dopisu upućenom ekspozituri banke navela da smatra da se banka „ogrešila“ o kodeks profesionalnog i odgovornog ponašanja i da ona kao klijentkinja banke nije bila zaštićena od verbalnog napada, da je pretrpela „emotivni šok“ zbog čega „zazire“ od ulaska u banku i da uprkos navedenom banka nije usvojila njen prigovor „jer ne govori istinu“.
• Uvidom u izjavu blagajnice ĐĐ od 16. septembra 2019. godine, zaposlene u ekspozituri BB u … ulici u …, utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno da se 12. septembra 2019. godine, u popodnevnim satima, u ekspozituri banke dogodio „incident“ koji je opisan na sledeći način : „Klijentkinja AA je čekala u redu, a u tom momentu je u ekspozituru ušao klijent VV. Oba klijenta su dobro poznata radnicima banke po tome da oboje imaju ličnih sukoba i međusobnih privatnih tužbi. Klijent VV je vidno iznerviran jer mu se ona nasmejala počeo da je vređa. Ja sam ga pogledala i rekla da se stiša ako može, klijent se malo smirio i prišao mom šalteru. S obzirom da je jako konfliktna osoba, poznat još od pre iz ekpoziture u … ulici, nisam smela drugačije reagovati a da ne prekoračim svoja ovlašćenja i ne ugrozim svoju ni bezbednost zaposlenih ni imovine banke.“
• Uvidom u izjavu blagajnice EE od 16. septembra 2019. godine, zaposlene u ekspozituri BB u … ulici u …, utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno da je 12. septembra 2019. godine, u ekspozituri u … ulici, došlo do prepirke klijenata iz njoj „nepoznatih razloga“ i to tako što je klijent VV verbalno napao klijentkinju AA, a da su koleginica ĐĐ i ona za to vreme imale klijenta i da nisu bile u mogućnosti da „smiruju situaciju“. Poverenik konstatuje da je svedokinja EE takođe izjavila da je „zamolila VV da prestane sa vređanjem u trenutku kada je klijentkinja AA pristupila njenom šalteru i da je on to učinio“.
• Uvidom u izjavu ŽŽ, predstavnika privrednog društva koje pruža usluge obezbeđenja u BB u … ulici u … , od 16. septembra 2019. godine, utvrđeno je da je navedeno da se 12. septembra 2019. godine, u popodnevnim satima, u ekspozituri banke dogodio „incident“ koji je opisan na sledeći način : „Klijentkinja AA je čekala u redu, a u tom momentu je u ekspozituru ušao klijent VV. Oba klijenta su dobro poznata radnicima banke po tome da oboje imaju ličnih sukoba i međusobnih privatnih tužbi. Klijent VV je vidno iznerviran jer mu se ona nasmejala počeo da je vređa. Ja sam ga opomenuo ali je on nastavio i dalje. S obzirom da je jako konfliktna osoba, poznat još od pre iz ekpoziture u … ulici, nisam mogao oštrije reagovati a da ne prekoračim svoja ovlašćenja i ne ugrozim svoju ni bezbednost zaposlenih ni imovine banke.“

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[1]

3.3.  Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom člana 76. stav 2. Ustava Republike Srbije zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.

3.4.   Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5. Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena^[3] propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, i da su saglasne da svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju, i bez odlaganja, sprovode politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća. Članom 5. ove Konvencije države potpisnice su, između ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[4], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da izrazi “diskriminacija” i “diskriminatorsko postupanje” označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva), dok je odredbom člana 4. istog zakona propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Odredbom člana 24. zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.6.  Zakonom o ravnopravnosti polova^[5] diskriminacija na osnovu pola definisana je kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje, koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, dok je odredbom člana 10. stav 1. tačka 6. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu.

3.7.  Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina^[6] zabranjuje svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi, prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama. Odredbom člana 4. stav 1. ovog zakona propisano je da organi vlasti u Republici Srbiji u skladu sa Ustavom i zakonom donose propise, pojedinačne pravne akte i preduzimaju mere u cilju obezbeđenja pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini.

