07-00-3/2023-02 datum: 4.4.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA podnela protiv Wellness centra „BB“ i VV i GG, zaposlenih u ovom centru, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta. Podnositeljka je u pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navela da je usled mišićne distrofije „ostala vezana za invalidska kolica“, kao i da u cilju održavanja elastičnosti mišića svakodnevno pliva na jednom beogradskom bazenu. Dalje, navela je da u vreme praznika „taj“ bazen ne radi i da zbog spazma i bolova koje svakodnevno ima „obično potraži pomoć na drugom bazenu, pri velnes centrima u okviru hotela koji konstatno rade“. S tim u vezi, navela je da je „pre Nove godine“ pozvala velnes centar BB i zamolila „da joj pomognu da dva dana pliva kod njih po sat vremena uz pratnju supruga koji je iz kolica unese i iznese iz vode“, kao i da joj je tom prilikom zaposlena VV „grubo odgovorila kako oni ne mogu da prime osobu sa invaliditetom jer nisu prilagođeni“, a da joj je GG rekla da postoje „mnogi drugi centri i da oni ne žele da snose odgovornost za osobe u invalidskim kolicima“. Podnositeljka pritužbe je istakla da je „dva puta dobila ovako ružan i ponižavajući“ odgovor i da „one dobro znaju“ da je ona dolazila leta 2018. godine i da joj je tom prilikom muž pomogao bez ikakvog „remećenja“ reda, ali da su joj poslednje dve godine „zabranili“. U izjašnjenju VV i rukovoditeljke velnes centra BB, GG, između ostalog, navedeno je da su podnositeljku pritužbe prvi put upoznali uoči Nove 2017.godine, da ih je i nakon toga kontaktirala i dolazila uglavnom uoči novih godina ili letnjih raspusta, da su se komunikacija i zakazivanje termina uglavnom odvijali pozivima na fiksni telefon i da se prilikom pozivanja „nekada predstavila tj. rekla da ima potrebu da koristi kolica, a nekada ne nego bi samo došla“. Dalje, navedeno je da ovaj velnes centar „nema bezbedne uslove za njen boravak“ jer ulaz u prostore centra nema rampu za ulaz nego stepenice, „a do pre nekog vremena nije postojao rukohvat za stepenice“, što znači da neko podnositeljku pritužbe mora „uneti“ u prostor; da je svlačionica za korisnike kolica mala; da su obavezni da prostor oko bazena „održavaju na očekivani sanitarno-tehnički način, tako da ne smeju da dozvoljavaju pristup kolicima bazenskom prostoru“; da su pločice u svlačionici klizave i vlažne i „kao takve izazovne i za vitalne, mlade sportiste, a kamoli za nekog kome je potrebna povećana pažnja pri kretanju“, kao i da činjenica da podnositeljku pritužbe suprug nosi po pločicama koje često budu vlažne „predstavlja razlog za objektivan strah i za njen i za život njenog supruga“. Takođe, istakle su da poslodavac „trenutno nema uslova da promeni ili poboljša uslove za korisnike“ i da je podnositeljki pritužbe „svaki put skrenuta pažnja da ne postoje uslovi za njen bezbedan boravak u centru“, te da su na taj način želele „da je zaštite od opasnosti koju ima kada dođe kod njih“. Prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu Poverenik je, pored propisa o zabrani diskriminacije, imao u vidu odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kojima je, između ostalog, propisano da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu moraju projektovati, graditi i održavati tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogući nesmetan pristup, kretanje i boravak u okviru prostora. Takođe, odredbama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, između ostalog, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihove invalidnosti, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, kao i da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze pristupačnosti objekta. Kako je wellness centar sastavni deo hotela DD, hotel kao objekat u javnoj upotrebi bio je u obavezi da preduzme i ispuni sve potrebne mere i standarde pristupačnosti kako bi osobama koje za kretanje koriste kolica omogućio nesmetan i bezbedan prilaz i ulaz u sve delove svog objekta, uključujući i velnes centar. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, kao i to da je prema navodima iz izjašnjenja velnes centar nije u potpunosti pristupačan za osobe koje za kretanje koriste kolica, na ovaj način su korisnici usluga velnes centra BB, uključujući i goste hotela DD u čijem se sastavu nalazi ovaj centar, stavljeni u neopravdano nepovoljniji položaj i izloženi nejednakom tretmanu u ovom objektu na osnovu njihovog ličnog svojstva invaliditeta. Takođe, analizom navoda iz izjašnjenja i uvidom u dostavljene dokaze može se konstatovati da lica protiv kojih je podneta pritužba nisu ničim dokazala da prilagođavanje i adaptacija u skladu sa standardima pristupačnosti velnes centra BB, nije moguća u tehničkom smislu. S obzirom da podnositeljki pritužbe nije pružena usluga u ovom centru tokom 2020.2021 i 2022. godine isključivo zbog činjenice da se kreće uz pomoć kolica, a da uz izjašnjenje nisu dostavljeni dokazi da su se zaposlene protiv kojih je podneta pritužba i koje su bile upoznate sa problemom podnositeljke pritužbe ovim povodom obraćale poslodavcu radi pronalaženja rešenja za situaciju u kojoj se ona nalazi, može se konstatovati da u konkretnom slučaju rukovoditeljka velnes centra, VV i GG, lice odgovorno za komunikaciju sa klijentima nisu dokazale da su u okvirima svojih ovlašćena preduzele mere kako bi se podnositeljki pritužbe kao i svim drugim licima koja za kretanje koriste kolica, omogućio nesmetani prilaz i boravak u objektu velnes centra BB. S druge strane, iz dostavljenih dokaza proizlazi da su zaposlene u centru BB podnositeljku pritužbe „uputile“ da rehabilitaciju koja joj je zbog njenog zdravstvenog stanja i invaliditeta neophodna „potraži na nekom drugom mestu“. Naime, uvidom u elektronsku prepisku od 31. decembra 2022. godine utvrđeno je da je sa imena VV poslata poruka u kojoj je, između ostalog, navedeno: „Poštovana AA, bazena i sportskih centara u Beogradu ima više i nadamo se da ćete uspešno pronaći ono mesto koje može bezbedno da vam pruži uslugu koja vam treba, a nama je žao što to ne možemo biti mi.“ Daljom ocenom dostavljenih dokaza utvrđeno je da su zaposlene u potpunosti ignorisale molbu podnositeljke pritužbe da dobije broj vlasnika hotela u čijem sklopu se nalazi velnes centar kako bi mu pojasnila situaciju u kojoj se nalazi, pri tom zanemarujući činjenicu da su usluge bazena podnositeljki pritužbe potrebne iz zdravstvenih razloga. Nesporno je da velnes centri kao i svi drugi ugostiteljski objekti moraju da ispunjavaju sanitarno-higijenske uslove, ali navođenje razloga za odbijanje pružanja usluge osobi sa invaliditetom koja za kretanje koristi kolica da ona „prilaskom kolicima do bazena, krši higijensko-sanitarne obaveze koje oni moraju da ispunjavaju“ je ponižavajuće kako za podnositeljku pritužbe, tako i za sve osobe koje za kretanje koriste kolica i pokazuje nerazumevanje za probleme i izazove sa kojima se ove osobe suočavaju. Osobe sa invaliditetom su izložene diskriminaciji u svim oblastima društvenog života, imajući u vidu brojnost i raznovrsnost problema sa kojima se svakodnevno suočavaju, rasprostranjenost stereotipa i predrasuda, kao i socijalni i ekonomski položaj u kome se nalaze. Stoga, a u cilju razvijanja inkluzivnog društva zasnovanog na principima jednakosti, pružaoci usluga treba da preuzmu deo odgovornosti tako što će svako u svojoj oblasti delovanja osobama sa invaliditetom olakšati pristup svojim uslugama. Imajući u vidu sve napred navedeno Poverenik je nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza dao mišljenje da je odbijanjem pružanja usluge u okviru svoje delatnosti zbog činjenice da je podnositeljka pritužbe osoba sa invaliditetom koja za kretanje koristi kolica, Velnes centar „BB“ koji posluje u okviru hotela DD povredio odredbe čl. 6, a u vezi sa čl 17. st.1. i čl. 27. Zakona o zabrani diskriminacije. Rukovoditeljki velnes centra VV i zaposlenoj u ovom centru GG preporučeno je da upute pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja zbog događaja od 30. i 31. decembra 2020. godine, 2. januara i 30. i 31. decembra 2021. godine, 2. januara i 30. i 31. decembra 2022. godine i 2. januara 2023. godine; da sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti upoznaju vlasnika BB. i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše propise o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz ĐĐ, protiv Velnes centra „BB“ d.o.o. (u daljem tekstu: centar BB) i zaposlenih u ovom centru, VV i rukovoditeljke GG, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta.

