1009-23 Diskriminacija na osnovu rodnog identiteta

09. Oct 2023.

br. 07-00-367/2023-02 datum: 9.10.2023.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo „Udruženje AA“ protiv BB, zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta, a povodom njegove objave od 10. jula 2023. godine na društvenoj mreži Fejsbuk, kojom, kako se navodi u pritužbi „negira, vređa i stavlja u nepovoljan položaj transrodne osobe“. U svom izjašnjenju BB, nije osporio da je napisao predmetni tekst povodom pobede transrodne osobe na izboru za Mis Holandije, ali je osporio aktivnu legitimaciju udruženja za podnošenje ove pritužbe. Nakon toga istakao je razloge zbog kojih smatra da svojim stavovima nije prekršio Zakon o zabrani diskriminacije, a koji se, u relevantnom delu odnose na Ustavne garancije slobode govora. S tim u vezi, Poverenik je najpre konstatovao da je odredbama člana 35. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da udruženje ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u ime grupe lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti pojedinaca koji čine tu grupu, ukoliko se povreda odnosi na neodređeni broj lica društvene grupe koje povezuje neko lično svojstvo, zbog čega nije bilo procesnih smetnji za dalje postupanje. Tokom postupka utvrđena je sadržina predmetne izjave koja je javno objavljena na Fejsbuk profilu. Analizom izjave, utvrđeno je da je BB izneo stavove koji podstiču postojeće predrasude i stereotipe o ovoj društvenog grupi, negirajući njihov identitet i pripadnost rodu/polu koji nije u skladu sa polom koji im je pripisan na rođenju. U tekstu je transrodnost stavio u kontekst proizvoljnosti, a postavljajući paralelu između identifikacije sa rodom i identifikacije sa životinjama kao što je konj, grubo narušio dostojsnatvo osoba drugačijeg rodnog identiteta. Dalje, tekst obiluje dezinformacijama i zastrašivanjem, pa se tako pojava transrodnosti predsravlja kao „ludilo“ koje stiže u Srbiju, a koja je proizvod „propagande seksualnosti koja je na zapadu ušla u obdaništa, te da se pišu zakoni da se deci omogući da se sama podvrgnu operaciji“. Medicinsku tranziciju, odnosno usklađivanje pola operativnim putem, BB naziva „kasapljenjem polnih organa“ dok tragično preminulu transrodnu devojku N.M. na neprimeren način naziva dečakom sa muškim imenom, koga je „iskasapio homoseksualac“. S tim u vezi, korišćenjem pogrešnog imena i pogrešnog roda kada je reč o transrodnim osobama, kao u konkretnom slučaju, šalje se poruka o potpunom neprihvatanju i negiranju prava i mogućnosti svake osobe da izrazi doživljaj sopstvenog identiteta koji ne mora biti zasnovan na polu kao biološkoj kategoriji, i rodnoj ulozi koja mu se tradiocionalno pripisuje. Prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu Poverenik je imao u vidu odredbe Ustava Republike Srbije koji u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, ali i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Članom 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje koja ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijatenjsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik ističe da se izjave kojima se dodatno podstiču predrasude i produbljuje netrpeljivost i stigma prema bilo kojoj ranjivoj i marginalizovanoj grupi lica ne mogu smatrati slobodom govora i mogu biti naročito opasne i štetne ukoliko predstavljaju stav istaknute političke ličnosti. U prilog navedenom govori i domaća ali i međunarodna sudska praksa. U jednoj presudi Apelacionog suda u Beogradu, sud je istakao da „tuženi kao ugledna politička ličnost ima pravo na sopstveno mišljenje, ali i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju, kao i da pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti ograničenje slobode govora tuženog ili prava na njegovo mišljenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlja zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu, kao i na razvoj društva u celini“. Pored toga, Poverenik ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava koji je u jednom predmetu protiv Islanda, između ostalog, naveo da „napadi na lica izvršeni vređanjem, ismevanjem ili klevetom određenih grupa stanovništva mogu biti dovoljni da se dozvoli vlasti da favorizuju borbu protiv predrasuda u kontekstu dozvoljenih ograničenja slobode izražavanja i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilja ili druga krivična dela. Analizom pojedinačnih izjava i celokupnog konteksta objave koja je predmet postupka, može se konstatovati da je očigledno da su predrasude prema trans osobama još uvek jake i da je njihov položaj u društvu izrazito osetljiv, te da je neophodna opšta senzibilizacija društva sa ciljem smanjivanja transfobije i stigme usmerene ka transrodnim osobama koja se pre svega postiže edukacijom i podsticanjem empatije. Imajući u vidu sve napred navedeno, Poverenik je dao mišljenje da je stavovima koje je Saša Radulović izneo u objavi na društvenoj mreži Fejzbuk 10.  jula 2023. godine povređeno dostojanstvo transrodnih osoba i podstiče stvaranje neprijateljskog i degradirajućeg okruženje, što je u suprotnosti sa odredbama člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. BB je preporučeno da ukloni objavu kojom se na uvredljiv i ponižavajuć način iznose stavovi o transrodnim osobama, da se sastane sa  podnosiocima pritužbe, odnosno predstavnicima organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom trans osoba kako bi se bliže upoznao sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju trans osobe, kao i da ubuduće u okviru svojih aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

