br. 07-00-112/2022-02 datum: 28.6.2022.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo A. A. protiv B. B., direktorke ljudskih resursa u kompaniji V. V., zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i članstva u sindikalnoj organizaciji. Podnosilac pritužbe  je između ostalog naveo da je osoba sa invaliditetom i da je prema „rešenju PIO Fonda“ oslobođen rada u drugoj smeni, kao veterinarski tehničar, sve do 7. marta 2022. godine, kada ga je rukovodilac G. G. rasporedio na rad u drugoj smeni, „po nalogu“ B. B., te je na taj način diskriminisan jer mu je ugroženo zdravstveno stanje. Takođe je istako da ga je B. B.  „lično“ izbacila iz svih komisija u preduzeću u kojima je bio izabran kao član, „Nezavisnog sindikat kopanije V, V,“ bez zakonskog osnova. U izjašnjenju na pritužbu B. B. je između ostalog navedeno da na osnovu rešenja PIO fonda kojim je utvrđen invaliditet A. A. on nije oslobođen rada u drugoj smeni, a prema ugovoru o radu i Odluci poslodavca o rasporedu radnog vrmena u sektoru stočarske proizvodnje rad je organizovan u dve smene, te da je odluku doneo njegov rukovodilac G. G. na osnovu potreba organizacije rada.  Povodom navoda iz pritužbe koje se odnose na to da je „odlukom izbacila“ podnosioca pritužbe iz svih komisija, istakla je da je kao direktorka ljudskih resursa u okviru radnih obaveza ukazala da A. A. nema formalno pravni osnov da obavlja aktivnost člana Komisije za solidarnu pomoć, putem mejla od 11. marta 2022. godine,  koji je uputila predsednici sindikalne organizacije „Nezavisni sindikata kompanije B. B.“, i ostalim rukovodiocima. U toku postupka je utvrđeno da  činjenica da je podosilac pritužbe raspoređen da obavlja rad u drugoj smeni na osnovu odluke rukovodioca ne predstvlja diskriminaciju na osnovu invaliditeta jer predstavlja rad na poslovima koji su u skladu sa utvrđenom radnom sposobnošću. Takođe, Poverenik je ceneći navode podnosioca pritužbe da je „izbačen iz svih komisija od strane B. B.“, utvrdio da je još uvek aktivan član Komisije za solidarnu pomoć i član Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, da poslodavac i „Nezavisnost sindikat“ nisu doneli odluke o smeni podnosioca pritužbe iz pomenute komisije.  Povernik je doneo mišljenje da B. B., direktorka ljudskih resura u V. V. nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

 

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A., koju je podneo protiv B. B., direktorke ljudskih resursa V. V., zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i članstva u sindikalnoj organizaciji.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je zaposlen u kompaniji V. V., na poslovima veterinarski tehničar, Sektor stočarske proizvodnje;

– da je osoba sa invaliditetom, i da je prema propisima bio oslobođen rada u drugoj smeni, kao veterinarski tehničar, sve do 7. marta 2022. godine, kad ga je rukovodilac G. G. rasporedio na rad u drugoj smeni, „po nalogu“ B. B., te je na taj način diskriminisan jer mu je ugroženo zdravstveno stanje;

– da je član Nezavisnog sindikata radnika u preduzeću, i član izvršnog odbora sindikata i predsednik podružnice;

– da je na predlog odbora sindikata bio član Odbora za socijalnu pomoć i član Komisije za izradu kolektivnog ugovora kod poslodavca;

– da nakon što je potpisao opravdan zahtev za povećanje zarade zaposlenih u sektoru stočarstva, po nalogu B. B., upućen na godišnji odmor mimo prethodno usaglašenog plana korišćenja godišnjeg odmora, i tokom jednog radnog dana mu je uručeno nekoliko različitih rešenja o korišćenju godišnjeg odmora;

