бр. 07-00-194/2022-02  датум:  1. 9. 2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење je донето у поступку поводом притужбе Националног савета бошњачке националне мањине против Министарства унутрашњих послова. У притужби и допуни притужбе је наведено да у информационом систему који се користи у полицијским управама Министарства унутрашњих послова за унос података, при формирању и подношењу захтева за израду личних докумената није дата могућност избора босанског језика и латиничног писма, због чега издавање јавних исправа на босанском језику није омогућено Бошњацима који живе на територији полицијских управа односно станица у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу где је босански језик и латинично писмо у службеној употреби. У изјашњењу Министарства унутрашњих послова је наведено да Министарство издаје личне карте и на језику и писму националних мањина, односно образац личне карте на захтев припадника националне мањине штампа се тројезично и то: на српском језику, ћириличким писмом, на енглеском језику и на језику и писму националне мањине чија је службена употреба утврђена статутом општине, док се подаци о имену и презимену лица, припадника националне мањине, у образац личне карте уписује у изворном облику, онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених. Даље је наведено да се 14. априла 2022. године A. A. обратио Полицијској управи у Новом Пазару захтевом за издавањем личне карте, али да је одустао од захтева уз образложење да не жели да поднесе захтев на којем ће писати језик и писмо „бошњачки“, већ је инсистирао да на захтеву пише „босански“ језик. Даље је наведено да су након тога предузете активности тако да на територији општина у којима је Статутом општине утврђена службена употреба и босанског језика припадници бошњачке националне мањине могу да поднесу захтев и добијају личне карте, уколико то желе и на босанском језику и писму, као и да је у питању била техничка грешка назива језика у номенклатури апликације која се користи за издавање личних карата и сада у систему постоји ставка „језик и писмо – босански“. У току поступка, Повереник је утврдио да је у питању техничка грешка у називу језика, а не да је у питању други језик, као и да Правилник о личној карти не прописује образац захтева за издавање личне карте, већ прописује да се лична карта издаје на писмени захтев и да се у захтеву наводи језик и писмо на коме треба уписати називе података које садржи образац личне карте и језик и писмо на коме треба уписати име и презиме, као и да је неспорно да назив којим је означен језик националне мањине у интерној апликацији Министарства унутрашњих послова, у коју имају увид само запослени у Министарству, није онемогућавао грађане и грађанке да поднесу захтев за издавање личне карте на језику и писму националне мањине, односно, није их могао довести у заблуду да није могуће издати личну карту на језику бошњачке националне мањине који је у службеној употреби у конкретним јединицама локалне самоуправе. Након спроведеног поступка, Повереник је дао мишљење да приликом издавања јавних исправа на језику бошњачке националне мањине, Министарство унутрашњих послова није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности се 29. априла 2022. године притужбом обратио Национални савет бошњачке националне мањине против Министарства унутрашњих послова, због дискриминације на основу националне припадности и језика.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да у полицијским управама Министарства унутрашњих послова Бошњацима у Републици Србији није омогућено издавање јавних исправа на њиховом матерњем језику, босанском језику;
• да у информационом систему који се користи у полицијским управама Министарства унутрашњих послова за унос података, при формирању и подношењу захтева за израду личних докумената није дата могућност избора босанског језика и латиничног писма. Поред тога, у понуди језика за издавање личних докумената не постоји могућност избора босанског језика и латиничног писма;
  • У допуни притужбе од 13. јуна 2022. године је, између осталог, наведено:
• да издавање јавних исправа на босанском језику није омогућено Бошњацима који живе на територији полицијских управа односно станица у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу где је босански језик и латинично писмо у службеној употреби;
• да већнику Националног савета бошњачке националне мањине, А. А. није било омогућено да поднесе захтев нити му је издата исправа на босанском језику јер не постоји могућност избора босанског језика и латиничног писма у систему Министарства унутрашњих послова, о чему је А. А. обавестио јавност на конференцији за новинаре;
• да само запослени у полицијским управама имају приступ информационом систему, због чега нису у могућности да доставе доказ из информационог система Министарства унутрашњих послова;
• да с обзиром на наведено Национални савет бошњачке националне мањине се обраћа Поверенику због дискриминаторног рада Министарства унутрашњих послова и кршења зајамчених права Бошњака.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење Министарства унутрашњих послова.
  • У изјашњењу Секретаријата Министарства унутрашњих послова, између осталог, наведено је:
• да се у складу са Законом о службеној употреби језика и писма управни послови из делокруга Министарства унутрашњих послова обављају на начин којим се обезбеђује пуна и ефективна равноправност припадника националних мањина, односно обезбеђује се остваривање и заштита права националних мањина која се односе на усмену и писмену комуникацију са странкама, као и на вођење управног поступка на језицима националних мањина који су Статутом општинских органа управе на том подручју утврђени као језици и писма који су у службеној употреби;
