бр. 07-00-91/2022-02   датум: 6.6.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А., изјављене против Б.Б., због њене изјаве на 15-ој седници скупштине општине Ариље, на којој је изјавила: „Људи који нису имали помоћ на други начин тражили су је на такав начин. Ми нисмо изашли доле да циганишемо и да тражимо неке ствари на улици него смо тражили овде неку врсту помоћи“, чиме је дискриминисала целу ромску заједницу. У изјашњењу на притужбу, наведено је да је на седници била расправа поводом проблема који се тичу реконструкције деонице пута Ивањица-Ариље и да изговорено нема везе са Ромима и народом те припадности како у општини Ариље тако и на територији Републике Србије. Даље је Б.Б. у свом изјашњењу навела да ју је председница скупштине општине опоменула због изговорене речи, након чега је рекла: „У реду, прихватам, извињавам се“. Повереник је утврдио да је на 15-ој седници СО Ариље  Б.Б., између осталог, изјавила: „Ми нисмо изашли доле да циганишемо и да тражимо неке ствари на улици већ смо тражили овде неку врсту помоћи, е та помоћ коју тражимо не треба вас да погађа, јер сте ви први на линији наше одбране по било ком проблему у граду“. Даље је утврђено да је након овог излагања Б.Б., председница скупштине указала одборници да је у питању некоректан говор, након чега је она упутила извињење, наводећи: „У реду, прихватам, извињавам се.“ Приликом анализе изјаве Б.Б., Повереник је узео у обзир важност слободе изражавања, са једне стране, али и ограничење ове слободе, које, између осталог, постоји и ради заштите права и угледа других, како то, прописују Устав и Закон о забрани дискриминације. Након спроведеног поступка, Повереник је утврдио да изјава одборнице Б.Б. коју је дала у СО Ариље изречена у негативном конкетсту кроз ширење негативних стереотипа и предрасуда према ромској националној мањини. Имајући у види контекст изјаве у којој је одборница употребила израз „циганишемо“ Повереник је дао мишљење да је у конкретном случају повређена одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање. Имајући у виду да се Б.Б, одмах након дате изјаве јавно извинила, Повереник је дао препоруку да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације и не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу А.А. изјављену против Б.Б., одборнице у СО Ариље, због дискриминације на основу националне припадности“.

• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је у локалној самоуправи у општини Ариље,  дана 11.2.2022. године, одржана 15-а седница  скупштине општине Ариље, на којој се говорило о инфраструктури ове општине;
• да је одборница скупштине општине Ариље указујући надлежнима на застој радова на путевима и хаосу у којем се налази општина Ариље, с обзиром на околности да се предузму одређене мере и дође до санације и завршетка радова користила реч „циганисати“ у лошем контексту;
• да је том приликом одборница изнела на радном месту, на седници општине испред целог руководства, запослених, председника и заменика општиене следеће: „Људи који нису имали помоћ на други начин тражили су је на такав начин.“ Ми нисмо изашли доле да циганишемо и да тражимо неке ствари на улици него смо тражили овде неку врсту помоћи.“
• да реч „циганин“ потиче од грчке речи која у преводу значи прљав и недодирљив, у ромској језику не постоји реч циганин;
• да је одборница скупштине општине Ариље у овом контексту користила реч „циганисати“ као придев што доводи до дискриминације целе ромске заједнице, не само на територији општине Ариље, већ и шире;
• да њена изјава изазива расну, верску, националну мржњу и тиме доводи ромску заједницу у неравноправан положај;
• да је цео догађај снимљен и приказан на локалној телевизији, а затим објављен од стране ТВ Пожега на јутјуб каналу, као и да нико од руководства и запослених на седници није реаговао, што доводи до ситуације да су сви присутни подржали овакав дискриминаторан поступак.

У притужби је наведен линк снимка седнице:  https://www.youtube.com/watch?v=iohUTIGmhC4&t=10s.

1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Б.Б., одборнице СО Ариље.