– da je podnosioca pritužbe B. B. pozvala u kancelariju i ponudila mu sprazumni raskid ugovora o radu, kao i novčanu ponudu ukoliko pristane na sporazumni raskid ugovora;

– da je podnosioca pritužbe  „ona lično“ izbacila iz svih komisija u preduzeću u kojima je bio izabrani kao član, „Nezavisnog sindikata preduzeća V. V.“ (u daljem tekstu „Nezavisni sindikat“  bez zakonskog osnova;

– da su prilikom upućivanja na godišnji odmor 3. marta 2022. godine, bili prisutni D.D., I G. G. koji mu jeuručio otkucano rešenje  o godišnjem odmoru, a 4. marta 2022. godine, pozvao ga je G. G. i rekao mu da „po nalogu“  B. B. treba da ide na godišnji odmor od 4. marta 2022. godine, a ne od 15. marta 2022. godine, te da je potrebno da iskoristi stari godišnji odmor i prvi deo novog godišnjeg odmora za 2022. godinu;

– da je po pitanju „skidanja sa liste članova komisije“ B. B. prosledila mejlom „svoje samovoljne odluke“ na adresu Nezavisnog sindikata;

 

Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) Elektronsko pismo koje je B. B. uputila 11. marta 2022. godine, predsednici sindikalne organizacije „Nezavisni sindikat kompanije V. V.“, Đ. Š. stručnoj saradnici za zaštitu životne sredine u sektoru korporativnih servisa, D. D. i E. E. predsedniku „Samostalnog sindikata“; 2) Četiri rešenje o korišćenju godišnjeg odmora od 3. marta 2022. godine; 3) Zapisnik sa sednice Odbora za bezbednost od 15. marta 2022. godine; 4) Karnet za rad za mesec mart 2022. godine; 5) Elektronsko pismo koje je uputila B. B. 11. januara 2022. godine, D. D.; 6) Elektronsko pismo koje je B. B. uputila D. D. 24. novembra 2021. godine; 7) Zapisnik sa sastanka predstavnika poslodavaca i reprezentativnih sindikata kompanije V. V., od 21. septembra 2021. godine; 8) Zahtev zaposlenih u sektoru „stočarstva“ da se poveća zarada na standardnim poslovima; 9) Komentar na presudu o zlostavljanju na radu u kompaniji NIS, koju je podnela zaposlena, protiv B. B..

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, i u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], i zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbi od B. B., direktorke ljudskih resursa u kompaniji V. V..
• U izjašnjenju B. B., između ostalog, navedeno je:

– da su navodi iz pritužbe netačni i pravno neosnovani;

– da su netačni navodi da je A. A. bez pravnog osnova raspoređen na rad u drugoj smeni na osnovu njenog naloga, čime je kako navodi u pritužbi diskriminisan na osnovu invaliditeta;

– da A. A. obavlja posao u okvirima radnog vremena na osnovu Odluke o rasporedu radnog vremena od 31. decembra 2021. godine,  br. 13154/21, koju je doneo zakonski zastupnik društva, na osnovu člana 55. i 192. Zakona o radu, i da je u članu 13. Odluke o rasporedu radnog vremena utvrđen smenski rad u sektoru Stočarske proizvodnje;

– da je podnosilac pritužbe predsednik Odbora za bezbednost i zdravlje na radu i da u toj fnunkciji nikada nije istakao prigovor na Odluku o rasporedu radnog vremena koja je doneta u decembru 2021. godine;

– da A. A. nije oslobođen rada u drugoj smeni na osnovu statusa „osobe sa invaliditetom“, jer je Rešenjem invalidske komisije PIO Fonda br. 182.2-2-1-02 od 7. avgusta 2002. godine, utvrđeno da je A. A. osoba sa invaliditetom ali da može da obavlja poslove sa „normalnim radnim vremenom koji ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje da radi na poslovima koji zhatevaju nefiziološki položaj kičemnog stuba i punu funkciju leve šake“;