• да у складу са чланом 9. Закона о личној карти Министарство унутрашњих послова издаје личне карте чији су обрасци одштампани на српском језику, ћириличким писмом и на енглеском језику, док се подаци о презимену и имену лица коме се лична карта издаје уписују у изворном облику, онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених;
• да Министарство издаје личне карте и на језику и писму националних мањина, сходно Закону о службеној употреби језика и писма, односно образац личне карте на захтев припадника националне мањине штампа се тројезично и то: на српском језику, ћириличким писмом, на енглеском језику и на језику и писму националне мањине чија је службена употреба утврђена статутом општине, на чијој територији подносилац захтева за издавање личне карте, има пријављено пребивалиште, односно боравиште, док се подаци о имену и презимену лица, припадника националне мањине, у образац личне карте уписује у изворном облику, онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених. То значи да ће име и презиме припадника националне мањине које је у изводу из матичне књиге рођених уписано на језику и писму националне мањине, на исти начин бити унето и у образац личне карте.
• да је издавање биометријских личних карата започето 2008. године и тада је између осталог, омогућено да се за припаднике националних мањина издају биометријске личне карте са лабелама на српском, енглеском и језику и писму припадника националне мањине;
• да је у последњих годину дана у Полицијској управи у Новом Пазару, на захтев припадника бошњачке националне мањине, издато седам личних карата на обрасцу одштампаном на српском језику, ћириличким писмом, на енглеском језику и на „бошњачком језику и писму“, док у Полицијским станицама у Сјеници и Тутину и у Полицијској управи у Пријепољу није било захтева припадника бошњачке националне мањине за издавање личне карте на наведеном тројезичном обрасцу;
• да се 14. априла 2022. године Сулејман Угљанин обратио Полицијској управи у Новом Пазару захтевом за издавањем личне карте, али да је одустао од захтева уз образложење да не жели да поднесе захтев на којем ће писати језик и писмо „бошњачки“, већ је инсистирао да на захтеву пише „босански“ језик;
• с обзиром да језик којим се служи бошњачка национална мањина није бошњачки већ босански, предузете су активности те су све техничке препреке за издавање личне карте на тројезичном обрасцу, на које су лабеле исписане на српском језику, ћириличким писмом, на енглеском језику и на босанском језику и писму отклоњене,.
• да је у питању била техничка грешка назива језика у номенклатури апликације која се користи за издавање личних карата. Будући да је питању била техничка грешка, која је у систему отклоњена, те да у систему постоји ставка „језик и писмо – босански“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у изјашњење Министарства унутрашњих послова, утврђено је да је у апликацији за издавање личне карте коју користе полицијске управе на територијама општина у којима је босански језик службени језик, као назив језика у номенклатури апликације писало „бошњачки“ језик и писмо. Даље је утврђено да је након 14. априла 2022. године, када је А. А. одбио да поднесе захтев за издавање личне карте на којем пише „бошњачки“ језик и писмо, извршена исправка у апликацији Министарства и да сада у систему постоји ставка „језик и писмо – босански“.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
   • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[4]. Одредбом члана 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
• Република Србија је Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима[5] прихватила босански језик као мањински језик Бошњака у Србији.
• Законом о заштити права и слобода националних мањина^[6] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама (члан 3), док је одредбама члана 11. прописана службена употреба језика и писма на територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина и издавање јавних исправа на језицима националних мањина.
• Одредбама члана 11. Закона о службеној употреби језика и писма[7], између осталог, прописано је да на територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби. Јединица локалне самоуправе ће обавезно својим статутом увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва, најкасније у року од 90 дана од дана утврђивања законом прописаних услова. Службена употреба језика националних мањина из става 1. овог члана подразумева нарочито: коришћење језика националних мањина у управном и судском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националне мањине; употребу језика националне мањине у комуникацији органа са јавним овлашћењима са грађанима; издавање јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки личних података на језицима националних мањина и прихватање тих исправа на тим језицима као пуноважних; употребу језика националних мањина на гласачким листићима и бирачком материјалу; употребу језика националних мањина у раду представничких тела.
• Одредбама члана 9. Закона о личној карти[8] прописано је да се образац личне карте штампа на српском језику, ћириличким писмом, и на енглеском језику, да се штампа и на језику и писму националних мањина, у складу са законом. Даље је прописано истим чланом да се у образац личне карте подаци о презимену и имену уписују у изворном облику онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених. Подаци о презимену и имену припадника националних мањина паралелно се уписују и по српском правопису и писму. Остали подаци уписују се на српском језику, ћириличким писмом, и на језику и писму националних мањина, у складу са законом.
• Правилником о личној карти[9] прописано је да се лична карта издаје на писмени захтев и у захтеву се наводи језик и писмо на коме треба уписати називе података које садржи образац личне карте и језик и писмо на коме треба уписати име и презиме (члан 8).