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10.  Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno ispitati da li su BB … (u daljem tekstu : Banka) i VV, povodom događaja koji se 12. septembra 2019. godine odigrao u prostorijama Banke u … ulici u …, povredili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.11.  Ceneći navode pritužbe, Poverenik je prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu imao u vidu i odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije koja propisuje da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći da se posledica navedene odredbe zakona određuje subjektivno, odnosno da je svaka izjava koja je za posledicu imala uznemiravanje i ponižavanje, odnosno stvaranje osećaja ugroženosti pasivnog subjekta, zbog nekog njegovog ličnog svojstva, relevantna u smislu Zakona o zabrani diskriminacije.

3.12. Imajući u vidu konkretan slučaj koji je opisan u pritužbi, a koji se 12. septembra 2019. godine dogodio u ekpozituri Banke u … ulici u …, gde je, prema navodima pritužbe, pritužilja bila izložena uvredama i psovkama po osnovu pola i nacionalne pripadnosti od strane „nepoznatog mladog čoveka“, te da zaposleni i Banka nisu preduzeli ništa povodom verbalnog napada na pritužilju, Poverenik konstatuje da je pritužba podneta protiv dva različita lica, i to fizičkog lica VV i Banke kao pravnog lica. S tim u vezi, zadatak Poverenika bio je da utvrdi da li je uvredama i psovkama koje je VV uputio podnositeljki pritužbe u filijali Banke, povređeno dostojanstvo i izazvan strah, odnosno stvoreno neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje u odnosu na pritužilju u smislu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije i ukoliko jeste, analizirati da li su zaposleni u filijali Banke u kojoj se dogodio navedeni incident preduzeli odgovarajuće radnje da spreče i onemoguće uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema podnositeljki pritužbe, kao i da li je i koje mere Banka preduzela nakon saznanja za navedeni incident.

3.13.  Naime, iz navoda pritužbe proizlazi da je 12. septembra 2019. godine, u periodu između 14.20-14.40 sati, u prisustvu dve šalterske službenice i zvaničnog obezbeđenja Banke u … ulici u …, pritužilja verbalno napadnuta i „izložene javnom vređanju i sramoćenju imena“ od „nepoznatog mladog čoveka“, koji joj je tom prilikom uputio „najstrašnije“ psovke, obraćajući joj se sledećim rečima : „kurvo“, „ustašo“, „bosanska pevačice“ , „je..o te jezik kojim govoriš“, „vrati se odakle si došla“, „je..o te … i GG pevačko društvo“. Pritužilja je istakla da je zbog navedenih uvreda i psovki, kao i činjenice da niko od zaposlenih u Banci, „uključujući zvanično obezbeđenje Banke“ nije reagovao na ponašanje mladića, doživela „strašan“ stres zbog kojeg je danima bila uznemirena, potresena, plačljiva i zabrinuta, da zbog „takvog stanja“ nije bila u mogućnosti da obavlja svoj profesionalni angažman, kao i da se „pribojava“ svakog narednog odlaska u Banku. Ceneći navedeno, Poverenik smatra da dodatnu težinu izgovorenih uvreda i psovki predstavlja činjenica da je podnositeljka pritužbe rođena u … i da poseduje državljanstvo Republike Hrvatske, da govori hrvatskim jezikom i da je jevrejskog porekla, kao i da je predsednica udruženja „GG pevačkog društva“, pa se s tim u vezi može konstatovati da je uvredama poput „kurvo“, „ustašo“ i „vrati se odakle si došla“, na koje „niko nije reagovao“, pored povrede dostojanstva, stvoreno neprijateljsko, ponižavajuće i nebezbedno okruženje u odnosu na pritužilju, na šta ukazuje činjenica da je incident prijavila policiji.

3.14.  Prema činjenicama utvrđenim u postupku, VV je kritičnom prilikom izneo više uvreda i psovki koje su se zasnivale na ličnim svojstvima podnositeljke pritužbe. Međutim, imajući u vidu da je povodom navedenog događaja koji je predmet analize Poverenika, PS … podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv VV zbog izvršenog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a da je odredbom člana 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da Poverenik ne postupa po pritužbi ukoliko je postupak pred sudom po istoj stvari već pokrenut ili pravnosnažno okončan, postupak protiv VV je obustavljen u skladu sa odredbom člana 22. stav 1. tačka 1. Poslovnika o radu[7].