– da na osnovu rešenja komisije nije utvrđeno da A. A. ne sme da obavlja rad u smenama, niti da je oslobođen rada u drugoj smeni;

– da poslovi Veterinarskog tehničara nisu poslovi sa povećanim rizikom, niti je rad u smenama ocenjen kao rizik po zdravlje zaposlenih prema Aktu o proceni rizika na radnim mestima br. 2000/20001 od 26. februara 2021. godine;

– da su poslovi koje obavlja A. A. u svemu saglasni opisu poslova prema ugovoru o radu, i Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova br. 12881/21 od 22. decembra 2021. godine;

– da kao direktorka ljudskih resursa, ne odučuje ni neposredno ni posredno o tome kako će biti organizovan rad u smenama u kompaniji, te da ne odlučuje ni o režimu rada podnosioca pritužbe, da o radu u smenama odlučuje zakonski zastupnik društva uzimajući u obzir potrebe organizacije rada;

– da je zakonski zastupnik doneo odluku o rasporedu radnog vremena kojom je utvrđen između ostalog smenski rad u Sektoru stočarske proizvodnje;

– da je pritužba takođe neosnovana u delu koji se odnosi na „diskriminaciju na osnovu sindikalne pripadnosti“;

– da je kao direktorka ljudiskih resursa u okviru radnih obaveza ukazala da A. A. nema formalno pravni osnov da obavlja aktivnost člana Komisije za solidarnu pomoć, putem mejla od 11. marta 2022.godine, koji je uputila predsednici sindikalne organizacije „Nezavisni sindikat“, i ostalim rukovodiocima;

– da predsednica sindikata nije „imala bilo kakav prigovor“ povodom mejla koji joj je upućen 11. marta 2022. godine;

– da je A. A. aktivni član „Nezavisnog sindikata“ da sindikat nije imao izbore za organe sindikata u skladu sa satutom od 5. decembra 2018. godine, i da kompletno rukovodstvo nema dokaze o izboru funkcionera od strane skupštine sindakata u skladu sa članom 30;

– da prema članu 15. Statuta, podružnice Nezavisnog sindikata su organizacioni oblici čije članove čine zaposleni u organizacionim delovima  kod poslodavca, i da je odlukom „Nezavisnog sindikata“ od 27. februara 2019. godine, utvrđena lista predsednika svih podružnica uključujući i predsednika sindikalne podružnice Kovilovo, formirane za organizacionu celinu „stočarska farma Kovilovo“ , i da je za predsednika podružnice izabran E. E.;

– da se A. A. kao član Nezavisnog sindikata, predstavlja kao „predsednik podružnice Veterinarski tehničari“, međutim on je zaposlen u  organizacionoj celini Stočarska farma Kovilovo, te da u kompaniji ne postoji organizaciona jedinica Veterinarski tehničari;

– da na osnovu člana 15. Statuta Nezavisnog sindikata članovi Komisije za solidarnost mogu da budu samo izabrani predstavnici sindikata, a kako podosilac pritužbe nije predstavnik sindikalne podružnice ne može da bude biran za članstvo u komisiji;

– da društvo nije donelo odluke o smeni A. A. sa funkcije člana Komisije za solidarnu pomoć i Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, imajući u vidu da „Nezavisni sindikat“ nije dostavio odluke o imenovanju novih predstavnika sindikalnih organizacija;

– da su navodi na nezakonito upućivanje na godišnji odmor neosnovani;

– da je procedura korišćenja godišnjeg odmora izvršena u skladu sa Zakonom o radu i pravilnikom društva;

– da je godišnji odmor odobren 3. marta 2022. godine,  i da su rešenja izdata na osnovu pisanih i potpisanih zahteva za korišćenje godišnjeg odmora koja je potpisao A. A.;