• У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

• да да је одборница „Здрава Србија“ у СО Ариље, а запослена је у привредном друштву „Стефан“ д.о.о. Ариље;
• да се на 15-ој седници СО Ариље под тачком 4. дневног реда поставило, између осталог, питање изградње деонице, тј. реконструкције деонице пута Ивањица-Пожега и проблеми који су настали у погледу незавршених деоница остављених шахта на површини које представљају опасност за возаче;
• да је, међу осталим одборницима и она истакла овај проблем и изнела своје виђење ситуације која је настала услед реконструкције наведене деонице;
• да је истакла да су грађани насеља Татојевица која припада општини Пожега довели телевизију па су изашли на пут „јер им је дојадила мука, прашина, безобразлук који је трајао месецима, према томе јел треба то да се деси и ту“ (мислећи на деоницу која је проблематична на територији општине Ариље);
• да је затим истакла: „Људи који нису имали помоћ тражили су је на такав начин. Ми нисмо ишли да се циганишемо и да тражимо неке ствари на улици већ смо тражили овде неку врсту помоћи“ (мислећи на помоћ у општини а не на улици);
• да је на основу целокупне изјаве и контекста у коме је употребљена реч „циганишемо“ нема везе са Ромима и народом те припадности како у општини Ариље тако и на територији Републике Србије;
• да ју је и председница скупштине општине опоменула због изговорене речи, како се не би погрешно схватила, што је и учињено, због чега је рекла: „У реду, прихватам, извињавам се“, што се може утврдити и из снимка који је достављен, а могу потврдити и сведоци, због чега су неосновани наводи притужбе да на седници скупштине општине руководство није реаговало;
• да је изговорена реч на скупштини општине речена у контексту начина борбе против одређених недостатака и проблема који се тичу реконструкције деонице пута Ивањица-Ариље;
• да њена изјава ни на који начин није изазивала верску или националну мржњу нити доводила у неравноправан положај припаднике ромске националности, односно да није подстицао дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица ромске националности.

У прилогу изјашњења достављен је ЦД-снимак са 15- е седнице СО Ариље.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1.    У току поступка извршен је увид у линк који је подносилац притужбе  Удружење грађана „Устаните Роми“ навело у притужби, и то:  https://www.youtube.com/watch?v=iohUTIGmhC4&t=10s  Међутим, Повереник констатује да садржај овог линка није доступан за преглед, због чега се из овог доказа не могу утврдити наводи из притужбе.

2.2. Увидом у ЦД-снимак са 15-е седнице скупштине општине Ариље, који је доставила одборница Б.Б. у прилогу изјашњења, утврђено је да је на почетку седнице председница СО Ариље констатовала да је усвојени дневни ред на овој седници: 1. решење о потврђивању мандата одборника СО Ариље, 2. решење о разрешењу општинске изборне комисије, 3. решење о именовању општинске изборне комисије, 4. питања и предлози. Даље је утврђено да су поводом четврте тачке дневног реда одборници постављали питања реконструкције деонице пута Ивањица-Пожега и проблема који су настали због ове незавршене деонице. Одборница Б.Б. је овом приликом, између осталог, изјавила: „Паметни грађани дела Татојевица су довели телевизију, па су изашли на пут, јер им је додијала мука, прашина, безобразлук који је трајао месецима, према томе јел треба то да се деси и ту“. Затим је истакла: „Мислим, не знам, значи људи који нису имали помоћ на други начин тражили су је на такав начин. Ми нисмо изашли доле да циганишемо и да тражимо неке ствари на улици већ смо тражили овде неку врсту помоћи, е та помоћ коју тражимо не треба вас да погађа, јер сте ви први на линији наше одбране по било ком проблему у граду“. Након овог излагања Б.Б., председница скупштине  указала је одборници на термин „циганишемо“, рекавши јој: „Само бих замолила одборницу Б.Б., рекли сте нећемо да циганишемо, па Вас молим“, након чега је Б.Б. упутила извињење, наводећи: „У реду, прихватам, извињавам се.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом разматрања овог предмета, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.

3.2. Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[4] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[5] Такође, чланом 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[6], одредбом члана 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Према одредбама Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, заштита националних мањина и права и слобода припадника тих мањина саставни је део међународне заштите људских права,[7] а стране уговорнице се обавезују да ће припадницима националних мањина гарантовати равноправност пред законом и једнаку законску заштиту. У том смислу забрањена је било каква дискриминација на основу припадности националној мањини.[8]

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[9], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је између осталог забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина[10] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој, верској и свакој другој основи према националним мањинама и лицима која припадају националним мањинама.

3.7. Законом о локалној самоуправи^[11] прописано је да одборник не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седници скупштине и радних тела.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8.  Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли изјава одборнице Б.Б., коју је дала у Скупштини општине Ариље представља узнемиравање и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно повреду Закона о забрани дискриминације.

3.9.  Приликом разматрања овог предмета, Повереник најпре истиче да је предмет притужбе изјава коју је одборница Б.Б. дала за скупштинском говорницом Скупштине општине Ариље, дакле у својству одборнице, због чега је релевантна одредба члана 37. Закона о локалној самоуправи. Наиме, овом одредбом је прописано да одборник не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седници скупштине и радних тела. Исту одредбу предвиђа и Пословник о раду Скупштине општине Ариље[12]. С тим у вези, може се констатовати да у конкретном случају не постоје процесне препреке за вођење поступка пред Повереником против одборнице против које је поднета притужба, будући да Повереник нема наредбодавна и репресивна овлашћења, па самим тим ни могућност да изрекне казну затвора или неку другу меру лишавања слободе лица против којег се води поступак.

3.10. Полазећи од предмета притужбе Повереник указује да одредба члана 46. Устава јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док је одредбом става 2. овог члана прописано да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других. Такође, Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10. прописује да свако има право на слободу изражавања које укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја, без мешања јавне власти и без обзира на границе, али да се та слобода, између осталог може подвргнути ограничењима ради заштите угледа или права других.

Одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као једног од посебних облика дискриминације.

3.11. С тим у вези, Повереник је разматрао изјаву одборнице Б.Б. коју је дала у Скупштини општине Ариље, наводећи“ Ми нисмо изашли доле да циганишемо и да тражимо неке ствари на улици већ смо тражили овде неку врсту помоћи“. Имајући у види контекст изјаве у којој је одборница употребила израз „циганишемо“ може се закључити да је овом изјавом изразила негативне стереотипе о начину живота ромске националне мањине, те да је оваквом изјавом повукла паралелу да становници локалне заједнице чија је представница у скупштини општине који нису на такав начин тражили помоћ, већ  од надлежних институција, тј. у скупштини. Повереник посебно указује да је коришћење термина као што су „Цигани, циганисати, циганчити“, друштвено неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме и вређа достојанство припадника и припадница читаве једне етничке заједнице, која је једна од најмаргилизованијих друштвених група.

Чињеница да је у питању изјава одборнице СО Ариље, повлачи и њену већу одговорност за јавно изговорену реч и обавезу да својим изјавама и ставовима не подржава и подстиче стереотипе и предрасуде према ромској националној мањини. На наведено указује и пресуда Апелационог суда у Београду^[13], у којој је суд изнео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности сваког цивилизованог друштва, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком поједином случају. У конкретном случају суд је истакао „да тужени као угледна политичка личност има право на сопствено мишљење, али има и обавезу да у својим јавним наступима не пропагира дискриминацију. Суд закључује да пружање заштите тужиоцу не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се проносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву, као и на развој друштва у целини“.

3.12. На крају, Повереник похваљује реакцију председнице скупштине која је указала одборници на термин „циганишемо“, као и одборнице Б.Б., која је одмах прихватила дату примедбу и јавно се извинила, рекавши: „У реду, прихватам, извињавам се.“ Такође, иако у поступцима за заштиту од дискриминације намера није правно релевантна, односно да дискриминација може бити извршена и без намере да се одређено лице или група лица дискриминише, у конкретном случају, овим се и потврђује да одборница није имала намеру да узнемири и понизи припаднике ове националне мањине. Међутим без обзира на то ова изјава је изазвала узнемирење и понижавајуће поступање код припадника ове националне мањине због чега је и поднета притужба Поверенику.

3.13. Повереник за заштиту равноправности указује да је упркос напорима различитих државних институција и организација цивилног друштва које предузимају мере усмерене ка побољшању положаја Рома, ова национална мањина и даље једна од најдискриминисанијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до осетнијег унапређења услова живота и њиховог положаја у друштву. Већина Рома и Ромкиња се суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, а још чешће прикривеној дискриминацији.[14] Наведено показује и пракса Повереника за заштиту равноправности којем је у току 2021. године због дискриминације на основу националне припадности и етничког порекла поднето укупно 96 притужби. Највећи број притужби, као и претходних година, поднет је због дискриминације припадника ромске националне мањине (74), што чини 77,1% од свих притужби које су поднете због дискриминације по овом основу.[15] Овом приликом напомињемо и да закључци истраживања које је спровео Центар за истраживање етницитета указују да највећи степен етничке дистанце према Ромима јер чак 65,6% испитаника не би прихватио припадника ромске националне мањине за суседа, a 28,5% прихватило би их за супружника.[16]

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавом коју је одборница Б.Б., дала на седници СО Ариље повређене су одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б.Б. да:

Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације и не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[3] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21)

[4] Члан 46. став 1. Устава РС

[5] Члан 46. став 2. Устава РС

[6] „Сл. лист СЦГ“- Међународни уговори бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[7] Оквирна конвенција за заштиту националних мањина („Сл. лист СРЈ“- Међународни уговори бр. 6/98), члан 1.

[8] Оквирна конвенција за заштиту националних мањина („Сл. лист СРЈ“- Међународни уговори бр. 6/98), члан 3. став 1.

[9] Закон о забрани дискриминације, („Сл. гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 2. став 1. тачка 1.

[10] Закон о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/02, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС и 4718), члан 3.

[11] Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14, 101/16, 47/18 и 111/21), члан 37.

[12] https://arilje.org.rs/index.php/dokumenta/opstina-arilje/normativna-akta/file/36-poslovnik-o-radu-skupstine-opstine-arilje

[13] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године

[14] Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године. Доступно на: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte/strategija-za-socijalno-ukljucivanje-roma

[15] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2021. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[16] Истраживање социјалних односа између етничких заједница у Србији, Центар за истраживање етницитета, 2020. Доступно на: http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2020/09/SOCIJALNA-DISTANCA-ETNICKIH-ZAJEDNICA-IZVESTAJ.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

84-22 Утврђена дискриминација на основу националне припадности