TOK POSTUPKA

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje AA protiv BB, zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta.

 

  • Podnosioci su u pritužbi, između ostalog, naveli:

 

  • da je 10. jula 2023. godine lider pokreta BB, na svojoj stranici na društvenoj mreži Fejzbuk povodom pobede transrodne osobe na izboru za Mis Holandije 2023. godine izjavio da je na izboru za mis „pobedio muškarac“ i izneo mišljenje u kome „negira, vređa i stavlja u nepovoljan položaj postojanje transrodnih i transseksualnih osoba“;

 

  • da je ovu svoju tvrdnju objasnio „sa aspekta biologije tvrdeći da postoje samo dva pola, muški i ženski“, čime je negirao transrodne osobe i sve osobe koje se ne određuju „prema striktnoj binarnoj podeli“ i da je na ovaj način dovedeno u pitanje pravo svake osobe na samoodređenje i priznanje rodnog identiteta;

 

  • da je takođe izjavio da je na Zapadu „sve otišlo dođavola“ i da ovom objavom želi da ukaže da je „ovo ludilo stiglo u Srbiju i na Balkan“, a da je ovu pobedu nazvao „propagandom seksualnosti“;

 

  • da je „neoprezno, netačno i paušalno“ ocenio da se deca na Zapadu sama povrgavaju operaciji „kasapljenja organa“ i to bez roditeljskog znanja i saglasnosti, kao i da je operaciju promene pola nazvao „kasapljenjem polnih organa“;

 

  • da je „ovakva“ izjava „negirajuća prema egzistenciji trans osoba“, da čitavu zajednicu stavlja u „diskriminatorsku poziciju“ i da se na ovaj način dodatno produbljuje distanca koja postoji u odnosu na trans zajednicu u našoj zemlji i „indirektno predstavlja oblik psihološkog nasilja nad trans osobama i upućuje poruku normalizacije ovakvog i sličnog oblika psihološkog nasilja u javnom prostoru“;

 

  • da je u poslednjoj rečenici u svojoj objavi na društvenoj mreži „BB izjavio da ljude treba informisati šta nam dolazi sa zapada da znamo kako da se odbranimo“, kao i da nije precizirao „način i metode odbrane“.

 

  • Uz pritužbu je dostavljen snimak ekrana stranice na društvenoj mreži Fejzbuk sa navedenom objavom.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje BB protiv koga je podneta pritužba.

 

  • U izjašnjenju BB, između ostalog, navedeno je:

 

  • da je pritužbu podneo AA u ime transrodnih osoba, ali da se u tekstu pritužbe ne navodi „koje su to konkretne osobe koje su povređene njegovom izjavom“, kao i da je u samoj pritužbi podnosilac konstatovao da nema saglasnost lica u čije ime podnosi pritužbu „pa je jasno da ne postoji aktivna legitimacija podnosioca“;

 

  • da Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje da je zabranjena diskriminacija zasnovana na polu, da je u članu 3. istog zakona propisano da postoje dva pola – muški i ženski, kao i da Zakon o rodnoj ravnopravnosti u članu 6. pruža definiciju roda a to je da rod označava društveno određene uloge, mogućnosti, ponašanja, aktivnosti i atribute koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce uključujući i međusobne odnose muškaraca i žena i uloge u tim odnosima koje su društveno određene u zavisnosti od pola;

 