– da kao direktorka ljudskih resursa, nema ovlašećnja po ugovoru o radu da na bilo koji način odlučuje o periodu korišćenja godišnjih odmora zaposlenih koji rade u drugim sektorima, i da je o korišćenju godišnjeg odmora podnosica pritužbe odlučivao G. G. koji obavlja poslove „Rukovodilac farme krava – Kovilovo“;

– da je podnosilac pritužbe priložio radne verzije rešenja o godišnjem odmoru, u okolnostima kada se odlučivalo o korišćenju godišnjeg odmora  da su primerci zahteva za korišćenje godišnjeg odmora i rešenja na osnovu tih zahteva koja je potpisao podnosilac pritužbe, priloženi u prilogu izjašnjenja;

– da nije diskriminisala podnosioca pritužbe time što mu je ponudila sporazumni prestanak radnog odnosa, u pristvu predsednice „Nezavinsog sindikata“;

– da je ta ponuda učinjena u okolnostima kada je počev od 15. decembra 2021. godine, zaključenjem sporazuma o prestanku radnog odnosa, Društvo napustilo više od 70 zaposlenih, koji su obavljali poslove na kojima se smanjila potreba za radom;

– da je podnosilac pritužbe lično naveo  da je u procesu traženja novog posla, i da je kao član Nezavisnog sindikata dostavio dopis Društvu na osnovu koga predlaže sa se pokrene Program tehnološkog viška za zaposlene;

– da podnosilac pritužbe nije prihvatio popnudu za sporazumni pretanak radnog odnosa, što je njegovo legitimno i zakonsko pravo;

– da dopis radnika, predstavlja apel A. A. koji nikada nije dostavljen Društvu, već samo uz pritužbu, i da je Društvo od zaposlenih primilo samo dopis da se ograđuju od prvog dopisa i da nisu izrazili nameru da obustave rad;

– da u vezi „snimka ekrana/printskrina“ gde se navodi da je B. B. označena kao „zlostavljač na radu“, navodi da je radila kao odgovorno lice u NIS Srbija, i da u tom sudskom procesu bila označena kao „odgovorno lice“ a ne kao „neko ko je vršio mobing na radu“;

– da imajući u vidu dostavljene dokaze i izjašnjenje smatra da je pritužba u celosti neosnovana i da „predstavlja pokušaj A. A. da predstavi B. B.  u lošem svetlu koje nema veze sa istinom“;

– da u prilogu izjašnjenja dostavlja nalaz Inspekcije rada od 7. aprila 2022. godine,  koja je izvršila nadzor i ocenila kompaniju sa maksimalnih 100 poena.

1.5. Uz izjašnjenje dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Odluka o rasporedu radnog vremena br. 13154/21 od 31. decembra 2021. godine; 2) Rešenje PIO Fonda br. 182-2-1-02 od 7. avgusta 2002. godine; 3) Kompanija V. V., Procena rizika na radnom mestu i u radnoj okolini br. 2000/21 od 26. februara 2021. godine; 4) Ugovor o radu između kompanije V. V. i A .A. br. 16817/19 od 31. oktobra 2019. godine; 5) Rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zsnovan br. 4339/20 od 28. aprila 2020. godine; 6) Ugovor o radu između kompanije i A. A. br. 5120/20 od 30. aprila 2020. godine; 7) Aneks ugovora o radu br. 9039/20 od 1. jula 2020. godine; 8) Obaveštenje  o ponudi zaključenja aneksa ugovora o radu br. 8183/20 od 26. juna 2020. godine; 9) Rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan br. 13911/20 od 27. oktobra 2020. godine; 10) Ugovor o br. 14424/20 od 29. oktobra 2020. godine; 11) ) Aneks ugovora o radu br. 10558/21 od 23. decembra 2021. godine; 12) Obaveštenje  o ponudi zaključenja aneksa ugovora o radu br. 10558/21 od 23. decembra 2021. godine; 13) Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova br. 12881/21 od 22. decembra 2021. godine; 14) Opis poslova direktora sektora za ljudske resurse kompanije V. V.; 15) Statut nezavisnog sindikata, od 5. decembra 2018. godine; 16) Odluka nezavisnog sindikata kompanije V. V., od 27. februara 2019. godine; 17) Zahtev za korišćenje godišnjeg odmora A. A. od 3. marta 2022. godine; 18) Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora od 3. marta 2022. godine; 19) Zahtev za korišćenje godišnjeg odmora A. A. od 3. marta 2022. godine; 20) Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora od 3. marta 2022. godine; 21) Spisak koji su potpisali radnici stočarske farme Kovilovo, kojim žele da ponište prethodne potpise koje su dali za spisak A. A. „jer su obmanuti i izmanipulisani“ od 8. marta 2021. godine; 22) Kontrolna lista Inspektorata za zad, Odeljenje inspekcije rada u gradu Beogradu, Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Kontrola radnih odnosa u kompaniji V. V., br. 117-01-368/2022-04 od 7. aprila 2022. godine; 23) Nalog za inspekcijiski nadzor Odeljenja insekcije za grad Beograd b. 117-01-368/2022-04 od 30. marta 2022. godine; 24) Zapisnik Odeljenja insekcije za grad Beograd b. 117-01-368/2022-04 od 7. aprila 2022. godine.

