07-00-535/2020-02   datum: 22. 4. 2020.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom osam pritužbi fizičkih lica protiv Fondacije A. A., zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.U pritužbama je navedeno da Fodnacija A .A. širi strah među pripadnicima romske zajednice i da objavama na zvaničnoj fejsbuk stranici Fondacije A.A. podstiču na mržnju, diskriminaciju i nasilje prema Romima. Budući da su pritužbe podnete povodom istog činjeničnog stanja i protiv istog lica, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupke spojio, te je u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbi od B. B., direktora Fondacije A. A.. U izjašnjenju Fondacije A. A. navodi se da Fondacija prestavlja pravno lice registrovano radi ostvarenja opštedruštvenih ciljeva u oblasti zaštite životinja kao i postizanja što kvalitetnijeg suživota ljudi i životinja. Takođe, smatraju da se komentari nepoznatih lica koji su dostavljeni kao „dokaz raspirivanja mržnje i netrpeljivosti“ kao i navodni odgovori sa naloga Fondacije A.A. , ne mogu smatrati dokazima jer ne postoji datum i naznaka na koje se objave odnose.  Smatraju da dostavljeni komentari mogu biti deo bilo koje objave ili teksta na drugim portalima ili nalozima na društvenim mrežama, te da se na iste nije moguće izjasniti, jer nemaju snagu ni valjane pretpostavke, a naročito ne dokaza. U toku postupka Poverenik je izvršio uvid u Fejsbuk stranicu Fondacije i komentare koji su usledili nakon tih objava. Po sprovedenom postupku Poverenik je dao mišljenje da je objavama na Fejsbuk profilu kojima je podsticana diskriminacija i mržnja prema Romima i neuklanjanjem komentara kojima se poziva na nasilje, stvara strah, neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine, Fondacija A. A. povredila odredbe čl. 11. i 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Fondaciji A. A. preporučeno da uklone objave, sadržaje i komentare kojima se podstiče diskriminacija i mržnja prema Romima i kojima se stvara strah, neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine. Zatim da obezbede efikasan sistem kontrole, kako na Fejsbuk stranici Fondacije A. A., ubuduće ne bi bili dostupni komentari koji predstavljaju govor mržnje ili uznemiravajuće postupanje na osnovu nacionalne pripadnosti kao ličnog svojstva, kao i da vode računa da ubuduće u okviru svojih aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podneto je osam pritužbi protiv Fondacije A., zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. Dve pritužbe ni nakon traženja dopune nisu uređene u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, zbog čega je Poverenik nastavio postupak po šest pritužbi.
   • U pritužbama je, između ostalog, naveden:

• da Fondacija A. širi strah među pripadnicima romske zajednice i da u nizu video klipova i saopštenja objavljenih na zvaničnoj fejsbuk stranici fondacije, podstiču mržnju, diskriminaciju i nasilje prema Romima;
• da je direktor Fondacije B. B. na svojoj fejsbuk stranici komentarisao snimak u kojem majka ide ulicom i fizički zlostavlja dete, on je ovaj pojedinačan slučaj iskoristio da „svali svu krivicu na romsku zajednicu“, i u videu govori da se manjina mora uklopiti u većinu, ističući da je otvoreni nacionalista i desničar, da u Srbiji ima puno nacionalista i desničara koji ćute, ali da neće dugo ćutati;
• da su 9. aprila 2020. godine, pripadnici Fodnacije A. A. romskoj porodici uz pretnje oduzeli psa, pod izgovorom da je pas ukraden i da se koristi za borbe, i da je snimak ovog događaja objavljen na zvaničnoj fejsbuk stranici Fondacije uz komentar „Posetili smo određenu grupaciju ljudi koji kradu pse po Beogradu i okolini, to je javna tajna jer su Beli Medvedi, vezuju ih za katance i lance, i treniraju ih tako što im vuku zaprege ili ih ostave da vise na drvetu. Kada dostignu određenu snagu i spremu prodaju ih za borbe odnosno kao trenažne lutke ili ih i sami puštaju u iste.“
• da je 14. aprila 2020. godine, Fondacija A., na zvaničnoj fejsbuk stranici objavila „…ne zaboravite ko spašava životinje od Belih Medveda iz mahala. Ako se razmnožavaju međusobno sa 13 godina, mislite da ne mogu da bodu sa 18?“
• da je 15. aprila 2020. godine, Fondacija A., na zvaničnoj fjesbuk stranici objavila snimak u kojem jedan od njenih članova komentariše video prilog televizije Nova S, povodom oduzimanja psa romskoj porodici u kojem između ostalog na izjavu dečaka, da ne muče životinje navodi „kako znate da se razmnožavate sa 13 godina, tako treba da naučite kako da se ophodite prema drugim živim bićima. Mi naročito pratimo aktivnosti belih medveda“;
• da Fondacija A. često stavlja celu romsku zajednicu „u isti koš“, vređa i podstiče mržnju i nasilje, te se cela romska zajednica nalazi u strahu, i da je Poverenik nadležan da reaguje i pruži zaštitu;
• da su navedene objave na zvaničnoj fejsbuk stranici Fondacije A. A., podstakle korisnike te mreže da napišu veliki broj negativnih komentara, poput: „Beli medvedići čekamo vas“; „Romi neće da rade, malo ih je. Na zapad dođu na azil i samo džepare i kradu. Sve će oni samo da ne rade“; „Ova smrdljiva ciganska govna treba pobiti…spaliti im sve što imaju, pobiti sve od najmlađeg do najstarijeg, a prethodno im uzeti svaku životinju koju imaju…jebem im cigansko smrdljivo mrtvo poreklo i kad su se okotila govna“, koja je to stoka ciganska, sve ih treba strpati u obor“;
• da nije opravdano da zbog jednog događaja, sve Rome i Romkinje nazivati „zaštićenim belim medvedima, koji navodno kradu i lažu i razmnožavaju se sa 13 godina“;
• da je rad Fondacije A. između ostalog usmeren protiv romske zajednice u prilog govore i objave na tviter nalogu B .B. direktora fondacije u kojem je naveo „Mi gajimo snažnu antimigrantsku politiku. Ukoliko država ne želi da reši štetočine rome (najveći broj krivičnih dela u odnosu na broj populacije) kako će sprečiti ovu pošast po imenu MIGRANTI! Zakoni za manjine ne važe, zato se kote, iživljavaju nad decom, ženama i životinjama“;
• da je Fondacija A. na svojoj fejsbuk stranici 22. juna 2019. godine, objavila snimak u kojem B. B. verbalno napada vozača zaprežnog vozila i gde se može čuti da oni vode borbu sa Romima;
• da je na svom tviter nalogu B., objavio video klip u kojem čovek zadaje udarce konju sa zapregom uz komentar „Dokle će ova manjina više da se izivljava na najgori mogući način i da im niko ništa ne može? Incestoidne zajednice, porodična nasilja, maltretiranja, silovanja, mučenja životinja, krađe, prošnja. Lično ću pratiti ovu krivičnu prijavu pošto je ovde sve 1/1“;
• da se ova grupa kandidovala na parlamentarnim izborima pod nazivom „ Živim za Srbiju“, i da je njihova kandidatkinja, gostovala na televiziji i prestavljajući program pomenute liste navela između ostalog da „ne želi da u ovoj državi postoje povlašćene kategorije kao što su LGBT, Romi i migranti…“;
• da se nakon učestalih diskriminatornih postupaka od strane ove organizacije prema romskoj zajednici, pod parolom zaštite životinja, plaše koji je sledeći korak ove organizacije, imajući u vidu i njihove pristalice, koji su zajednički usmereni na pripadnike romske zajednice, predstavljajući ih kao zlostavljače životinja, incest zajednicu, kriminalce i grupu koja ima više prava  od ostalih građana Srbije;
• da se na osnovu navedenog stvara jaz i mržnja prema Romima, i stvara bojazan da može da eskalira u nasilje širih razmera prema Romima.

1.3. Uz pritužbu su dostavljeni snimci ekrana (screenshot) navedenih objava i drugih objava u kojima se vređaju Romi, na kojima se ne vidi konkretna Fejsbuk stranica sa koje su snimljeni. Takođe su dostavljeni snimci ekrana navedenih objava sa tviter naloga B. B.

1.4. Uz pritužbu su dostavljeni linkovi ka pomenutim objavama na fejsbuk stranici Fondacije A. A.

1.5. Budući da su pritužbe podnete povodom istog činjeničnog stanja i protiv istog lica, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupke spojio, te je u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbi od B,B,, direktora Fondacije A. A..

1.6. U izjašnjenju advokatice V. V., punomoćnika „Fondacije A. A.“ a prema punomoćju zakonskog zastupnika B. B., između ostalog navedeno je:

• da Fondacija A. predstavlja pravno lice registrovano radi ostvarenja opštedruštvenih ciljeva u oblasti zaštite životinja kao i postizanja što kvalitetnijeg suživota ljudi i životinja;
• da Fondacija na svojim nalozima na društevnim mrežama ne promoviše bilo kakvu političku opciju niti pitanja koja nisu u vezi sa životinjama;
• da je jedan od retkih istupa na nalozima Fondacije bilo „neadekvatno nošenje deteta“ ali ne od strane romkinje već medicinske sestre u „Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine“ Zvečanska broj 7, zbog kog postupanja je ista (koja nije romkinja) dobila otkaz, krivično gonjena i u prvostepenom krivičnom postupku osuđena;
• da slučaj majke koja zlostavlja dete na ulici, predstavlja snimak koji je objavljen na portalima svih medija, pri čemu taj snimak nije objavljen na zvaničnom nalogu „Fondacije A.“, što potvrđuju i podnosioci pritužbe;
• da imajući u vidu slučaj medicinske sestre koja je nakon objavljivanja snimka na nalogu „Fondacije A.“, dobila otkaz, krivično gonjena i kažnjena, postavlja se pitanje ko je u konkrtnom slučaju za isto delo zapravo diskriminisan budući da „slučaj Romkinje“ nikada nije objavljen na nalogu Fondacije, a po prethodnoj analogiji je to svakako trebalo učiniti;
• da su navodi pritužbe koji se odnose na to da su pripadnicic Fondacije „napali jednu romsku porodicu u Beogradu, na Dorćolu i putem iznude protivpravno… oduzeli psa pod izgovorom da je pas ukraden i da se koristi za borbe“, apsolutno neistiniti. U prilog govori ne samo postojeći snimak događaja već i brojni svedoci iz okolnih stambenih zgrada koji su dostavljali Fondaciji fotografije o zlostavljanju psa, takođe da pas nije vlasništvo navedene porodice, i da je protiv porodice pokrenut krivični postupka zbog zlostavljanja životinja. Da Fondacija ne funkcioniše po osnovu „članstva“ niti ima članove što se može utvrditi uvidom u podatke Agencije za privredne registre, te se u tom smislu ne može ni govoriti da je bilo koje lice sa snimka član Fondacije;
• da navodi iz pritužbe u delu da „direktor Fondacije A. verbalno napada vozača zaprežnog vozila“ treba dopuniti činjenicom da se vozilo kretalo auto – putem pretovareno, dovodeći u opasnost ostale učesnike u saobraćaju i istovremeno zlostavljajući životinju koja je vukla teret neadekvatan svojoj građi, što je po zakonu nedozvoljeno i kažnjivo po više osnova. Da je obaveza svakog lica da prijavi osobe koje zatekne u vršenju krivičnog dela ili kršenju zakona što je B. B. i učinio pozivima upućenim MUP-u i Komunalnoj miliciji pokušao da nadležne obavesti o kršenju propisa;
• da je nejasno iz kojih razloga podnosioci pritužbe smatraju da je za pripadnike romske manjine prihvatljivo kršenje zakona i nekažnjavanje za konkretnu situaciju koja je pozitivnim propisima za sve građane zabranjeno ponašanje u saobraćaju. Da B. nije „napadao verbalno vozača zaprežnog vozila“ već je pokušavao da nadležne obavesti o kršenju propisa kako bi isto lice, kao građanin Srbije, bilo adekvatno kažnjeno po zakonima Republike Srbije;
• da komentari nepoznatih lica koji su dostavljeni kao „dokaz raspirivanja mržnje i netrpeljivosti“ kao i navodni odgovori sa naloga Fondacije A. se ne mogu smatrati dokazima jer ne postoji datum i naznaka na koje se objave odnose, dostavljeni komentari mogu biti deo bilo koje objave ili teksta na drugim portalima ili nalozima na društvenim mrežama. Iz tog razloga se na pomenute komentare nije moguće izjasniti jer nemaju snagu ni valjane pretpostavke, a naročito ne dokaza;
• da podnosioci pritužbe ne prave razliku između Fondacije koja ne može biti učesnik izbora, i Udruženja građana koje je učestovalo na izborima. Ovom pritužbom podnosioci zapravo zahtevaju neadekvatan tretman prema udruženjima građana koja ne ispunjavaju njihove kriterijume, bez obzira što ispunjavaju sve uslove predviđene zakonom;
• da u prilog kompletnom apsurdu ove pritužbe govori i činjenica da je na listi za prolaz za narodnog poslanika, jedan od istaknutih kandidata „Pokreta A. A.“ bio pripadnik upravo romske manjine;
• da navodno citirane izjave B. osnivača Fondacije A. A. u medijskim nastupima jesu lični stavovi pojedinaca o određenim društvenim pitanjima i pojavama na koje imaju pravo, dok Fondacija predstavlja nezavisno pravno lice, koje ima svoje organe i Upravni odbor;
• da navodi pritužbe da Fondacija predstavlja „paravojnu formaciju“ zbog čega se osećaju preplašeno deluju kao neargumentovani, ničim potkrepljeni pokušaj diskreditacije Fondacije;
• da navodi iz pritužbe koji se odnose na komentare „o razmnožavanju sa 13 godina“, „u mnogome ovakvo negativnoj slici u javnosti doprinose sami pripadnici romske manjine, recimo neprekidnim prijavljivanjem i učestvovanjem u emisijama na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, koja se bavi utvrđivanjem očinstva i materinstva putem DNK analize. Godinama unazad gotovo isključivi dobrovoljni učesnici ovog serijala jesu Romi, koji u pomenutoj emisiji otvoreno iznose činjenice o stupanju u brak maloletnih pripadnika manjine, o ranom dobijanju potomstva, o incesoidnim najčešće tazbinskim odnosima i slično. Interesantna je činjenica da se ovom tematikom sami Romi ne bave i da ne pridaju značaj višegodišnjem predstavljanju u izuzetno gledanom serijalu, kao manjine koja putem DNK analiza, utvrđuje srodstva u svojim višečlanim porodicama i zajednicama“ ;
• da još jednom ističe da netačni navodi iz pritužbe, kao i navodne fotografije komentara bez datuma i naznake objave na koju se odnosi, nemaju dodirnih tačaka sa aktivnostima „Fodacije A.“ koja je u svom radu spasila na stotine zlostavljanih životinja i uz čiju pomoć su procesuirani brojni zlostavljači životinja, bez obzira koje je boje kože, nacionalnosti ili veroispovesti zlostavljač. Na nalozima Fondacije jednak je odnos prema svakom zlostavljaču, a broj snimaka na kojima su pripadnici romske manjine u malom je procentu, što ova pritužba i potvrđuje jer se u njoj navode samo dva snimka i to iz 2018. i 2019. godine;
• da smatra da je iz navedenih razloga pritužba neosnovana i da nije došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