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника је да испита да ли је Министарство унутрашњих послова ускратило припадницима бошњачке националне мањине загарантовано колективно мањинско право на издавање јавних исправа на језику бошњачке националне мањине.
• Анализом навода притужбе и изјашњења, неспорно је да је у апликацији коју користе полицијске управе и полицијске станице на територијама јединица локалне самоуправе у којима је босански језик у службеној употреби, дошло до техничке грешке у обележавању назива језика бошњачке националне мањине. Такође, увидом у изјашњење Министарства унутрашњих послова, утврђено је да на територији града Нови Пазар и општина Сјеница, Тутин и Пријепоље није постојала сметња да се личне карте као јавне исправе издају у складу са загарантованим правом припадника националне мањине на издавање јавних исправа на језику и писму националне мањине, а у складу са Законом о личним картама. У изјашњењу Министарства је наведено да је у Новом Пазару у претходних годину дана, на захтев грађана и грађанки, издато седам личних карата на језику бошњачке националне мањине, док у осталим наведеним општинама у којима је босански језик у службеној употреби, није било поднетих захтева.
• Повереник је посебно узео у обзир чињеницу да је у конкретном случају у питању назив језика који је коришћен у интерној апликацији Министарства, у коју, као што се наводи и у притужби, увид имају само запослени у Министарству. Наиме, Правилник о личној карти не прописује образац захтева за издавање личне карте, већ прописује да се лична карта издаје на писмени захтев и да се у захтеву наводи језик и писмо на коме треба уписати називе података које садржи образац личне карте и језик и писмо на коме треба уписати име и презиме. Из наведеног је неспорно да назив којим је означен језик националне мањине у интерној апликацији Министарства унутрашњих послова, у коју имају увид само запослени у Министарству, није онемогућавао грађане и грађанке да поднесу захтев за издавање личне карте на језику и писму националне мањине, односно, није их могао довести у заблуду да није могуће издати личну карту на језику бошњачке националне мањине који је у службеној употреби у конкретним јединицама локалне самоуправе.
• Даље је у изјашњењу Министарства унутрашњих послова наведено да је, након што је А. А. 14. априла 2022. године указао да назив језика који се користи у апликацији Министарства није у складу са ратификованом Европском повељом о регионалним или мањинским језицима, извршена исправка техничке грешке и лабела на којој је писало „бошњачки језик и писмо“ замењена лабелом са називом „босански језик и писмо“. Повереник је посебно анализирао наводе из изјашњења да се личне карте на језику и писму националне мањине издају у складу са Законом о личној карти, којим је прописано да се у образац личне карте подаци о презимену и имену уписују у изворном облику онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених. На основу наведеног, очигледно је да назив који је коришћен за језик националне мањине није утицао на садржину, односно на право припадника националне мањине да им се лична карта изда на њиховом језику.
• У вези са наведеним, Повереник сматра важним активности које је предузело Министарство унутрашњих послова у отклањању техничке грешке у обележавању назива језика националне мањине одмах након обраћања грађанина – припадника националне мањине овом Министарству. Наиме, од 14. априла када је А. А. указао на назив којим се обележава језик бошњачке националне мањине, а пре достављања изјашњења, у апликацији Министарства извршена је исправка назива језика.
• С обзиром на све наведено, а првенствено на чињеницу да припадницима бошњачке националне мањине није било ускраћено право на издавање јавних исправа на језику бошњачке националне мањине, Повереник је мишљења да у конкретном случају није дошло до повреде одредби Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Поводом притужбе Националног савета бошњачке националне мањине против Министарства унутрашњих послова, поводом издавања јавних исправа на језику бошњачке националне мањине, Министарство унутрашњих послова није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/2021, члан 21.

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 2. став 2.

[5] „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 18/05

[6] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Сл. лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

[7] „Службени гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 – др. закон, 30/10, 47/18 и 48/18 – испр.

[8] „Службени гласник РС“, бр. 62/06, 36/11 и 53/21

[9] „Службени гласник РС“, бр. 11/07, 9/08, 85/14 и 112/17 – одлука УС

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

177-22 Притужба савеза националне мањине због дискриминације на основу језика