 

2. ČINjENIČNO STANjE

 

• Uvidom u dokaze koje su dostavljeni uz pritužbu i izjašnjenje na navode iz pritužbe utvrđeno je da je A. A. zaposlen u V. V., na radnom mestu veterinarski tehničar, u sektoru stočarske proizvodnje, Odeljenju Kovilovo na neodređeno vreme Aneksom ugovor o radu br. 10558/2021 od 23. decembra 2021. godine. Među stranama nije sporno da je podnosilca pritužbe član Nezavisnog sindikata kompanije V. V.

 

• Uvidom u Odluku o rasporedu radnog vremena br. 13154/2021 od 31. decembra 2021. godine, utvrđeno je da se u sektoru stočarske proizvodnje, primenjuju dva režima rada u smenama prema rasporedu: rad u prvoj smeni kod poslodavca počinje u intervalu od 05:00 do 07:00 časova, a završava se u intervalu od 13:00 do 15:00 časova, rad u drugoj smeni kod poslodavca počinje u intervalu od 13:00 do 14:00 časova, a završava se u intervalu od 21:00 časa do 22:00 časa. I da izbor odgovarajućeg načina organizacije radnog vremena vrši rukovodilac organizacione jedinice.

 

• Uvidom u rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 182.2-1-02 od 7. avgusta 2002. godine, utvrđeno je da je A. A. utvrđena preostala radna sposobnost i pripada pravo na raspoređivanje sa punim radnim vremenom, na odgovarajućem poslu sa normalnim radnim vremenom koji ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje da radi na poslovima koji ne zahtevaju nefiziološki položaj kičmenog stuba i punu funkciju leve šake.

 

• Uvidom u 4 rešenja o korišćenju godišnjeg odmora od 3. marta 2022. godine, utvrđeno je da su doneta za zaposlenog A. A.. Rešenje za period korišćenja drugog dela godišnjeg odmora u trajanju od 12 dana u periodu od 4. marta do 21. marta 2022. godine.  Rešenje za period korišćenja drugog dela godišnjeg  odmora u trajanju od 12 dana u periodu od 15. marta do 30. marta 2022. godine.  Rešenje za period korišćenja prvog dela godišnjeg odmora u trajanju od 6 dana u periodu od 31. marata do 7. aprila 2022. godine. Rešenje za period korišćenja prvog dela godišnjeg odmora u trajanju od 6 dana u periodu od 22. marata do 29. marta 2022. godine.

 

• Uvidom u zahteve za korišćenje godišnjeg odmora A. A. od 3. marta 2022. godine, utvrđeno je da su podneta 2 zahteva za godišnji odmor. Zahtev za korišćenje drugog dela godišnjeg odmora u trajanju od 12 dana, u periodu 4. mara do 21. marta 2022. godine, i zahtev za korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od 6 dana, u periodu od 22. marta do 29. marta 2022. godine.