1.7. Uz izjašnjenje je dostavljeno punomoćje B. B., i fotografija sa instagram naloga B. B. na kojoj se rukuje sa jednim licem, uz komentar: „Osim doktora, advokata i profesora koji čine poslaničku listu, ovo je budući (ako mu date šansu) poslanik, gospodin M. B. , elektrotehničar i vrhunski istoričar. Malo je crn, pa ne znam kako će N1 podneti to“.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Među stranama nije sporno da je Fondacija A. objavila na svojoj fejsbuk stranici 9. aprila 2020. godine, video snimak pod naslovom „Psi za borbe“ uz opis „Posetili smo određenu grupaciju ljudi koji kradu pse po Beogradu i okolini, to je javna tajna jer su Beli Medvedi, vezuju ih za katance i lance, i treniraju ih tako što im vuku zaprege ili ih ostave da vise na drvetu. Kada dostignu određenu snagu i spremu prodaju ih za borbe odnosno kao trenažne lutke ili ih i sami puštaju u iste“. Na snimku se vidi nekoliko lica kako izlaze iz vozila i ulaze u neformalno romsko naselje i od dvojice tinejdžera uzimaju psa. Da je 15. aprila 2020. godine, objavila snimak pod naslovom „Staford iz romskog naselja“, uz opis „Pas za borbe je oduzet iz romskog naselja na Dorćolu koje je na livadi. Nakon toga neki bezočno lažu. Svi akteri hajke protiv Fondacije A. A. će biti procesuirani. Poslednji atom ćemo uložiti u to. Ovde smo razotkrili sve laži Nove S i građanske patrole izmišljenog udruženja. Molimo pre svega naše prijatelje i pratioce da odgledaju svaki sekund ovog klipa“. Na video snimku nekoliko lica u majici sa logom Fondacije A. A. razgovara sa građanima o psima koji se nalaze u neformalnom romskom naselju, a u drugom delu dva lice komentarišu prilog televizije Nova S, koja je intervjuisala tinejdžere kojima je oduzet pas.  Da je 14. aprila objavila na svom nalogu fotografiju dvojice tetoviranih raspojasanih muškaraca sa maskama preko lica na kojima je logo Fondacije A. A. uz opis „...ko putuje po celoj Srbiji, ko nosi polumrtve pse, ne zaboravite ko spašava životinje od Belih Medveda iz mahala. Ako se razmnožavaju međusobno sa 13 godina mislite da ne mogu da bodu sa 18…? “ 

• Među stranama u postupku je sporna verodostojnost/dokazna snaga komentara koji su dostavljeni uz pritužbu u vidu snimka ekrana, a koji se po navodima iz pritužbe odnose na pomenute objave Fondacije A.