3.15.  Dalje, imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenik je analizirao da li su zaposleni u filijali Banke u … ulici preduzeli odgovarajuće radnje da spreče odnosno onemoguće ponižavajuće i uvredljivo postupanje prema podnositeljki pritužbe, kao i da li je i koje mere Banka preduzela nakon saznanja za navedeni incident. Najpre Poverenik konstatuje da iz izjašnjenja Banke nesporno proizlazi da je 12. septembra 2019. godine, VV verbalno napao podnositeljku pritužbe u ekspozituri Banke u … ulici u ….  Takođe, Poverenik konstatuje da je Banka izjašnjavajući se na navode iz pritužbe, između ostalog, navela da je nakon prigovora koji je pritužilja uputila Banci 13. septembra 2019. godine obavljen razgovor sa zaposlenima i da je tom prilikom utvrđeno da je „gospodin koji je vređao klijentkinju više puta opomenut od strane zaposlene šalterske službenice i zaposlenog iz obezbeđenja Banke“. S druge strane, u izjavi blagajnice ĐĐ, između ostalog, navedeno je da su oba klijenta „dobro poznata“ radnicima banke po tome da imaju lični sukob i međusobne privatne tužbe. Pojašnjavajući situaciju kojoj je prisustvovala, svedokinja je navela da je klijent VV bio „vidno iznerviran“ jer mu se podnositeljka pritužbe nasmejala pa je počeo da je vređa. Takođe je navela : „Ja sam ga pogledala i rekla da se stiša ako može, klijent se malo smirio i prišao mom šalteru. S obzirom da je jako konfliktna osoba, poznat još od pre iz ekpoziture u … ulici, nisam smela drugačije reagovati a da ne prekoračim svoja ovlašćenja i ne ugrozim svoju ni bezbednost zaposlenih ni imovine banke.“ Dalje, Poverenik konstatuje da iz izjave ŽŽ, predstavnika privrednog društva koje pruža usluge obezbeđenja u Banci, a koji je bio prisutan spornog dana, proizlazi da je povodom uvreda i psovki koje su izrečene podnositeljki pritužbe, klijentu VV „uputio opomenuo ali da je on nastavio da je vređa“. Radnik obezbeđenja ŽŽ i svedokinja ĐĐ imaju identične navode u svojim pisanim iskazima i to „da je VV poznat kao konfliktna osoba i da oni nisu smeli drugačije da reaguju kako ne bi ugrozili svoju bezbednost, kao i bezbednost zaposlenih u banci i imovine banke“. Ovakva podudarnost pisanih iskaza ukazuje na to da su sačinjeni sračunato na izbegavanje u ublažavanje odgovornosti Banke i zaposlenih. Dalje, u izjavi blagajnica EE navedeno je da je 12. septembra 2019. godine, u ekspozituri u … ulici, došlo do prepirke klijenata „iz njoj nepoznatih razloga“ i to tako što je klijent VV verbalno napao klijentkinju AA, da su koleginica ĐĐ i ona za to vreme imale klijenta i da nisu bile u mogućnosti da „smiruju situaciju“.  Poverenik konstatuje da je u izjavi svedokinje EE takođe navedeno da je ona „zamolila VV da prestane sa vređanjem u trenutku kada je klijentkinja AA pristupila njenom šalteru, i da je on to učinio“. Dakle, na osnovu navedenih izjava može se konstatovati da zaposlene službenice nisu tražile od radnika obezbeđenja banke da reaguje na ponašanje mladića koji podnositeljki pritužbe izgovara diskriminatorne i seksističke uvrede i psovke. Takođe, na osnovu navoda iz izjašnjenja Banke može se zaključiti da zaposleni nisu obavestili ni rukovodstvo Banke, ni nadležne državne organe, pre svega policiju, iako im je, kako su to svedoci u svojim izjavama naveli, „klijent VV poznat od ranije kao jako konfliktna osoba“.  Ceneći navedeno, a imajući u vidu navode pritužbe, izjašnjenja i izjave svedoka,  Poverenik smatra da mere koje su u konkretnom slučaju zaposleni u Banci preduzeli, uključujući i radnika obezbeđenja, nisu bile adekvatne, efikasne ni dovoljne da spreče VV da podnositeljki pritužbe uputi seksističke i diskriminatorne uvrede na osnovu njene nacionalne pripadnosti i pola, kao i da takvim izjavama izazove osećanje ugroženosti, poniženja i straha kod pritužilje.