 

• Uvidom u elektronsko pismo koje je B. B. između ostalog uputila presednici „Nezavisnog sindikata“ utvrđeno je da je obavestila da status A. A. koji je predstavljen kao predsednik podružnice nije potvrđen. Prema statutu „Nezavisnog sindikata“ podružnica je organizaciona jedinica a da A. A. predstavlja Veterinarske tehničare – što ne postoji kao organizaciona jedinica, te da je statutom određeno da članovi organizacione jedinice biraju na izborima predsednika, i da to znači da njega nisu birali članovi koji su zaposleni jer organizaciona jedinica „Veterinarski tehničari ne postoji“. „Da će poslodavac doneti odgovarajuće rešenje, povodom ovih činjenica“.

 

• Uvidom u pravilnik o unurašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova br. 12881/2021 od 22. decembra 2021. godine, kompanije V. V. , utvrđeno je da „Veterinarski tehničari“ ne postoje u okviru organizacionih delova.

 

 

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.

 

• Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 55. stav 1. jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

 

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[3] u članu 11. propisuje da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući i pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. Za vršenje ovog prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demoratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih.
• Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom^[4], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva^[5]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu.

3.5. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava[6] propisano je da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovima koji se odnose na obavezu pridržavanja statuta organizacija.

3.6. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 98 o primeni principa organizovanja i kolektivnog pregovaranja[7] propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili sa pristankom poslodavca za vreme radnih časova.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.8.  Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređen je Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[9]  koji se zasniva na načelima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odlučuje o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza.

3.9. Zakon o radu[10] u članu 18 zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama čl. 20. ovog zakona diskriminacija zabranjena, između ostalog, u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Članom 206. jamči se sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja, bez odobrenja, uz upis u registar.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na propuste u radu ili postupanju za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje.

3.11. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je B. B., direktorka ljudskih resursa u kompaniji V. V., diskriminisala A. A. na osnovu njegovih ličnih svojstava – invaliditet i članstvo u sindikalnoj organizaciji.

Predmet analize u ovom postupku bio je utvrđivanje eventualne povrede Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da li je A. A. premeštajem u drugu smenu na radnom mestu veterinarski tehničar, diskriminisan na osnovu invaliditeta, i da li je premešten po nalogu B. B., kao i da li je diskriminisan na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji postupcima B. B. odnosno da li je razrešen dužnosti člana Komisije za solidarnu pomoć.

3.12. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da kompanija V. V.kao i svaki drugi privredni subjekt, ima pravo da u skladu sa propisima Republike Srbije, vrši promenu sistematizacije radnih mesta i sprovodi personalne promene radi unapređenja poslovanja. Takođe poslodavac ima pravo da organizuje rad, kao i da aktom o sistematizaciji radnih mesta izvrši spajanje radnih mesta, organizuje rad u smenama ukoliko to smatra celishodnim, te se ovo pravo poslodavca ne dovodi u pitanje.

3.13. Stoga, da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju svojim postupanjem B. B. povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, od važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju podnosilac pritužbe, treba da učini verovatnim da je B. B. izvršila akt diskriminacije zbog njegovih ličnih svojstva – invaliditet i članstvo u sindikalnoj organizaciji, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na B. B..

3.14. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju će razmotriti da li je podnosilac pritužbe diskriminisan na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditet. Naime podnosilac pritužbe je istakao da ga je G. G. rukovodilac Stočarske farme Kovilovo po nalogu B. B., direktorke ljudskih resursa rasporedio na rad u drugoj smeni 7. marta 2022. godine, i smatra da je na taj način diskriminisan „jer je na osnovu rešenja od 2002. godine, oslobođen rada u drugoj smeni zbog utvrđenog invaliditeta“.