• Podnositeljka je u pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, navela:

–       da je usled mišićne distrofije „ostala vezana za invalidska kolica“ kao i da u cilju održavanja elastičnosti mišića svakodnevno pliva na jednom beogradskom bazenu;

–      da „taj“ bazen praznicima „obično ne radi“ i da ona zbog spazma i bolova koje ima mora da pliva i da obično potraži pomoć na drugom bazenu, pri velnes centrima, u okviru hotela jer oni konstatno rade“;

–    da je leta 2018. godine plivala pri „hotelu DD u EE“ u njihovom velnes centru, jer je bazen na koji obično ide imao dva meseca kolektivnog odmora;

–    da je „poslednja dva puta, pre nove godine, znajući da radi BB velnes centar, pozvala telefonom BB i zamolila da joj pomognu samo dva dana da pliva kod njih po sat vremena uz pratnju supruga koji je iz kolica unese i iznese iz vode“;

–    da je tom prilikom menadžerka GG „grubo govorila“ kako oni ne mogu da prime osobu sa invaliditetom jer „nisu prilagođeni“;

–   da se nakon tog razgovora „putem viber-a“, u pisanoj formi, javila „užasno neljubazna“ VV koja je rekla podnositeljki pritužbe da postoje „mnogi drugi centri i da oni ne žele da snose odgovornost za osobe u invalidskim kolicima, da oni onda moraju da čiste tragove od točkova kolica i otiske na pločicama i da ne žele da snose odgovornost da se neko oklizne i padne“;