  • da ako se imaju u vidu citirani članovi „ostaje nejasno na koji je rod podnosilac pritužbe mislio kada je našao da je izvršena diskriminacija, ko je i gde definisao taj rod, niti kako to njegov vrednosni sud o odluci Holandije da dozvoli osobi muškog pola da učestvuje na izboru za Mis Holandije može da negira postojanje određenih osoba ili da nekoga diskriminiše“;

 

  • da pored činjenice da sa aspekta biologije postoje dva pola – muški i ženski i naš zakondavac propisuje postojanje dva pola – muškog i ženskog pa je „neshvatljivo kako ova činjenica može da negira osobe koje se osećaju drugačije od biologije njihovih tela“ i da pritužba „obiluje neistinama o tome šta je zapravo rečeno u predmetnom tekstu i da nije rekao većinu stvari koje se navode u pritužbi“;

 

  • da u tekstu koristi reč muškarac i nigde ne pominje termin „osoba koja je hiruškim putem prilagodila pol i stekla pravo da se takmiči na ovom takmičenju“, da se u tekstu nigde ne dovodi u pitanje „pravo svake osobe na samoodređenje i priznavanje rodnog identiteta“, već da u prvoj rečenici kaže da je „privatna želja nekoga da bude nešto drugo od onoga što mu je biologija dala sasvim legitimna i da ničim to ne negira“;

 

  • da je bilogija nauka, da postoje dva pola – muški i ženski, da žene u svakoj ćeliji imaju HH hromozome, a muškarci HY „i da se ta činjenica ni na koji način pa ni hiruški ne može promeniti“, kao i da „ove naučne činjenice ni na koji način ne negiraju postojanje osoba koje se drugačije osećaju od bioloških činjenica i da je njihovo pravo da tako osećaju“;

 

  • da nije rekao da se deca na Zapadu sama podvrgavaju „kasapljenju organa“, već da se na Zapadu pišu zakoni koji bi da omoguće deci da mogu sama bez saglasnosti roditelja da se podvrgnu operaciji „koja se jedino može nazvati kasapljenjem organa i da je to ono na šta misli kada kaže da je neophodno sprečiti“;

 

  • da to „nikakve veze nema sa odraslim osobama koje imaju pravo da rade sa svojim telom šta god misle da treba i da se osećaju kako god žele da se osećaju, bez obzira na biologiju“;

 

  • da tekst „uopšte ne govori o ljudima koji se osećaju drugačije i njihovom pravu da se osećaju drugačije i da sami sebi definišu identitet kako oni misle da treba, već o društvu koje dozvoljava i promoviše ignorisanje bioloških činjenica i diskriminaciju žena u konkretnom slučaju ili u slučajevima kada muškarci učestvuju u takmičenjima u ženskim sportovima“;

 

  • da ljude treba informisati „o ovome i da će Srbiji očigledno biti potrebni zakoni koji će sprečiti ovakve pojave jer to nije nečije pravo već zloupotreba prava, propaganda i diskriminacija većine od strane agresivne, dobro finansirane manjine“;

 

  • da je „zabrinjavajuće postupanje Poverenika po ovako očigledno besmislenoj pritužbi u kojoj nema diskriminisanog lica, niti radnje diskriminacije niti se on nalazi u poziciji da bilo koga diskriminiše u pritužbi koja iznosi neistinite stvari o tome šta zaista piše u tekstu i koja je morala biti odbačena“;

 

  • da je on političar i da je „navikao na ovakve lažne optužbe, ali je zabrinjavajuće ako se ovako dobro finansiranim udruženjima dozvoljava da sa potpuno neosnovanim pritužbama koje bi morale biti odbačene maltretiraju obične građane da bi ih uplašili i tako sprečili da iznose činjenice i vrednosne sudove o činjenicama koje ni na koji način ne mogu biti okarakterisane kao diskriminacija i time omogućava dobro finansiranim udruženjima da spreče politički razgovor u Srbiji na tu temu i oduzimaju građanima Srbije Ustavom zagarantovana prava, sloboda govora i sloboda mišljenja“;

 

  • da je „u pitanju tema od javnog značaja na aktuelnoj političkoj sceni Republike Srbije i da smatra da je ova pritužba pokušaj da se svaki argument protiv agresivne i štetne zapadne džender ideologije, posebno u vezi sa decom, koja nikakve veze sa ljudskim pravima nema, obezvredi i zamenom teza predstavi kao nekavo nedozvoljeno postupanje, kao i da takođe predstavlja negacijom osnovih Ustavom zagarantovanih prava i to slobodu govora i slobode mišljenja“.

 

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Uvidom u objavu na društvenoj mreži Fejzbuk utvrđeno je da je na profilu BB navedeno sledeće: „Pobednik Mis Holandije 2023 je muškarac koji želi da bude žena i cela država se predstavlja da ga njegova legitimna, privatna želja da bude žena čini ženom. U stvari čovek nije ono što mu je Bog/priroda (u šta god verujete) dala da bude, nego svaki čovek može sam da smisli šta je (može ptica ili konj) i ostali po zakonu moraju to da poštuju i da se prave da ne vide ta osoba ima probleme i da im je potrebna pomoć. Kao u bajci Carevo novo odelo. Samo car je ipak go. Zapad je otišao potpuno dođavola. Potpuno je neverovatno kako mediji, korporacije i vlast mogu celu naciju u roku od 20 godina da naprave na budale i većina to ćutke prihvata. Neshvatljivo ludilo ljudi. Biologija je nauka. Postoje dva pola: muški i ženski. Žene u svakoj ćeiliji imaju HH hromozome, a muškarci XY. Samo žene mogu da rađaju decu i nikakve operacije to ne mogu da promene. Rodovi su za imenice i ima ih 3, a za čoveka rod znači: rodbina, narod, porod. I da, ova žena na slici je osvojila drugo mesto. Ona je prva pratilja pobednika. Zašto je ovo važno? Ovo ludilo polako stiže i u Srbiju i na Balkan. Korak po korak. Nesrećnog dečaka koga je iskasapio muškarac homoseksualac, mediji u Srbiji na naslovnim stranicama zovu ona i zločin nazivaju femicidom. Na zapadu je ova propaganda seksualnosti stigla već u obdaništa i u škole među decom. Zakoni se pišu da se omogući deci, da ponovim deci, da mogu sama bez roditelja da se podvrgnu operaciji koja se jedino može nazvati kasapljenjem polnih organa, jer pol da im promeni ne može. Zato je bolje sprečiti nego lečiti. Ljudi u Srbiji, a i na celom Balkanu, treba da budu informisani šta nam sve dolazi sa zapada i da znamo kako da se odbranimo“. 

 

 

  1. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom razmatranja ovog predmeta, imao je u vidu navode iz pritužbe i dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom[1]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[3] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[4]

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao oblik diskriminacije ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Članom 20. ovog zakona, između ostalog, zabranjeno je fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Odredabama člana 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.6. Zakonom o rodnoj ravnopravnosti[7] u članu 6. stav 1. tačka 1. propisano je da rod označava društveno određene uloge, mogućnosti, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce uključujući i međusobne odnose muškaraca i žena i uloge u tim odnosima koje su društveno određene u zavisnosti od pola. Tačkom 2. iste odredbe propisano je da su osetljive društvene grupe žene sa sela, žrtve nasilja, kao i grupe lica koje se zbog društvenog porekla, nacionalne pripadnosti, imovnog stanja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, starosti, psihičkog i/ili fizičkog invaliditeta, života u nerazvijenom području ili iz drugog razloga ili svojstva nalaze u nejednakom položaju, dok je tačkom 3. ove odrebe propisano da pol predstavlja biološku karakteristiku na osnovu koje se ljudi određuju kao žene ili muškarci.

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je analizirati da li su u objavi BB od 10. jula 2023. godine na društvenoj mreži Fejzbuk, izneti stavovi koji predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema grupi lica zbog njihovog ličnog svojstva – rodni

 

  • Poverenik se najpre osvrnuo na navode iz izjašnjenja da udruženje AA, nema aktivnu legitimaciju za podnošenje ove pritužbe jer ne navode „koje su to konkretne osobe povređene izjavom koja je predmet ovog postupka“, kao i da je podnosilac u pritužbi „nedvosmisleno naveo da nema saglasnost lica u čije ime podnosi pritužbu“. S tim u vezi, neophodno je istaći da su pravila postupka pred Poverenikom uređena odredbama čl. 35-40. Zakona o zabrani diskriminacije. Odredbama člana 35. stav 3. ovog zakona, između ostalog, propisano je da udruženje ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u ime grupe lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti pojedinaca koji čine tu grupu, ukoliko se povreda odnosi na neodređeni broj lica društvene grupe koje povezuje neko lično svojstvo iz člana 2. stav 1. tačka 1. ovog zakona. Naime, reč je o popularnoj pritužbi, koju u slučajevima diskriminacije grupe lice može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava u svoje ime i bez bilo čije saglasnosti s obzirom da je reč o neodređenom broju lica i da saglasnost nije moguće pribaviti od svakog pojedinca koji činu navedenu grupu. Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i činjenicu da je uvidom u Statut udruženja AA utvrđeno da je oblast delovanja ove organizacije promocija i razvoj prava LGBTIQ osoba, a da je pritužba podneta u ime svih lica koje povezuje isto lično svojstvo – rodni identitet, Poverenik konstatuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka pred ovim državnim organom i da je udruženja AA aktivno legitimisano za podnošenje ove pritužbe.

 

  • Dalje, važno je istaći nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja, koje uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava, prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu, odnosno da li je takvo ograničenje srazmerno legitimnom cilju. S tim u vezi, neophodno je imati u vidu odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je, između ostalog, zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Prilikom ispitivanja da li se određena izjava može „kvalifikovati“ kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, potrebno je analizirati poruke koje se navedenom izjavom šalju, a zatim, imajući u vidu prostorni i vremenski kontekst u kojem je izjava data, utvrditi da li ona predstavlja odraz slobode mišljenja i iznošenja stavova, ili se njom, pak, vređa i ponižava određeno lice, odnosno grupa lica na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Imajući u vidu navedeno, analizirano je da li stavovi koje je Saša Radulović izneo na svom privatnom profilu na društvenoj mreži Fejzbuk predstavljaju slobodu izražavanja, ili su njima povređene odredbe člana stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  • Poverenik najpre konstatuje da objava započinje osvrtom na pobednicu izbora za Mis Holandije 2023 u kojoj se navodi da je u pitanju zapravo pobednik, odnosno muškarac „koji želi da bude žena“ i da se „cela država predstavlja da ga njegova legitimna, privatna želja da bude žena čini ženom“, a zatim je navedeno: „U stvari čovek nije ono što mu je Bog/priroda (u šta god verujete) dala da bude, nego svaki čovek može sam da smisli šta je (može ptica ili konj) i ostali po zakonu moraju to da poštuju i da se prave da ne vide ta osoba ima probleme i da im je potrebna pomoć“. Takođe, u istoj objavi se, na neprimeren način, pominje i slučaj ubistva osamnaestogodišnjakinje transrodne osobe N. M., u kojoj se negira da je u konkretnom slučaju reč o femicidu, već se navodi da je zapravo reč o „nesrećnom dečaku koga je iskasapio muškarac homoseksualac“, a izveštavanje o ovom slučaju nazvano je „propagandom seksualnosti“. U izjašnjenju BB, između ostalog, navedeno je da je „nejasno kako to vrednosni sud o odluci Holandije da dozvoli osobi muškog pola da učestvuje na izboru za Mis Holandije može da negira postojanje određenih osoba ili da nekoga diskriminiše“, da se u tekstu „nigde ne dovodi u pitanje pravo svake osobe na samoodređenje i priznavanje rodnog identiteta“ i da je „privatna želja nekoga da bude nešto drugo od onoga što mu je biologija dala sasvim legitimna“. Navodi iz izjašnjenja ne potvrđuju stavove iznete u tekstu koji je predmet analize, imajući u vidu da se u oba napred navedena slučaja govori o licima uz potpuno odsustvo uvažavanja njihovog rodnog identeta i činjenica da se zapravo radi o transrodnim ženama – ženama koje su svoj pol prilagodile svom rodnom identitetu. Naime, očigledno je da propozicije izbora za mis podrazumevaju takmičenje osoba ženskog pola i da je nažalost ubijena transrodna osoba N.M, a ne GG, te da su do početka jula 2023. godine, 22 osobe bile žrtva femicida u Srbiji. Poverenik ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Christine Goodwin v. United Kingdom, 28957/95 od 11.07.2002. godine: „U dvadeset i prvom veku, pravo transeksualaca na lični razvoj i fizičku i moralnu sigurnost, kakvu u punom smislu uživaju ostali članovi društva, ne može da se posmatra kao nešto što je kontroverzno i što iziskuje da prođe neko vreme da bi pitanja s tim u vezi mogla da se sagledaju u jasnijem svetlu. Ukratko, nezadovoljavajuća situacija u kojoj transeksualci žive u nekakvom međuprostoru, ne pripadajući u potpunosti ni jednom ni drugom polu, više nije održiva.“[8]