Poverenik je analizom izjašnjenja i priloga utvrdio sledeće: da je Rešenjem PIO fonda br. 182.2-1-02 od 7. avgusta 2002. godine, A. A. „utvrđena preostala radna sposobnost i pripada raspoređivanje sa punim radnim vremenom na odgovrajućem poslu sa normalnim radnim vremenom koje ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje da radi na poslovima koji ne zahtevaju nefiziološki položaj kičmenog stuba i punu funkciju leve šake“; Odluka poslodavca o rasporedu radnog vremena br. 13154/2021 od 31. decembra 2021. godine, u članu 13. propisuje da se zaposlenima koji rade kod poslodavca u sektoru stočarske proizvodnje utvrđuje  radno vreme primenom jednog od dva režima rada, rad u prvoj smeni u intervalu od 05:00 do 07:00 časova a završava se u intervalu od 13:00 do 15:00 časova, rad u drugoj smeni počinje u intervalu od 13:00 do 14:00 časova, a završava se u intevalu od 21:00 do 22:00 časa, i da rukovodilac organizacione jedinice vrši raspored radnog vremena; Aneksom ugovora o radu između A. A. i kompanije V. V., br. 10558/2021/1811 od 23. decembra 2021. godine, navedeno je da je zaposlen kao veterinarski tehničar u sektoru stočarske proizvodnje, i da je zaposleni upoznat sa Odlukom o rasporedu radnog vremena, kao i da poslodavac ima pravo da izmeni dnevno radno vreme.

3.15. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti na osnovu citiranih odredbi ističe da je podnosiocu pritužbe rešenjem PIO Fonda utvrđena radna sposobnost za rad na poslovima sa „normalnim radnim vremenom“, i da rad u drugoj smeni u konkrenom slučaju predstavlja normalno radno vreme, takođe na osnovu Odluke posodavca o radnom vremenu i ugovora o radu u sektoru stočarske proizvodnje, utvrđeno je radno vreme od dva režima rada u smenama, kao i da poslodavac ima pravo da izmeni dnevno radno vreme zaposlenog. Dakle činjenica da je podosilac pritužbe raspoređen da obavlja rad u drugoj smeni na osnovu odluke rukovodioca ne predstvlja diskriminaciju na osnovu invaliditeta, jer predstavlja rad sa „normalnim radnim vremenom“, na poslovima koji su u skladu sa utvrđenom radnom sposobnošću. Povodom navoda iz pritužbe podnosioca da je raspoređen na rad u drugoj smeni po nalogu B. B., direktorke ljudskih resursa, Povernik konstatuje da podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze kojim bi potvrdio ove navode.

3.16. Razmatrajući navode iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza koji se odnose na navode podnosioca pritužbe da je diskriminisan na osnovu sindiklane pripadnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je među stranama nije sporno da je podnosilac pritužbe član „Nezavisnog sindikata“. Naime povodom navoda podnosioca pritužbe „da ga je B. B., lično izbacila iz svih komisija“ na taj način što je svoju odluku prosledila mejlom na adresu Nezavisnog sindikata“, u izjašnjenju  B. B. je navedeno: „da je u mejlu ukazala na to da A. A. nema formalno pravni osnov da nastavi da obavlja aktivnost kao član Komisije za solidarnu pomoć, što ne predstavlja diskriminaciju…da je A. A. član „Nezavisnog sindikata“, ali da nije predsednik podružnice Kovilovo,…da se A. A. predstavlja kao predsednik podružnice Veterinarski tehničari koja ne postoji u kopmaniji, već je zaposlen u organizacionj celini farma Kovilovo… Da društvo još uvek nije donelo odluku o smeni A. A.sa mesta člana komisije jer „Nezavisni sindikat“ nije dostavio odluke o imenovanju novih predstavnika sindikalnih podružnica. Da je A. A. još uvek član komisije i da odluku o njegovom razrešenju mogu da donesu „Nezavisni sindikat“ i zakonski zastupnik – generalni direktor Društva“. Ceneći ove navode, kao i priloženu dokumentaciju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je A. A. još uvek član Komisije za solidarnu pomoć, ali i da odluku o tome ne donosi direktorka ljudskih resursa  već „Nezavisni sindikat“ i zakonski zastupnik – generalni direktor Društva. Dakle ne analizirajući način izbora predsednika podružnica u okviru sindikata evidento je da je podnosilac pritužbe još uvek član Komisije za solidarnu pomoć.