–       da je dva puta dobila ovako „ružan i ponižavajući“ odgovor i da one „dobro znaju“ da je podnositeljka pritužbe dolazila leta 2018. godine i da joj je tom prilikom muž pomogao bez ikakvog „remećenja“ reda;

–    da je „čak htela da sastavi dokument na kome će pisati da dolazi na sopstvenu odgovornost i da će njen suprug očistiti sve što za njom ostane što je besmisleno“;

–     da je pokušala da stupi u kontakt sa vlasnikom ali da je GG „oštro odbacila njen zahtev  i rekla joj da ide u druge centre a ne kod njih“, iako je ona uvek platila ulaz, suprug joj je uvek pomogao da se popne uz četiri stepenika na ulazu i nikada „nikakve smetnje nije pravila“;

–      da „wellness BB nema nikakvih arhitektnoskih prepreka sem četiri stepenika“ uz koje se uz pomoć supruga „vrlo lako popne“, da je od 2018. godine „u taj isti bazen dolazila celog leta“, ali da su joj poslednje dve godine „zabranili“ i to u sledećem periodu: 30. i 31. decembra 2020. godine, 2. januara i 30. i 31. decembra 2021. godine, 2. januara i 30. i 31. decembra 2022. godine i 2. januara 2023. godine.

1.3. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom odredbe člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 23. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u toku postupka pribavljeno je izjašnjenje od rukovoditeljke velnes centra BB, VV i zaposlene GG, protiv kojih je podneta pritužba.

1.4. U izjašnjenju rukovoditeljke velnes centra VV i zaposlene GG, između ostalog, navedeno je:

• da su navodi o diskriminaciji podnositeljke pritužbe „neosnovani i da ne postoji razlog, odnosno postupak koji može biti smatran povredom tuđeg prava“;
• da BB nema „diskriminišući stav, niti pokazuje diskriminišuće ponašanje po osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta ni prema kome, već naprotiv da se ponašaju vrlo podržavajuće“;
• da je kod njih dolazilo dosta dece „sa posebnim potrebama i različitim stepenom invaliditeta sa svojim trenerima“, da neki od njih imaju „veoma visok stepen zdravstvenih izazova i nepredvidivo se kreću ili oglašavaju“;
• da kod njih dolazi na rehabilitaciju veliki broj ljudi – „žena sa mišićnom distrofijom koja se kreće uz pomoć dva štapa; devojka koja van njihovog centra koristi kolica, a kada kod njih dođe uz pomoć štapa i majke se kreće po prostoru, da dolaze stariji ljudi“ itd;
• da svako obraćanje podnositeljki pritužbe „nije bilo sa namerom da je diskriminišu, već je bilo dobronamerno i sa molbom da pokaže razumevanje za njih“, da je uvek bilo brige za njenu bezbednost sa željom da savesno rade svoj posao „ne ugrožavajući nikoga“;
• da su podnositeljku pritužbe prvi put upoznali uoči Nove 2017.godine, da ih je i nakon toga kontaktirala i dolazila uglavnom uoči novih godina ili letnjih raspusta, da su se komunikacija i zakazivanje termina uglavnom odvijali pozivima na fiksni telefon Centra i da se prilikom pozivanja „nekada predstavila tj. rekla da ima potrebu da koristi kolica, a nekada ne nego bi samo došla“;
• da su se tokom perioda od 2017. godine do danas menjali zaposleni u centru i da je bilo slučajeva da je tadašnje kolege prvi put sretnu ili ne prepoznaju glas kada pozove da zakaže „pa ne znaju činjenicu da osoba koja dolazi ne može samostalno da se kreće po prostorima centra, tako da ne stignu da adekvatno reaguju odnosno da skrenu pažnju na to kakvi su uslovi u centru“;
• da centar „nema bezbedne uslove za njen boravak“ iz sledećih razloga: 1) ulaz u prostore centra nema rampu za ulaz nego stepenice, „a do pre nekog vremena nije postojao rukohvat za stepenice“, što znači da neko podnositeljku pritužbe mora „uneti“ u prostor, kao i da „i pored vođenja računa stepenice mogu biti mokre, prekrivene prašinom i snegom, što je rizik kako za onoga ko nosi, tako i za onoga ko je nošen“;
• da je svlačionica za korisnike kolica mala i da u njoj nema mesta za kolica „niti za komforno kretanje osobe koja bi bila u kolicima, presvlačila se, oblačila, sušila kosu“;
• da su obavezni da prostor oko bazena kroz koji se kreću korisnici, održavaju na očekivan sanitarno-tehnički način, tako da, između ostalog, nema ulaska u obući sa ulice, da njihov posao podleže sanitarnom nadzoru, da su do sada više puta imali sanitarne i inspekcijske kontrole i da se trude da poštuju sve što se zahteva, pa u skladu sa tim „znači da ne smeju da dozvoljavaju pristup kolicima bazenskom prostoru“;
• da su pločice u svlačionici klizave i vlažne i „kao takve izazovne i za vitalne, mlade sportiste, a kamoli za nekog kome je potrebna povećana pažnja pri kretanju“, kao i da činjenica da podnositeljku pritužbe suprug nosi po pločicama koje zbog vlažnog prostora često budu vlažne „predstavlja razlog za objektivan strah za njen život i život njenog supruga“;
• da su zaposleni prošli obuku za bezbedan rad i da su „svesni“ da moraju reagovati preventivno u situacijama koje mogu biti opasne, kao i da imaju obavezu da korisniku skrenu pažnju na uslove u kojima se nalazi;
• da je pre ulaska u bazen korisnik u obavezi da se istušira, da su tuš kabine neprilagođene osobama sa invaliditetom, kao i da ni toaleti nisu prilagođeni osobama „koje imaju izazove“ kao podnositeljka pritužbe jer nema dovoljno prostora, niti rukohvata;
• da je podnositeljki pritužbe „svaki put skrenuta pažnja da ne postoje uslovi za njen bezbedan boravak u centru“, da je to nekada učinjeno pre njenog dolaska, a nekada „pri samom dolasku u prostor“;
• da do sada nisu doživele „zamerke“ u odnosu na komunikaciju sa klijentima, da preko deset godina rade u firmi, da su nakon pokretanja postupka „strpele da li će podnositeljka pritužbe narednog dana doći na zakazan termin, kojim rečima da joj se obrate i zamole da ne koristi njihove usluge jer je to opasno za sve“;
• da poslodavac „trenutno nema uslova da promeni ili poboljša uslove za korisnike, da posluje maksimalno korektno nudeći ono najbolje što može sa namerom da se poboljšava uvek u skladu sa svojim mogućnostima“;
• da su „iskreno uložile sebe u to da podnositeljku pritužbe zaštite od opasnosti koju ima kada dođe kod njih“, da su se pri svakom kontatku sa njom ponašale poslovno, savesno, dobronamerno, biranim rečima i sa povećanom pažnjom koju zahteva situacija;
• da je njeno obraćanje „izgleda prevazišlo traženje rešenja za prostor u kome će vežbati i da je postalo nekako lično i sa posebno pažnjom da nađe način da stvori pritusak na centar“;
• da je prošle godine „ispod objave ovog centra za školu plivanja, koja radi u njihovim prostorima, napisala javni komentar o tome kako su diskriminatorni i neljubazni čime je izazvala negativne komentare ljudi koji nikada nisu bili njihovi korisnici“;
• da je uoči dolaska 2023. godine zakazala telefonom svoj dolazak, „a potom napisala poruku službenici sasvim druge firme kojoj se obraća sa zahtevom da sazna ko je direktor centra BB i kako da mu se obrati zato što se ponašaju diskriminišuće prema njoj“;
• da je „ta službenica“ njima prenela pitanje podnositeljke pritužbe, da im se podnositeljka pritužbe nakon toga obratila, da su „odmah sastavile odgovor i da su zamolile službenicu te druge firme da joj prosledi odgovor“;
• da je podnositeljka pritužbe „tokom ovih nekoliko dana pisala na privatni telefonom GG sa pitanjem da li to njen telefon i kako da zakaže termin, iako od 2017. godine ima uvid u to koji su telefoni za zakazivanje dolazaka“.