 

  • U izjašnjenju je navedeno da „Zakon o rodnoj ravnopravnosti i biologija kao nauka prepoznaju da postoje dva pola – muški i ženski i da se ta činjenica ni na koji način pa ni hiruški ne može promeniti“. Takođe, navedeno je da se u objavi „uopšte ne govori o ljudima koji se osećaju drugačije i njihovom pravu da se osećaju drugačije i da sami sebi definišu identitet kako oni misle da treba, već o društvu koje dozvoljava i promoviše ignorisanje bioloških činjenica“. S tim u vezi, najpre bi bilo važno istaći da pol i rod nisu sinonimi, već se termin pol koristi kako bi se istakle anatomske i fiziološke razlike koje definišu muško i žensko telo, dok je rod društveni konstrukt i odnosi se na društveno konstruisane uloge, norme i očekivanja koja su povezana sa polom. Iako se rod veoma često poistovećuje sa polom jer je rodni identitet velikog broja osoba podudaran sa polom pripisanim po rođenju, važno je istaći da rod nije biološki determinisan. Dok je rod društveni koncept, rodni identitet s druge strane predstavlja lično osećanje i lični doživljaj roda koji osoba doživljava kao svoj. Tako dokumenti Ujedinjenih nacija prepoznaju rodni identitet kao lično shvatanje svog roda koje može, ali i ne mora, da se podudara sa polom koji je pripisan rođenjem i odnosi se na sopstveni osećaj tela i ispoljavanje roda odećom, govorom i ponašanjem, bez obzira na rodna pravila koja mogu da budu restriktivna na nekoliko nivoa (ponašanje u porodici, izbor zanimanja, osobine ličnosti ili fizički izgled) [9].

 

  • Povodom navoda da će „Srbiji očigledno biti potrebni zakoni koji će sprečiti ovakve pojave jer je to zloupotreba prava, propaganda i diskriminacija većine od strane agresivne, dobro finansirane manjine“, da se na Zapadu pišu zakoni koji bi da omoguće deci da mogu sama bez saglasnosti roditelja da se podvrgnu operaciji „koja se jedino može nazvati kasapljenjem organa i da je to ono na šta misli kada kaže da je neophodno sprečiti“, Poverenik ističe da izjave kojima se dodatno podstiču predrasude i produbljuje netrpeljivost i stigma prema bilo kojoj ranjivoj i marginalizovanoj grupi lica mogu biti veome opasne i štetne i ne mogu se smatrati slobodom govora, naročito ukoliko se ima u vidu da predstavljaju stav istaknute političke ličnost. U prilog navedenom, Poverenik ukazuje na presudu Apelacionog suda u Beogradu[10], u kojoj je sud izneo stav da je sloboda mišljenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. U konkretnom slučaju sud je istakao „da tuženi kao ugledna politička ličnost ima pravo na sopstveno mišljenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaključuje da pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišljenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlja zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu, kao i na razvoj društva u celini“. Takođe, u jednom predmetu protiv Islanda Evropski sud za ljudska prava je, između ostalog, naveo da „napadi na lica izvršeni vređanjem, ismevanjem ili klevetom određenih grupa stanovništva mogu biti dovoljni da se dozvoli vlasti da favorizuju borbu protiv predrasuda u kontekstu dozvoljenih ograničenja slobode izražavanja i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilja ili druga krivična dela“. Naime, nesporno je da sloboda svakog vida izražavanja, jeste od ključne važnosti za razvoj demokratskog društva, međutim ove slobode ne smeju biti stavljene u kontekst izgovora za diskriminaciju, po bilo kom ličnom svojstvu. Ovo naročito imajući u vidu da je BB istaknuta politička ličnost što povlači za sobom i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč, kao i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude prema bilo kojoj ranjivoj društvenoj grupi. Takođe, korišćenjem neprimerenog i uvredljivog izraza „kasapljenje organa“ za operaciju prilagođavanja pola se vređa dostojanstvo lica koja su putem operacije izvršila ili se pripremaju da izvrše afirmaciju pola. Naime, operacije promene pola, poznate kao operacije afirmacije roda, su medicinski postupci koji se obavljaju sa ciljem pomoći transrodnim osobama da svoj pol usklade s svojim rodnim identitetom. Ovaj proces je mukotrpan i dugotrajan, a Republika Srbija, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, zdravstvenu uslugu promene pola iz medicinskih razloga obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovima i u obimu propisanim zakonom.