Takođe uvidom u elektronsko pismo koje je B. B., poslala predstavnicima „Nezavisnog sindikata“, utvrđeno je da ih obaveštava da prema statutu „Nezavisnog sindikata“ podružnica predstavlja organizacionu jedinicu kod poslodavca, a da A. A. predstavlja „Veterinarske tehničare“ što ne postoji kao organizaciona jedinica. Uvidom u pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kompanie V. V. br. 12881/2021 od 22. decembra 2021. godine, utvrđeno je da ne postoji organizaciona jedinica „Veterinarski tehničari“

S tim u vezi, Poverenik je ceneći navode podnosioca pritužbe da je „izbačen iz svih komisija od strane A. A.“, utvrdio da je još uvek aktivan član Komisije za solidarnu pomoć i član Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, da poslodavac i „Nezavisnost sindikat“ nisu doneli odluke o smeni podnosioca pritužbe iz pomenute komisije.

3.17. Povodom navoda koja se odnose na rešenja za godišnji odmor doneta 3. marta 2022. godine, Poverenik navodi da iz priloženih dokaza ne proizilazi da su doneta po „nalogu“ B. B. zbog članstva podnosioca pritužbe u sindikatu, međutim to ne znači da u konkretnom slučaju koji se odnosi na doneta rešenja nije došlo do eventualnih nepravilnosti ili povreda drugih prava, koja nisu u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

 

3.18. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je imao u vidu i činjenicu da su odnosi među stranama u postupku narušeni, što proizlazi iz navoda iz pritužbe i izjašnjenja i dostavljenih priloga, na osnovu čega se može zaključiti da postoje problemi u njihovom odnosu i komunikaciji.  Međutim, diskriminacija je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u odnosu na lica ili grupe koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu, te Poverenik ukazuje da za postojanje diskriminacije nije dovoljno da postoje nesuglasice i sukobi između dve strane, već je neophodno da postoji neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje koje je uzrokovano ličnim svojstvom lica ili grupe lica.

 

3.19. Takođe povodom navoda koji se odnose na diskriminaciju na osnovu sindikalne pripadnosti  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da tokom postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili navode da je B. B. direktorka ljudskih resursa, različito tretirala podnosioca pritužbe u odnosu na druge zaposlene, zbog njegovog ličnog svojstva –  članstva u sindikalnoj organizaciji. Drugim rečima, iz utvrđenih činjenica tokom postupka, ne uočava se postojanje uzročne veze između članstva u sindikalnoj organizaciji podnositelja pritužbe i akta na koji ukazuje u pritužbi.

 

4. MIŠLjENjE

 

1. B., direktorka ljudskih resura u kompaniji V. V.. nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br.  98/06 i  115/21)

[3]  Zakon o ratifikacije Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda(„Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br.9/03,5/05 i 7/05 i „Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[5] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom,  član 1. stav 1.

[6] Uredba o ratifikaciji konvencije MOR-a broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“, broj 8/58)

[7] Uredba o ratifikaciji konvencije MOR-a broj 98 o primeni principa organizovanja i kolektivnog pregovaranja („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“, broj 11/58)

[8]„ Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[10] „Službeni. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 75/14, 13/17 – odluka US,113/17 i 95/18 – autentično tumačenje.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

---

103-22 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti zapošljavanja ili na poslu na osnou ličnog svojstva invaliditet i sindikalna pripadnost

---