• Uvidom u odšampane snimke ekrana Fejsbuk komentara koji su dostavljeni uz pritužbe ne može se utvrditi tačno na koji fejsbuk profil i objavu se odnose jer su dostaljeni samo snimci ekrana pojedinačnih komentara bez naznake na koji profil se odnose. Međutim Poverenik je uvidom u linkove za fejsbuk stranicu „Fondacije A.“ a koji su dostavljeni uz pritužbu pronašao pojedine komentare koji su dostavljeni u vidu snimka ekrana npr. na objavu od 14. aprila 2020. godine, (ne zaboravite ko spašava životinje od Belih Medveda iz mahala. Ako se razmnožavaju međusobno sa 13 godina mislite da ne mogu da bodu sa 18?“ ) nakon ove objave V. U. je ostavio komentar: „Beli medvedi – čekamo vas“. Zatim na objavljeni video snimak pod nazivom „Staford iz romskog naselja“  od 15. arpila 2020. godine, na pitanje fejsbuk korisnice D.: „A tko su uopće ti beli medvedi“, u nastavku komentara dobila sledeći odgovor sa zavaničnog naloga Fondacije A. A.: „Romi koji su postali zaštićeni poput belih medeveda i koji se uvek pozivaju na to da su manjina i da ih zato ljudi mrze. Da postupaju kako treba – niko ih ne bi dirao. A sada su se osilili.“

• Poverenik nije pronašao ostale komentare koji su dostavljeni uz pritužbu ali je uvidom u navedene objave Fondacije A. A. pronašao veliki broj uvredljivih i uznemirujućih komentara. Uvidom u komentare na objavljeni snimak pod nazivom „Psi za borbe“ koji je objavila Fondacija A. A. 9. aprila 2020. godine, utvrđeno je da je korisnik I. M. ostavio komentar: „Treba te krvnike među pse da ih razdere!“, E. S.: „Treba tu dvojicu dobro prelomiti izgaziti šutirati i pustiti ove pse na njih da ih grickaju“, I. T.: „Dečki zakon ste! Ubila bih Boga u toj gamadi smrdljivoj da sam na ovo naišla…“, Z.: „Treba ubiti, metak u čelo za te bolesne mozgove debile dabogda pocrkali, jadne životinje“. Uvidom u komentare na objavljeni snimak pod nazivom „Staford iz romskog naselja“ koji je objavila Fondacija A. A. 15. aprila 2020. godine, utvrđeno je da je korisnica D. V. ostavila komentar: „Ljidi, da li vi mislite da možete da se izborite sa lažima tih Roma!!! To je sizifov posao. Oni su sa obmanama, lažima, prevarama rođeni.“

• Uvidom u Fejsbuk stranicu Fodnacije A. A. utvrđuje se da je profil otvoren za javnost, kao i da navedeni profil ima 226.325 pratilaca.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja sa svim dostavljenim prilozima, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[2].

3.3. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 76. Ustava Republike Srbije garantuje se ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podstiče duh tolerancije i međukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[5], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.6. Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije usvojio je 2000. godine Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma“. Komitet je preporučio da države ugovornice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija, tako što će među profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naročitoj odgovornosti da se ne šire predrasude i da se izbegava izveštavanje o incidentima u koje su uključeni pojedini pripadnici romskih zajednica na način na koji se krivica svaljuje na romsku zajednicu kao celinu.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 11. i 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Članom 11. Zakona propisano je da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način, dok je članom 12. propisano da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.8. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[6] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanju za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.

3.10. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li objave na zvaničnoj stranici Fondacije A. A. od 9. 14. i 15. aprila 2020. godine, i pojedini komentari koji su usledili nakon tih objava predstavljaju povrede Zakona o zabrani diskriminacije.

3.11. Nesporno je utvrđeno da je Fondacija A. A. 9. aprila 2020. godine, objavila snimak pod naslovom „Psi za borbe“ u kojem grupa lica uzima jednog psa od dvojice tinejdžera u neformalnom naselju, pri čemu je uz snimak obavljen i komentar: „Posetili smo određenu grupaciju ljudi koji kradu pse po Beogradu i okolini, to je javna tajna jer su Beli Medvedi, vezuju ih za katance i lance…“ Zatim 15. aprila 2020. godine, je objavila video snimak pod nazivom „Staford iz romskog naselja“, na četrnaestom minutu video klipa prikazan je deo priloga tevizije Nova S, u kojem jedan od tinejdžera kome je oduzet pas govori da oni ne muče, već da vole pse i da se slobodno kreću u dvorištu, taj prilog na snimku komentariše lice koje nosi majcu sa logom Fondacije A. A., govori da ne vole pse, da ih vezuju katancima i lancima da vuku zapregu, da im komšije hrane pse, da lažu i varaju, i „da ako znate da se razmnožavate sa 13 godina, treba da vas nauče kako da brinete o drugim živim bićima“. Objava od 14. aprila 2020. godine, u kojoj je između ostalog navedeno „Ko ide na lica mesta obreda raznih bolesnika, ko putuje po celoj Srbiji, ko nosi polumrtve pse, ne zaboravite ko spašava životinje od Belih Medveda iz mahala. Ako se razmnožavaju međusobno sa 13 godina mislite da ne mogu da bodu sa 18?“