 

  • Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i obraćanja organizacija za zaštitu prava transrodnih osoba pokazuju da su predrasude prema trans osobama jake i da je njihov položaj u društvu izrazito osetljiv. Tanspolne i transrodne osobe spadaju u izrazito marginalizovanu grupu koja je često izložena različitim vidovima diskriminacije, iako postoje pomaci u poboljšanju njihovog položaja. Iz tih razloga važno je da se u javnom prostoru ne podstiču predrasude i socijalna distanca prema ovoj grupi. Naročito je važno da se prilikom iznošenja mišljenja i stavova u javnom prostoru vodi računa da to bude na način kojim se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju.

 

  • Rezultati istraživanja o LGBT osobama u Evropskoj uniji (EU), Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje je sprovela Agencija EU za osnovna prava (FRA) 2019. godine, pokazuju da više od polovine LGBT osoba u Srbiji (53%) izbegava da bude otvoreno oko svog LGBT identiteta članovima porodice, prijateljima i komšijama iz straha da će biti napadnuti, maltretirani ili da će im pretiti. Takođe, imaju tendenciju da svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet sakriju u javnom prevozu (63%), na javnim mestima i u zgradama (59%), kao i u kafićima, restoranima, pabovima i klubovima (49%). Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika rasprostranjena je u različitim oblastima života. Stigma i diskriminacija sprečavaju LGBT osobe da ostvare svoj puni potencijal i ometaju njihov doprinos razvoju društva. Istraživanje FRA o položaju LGBT otkrilo je da je 17% LGBT ispitanika u prethodnih pet godina doživelo fizičke ili seksualne napade, a 41% je doživelo uznemiravanje u prethodnih 12 meseci zbog svoje seksualne orijentacije i radnog identiteta. Većina LGBT osoba koje su doživele nasilje (82% u slučaju fizičkog ili seksualnog napada i 90% u slučaju uznemiravanja) odlučilo je da to ne prijavi. Glavni razlozi za neprijavljivanje fizičkih ili seksualnih napada bili su: nedostatak poverenja u policiju (35%), strah od homofobne i/ili transfobne reakcije policije (29%), osećaj stida i srama (28%) i sumnja da bi se bilo šta dogodilo nakon prijavljivanja (27%).

 

  • Imajući u vidu sve napred navedeno, Poverenik je dao mišljenje da je stavovima iznetim u objavi BB od 10. jula 2023. godine povređeno dostojanstvo svih transrodnih osoba i u odnosu na njih stvoreno neprijateljsko i degradirajuće okruženje što je u suprotnosti sa odredbama člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi udruženja AA protiv BB utvrđeno je da su povređene odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB:

5.1.  Da ukloni objavu kojom se na uvredljiv i ponižavajuć način iznose stavovi o transrodnim osobama.

5.2.  Da se sastane sa podnosiocem pritužbe, odnosno predstavnicima organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom trans osoba kako bi se bliže upoznao sa problemima i izazovima sa kojima se suočavaju trans osobe.

5.3.    Da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[4] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[5] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[6] „Sl. glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21

[7] „Sl. glasnik RS“ broj 52/21

[8] Christine Goodwin v. United Kingdom, br. pred. 28957/95 od 11.07.2002. godine, dostupno na: https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22languageisocode%22:[%22SRP%22],%22appno%22:[%2228957/95%22],%22documentcollectionid2%22:[%22GRANDCHAMBER%22],%22itemid%22:[%22001-107597%22]}

[9] Principi primene Zakona o međunarodnim ljudskim pravima vezanim za seksualnu orijentaciju i rodni identitet, tzv. UN Džogdžakarta principi, koje je sastavio međunarodni ekspertski tim u oblasti ljudskih prava, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Srbija je država potpisnica navedenog dokumenta Ujedinjenih Nacija.

[10] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon1009-23 Diskriminacija na osnovu rodnog identiteta Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top