3.17.  Povodom navoda iz izjašnjenja Banke „da je nejasno iz kojih razloga je pritužba podneta protiv Banke jer zaposleni nisu ni aktivno, ni pasivno doprineli ponašanju koje je imalo uvredljiv karakter“, Poverenik ukazuje da se akt diskriminacije može izvršiti ne samo aktivnim delovanjem (preduzimanjem različitih radnji), već i propuštanjem da se preduzmu određene radnje, čija se posledica ogleda u tome da je određeno lice, zbog svog ličnog svojstva, stavljeno u nepovoljniji položaj. Takođe, prilikom ispitivanja da li je određen akt, odnosno propuštanje, suprotno imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, budući da je diskriminaciju moguće izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju, da je akt, odnosno propuštanje koje se vrši diskriminatorno.

3.18. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni, Poverenik konstatuje da je o incidentu koji se dogodio u ekspozituri u … ulici, Banka obaveštena na osnovu pisanog prigovora pritužilje, a ne zaposlenih koji su prisustvovali incidentu. Dalje, Poverenik konstatuje da Banka nakon uzimanja izjava od zaposlenih koji su prisustvovali navedenom incidentu i koji su potvrdili da je 12. septembra 2019. godine podnositeljku pritužbe verbalno napao i vređao klijent koji im je već poznat kao jako konfliktna osoba, kao i uvida u video nadzor, nije podnela prijavu protiv lica koje vređanjem i psovanjem na nacionalnoj i rodnoj osnovi remeti javni red i mir u Banci, već je prijavu protiv navedenog lica podnela podnositeljka pritužbe. S tim u vezi Poverenik konstatuje da je PS … postupajući po prijavi pritužilje,  a na osnovu izjava istih zaposlenih i uvida u video nadzor, pokrenula postupak protiv VV zbog izvršenog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru kojim je propisano da će se novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora od 10 do 30 dana kazniti lice koje vređanjem drugog ili vršenjem nasilja nad drugim ili pretnjom narušava javni red i mir. Ukoliko se ima u vidu da Banka u izjašnjenju nije osporila da su prilikom verbalnog napada pritužilji izgovorene psovke i uvrede kao što su : „kurvo“, „ustašo“, „bosanska pevačice“, „je..o te jezik kojim govoriš“, „vrati se odakle si došla“, „je..o te … i GG pevačko društvo“, a koje su pre svega uvredljive insinuacije koje se odnose na njen pol i nacionalnu pripadnost, kao i da je navela da se njeno poslovanje „temelji na etičkim vrednostima sadržanim u Kodeksu poslovnog ponašanja i etike, čije odredbe ne tolerišu i osuđuju svaki oblik diskriminacije kako u odnosu samih zaposlenih, tako i u odnosu prema klijentima Banke“, može se konstatovati da zaposleni u filijali u …, a zatim i Banka, u konkretnom slučaju nisu preduzeli ni jednu radnju kojom bi pokazali neodobravanje diskriminatornih, sekstističkih i uvredljivih izjava kojima je podnositeljka pritužbe bila izložena u Banci.

3.19.  Na kraju, Poverenik pozdravlja činjenicu da je Banka u sklopu društveno odgovornih aktivnosti izradila Kodeks poslovnog ponašanja i etike. S tim u vezi, a imajući u vidu standarde koji su predstavljeni u Kodeksu Banke, Poverenik očekuje da, bez obzira da li ima verbalni, fizički ili vizuelni oblik, Banka pokaže nulti stepen tolerancije na „zlostavljanje, uznemiravanje i drugo uvredljivo ponašanje“ koje je posledica kulturoloških, verskih, nacionalnih, jezičkih i drugih razlika njenih klijenata.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem preduzimanja adekvatnih mera protiv lica koje je 12. septembra 2019. godine u filijali BB … diskriminatornim i seksističkim uvredama po osnovu nacionalne pripadnosti i pola stvorilo neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za AA, banka BB … je povredila odredbu člana 6. a u vezi sa članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

4. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje banci BB … :

5.1.  Da uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe zbog uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja kojem je bila izložena u filijali BB …;

5.2.     Da se ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da privredno društvo BB …, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB … ne postupi po preporuci Poverenika u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije(„Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81), član 2.tačka e

[4] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09)

[5] Zakon o ravnopravnosti polova ( „Službeni glasnik RS“, br. 104/09) član 4. stav 1.

[6] Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Službeni list SRJ“, br. 11/02, „Službeni list SCG“, br. 1/03  i „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 97/13 – odluka US i 47/18), član 3. stav 1.

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 34/11

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1105-19 Diskriminacija utvrđena po osnovu nacionalne pripadnosti prilikom pružanja javnih usluga