1.5.   Uz izjašnjenje su dostavljeni sledeći prilozi: 1) odluke od 1. oktobra 2022. godine i 11. maja 2015. godine i 2) kopije elektronskih prepiski.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u odluku od 11. maja 2015. godine utvrđeno je da je direktor i zakonski zastupnik preduzeća OO d.o.o. imenovao VV za lice odgovorno za komunikaciju sa klijentima preko društvenih mreža.
• Uvidom u odluku od 1. oktobra 2022. godine utvrđeno je da je direktor i zakonski zastupnik preduzeća 00 d.o.o. imenovao VV za rukovoditeljku velnes centra BB. Daljim uvidom utvrđeno je da je navedeno da će imenovana ovo zaduženje obavljati „do daljnjeg“.
• Uvidom u elektronsku komunikaciju od 13. marta 2020. godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „Poštovana VV, želela bih nešto da Vas pitam veoma važno za mene. Sa kime od direktora, menadžera bih mogla da porazgovaram da vidimo da li mogu da uplatim po nekoj posebno ceni i da dolazim svaki dan? Jeste jako skupo, ali da mi pomognete da platim za sebe, a suprug koji ionako samo stoji pored mene da ne plaća?“.
• Uvidom u elektronsku komunikaciju od 13. marta 2020. godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „Poštovana AA hvala na poverenju da mi se obraćate ovom temom. Ja vam mogu dati odgovor. Kao što znate, naš bazen je skromnih kapaciteta i velnes nije visokog budžeta tako da sebi sme da dopusti davanje usluga kakvu ste vi predložili. Cena koja vam je ponuđena je najniža sa kojom možemo ići. Razumem vaše pitanje, ali neophodno je i da vi razumete naše okolnosti. Osoba pored vas koristi prostor ionako omanjeg bazena, bez obzira da li pliva ili ne. Što se drugih korisnika tiče, vas dvoje ste dva korisnika u bazenu, a ne jedan. Još nešto i vrli važno pre svega. Kao što znate, prostor oko bazena nije uslovan za prilaz kolicima da vas muž ponese. On je sigurno spretan i jak čovek, ali pločice mogu biti klizave i vlažne i rizik je da budete nošeni. Neophodno je da u skorije vreme odlučimo kako ćemo dalje, da li ćemo promeniti uslove, dodati rukohvate, obeležiti prostor ili nećemo više smeti da pružamo usluge licima koja koriste kolica“.
• Uvidom u elektronsku komunikaciju od 13. marta 2020. godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „ Izvinjavam se, šta je sada uopšte problem? Meni je potreban bazen i ja ne dolazim iz luksuza. I dolazim na svoju odgovornost. Dobro znate da je meni najlakše na vašem bazenu. Očigledno ili ne razumete situaciju ili jednostavno problem koji ja imam i sa čime se borim vas ne dotiče. Nisu u pitanju pločice znam to, već nešto drugo. Možda smetam zbog prostora za kolica“.
• Uvidom u elektronsku komunikaciju od 13. marta 2020. godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „Poštovana AA, Bogu hvala još uvek ništa nije problem. Ali može nastati veliki kada nam inspekcija zameri za to što pružamo usluge klijentu, a nemamo adekvatne uslove za to. Nije uopšte tema ne/razumevanje vaše situacije, nego zakonski potrebni uslovi za pružanje usluge klijentu koji koristi kolica. Poštujemo vas i sve što ste rekli i imam razumevanje za vas, ali računam i na vaše poštovanje prema tome što se trudimo da vam pružimo uslugu iako pri tom rizikujemo da uđemo u problem. Ne vidim razloga da se ovde diže ton ili stvara nepoverenje među nama“.
• Uvidom u elektronsku komunikaciju od 31. jula godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „Poštovana VV dobar dan. Molimo vas recite mi da li vi imate nekog vlasnika, direktora, menadžera sa kojim bih mogla da porazgovaram? Ja sam stalno ranije dolazila na bazen kod vas. Normalno plaćam. Međutim, počeli su bukvalno da me odbijaju, gospođa GG, jer sam u invalidskim kolicima. To nije u redu jer je meni jako potreban bazen i vežbe u njemu. Ja shvatam da nije prilagođeno, pod znacima navoda, ali mi se savršeno dobro snalazimo. I odgovara mi. Osećam se diskriminisano. Molim vas povežite me sa kim bih mogla da porazgovaram u intervalu od 1. do 17. avgusta jer je moja fizijatrija gde idem na godišnjem odmoru“.
• Uvidom u printskrin telefonske prepiske od 24. decembra 2022. godine utvrđeno je da se je, između ostalog, navedeno: „Poštovani molim za informaciju. Da li postoji mogućnost da mi date informaciju ko je vlasnik ili direktor Velnes centra BB kao i hotela ĐĐ? Potrebno mi je da se obratim za pomoć oko dolaska na bazen i vežbanja u nekom od termina jer sam imala ozbiljnu povredu i slabo sam pokretna. U velnesu su izuzetno neljubazni i diskriminišu me, te želim da sa nekim odgovornim porazgovaram“.
• Uvidom u printskrin telefonske prepiske od 31. decembra 2022. godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „Poštovana AA, pokušavala sam, tokom više dana, da vas dobijem putem poziva na ovaj broj sa kojeg ste napisali zahtev za oficijalni mejl. Nisam ni jednom uspela da dobijem sagovornika. Možete pisati ili me pozvati. Sa mnom ste komunicirali pre nego što ste prestali da dolazite i ja sam osoba kojoj i sada možete da se obratite. Sećate se da sam vam i tada obrazložila da su razlozi zbog kojih ne smemo da vam pružimo uslugu jasni i nedvosmisleni. Ne ispunjavamo tehničke uslove za vas, bezbedan ulazak u bazenski prostor i sam bazen, kao i to što prilaskom vašim kolicima do bazena, vi kršite higijensko-sanitarne obaveze koje mi moramo da ispunjavamo. Pored toga, preopasno je da vas bilo suprug, bilo ko drugi, prenosi u rukama gazeći po mokrim pločicama i ne može se ni razmatrati kao opcija. Bar ne u našem velnesu koji savesno radi svoj posao, vodeći računa o bezbednosti svojih klijenata na svim domenima. Molila bih vas da mi se obratite pozivom da bismo dogovorile susret na zvaničnom nivou.Ovo sam vas zamolila i pre nego što ste prestali da dolazite ali ni jednom niste hteli da dogovorimo susret… Još jedom vas molim nemojte nas klevetati jer tako svesno ugrožavate posao više ljudi, a to je više nego nesavesno“.
• Uvidom u printskrin telefonske prepiske od 31. decembra 2022. godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „Poštovana nisam u mogućnosti da razgovaramo. Tražila sam dva termina danas i u ponedeljak da plivam, jer centar gde inače vežbam neće raditi, a meni je vežba u vodi preko potrebna. Uz dokument gde piše da „ulazim na sopstvenu odgovornost i da velnes nema odgovornosti ka meni“ imam potpuno pravo sa pravne strane. Ne morate mi pomoći, niste dužni. Ja ću, obzirom da sam i sama novinar, uključiti kolege iz Beogradske hronike jer je ovo apsolutno nedopustivo za 21.vek. Vi ste hotel i sportski centar, umesto da pomognete ljudima sa problemom vi ovako reagujete. Dva puta bih došla, ne svakodnevno“.
• Uvidom u printskrin telefonske prepiske od 31. decembra 2022. godine utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno: „Poštovana AA, bazena i sportskih centara u Beogradu ima više i nadamo se da ćete uspešno pronaći ono mesto koje može bezbedno da vam pruži uslugu koja vam treba, a nama je žao što to ne možemo biti mi.“

3. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ, ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[1].
• Ustav Republike Srbije^[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom^[3] u članu 25. propisuje da države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile pristup zdravstvenim uslugama, vodeći računa o polu, uključujući rehabilitaciju u vezi sa zdravljem. Države strane ugovornice posebno će: (a) obezbediti osobama sa invaliditetom isti izbor, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite i programe koji se nude drugim licima; (b) obezbediti one zdravstvene usluge koje su konkretno potrebne osobama sa invaliditetom zbog njihovog invaliditeta, uključujući rano otkrivanje i intervenciju, po potrebi, i usluge namenjene svođenju na najmanju meru i sprečavanju daljeg invaliditeta, uključujući među decom i starijim osobama; (d) zatražiti od profesionalnih zdravstvenih radnika da obezbede isti kvalitet lečenja osobama sa invaliditetom kao i drugima, uključujući na osnovu slobodne i informisane saglasnosti, između ostalog, širenjem saznanja o ljudskim pravima, dostojanstvu, autonomiji i potrebama osoba sa invaliditetom putem obuke i usvajanjem etičkih standarda za javnu i privatnu zdravstvenu zaštitu; (e) zabraniti diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom prilikom obezbeđenja zdravstvenog osiguranja i životnog osiguranja ukoliko je takvo osiguranje dozvoljeno nacionalnim zakonodavstvom, koje će se obezbediti na pravedan i razuman način; (f) sprečiti diskriminatorsko uskraćivanje zdravstvene zaštite ili zdravstvenih usluga ili hrane ili tečnosti na osnovu invaliditeta. Članom 26. propisano je da će države strane ugovornice preduzeti efikasne i odgovarajuće mere, uključujući putem podrške osoba sa sličnim tegobama, kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da postignu i očuvaju maksimalnu nezavisnost, punu fizičku, mentalnu, socijalnu i stručnu sposobnost, kao i puno uključivanje i učešće u svim aspektima života. U tom cilju, države strane ugovornice će organizovati, ojačati i pružiti sveobuhvatne usluge i programe održavanja i rehabilitacije, posebno u oblasti zdravlja, zapošljavanja, obrazovanja i socijalnih usluga, tako da ove usluge i programi:(a) otpočnu u najranijoj mogućoj fazi i da se zasnivaju na multidisciplinarnoj proceni individualnih potreba i sposobnosti;(b) podrže učešće i uključivanje u zajednicu kao i u sve aspekte društva na dobrovoljnoj osnovi i da budu dostupni osobama sa invaliditetom na mestima najbližim njihovim zajednicama, uključujući seosku sredinu. Države strane ugovornice će podsticati razvoj početne i kontinuirane obuke za profesionalce i drugo osoblje koje radi na pružanju usluga održavanja i rehabilitacije. Države strane ugovornice će se zalagati za raspoloživost, poznavanje i upotrebu pomoćnih sredstava i tehnologija, osmišljenih za osobe sa invaliditetom, koje se odnose na održavanje i rehabilitaciju.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama člana 12. stav 1. ovog zakona zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama člana stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Odredbama člana 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5] u članu 13. stav 1. propisuje da je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama. Stavom 2. iste odredbe propisano je da se pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja, dok je stavom 3. iste odredbe zakona propisano da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Odredbama člana 13. stav 5. propisano je da diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata, između ostalog, odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Odredbama člana 15. ovog zakona propisano je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti jeste uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje osoba sa invaliditetom – korisnika usluge zbog njene invalidnosti, kada te radnje vrši lice koje neposredno pruža uslugu ili njemu nadređeno lice. Članom 16. stav 1. istog zakona, između ostalog, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihove invalidnosti, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da obavezu iz stava 1. ovog člana ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovorilo drugačije. Odredbama člana 15. stav 3. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.
• Zakonom o planiranju i izgradnji[6], u članu 2. stav 1. tačka 40. propisano je da standardi pristupačnosti jesu obavezne tehničke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Odredbama člana 5. stav 1. ovog zakona propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu moraju projektovati, graditi i održavati tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogući nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
• Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekta, kojim se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[7], propisani su standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da ispita da li su zaposlene u Wellness centru „BB“ (u daljem tekstu: centar BB) VV i rukovoditeljka ovog centra GG povredile propise o zabrani diskriminacije, time što su onemogućile podnositeljki pritužbe korišćenje usluga koje ovaj centar pruža iz razloga koji su u vezi sa njenim ličnim svojstvima – zdravstvenim stanjem i invaliditetom. Takođe, potrebno je analizirati da li je ovakvim postupanjem, u odnosu na podnositeljku pritužbe stvoreno degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
• Među stranama u postupku nije sporno da je podnositeljka pritužbe korisnica kolica i da je usluge velnes centra BB koristila povremeno, počev od 2018. godine, najčešće u periodu oko Nove godine ili tokom letnjeg perioda kada centar u koji redovno ide na rehabilitaciju zbog svog zdravstvenog stanja ne radi. Dalje, iz dostavljenih dokaza je nesporno da počev od 2020. godine zaključno sa 31. decembrom 2022. godine podnositeljki pritužbe nije pružena usluga, odnosno nije joj omogućeno da koristi usluge velnes centra BB „jer ovaj centar nema bezbedne uslove za njen boravak“. Takođe, na osnovu navoda iz izjašnjenja može se konstatovati da centar BB u potpunosti nije pristupačan za osobe sa invaliditetom zbog postojanja arhitektonskih barijera koje su nesavladive za osobe koje za kretanje koriste kolica.
• U konkretnom slučaju, da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje lica protiv kojih je podneta pritužba bilo diskriminatorno, od značaja je i primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je pretrpela akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, snose lica protiv kojih je podneta pritužba. Analizom navoda pritužbe i dostavljenih dokaza Poverenik konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, stoga teret dokazivanja u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza snose lica protiv kojih je podneta pritužba.
• Analizom navoda iz izjašnjenja može se konstatovati da su razlozi zbog kojih je podnositeljki pritužbe uskraćeno pružanje usluga u centru BB te da, kako je navedeno, centar „nema bezbedne uslove za boravak podnositeljke pritužbe“ koja je korisnica kolica iz sledećih razloga: 1) ulaz u prostore centra nema rampu za ulaz nego stepenice, 2) da je svlačionica za korisnike kolica mala i da u njoj nema mesta za kolica; 3) da je bazen neophodno održavati u skladu sa propisanim sanitarno-tehničkim standardima „što znači da ne smeju da dozvoljavaju pristup kolicima bazenskom prostoru“; 4) da su „pločice u svlačionici klizave i vlažne“; 5) da su tuš kabine neprilagođene osobama sa invaliditetom, kao i da ni toaleti nisu prilagođeni osobama „koje imaju izazove kao podnositeljka pritužbe jer nema dovoljno prostora, niti rukohvata“. Imajući u vidu navedeno, Poverenik ukazuje da je Zakonom o planiranju i izgradnji, između ostalog, propisano da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu moraju projektovati, graditi i održavati tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogući nesmetan pristup, kretanje i boravak u okviru prostora. Takođe, Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekta, kojim se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, propisani su standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Dalje, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u članu 16. stav 1, između ostalog, propisuje da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihove invalidnosti, dok je stavom 2. iste odredbe propisano da ovu obavezu iz stava 1. ovog člana ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovorilo drugačije. Takođe, istim zakonom propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana. Kako je wellness centar BB sastavni deo hotela, hotel kao objekat u javnoj upotrebi bio je u obavezi da preduzme i ispuni sve potrebne mere i standarde pristupačnosti kako bi osobama koje koriste kolica omogućio nesmetan i bezbedan prilaz i ulaz u sve delove svog objekta, uključujući i velnes centar. S obzirom da je prema navodima iz izjašnjenja velnes centar nije u potpunosti pristupačan za osobe koje za kretanje koriste kolica, na ovaj način su korisnici usluga centra BB, uključujući i goste hotela u čijem se sastavu nalazi ovaj centar, stavljeni u neopravdano nepovoljniji i izloženi nejednakom tretmanu u ovom objektu na osnovu njihovog ličnog svojstva invaliditeta. Osim toga, neophodno je imati u vidu da osobe koje za kretanje koriste kolice nisu samo osobe sa invaliditetom, već eventualno mogu biti i starije osobe, kao i deca.
• Dalje, Poverenik je imao u vidu navode iz izjašnjenja da poslodavac „trenutno nema uslova da promeni ili poboljša uslove za korisnike i da posluje maksimalno korektno nudeći ono najbolje“. Analizom navoda iz izjašnjenja i uvidom u dostavljene dokaze može se konstatovati da lica protiv kojih je podneta pritužba nisu ničim dokazala da prilagođavanje i adaptacija u skladu sa standardima pristupačnosti velnes centra BB, nije moguća u tehničkom smislu. Dalje, uvidom u elektronsku prepisku od marta 2020. godine utvrđeno je da je sa elektronske pošte podnositeljka pritužbe, između ostalog, obaveštena da će u ovom centru „u skorije vreme odlučiti kako će dalje, da li će promeniti uslove, dodati rukohvate, obeležiti prostor ili neće više smeti da pružaju usluge licima koja koriste kolica“. S obzirom da podnositeljki pritužbe nije pružena usluga u ovom centru tokom 2020.2021 i 2022. godine isključivo zbog činjenice da se kreće uz pomoć kolica, a da uz izjašnjenje nisu dostavljeni dokazi da su se zaposlene protiv kojih je podneta pritužba i koje su bile upoznate sa problemom podnositeljke pritužbe ovim povodom obraćale poslodavcu radi pronalaženja rešenja za situaciju u kojoj se ona nalazi, može se konstatovati da u konkretnom slučaju rukovoditeljka velnes centra BB, VV i GG, lice odgovorno za komunikaciju sa klijentima nisu dokazale da su u okvirima svojih ovlašćena preduzele mere kako bi se podnositeljki pritužbe kao i svim drugim licima koja za kretanje koriste kolica, omogućio nesmetani prilaz i boravak u objektu velnes centra BB. S druge strane, iz dostavljenih dokaza proizlazi da su zaposlene u centru BB podnositeljku pritužbe „uputile“ da rehabilitaciju koja joj je zbog njenog zdravstvenog stanja i invaliditeta neophodna „potraži na nekom drugom mestu“. Naime, uvidom u elektronsku prepisku od 31. decembra 2022. godine utvrđeno je da je sa imena VV poslata poruka u kojoj je, između ostalog, navedeno: „Poštovana AA, bazena i sportskih centara u Beogradu ima više i nadamo se da ćete uspešno pronaći ono mesto koje može bezbedno da vam pruži uslugu koja vam treba, a nama je žao što to ne možemo biti mi.