3.12. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti razmatrao je navode iz izjašnjenja advokatice V. V., punomoćnice B. B. da su navodi o oduzimanju psa putem sile apsolutna neistina, i da postojeći snimak događaja i brojni svedoci iz okolnih zgrada koji su dostavljali fotografije zlostavljanja pasa Fondaciji A. A., govore u prilog činjenici da je pas oduzet kako bi se sprečilo dalje zlostavljanje životinje, te da je pokrenut krivični postupka zbog krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja protiv tih lica. Takođe navodi da Fondacija nema svoje članove, te da lica koja se pojavljuju u objavljenim video snimcima nisu članovi Fondacije A. A.  Ne ulazeći u istinitost ovih navoda, Poverenik smatra da su oni pravno irelevantni za za ovu pravnu stvar. Naime, u ovom slučaju ne utvrđuje se postojanje elemenata krivičnog dela, u navedenim objavama ili način funkcionisanja Fondacije A. A., već se analizira kakav značaj ima navođenje romske nacionalne pripadnosti u pomenutim objavama Fondacije A. A. i nazivanje Roma „beli medvedi“, da li se navedenim objavama podstiče mržnja i diskriminacija prema Romima, kao i da li komentari korisnika fejsbuka na tim objavama predstavljaju izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje i/ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.13. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slučaju nacionalna pripadnost nije ni u kakvoj vezi sa događajima koji se predstavlja na snimku oduzimanja psa, niti objavljivanje te vrste informacije i ukazivanje na to, doprinosi boljem razumevanju događaja. Isticanje nacionalne pripadnosti u konkretnom slučaju, bez ikakvog razloga da se ona navodi podstiče mržnju prema pripadnicima romske nacionalne manjine i stvara strah i neprijateljsko okruženje prema pripadnicima ove manjine. Na taj način, zbog pojedinačnog akta nekog lica, dolazi do etiketiranja čitave jedne grupe, u ovom slučaju romske zajednice, kao izvršilaca krivičnih dela.

3.14. Fondacija A. A. na zvaničnoj fejsbuk stranici od 14. aprila 2020. godine objavila je između ostalog i sledeće: „Ne zaboravite ko spašava životinje od Belih Medveda iz mahala. Ako se razmnožavaju međusobno sa 13 godina mislite da ne mogu da bodu sa 18?“. Ovakva objava predstavlja Roma kao nasilnike, koji mogu „da bodu sa 18“, i utiče na pravljenje neprijateljskog, ponižavajućeg i uvredljivog okruženja za pripadnike ove nacionalne manjine. Upotrebljen je izraz „razmnožavanje“ koji se ne koristi za ljude, a zajednica je prikazana kao incestuozna i ona u kojoj se u odnose stupa sa decom. Time se pored neprijateljskog okruženja stvarai izrazito negativna slika o Romima, mržnja i netrpeljivost.

U izjašnjenju povodom ovakve objave, Fondacija A. A., preko svog punomoćnika ističe: „umnogome ovako negativnoj slici u javnosti doprinose sami pripadnici romske manjine, recimo neprekidnim prijavljivanjem i učestovanjem u emisiji…koja se bavi utvrđivanjem očinstva i materinstva putem DNK analize. Godinama unazad gotovo isključivo dobrovoljni učesnici jesu Romi…iznose činjenice o stupanju u brak maloletnih pirpadnika manjine, o ranom dobijanju potomstva, o incestoidnim najčešće tazbinskim odnosima i slično…“ Ovakvo izjašnjenje pokazuje ukorenjene predrasude kod lica protiv kojih je podneta pritužba, i stereotipan način razmišljanja koje karakteriše izrazito negativna generalizacija dok se kršenje propisa dovodi u vezu sa romskom nacionalnom pripadnošću. Takođe, ne shvata se težina širenja predrasuda i posledica koje objavljivanje ovakvih sadržaja ostavljaju na živote pripadnika ove nacionalne manjine koji su već u marginalizovanom položaju u društvu. Zvanična fejzbuk stranica Fondacije A. A. je otvoren za javnost, i ova stranica ima 226.325 pratilaca, te je nesporno da svojim objavama u vidu video snimaka, fotografija i saopštenja utiče na formiranje mišljenja velikog broja ljudi, čime se odgovornost za objavljeni sadržaj povećava, kao i dužnost vođenja računa o objavljivanju informacija kojima se promovišu predrasude i podstiče neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike ove nacionalne manjine.

3.15. U izjašnjenju na navode iz pritužbe koji se odnose na komentare na pomenute objave na zvaničnoj stranici Fondacije A. A., navedeno je da su komentari nepoznatih lica dostavljeni „kao dokaz raspirivanja mržnje i netrpeljivosti“ ne mogu smatrati dokazom jer nije naznačeno na koju se fejsbuk stranicu odnose, kao ni na koju konkretno objavu, i da dostavljeni komentari mogu biti deo bilo koje objave na drugim portalima ili nalozima na društvenim mrežama. Međutim Poverenik je uvidom u linkove za fejsbuk stranicu Fondacije A. A., pronašao komentare koji su dostavljeni u vidu snimaka ekrana, kao što je komentar korisnika V. U.: „Beli medvedi – čekamo vas“, na objavu od 14. arpila 2020. godine, zatim na objavljeni video snimak pod nazivom „Staford iz romskog naselja“ od 15. aprila 2020. godine, na pitanje fejsbuk korisnice D.: „A tko su uopće ti beli medvedi“, u nastavku komentara dobila sledeći odgovor sa zavaničnog naloga Fondacije A. A.: „Romi koji su postali zaštićeni poput belih medeveda i koji se uvek pozivaju na to da su manjina i da ih zato ljudi mrze. Da postupaju kako treba – niko ih ne bi dirao. A sada su se osilili“. Oslovljavanjem Roma „beli medvedi“ između ostalog stvara se privid u javnosti da Romi zaista jesu u privilegovanom položaju u odnosu na sve druge građane. Takođe, navedena sintagma se koristi kako bi se označila i stigmatizovala jedna grupa ljudi, i ujedno se sakrila činjenica da je reč o grupi lica koja je odabrana na osnovu njihove nacionalne pripadnosti.

3.16. Uvidom u navedene objave Fondacije A. A., Poverenik je pronašao veliki broj uvredljivih i uznemirujući komentara. Između ostalog, uvidom u komentare na objavljeni snimak pod nazivom: „Psi za borbe“ koji je objavljen 9. aprila 2020. godine, utvrđeno je da je korisnik I. M. ostavio komentar: „Treba te krvnike među pse da ih razdere!“, E. S.: „Treba tu dvojicu dobro prelomiti izgaziti šutirati i pustiti ove pse na njih da ih grickaju“, I. T.: „Dečki zakon ste! Ubila bih Boga u toj gamadi smrdljivoj da sam na ovo naišla…“, Z. C.: „Treba ubiti, metak u čelo za te bolesne mozgove debile dabogda pocrkali, jadne životinje“.

Svaki snimak nehumanog tretmana životinja je uznemiravajući, i budi visok stepen uznemirenosti i ljutnje prema počiniocima. Upravo iz tog razloga, objavljivanje ovakvih sadržaja, u kontekstu toga koje je nacionalne pripadnosti izvršilac nehumanog dela, usmerava bes svih pratilaca ove fejsbuk stranice, prema svim Romima, stvarajući na taj način veoma opasne generalizacije da je bilo kakvo društveno neprihvatljivo ponašanje vezano za nacionalnu pripadnost. Ovakvi komentari izazivaju neprijateljsko okruženje za pripadnike romske populacije, i podstiču predrasude i stereotipe, te celokupnu zajednicu predstavljaju kao zlostavljače životinja i nasilnike.

3.17. O položaju Roma i Romkinja u Srbiji govori i činjenica da je Republika Srbija donela Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016 – 2025. godine. Strategija ukazuje da je diskriminacija, zajedno sa siromaštvom, osnovna prepreka socijalnom uključivanju Roma i Romkinja. Njihov položaj i integraciju u društvo posebno otežavaju i stereotipi i predrasude kojima su izloženi. Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da Romi i Romkinje spadaju u grupe koje su najviše diskriminisane u Srbiji. Prema godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu[7], najveći broj pritužbi po osnovu nacionalne pripadnosti kao ličnog svojstva je podnet zbog diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjiniOve statističke podatke potkrepljuju i rezultati istraživanja stavova građana i građanki koje je sproveo Poverenik.[8] Upitani za prvu slobodnu asocijaciju o grupi koja je najviše diskriminisana u Srbiji, učesnici istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ naveli su pripadnike romske nacionalne manjine (50%). Takođe, rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da i dalje postoji velika socijalna distanca građana i građanki prema Romima i Romkinjama.

Kako je već navedeno, analizom predmetnih komentara koji su usledili nakon objava Fondacije A. A., utvrđeno je, da su iznete ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine i stvara strah i neprijateljsko okruženje. Po pitanju odgovornosi Fondacije A. A. za komentare drugih lica, postavlja se pitanje osnova odgovornosti. Poverenik ukazuje da Fondacija A. A. ne može da utiče na to ko će postavljati komentare i kakvi će komentari biti, međutim kao administrator svoje zvanične fejsbuk stranice, ima pravo i dužnost da spreči da nezakoniti komentari budu dostupni javnosti, na taj način što će ih ukloniti. Nasuprot tome Fondacija A. A. nije uklonila navedene komentare, već ih drži dostupnim, a svesna je njihove sadržine budući da često odgovara na komentare fejsbuk korisnika u svojim objavama, naročito imajući u vidu da je profil otvoren za javnost i da ima veliki broj pratilaca.

U pogledu odgovornosti za komentare trećih lica, na različitim internet platformama, važno je pomenuti i praksu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Delfi AS protiv Estonije, br. 64569/09. Navedenom presudom utvrđena je direktna odgovornost lica koje je postavljalo vesti na određenu internet stranicu, za komentare koji su usledili a koji su po svojoj sadržini predstavljali nezakonit govor. U paragrafu 159. presude, navedeno je da u slučaju kada komentari trećih lica predstavljaju govor mržnje ili direktnu pretnju fizičkom integritetu pojedinaca, država članica je ovlašćena da uspostavi odgovornost vlasnika portala za nezakonite komentare koji nisu uklonjeni bez odlaganja. Sud je u obrazloženju presude ukazao i na relevantne međunarodne dokumente: Deklaraciju o slobodi komunikacije na internetu, koji je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 28. maja 2004. godine, na određene direktive Evropske unije kao i na druge međunarodne dokumente (dokumenti Specijalnog izvestioca za unapređenje i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Zajednička deklaracija specijalnog izvestioca za slobodu mišljenja i izražavanja, predstavnika OEBS-a za slobodu medija i specijalnog izvestioca Organizacije američkih država za slobodu izražavanja.)

• Opšti uslovi korišćenja Fejsbuka[9], čija je poslednja revizija urađena 22. oktobra 2020. godine, u odeljku 3, koji se odnosi na zaštitu prava drugih, izričito zabranjuju povredu prava drugih lica, odnosno korišćenje Fejsbuk aplikacije zarad kršenja propisa ili diskriminacije. U slučaju zloupotrebe nečijeg Fejsbuk naloga od strane drugih lica, ostavljena je mogućnost prijavljivanja takvih zloupotreba, a aplikacija snabdeva korisnike alatima, pomoću kojih mogu da uređuju sadržaje na svojim stranicama

• U sprovedenom postupku, utvrđeno je da se isticanjem nacionalne pripadnosti lica za koje se sumnja da drže životinje u nehumanim uslovima i nehumano postupaju sa njima, cela romska zajednica poistovećuje sa učiniocima ovih dela i predstavlja kao kriminogena. Poverenik ne ulazi u analizu da li su oduzimane životinje zaista i bile zlostavljanje i da li su bile u vlasništvu lica od kojih su oduzete, niti odobrava držanje životinja u nehumanim uslovima, međutim, nedopustivo je da se celokupna zajednica izjednačava sa počiniocima ovih dela i da se svi Romi predstavljaju kao zlostavljači i nasilnici. Ostavljanje komentara na fejsbuk stranici fondacije, koji sadrže pozivanje na nasilje, mržnju i generalizaciju celokupe romske zajednice kao nasilničke i kriminogene, i propuštanje da ih uklone sa profila ili da ih demantuju, odnosno da Fondacija A. A. ukaže da su u pitanju samo pojedinačni primeri, predstavlja stvaranje ponižavajućeg okruženja i izaziva strah kod pripadnika romske zajednice, što su podnosioci pritužbi i naveli.

4. MIŠLjENjE

Objavama na Fejsbuk profilu kojima je podsticana diskriminacija i mržnja prema Romima i neuklanjanjem komentara kojima se poziva na nasilje, stvara strah, neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine, Fondacija A. A. je povredila odredbe čl. 11. i 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Fondaciji A. A.:

5.1. Da uklone objave, sadržaje i komentare kojima se podstiče diskriminacija i mržnja prema Romima i kojima se stvara strah, neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine.

5.2. Da obezbede efikasan sistem kontrole, kako na Fejsbuk stranici Fondacije, ubuduće ne bi bili dostupni komentari koji predstavljaju govor mržnje ili uznemiravajuće postupanje na osnovu nacionalne pripadnosti kao ličnog svojstva.

5.3.  Da vode računa da ubuduće u okviru svojih aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Fondacija A. A. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Fondacija A. A. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06)

[4] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, br. 9/03

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 31/67

[6] „Službeni list SRJ“, br. 11/02, „Službeni list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13 – Odluka US, član 3.

[7] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu, Beograd, mart 2020. , str. 216. https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/01/Zaklju%C4%8Dak-povodom-razmatranja-Redovnog-godi%C5%A1njeg-izve%C5%A1taja-PZZR-za-2019.-godinu_CIR.pdf

[8] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaicji u Srbiji“, Beograd, novembar 2020. godine, dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

[9] https://www.facebook.com/terms

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1091-20 Mišljenje povodom osam pritužbi zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti