br. 021-01-1100/2023-02 datum: 4.8.2023.godine

MINISTARSTVO FINANSIJA

Siniša Mali, ministar

11000 Beograd

Kneza Miloša 20

Predmet: Inicijativa za oslobađanje od plaćanja poreza na dodatu vrednost oslobode proizvodi koji se koriste za žensku higijenu

Poštovani gospodine Mali,

Odredbama člana 23. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost[1], propisano je da opšta stopa poreza na dodatu vrednost za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%, dok je odredbama stava 2. istog člana propisano da se po posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost od 10% oporezuju određeni proizvodi i usluge. S druge strane, odredbama čl. 24-26. ovog zakona propisana su poreska oslobođenja.

Međutim, analizom ovih odredaba može se zaključiti da u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, kao i Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost[2], proizvodi za žensku higijenu nisu oslobođeni od poreza niti se za njih plaća manja stopa, već se na njih primenjuje poreska stopa u visini od 20%. Stoga, nakon sprovedene analize ovih propisa, a polazeći od zakonom propisane nadležnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Ministarstvu finansija inicijativu da ovo ministarstvo razmotri da se od plaćanja poreza na dodatu vrednost (i daljem tekstu: PDV) oslobode proizvodi koji se koriste za žensku higijenu (ulošci, tamponi i sl). Naime, u daljem tekstu inicijative iznećemo argumente za razmatranje ove inicijative.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS)[3] procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji u 2022. godini je 6 664 449. Posmatrano po polu, 51,4% čine žene (3 423 627), a 48,6% muškarci (3 240 822). Detaljnije, oko 14,4% ukupnog broja čini stanovništvo do navršenih 14 godina života, oko 63,6% čini stanovništvo između 15-64 godine života, a 22% stanovništva su osobe koje imaju 65 i više godina života[4]. Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da menstruacija „pogađa“ više od trećine našeg društva, baš kao i evropske i svetske populacije.

Međutim, osobe ženskog pola koje imaju ili će imati menstruaciju, nemaju uvek odgovarajuće i neophodne informacije, kao ni finansijska sredstva da se ponašaju u ovom periodu na siguran i zdravstveno bezbedan način. Nedovoljna primanja i drugi, uvek važniji troškovi, čine da kupovina proizvoda za higijenu žene tokom menstruacije predstavlja za žene finansijski teret i od njih čini ekonomski ranjivu populaciju. Ovo posebno pogađa pojedine višestruko marginalizovane i inače ugrožene društvene grupe, kao što su siromašne građanke, osobe sa invaliditetom, Romkinje i slično. U vidu bi trebalo imati i to da je platni jaz između žena i muškaraca u Srbiji zvanično 8,8 odsto, mada postoje podaci da je ova razlika veća (11 odsto) posebno kada se radi o nekim segmentima privrede. Svakako, ova statistika nas svrstava među države sa najnižim razlikama u platama u Evropi, ali to i dalje znači da žena u Srbiji mora da radi u proseku 35 dana duže da bi zaradila platu muškarca sa istim karakteristikama na tržištu rada. Dodajmo neplaćeni i nevidljivi rad u domaćinstvu, usklađivanje rada i roditeljstva, pa problem nasilja nad ženama, shvatićemo da su žene i dalje u neravnopravnom položaju i da je potrebno unapređivati njihov položaj u svim segmentima, pa i u ovom na koji se odnosi inicijativa.

Nemogućnost izdvajanja finansijskih sredstva potrebnih za ove namene (uloške, tampone, čašice ili lekove za ublažavanje mensturalnih bolova) dovodi do tzv. „menstrualnog siromaštva“. Dostupni podaci kažu da više od 500 miliona žena na svetu živi u menstrualnom siromaštvu. Menstrualno siromaštvo stavlja žene u neravnopravan položaj u odnosu na muškarce, jer zbog otežanih mogućnosti da priušte menstrualne proizvode izostaju iz škole i sa posla, što ostavlja posledice na njihovo obrazovanje i ekonomske prilike. Prema jednom istraživanju koje je sproveo Bi Bi Si (BBC)[5] još 2018. godine, žene u Velikoj Britaniji prosečno samo na higijenske proizvode potroše oko 5.000 funti. U Srbiji, prema podacima Nezavisnog istraživačkog centra iz Novog Sada Gender Knowledge Hub, iz oktobra 2022. godine, bilo je potrebno izdvojiti oko 8.300 dinara godišnje samo za neophodne higijenske proizvode tokom menstruacije. Nakon analize finansijskih sredstava koje je potrebno izdvojiti, kao i njihovom uticaju na povećanje menstrualnog siromaštva, pojedine zemlje u Evropi i regionu su smanjile PDV na ove proizvode, a u pojedinim državama on je i ukinut. U nekim zemljama ovi proizvodi su besplatni i dostupni na  javnim mestima. Dobar primer su pojedini fakulteti u Srbiji koji su obezbedili besplatne higijenske uloške za svoje studentkinje i zaposlene. Pitanje dostupnosti proizvoda koji se koriste za žensku higijenu tokom menstruacije, ali i drugih osnovnih proizdvoda za održavanje lične higijene je mnogo kompleksnije od pojedinačnih mera, međutim smanjenje poreske stope bi svakako uticalo na veću pristupačnost ili dostupnost ovih proizvoda i najsiromašnijim građankama.

U Republici Srbiji još uvek nije sprovedeno sveobuhvatno istraživanje o rasprostranjenosti mentrualnog siromaštva. Međutim, bilo je pojedinačnih anketa, kao što je primera radi, anketa koja je sprovedena na novosadskom fakultetu gde se 13 odsto studentkinja izjasnilo da mora da bira između ovih proizvoda i osnovnih životnih potreba. Naime, Ženska inicijativa je sprovela anketu među studentkinjama Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i od 1.205 devojaka, 69 odsto njih je na pitanje koje se odnosi na prosečnu cenu menstrualnih proizvoda, a koje glasi: „Kako se osećaš povodom toga?“ odgovorile sa „loše“, 29 odsto „ravnodušno“, a jedan odsto ispitanica je izjavilo da se oseća „dobro“. Ova anketa je pokazala da proizvodi za žensku higijenu tokom menstruacije nisu jeftini i svima pristupačni. O sličnim nalazima govore i istraživanja sprovedena u regionu, gde je u pojedinim zemljama, kao što smo naveli, smanjena stopa PDV-a na proizvode za higijenu žena tokom menstruacije (u Hrvatskoj 13%, u Sloveniji 9,5%). Ovom smanjenju PDV-a prethodila su istraživanja koja su pokazala da je, primera radi, trećina ispitanica bila prisiljena da štedi na ulošcima jer su im preskupi, više od 10% građanki nije bilo u mogućnosti da kupi dovoljno uložaka kako bi ih menjale, a 11,9% njih navelo je da nisu mogle da priušte ove proizvode, kao ni lekove za smenjenje bolova tokom menstruacije[6].

U svetu i Evropi već godinama traje proces rešavanja problema menstrualnog siromaštva koje, između ostalog, podrazumeva nemogućnost devojaka i žena da priušte osnovne higijenske proizvode. U junu 2021. godine Parlament Evropske unije usvojio je Rezoluciju o stanju u pogledu seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava u EU-u u kontekstu zdravlja žena (2020/2215(INI))^[7]. Na ovu rezoluciju je Poverenik ukazao i u svom Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu.[8] Zemlje članice su pozvane da proizvode zdrave mensturalne higijenske proizvode (oslobođene određenih toksina koji su se koristili u proizvodnji), i da eliminišu „tampon porez“, odnosno da ove proizvode potpuno oslobode od PDV. Tako je Škotska otišla i korak dalje u očuvanju zdravlja svojih građanki, te je postala prva država na svetu koja je usvojila zakon kojim higijenski ulošci i tamponi postaju besplatni za sve. Uveli su, takođe, da sve obrazovne ustanove i javne institucije ove proizvode moraju učiniti javno dostupnim.

U prilog neophodnosti uvođenja mere oslobađanja od plaćanja PDV na higijenske proizvode za žene govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku. Naime, u 2021. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 21,2%, a stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti iznosila je 28,5%. Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. iznosio 24.064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva^[9]. Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina, iznosio je 43.315 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina, iznosio 50.533 dinara. S obzirom da se proizvodi za žensku higijenu tokom menstruacije oporezuju po poreskoj stopi PDV-a od 20%, oni, iako osnovna potreba, postaju luksuz. Takođe, podaci pomenutog Gender Knowledge Hub[10] pokazuju da su u periodu od maja do oktobra prošle godine ovi proizvodi poskupeli za oko 33%.

Poverenik, takođe, podseća i da Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2018-2026. godine podržava unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti i produženje kvalitetnog života stanovništva, a u njoj je predviđena, kao specifičan cilj, između ostalog, i primena i praćenje Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije, usvojenog 2017. godine. Planiranje porodice, održavanja trudnoće i druge usluge zdravstvene zaštite od ključne su važnosti za čitavo društvo, a sigurne trudnoće i porođaji zavise od funkcionalnih zdravstvenih sistema i dostupnosti zdravstvenih i drugih relevantnih usluga. Posebno, kada su u pitanju mlađe generacije, veliki značaj imaju edukativni programi u vezi sa ranim razvojem dece i mladih, a održavanje menstrualne higijene mora biti dostupno svakoj devojčici od trenutka dobijanja menstruacije, baš kao i sveobuhvatne i potpune informacije s tim u vezi. Nije suvišno ni naglasiti da ovakav pristup temi koja je, neretko, neprijatna i nepoželjna u javnom diskursu, doprinosi građenju pozitivnog i podržavajućeg okruženja koje omogućava ženama koje imaju menstruaciju učešće u svim društvenim, profesionalnim, obrazovnim i drugim aktivnostima, ali i povećanje vidljivosti i prepoznavanje poremećaja menstrualnog ciklusa i adekvatno lečenje.

Proizvodi za higijenu žena tokom menstruacije  predstavljaju nužnost u životu devojčica i žena, kao i osnovnu potrebu uslovljenu njihovim polnim karakteristikama. Poverenik je mišljenja da bi smanjenje ili oslobađanje od plaćanja PDV na higijenske proizvode za žene, pored ostalog, doprinelo i unapređenju seksualnog i reproduktivnog zdravlja devojčica i žena, kao i smanjenju siromaštva, zbog čega ovi proizvodi treba da budu jednako dostupni svima bez obzira na imovno stanje lica i/ili porodice.

Imajući u vidu sve navedeno, a u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik upućuje Ministarstvu finansija inicijativu kako bi se razmotrilo da se proizvodi oslobode plaćanja PDV-a ili da se bar smanji stopa PDV-a na ove proizvode koji su svakoj ženi u određenom periodu života neophodni i koji, posebno u situaciji kada porodica ima više ženskih članova, dodatno i prekomerno opterećuju budžet i ostavljaju manje novca za zadovoljenje drugih elementarnih potreba.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 – ispr., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 – usklađeni din. izn., 68/14 – dr. zakon, 142/14, 5/15 – usklađeni din. izn., 83/15, 5/16 – usklađeni din. izn., 108/16, 7/17 – usklađeni din. izn., 113/17, 13/18 – usklađeni din. izn., 30/18, 4/19 – usklađeni din. izn., 72/19, 8/20 – usklađeni din. izn., 153/20 i 138/22

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 37 od 14. aprila 2021, 64 od 25. juna 2021, 127 od 24. decembra 2021, 49 od 21. aprila 2022, 59 od 20. maja 2022, 7 od 31. januara 2023, 15 od 24. februara 2023, 60 od 21. jula 2023.

[3] https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Html/G20231179.html

[4] https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G202327012.pdf

[5] https://www.bbc.com/news/business-45667020, informacije iz 2018. godine

[6] https://pariter.hr/objavljeno-je-prvo-istrazivanje-o-menstrualnom-siromastvu-u-hrvatskoj/

[7] https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0314_EN.html

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[9] https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Html/G20221287.html

[10] Gender Knowledge Hub (GKH)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1035-23 Inicijativa za oslobađanje od plaćanja poreza na dodatu vrednost za proizvode koji se koriste za žensku higijenu