“ S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je odredbama člana 17. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Takođe, odredbama člana 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama. Stavom 2. iste odredbe propisano je da se pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja, dok u objekte u javnoj upotrebi u smislu ovog zakona, pored ostalih, spadaju i objekti u oblasti turizma.
• Dalje, povodom navoda iz izjašnjenja da „svako obraćanje podnositeljki pritužbe nije bilo sa namerom da je diskriminišu“, neophodno je najpre istaći da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran. Stoga, prilikom ispitivanja da li je određeni akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna. Uvidom u dostavljene dokaze – elektronsku komunikaciju između podnositeljke pritužbe i zaposlenih u centru BB protiv kojih je podneta pritužbe, može se zaključiti da osim što su podnositeljki pritužbe predložile da „usluge rehabilitacije potraži u nekom drugom centru“, zaposlene su u potpunosti ignorisale njenu molbu da dobije broj vlasnika hotela u čijem sklopu se nalazi velnes centar kako bi mu pojasnila situaciju u kojoj se nalazi, zbog čega se ona čak obratila drugoj firmi koja je poslovno vezana za firmu „BB“, a ovaj potez podnositeljke pritužbe u izjašnjenju je ocenjen kao „kvarenje ugleda i slike celog njihovog poslovanja“. Dalje, iz dostavljenih dokaza se takođe može zaključiti da su zaposlene u potpunosti zanemarile činjenicu da su usluge bazena podnositeljki pritužbe potrebne iz zdravstvenih razloga i da je zbog činjenice da joj „ne dozvoljavaju“ da koristi njihove usluge bila spremna da „sastavi dokument na kome će pisati da dolazi na sopstvenu odgovornost i da će njen suprug očistiti sve što za njom ostane“. Nesporno je da velnes centri kao i svi drugi ugostiteljski objekti moraju da ispunjavaju sanitarno-higijenske uslove, ali navođenje razloga za odbijanje pružanje usluge osobi sa invaliditetom koja za kretanje koristi kolica da ona „prilaskom kolicima do bazena, krši higijensko-sanitarne obaveze koje oni moraju da ispunjavaju“ je naročito ponižavajuće kako za podnositeljku pritužbe, tako i za sve osobe koje za kretanje koriste kolica i pokazuje nerazumevanje za probleme i izazove sa kojima se ove osobe suočavaju.
• Prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu Poverenik je imao u vidu položaj osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji, slično kao i u drugim evropskim državama, predstavljaju jednu od najugroženijih grupa u svim oblastima društvenog života, imajući u vidu brojnost i raznovrsnost problema sa kojima se svakodnevno suočavaju, rasprostranjenost stereotipa i predrasuda, kao i socijalni i ekonomski položaj u kome se nalaze. Osobe sa invaliditetom su neretko izložene i višestrukoj i intersekcijskoj diskriminaciji. Tokom 2022. godine Povereniku je upućen veći broj pritužbi zbog nepristupačnosti različitih objekata (60% ukupnog broja pritužbi podnetih po ovom osnovu), imajući u vidu da je pristupačnost, kako arhitektonska tako i informaciona i komunikaciona, jedan od osnovnih preduslova za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života. Poverenik već više godina ukazuje na neophodnost intenziviranja rada na primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima sa ciljem omogućavanja nesmetanog pristupa javnim objektima i površinama, javnom prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama za sve građane.^[8] Stoga, a u cilju razvijanja inkluzivnog društva zasnovanog na principima jednakosti, pružaoci usluga treba da preuzmu deo odgovornosti tako što će svako u svojoj oblasti delovanja osobama sa invaliditetom olakšati pristup svojim uslugama.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi koju je AA podnela protiv Wellness centra „BB“ i zaposlenih u ovom centru VV i rukovoditeljke ovog centra, GG, utvrđeno je da su povređene odredbe čl. 6, a u vezi sa čl.12 st.1. čl. 17. st.1. i čl. 27.Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje rukovoditeljki Wellness centra „BB“ VV i zaposlenoj GG da:

5.1.  Upute pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja Poverenika zbog događaja od 30. i 31. decembra 2020. godine, 2. januara i 30. i 31. decembra 2021. godine, 2. januara i 30. i 31. decembra 2022. godine i 2. januara 2023. godine.

5.2.  Da sa mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti upoznaju vlasnika Proizvodno i trgovinskog preduzeća  OO d.o.o.

5.3.  Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Wellness centar „BB“,obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Wellness centar „BB“ ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[4] “Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21 član 2.

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[6] „Službeni glasnik RS”, br.72/09,81/09,64/10,24/11121/12,42/13,50/13,98/13,132/14,145/14,83/18,31/19,37/19,9/20 i 52/21

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 22/15

[8] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/RGI-2022_15.3.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1-23 Diskriminacija na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga