Родна равноправност у високошколском образовању

Жене у Србији и даље су у неповољнијем положају у односу на мушкарце и то се види на тржишту рада, у учешћу у одлучивању, подели послова, зарадама, у економској сфери и образовању. Зато је важно да питање родне равноправности на универзитетима добије пажњу какву заслужује, јер универзитети осим места стицања знања, морају бити и место које ће расвестљавати свесне и  несвесне родне пристрасности и предрасуде, рекла је повереница Бранкица Јанковић на представљању Истраживања о ставовима о родној равноправности у високошколским установама које је Универзитет Сингидунум спровео у сарадњи са колегама из Француске,CY Cergy Paris University.

Повереница је подсетила да је Повереник 2018. године Националном савету за високо образовање упутио иницијативу и предложио увођење родне перспективе у поступак акредитације високошколских установа. Иако је иницијатива наишла на подршку, ова пракса и даље није обавезна,  због чега је важан сваки сомоиницијативни напор универзитета било кроз спровођење истраживања, било кроз усвајање докумената о родној равноправности, као што то чине  Универзитет Сингидунум или Универзитет у Београду, навела је Јанковић.

За цело друштво је од велике важности да родна равноправност у пуном смислу те речи заживи управо на Универзитету и да се Универзитет суштински посвети забрани дискриминацуије и било каквог облика родне неравноправности, јер на високошколским установама стасавају нове генерације – оне од којих зависи да ли ћемо у будућности имати друштво ослобођено традиционалних, патријархалних и по жену ограничавајућих родних предрасуда и стереотипа.

Print Friendly, PDF & Email
back to top