br. 07-00-714/2025-02 datum: 19.12.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi Udruženja građana Forum Roma Srbije, protiv TV Informer, zbog diskriminacije Roma. U pritužbi se navodi da je u emisiji na TV Informer dana 16. avgusta 2025. godine, gost emisije izjavio: „Ja sam hiljadu puta postavio pitanje i to je cve povezano: zbog čega Romi imaju dozvolu, zbog čega se ne sankcionišu Romi koji jašu konja u centru Beograda, zašto mogu da voze neregistrovani poluispravni motokultivator, da upregnu četiri polumrtve životinje i da se voze tako po gradu?“, a umesto da voditeljka prekine ovakav govor i zaštiti dostojanstvo romske zajednice, ona ga je potvrdila rečima: „Da, to je tačno, i zašto u centru za socijalni pad se njima daje novac, a ljudi koji nisu Romi treba da pišu zahteve“. Pritužba je upućena TV Informer sa zahtevom za izjašnjenje. Kako se u ostavljenom roku ova televizija nije izjasnila na navode iz pritužbe, Poverenik je razmatrao navode iz pritužbe i dostavljene dokaze. Uvidom u snimak emisije koji je dostavljen uz pritužbu, konstatovano je da su potvrđeni navodi iz pritužbe u pogledu toga šta je konkretnom prilikom rečeno. U odnosu na sadržaj emisije koji je podnosilac pritužbe označio kao sporan, može se konstatovati da voditeljka emisije ne samo da nije opomenula gosta, već je svojom izjavom suprotno standardima dužne novinarske pažnje koja se zahteva u skladu sa propisima iz oblasti informisanja i medija, podstakla stereotipe i predrasude i stvorila ponižavajuće i uvredljivo okruženje za celu romsku zajednicu koja je jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa. Imajući u vidu navedeno, zatim i celokupan položaj ove marginalizovane društvene grupe prema kojoj je socijalna distanca jedna od najvećih u društvu, kao i propise i standarde u oblasti zaštite od diskriminacije, Poverenik je, primenom pravila o teretu dokazivanja doneo mišljenje da je TV Informer povredila odredbe čl. 12. a u vezi sa čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije. TV Informer data je preporuka da sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti upozna novinare i novinarke zaposlene na ovoj televiziji, kao i da za ove zaposlene organizuje obuku o pojmu i oblicima diskriminacije i položaju i problemima pripadnika romske nacionalne manjine, te da ubuduće vodi računa da ne krši propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje Forum Roma Srbije, pritužbom protiv Informer TV (poslovno ime Insajder tim d.o.o. Beograd) zbog diskriminacije Roma.

1.2. U pritužbi Foruma Roma Srbije, između ostalog, navedeno je:

–  da se pritužba podnosi protiv televizije Informer TV zbog emitovanja sadržaja u kojem su izrečene otvoreno diskriminatorne i rasističke izjave na račun pripadnika romske nacionalne manjine;

–  da je dana 16. avgusta 2025. godine, u specijal emisiji na Informer TV, gost emisije izjavio: „Ja sam hiljadu puta postavio pitanje i to je cve povezano: zbog čega Romi imaju dozvolu, zbog čega se ne sankcionišu Romi koji jašu konja u centru Beograda, zašto mogu da voze neregistrovani poluispravni motokultivator, da upregnu četiri polumrtve životinje i da se voze tako po gradu?“, a umesto da voditeljka prekine ovakav govor i zaštiti dostojanstvo romske zajednice, ona ga je potvrdila rečima: „Da, to je tačno, i zašto u centru za socijalni pad se njima daje novac, a ljudi koji nisu Romi treba da pišu zahteve“;

–  da se ovakvim govorom stvara lažna slika da je romska zajednica „zaštićena“ i da uživa posebna prava, što je netačno i predstavlja oblik manipulacije čiji je cilj podsticanje mržnje i neprijateljstva;

– da se na ovaj način pojedinci koriste da bi se čitava zajednica predstavila kao problematična i odgovorna za društvene probleme;

– da se emitovanjem ovakvih sadržaja na televiziji sa nacionalnom frekvencijom normalizuje govor mržnje, produbljuje diskriminacija Roma i dovodi do njihovog daljeg stigmatizovanja, što je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije i međunarodnim obavezama Republike Srbije;

1.3. Uz pritužbu, dostavljen je dokaz: video snimak isečka emisije emitovane na TV Informer.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], dostavio zahtev za izjašnjenje TV Informer.

1.5. Zahtev za izjašnjenje uručen je pravnom licu INSAJDER TIM d.o.o. dana 24.9.2025. godine, ali se u ostavljenom roku, kao ni do dana donošenja mišljenja, nisu izjasnili na navode iz pritužbe.

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u snimak emisije specijal na TV Informer utvrđeno je da je gost emisije izjavio: „Ja sam hiljadu puta postavio pitanje, a to je sve povezano, zbog čega Romi imaju dozvolu i zbog čega se ne sankcionišu Romi koji jašu konja u centru Beograda, zašto mogu da uzmu sklepani neregistrovani motokultivator, da upregnu četiri polumrtve životinje i da se voze tako po gradu“. Nakon ovoga, voditeljka emisije izjavljuje: „To je tačno, i zašto u Centru za socijalni rad se njima daju nov… daje im se novac, a ljudi koji nisu Romi moraju da pišu zahteve“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, video zapis predmetne emisije, kao i relevantne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

3.3. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.6. Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) obavezuje države potpisnice da osiguraju ostvarivanje ljudskih prava bez bilo kakve rasne, nacionalne ili etničke diskriminacije. Ona takođe zahteva doslednu borbu protiv svih oblika diskriminacije i, po potrebi, primenu posebnih i konkretnih mera u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima radi unapređenja ili zaštite određenih rasnih grupa ili pojedinaca, uz garantovanje jednakosti, potpunog ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

3.7. Deklaracija o pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih, verskih ili jezičkih manjina (1992) predstavlja jedan od ključnih međunarodnih dokumenata koji garantuje zaštitu prava manjinskih grupa. Prema ovoj Deklaraciji, manjine imaju pravo da zadrže, razvijaju i izraze svoj kulturni, jezički, verski i nacionalni identitet. Takođe, imaju pravo na zaštitu od diskriminacije u svim aspektima društvenog, političkog, ekonomskog i kulturnog života, kao i pravo na učešće u javnom životu zajednice u kojoj žive.

3.8. Strazburška deklaracija o Romima (2010) predstavlja jedan od temeljnih dokumenata Saveta Evrope koji naglašava potrebu za zaštitom i unapređenjem prava Roma u Evropi. Ova deklaracija postavlja osnove za efikasnije rešavanje izazova s kojima se Romi suočavaju, kao što su diskriminacija, nejednak pristup obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenim uslugama i stambenom zbrinjavanju. Ključne odredbe Strazburške deklaracije uključuju pozive državama članicama Saveta Evrope da preduzmu konkretne korake za integrisanje Roma u društvo, osiguravanje jednakih prava i pristupa uslugama, kao i promovisanje kulturne raznolikosti i uzajamnog poštovanja u evropskim društvima.

3.9. Preporuka Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) o opštoj politici br. 13 o borbi protiv anticiganizma i diskriminacije Roma predlaže specifične mere za borbu protiv ciganizma, uključujući zakonske reforme koje kriminalizuju govor mržnje i nasilje prema Romima, kao i obavezujuće politike koje zahtevaju od država članica da se aktivno bore protiv diskriminacije Roma. Takođe se naglašava važnost obrazovanja i podizanja svesti u javnosti, kako bi se smanjili predrasude i negativni stereotipi prema Romima, a posebna pažnja usmerava se na zaštitu njihovih prava i poboljšanje pristupa pravdi, obrazovanju i zapošljavanju.

3.10. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[4] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama. Zakon, takođe, detaljno reguliše zaštitu nacionalnih manjina od svih oblika diskriminacije u njihovom ostvarivanju prava i sloboda. Ovim zakonom se osigurava pravna osnova za zaštitu i promociju jednakosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji, te pruža okvir za borbu protiv diskriminacije i unapređenje njihovog društvenog položaja.

3.11. Zakon o elektronskim medijima^[5] koji, između ostalog, uređuje uslove i način pružanja medijskih usluga, propisuje da je pružalac medijske usluge fizičko lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti ili pravno lice koje ima uređivačku odgovornost za izbor audio-vizuelnog sadržaja audio-vizuelne medijske usluge, odnosno audio sadržaja medijske usluge radija i koje određuje način organizacije sadržaja (član 4. tačka 21). Ovim zakonom je propisano da se uređivanje odnosa u toj oblasti zasnivaju i na načelu potpune afirmacije i zaštite ljudskih prava i sloboda, a naročito slobode izražavanja, medijskog i političkog pluralizma, ljudskog dostojanstva, zabrane svih oblika govora mržnje, dobrobiti maloletnika, javnog zdravlja, javne bezbednosti, onemogućavanja sadržaja koji podstiču na nasilje i terorizam i ostvarivanje interesa javnosti, odnosno korisnika medijskih usluga (član 5. stav. 1. tačka 3).

Odredbom člana 71. Zakona o elektronskim medijima propisano je da pružalac medijske usluge ne sme objaviti programski sadržaj kojim se podstiče na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, porekla, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava.

Odredbama člana 75. ovog zakona propisana je odgovornost za programski sadržaj, odnosno da pružalac medijske usluge odgovara za programski sadržaj, bez obzira na to da li ga je proizveo pružalac ili drugo lice (npr. nezavisna produkcija, zakupljeni termin, programska razmena, najave programa, SMS i druge poruke publike i sl.).

3.12. Zakon o javnom informisanju i medijima^[6] propisuje da pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, sprečavanja govora mržnje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uključujući i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti (član 2.), da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo (čl. 86).

Obaveza novinarske pažnje propisana je članom 9. ovog zakona, koji u stavu 1. propisuje da su urednik i novinar dužni da s pažnjom primerenom okolnostima i u skladu sa pravilima novinarske struke, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Prema odredbi člana 10, ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu s načelima javnih medijskih servisa posebno su dužni da o pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno i nepristrasno, da omoguće izražavanje ideja i mišljenja koja su zastupljena u zajednici, da podstiču na raspravu u duhu tolerancije, o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i da teže najvišem nivou kvaliteta usluga.

Odredbama člana 127. stav 1. tačka 5) ovog zakona propisano je da novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija objavljena u emisiji koja se emituje uživo, a novinar je postupao s dužnom novinarskom pažnjom.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.13. Imajući u vidu da je pritužba podneta protiv TV Informer, u konkretnom slučaju potrebno je razmotriti da li je u emisiji koja je emitovana dana 16. avgusta 2025. godine i postupanjem novinarke došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

3.14. Za odlučivanje u ovom predmetu, važna je odredba člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije koja propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom. TV Informer je prilikom dostave zahteva za izjašnjenje upozorena na ovo pravilo, ali u ostavljenom roku nije dostavila izjašnjenje na navode iz pritužbe. S tim u vezi, Poverenik je razmatrao predmet na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu.

3.15. Poverenik konstatuje da je uz pritužbu dostavljen snimak emisija koja je predmet ovog postupka, u trajanju od 26 sekundi. U tom delu emisije, gost emisije postavio je pitanje: „zbog čega Romi imaju dozvolu i zbog čega se ne sankcionišu Romi koji jašu konja u centru Beograda, zašto mogu da uzmu sklepani neregistrovani motokultivator, da upregnu četiri polumrtve životinje i da se voze tako po gradu“, nakon čega je voditeljka emisije izjavila: „To je tačno, i zašto u Centru za socijalni rad se njima daju nov… daje im se novac, a ljudi koji nisu Romi moraju da pišu zahteve“.

3.16.  Ustav Republike Srbije pruža garanicije slobode izražavanja kao i slobode da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, ali takođe propisuje da se ove slobode mogu ograničiti ako je to potrebno, između ostalog i radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe, Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu 12.  zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći, da radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izražavanje ideja, informacija i mišljenja koje je za posledicu imalo ili ima uznemiravanje i ponižavanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Za izvršenje ovog oblika diskriminacije namera izvršioca nije pravno relevantna, već je bitno da li postupanje izvršioca imalo za posledicu stvaranje ovakvog okruženja.

3.17. Prilikom razmatranja spornog dela emisije, Poverenik je imao u vidu da je emisija emitovana uživo, pa je reakciju voditeljke na izjavu gosta u emisiji, cenio u skladu sa antidiskriminacionim propisima, odredabama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i standardima iz Kodeksa novinara i novinarki Srbije. Zakonom o javnom informisanju i medijima je propisano da novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija objavljena u emisiji koja se emituje uživo, a novinar je postupao s dužnom novinarskom pažnjom. S tim u vezi, u odnosu na sadržaj emisije koji je podnosilac pritužbe označio kao sporan, možemo konstatovati da voditeljka emisije ne samo da nije opomenula gosta da ne iznosi stavove koji vređeju pripadnike romske zajednice, već se i saglasila sa njegovim navodima rečima: „To je tačno, i zašto u Centru za socijalni rad se njima daju nov… daje im se novac, a ljudi koji nisu Romi moraju da pišu zahteve“. Navedeno implicira da je novinarka gostu pored podrške pružila i potvrdu onoga što govori, uz dodatno podsticanje i produbljivanje stereotipa i predrasuda prema čitavoj romskoj zajednici koja je inače jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa. Ovakvo postupanje je suprotno i standardima dužne novinarske pažnje koja se zahteva u skladu sa propisima iz oblasti informisanja i medija. Iako je nepoznat kontekst u kojem je gost emisije izneo svoje stavove postavivši navodno pitanje kojim Rome predstavlja kao ljude koji konstantno krše zakone i na koje se zakon ne primenjuje,  voditeljka emisije nije preduzela ništa da ga spreči da iznosi ovakve negativne generalizacije, već se saglasila sa njegovim stavovima i iznoseći, pored ostalog ničim potkrepljene informacije. Osim što je informacija očigledno neistinita, ovom izjavom se učvršćuje ustaljena retorika kojom se Romi predstavljaju kao neko ko je u privilegovanom položaju i kojima se mimo zakonom propisanih procedura dodeljuju novčana sredstva za razliku od drugih građana koji moraju da podnose zahteve u skladu sa zakonom. Ovako data izjava stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje prema pripadnicima romske nacionalne manjine jer podstiče već duboko ukorenjene stereotipe i predsrasude o   Romima kao privilegovanim članovima društva, koji ne rade ništa, već žive na teret društva i uživaju posebnu zaštitu samo zato što su Romi. Izjava kojom se jedna društvena grupa stigmatizuje i kojom se učvršćuju negativni stereotipi, pokazuje duboko nerazumevanje društvenog i istorijskog konteksta i položaja ove nacionalne manjine, i ne doprinosi smanjenju etničke distance i diskriminacije.

3.18.  Praksa Poverenika pokazuje da se najveći broj pritužbi po osnovu nacionalne pripadnosti odnosi se na diskriminaciju Roma. U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2024. godinu navedeno je da dostupni podaci, kao i praksa Poverenika, ukazuju da se položaj romske zajednice iz godine u godinu popravlja, međutim da su i dalje prisutni brojni problemi. Romi su i dalje izloženi svim vidovima neposredne i posredne diskriminacije u svim segmentima društvenog života, počevši od oblasti obrazovanja, zapošljavanja, medijskog izveštavanja, političke participacije, pa do stanovanja.[7] Prema rezultatima istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji“^[8] Romi su prepoznati kao društvena grupa prema kojoj je diskriminacija najrasprostranjenija (61%), a većina učesnika istraživanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma. U Istraživanju Poverenika Percepcija romske zajednice o diskriminaciji[9] u delu koji se odnosi na diskriminaciju u medijima nešto više od petine ispitanika smatra da mediji prilikom izveštavanja o ružnim stvarima nepotrebno ističu nacionalnu pripadnost Roma. Daleko veći broj ispitanika (79%) smatra da u medijima i na društvenim mrežama postoji govor mržnje usmeren ka Romima. I dalje postoje značajni izazovi na planu inkluzije Roma i Romkinja, pri čemu se ističe važna uloga medija za poboljšanje položaja ove društvene grupe.

3.19. Prilikom donošenja mišljenja Poverenik je naročito imao u vidu da je u pitanju televizija koja ima veliku gledanost, zbog čega je njen uticaj na javno mnjenje veći, te diskriminatorne izjave koje dolaze od medijskih radnika dodatno utiču na produbiljvanje i pojačavanje već prisutne socijalne distance prema romskoj nacionalnoj manjini stvarajući degradirajuće, ponižavajuće, uvredljivo i neprijateljsko okruženje.

3.20. Poverenik podseća i na odredbe Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga da pružalac medijske usluge ne sme objaviti programski sadržaj koji sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica, između ostalog, i zbog njihove nacionalne pripadnosti. Dakle, sâmo objavljivanje ovakvog sadržaja, suprotno je odredbama navedenog pravilnika, bez obzira na okolnost da li je diskriminatorne stavove izneo neko od zaposlenih u mediju ili treće lice.

3.21. Imajući u vidu sadržinu izgovorenog u predmetnoj emisiji na TV Informer kojima se podstiču negativni stereotipi i produbljuju predrasude o Romima, zatim i celokupan položaj ove marginalizovane društvene grupe prema kojoj je socijalna distanca jedna od najvećih u društvu, ali i propise i standarde u oblasti zaštite od diskriminacije i poštovanja ljudskih prava u medijima, Poverenik je, primenjujući i pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja doneo mišljenje da je TV Informer povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi Udruženja građana Forum Roma Srbije protiv TV Informer povodom emisije emitovane 16. avgusta 2025. godine, utvrđeno je da su povređene odredbe člana 12, a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje TV Informer:

5.1. Da sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti upozna novinare i novinarke zaposlene na ovoj televiziji, kao i da za ove zaposlene organizuje obuku o pojmu i oblicima diskriminacije i položaju i problemima pripadnika romske nacionalne manjine.

5.2. Da ubuduće vodi računa da ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da TV Informer, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o postupanju po ovoj preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[4] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 92/23 i 51/25

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 92/23 i 51/25

[7] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[8]Izveštaj o percepciji građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2023

[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2024/09/Percepcija-romske-zajednc-o-diskriminaciji.pdf

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

1038-25 Mišljenje u postupku po pritužbi Udruženja građana Forum Roma Srbije, protiv TV Informer