бр. 07-00-401/2023-02  датум: 29.12.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је против AA, поднела ББ. У притужби и допунама притужбе наведено је да притужиља подиже пензију и плаћа рачуне у експозитури „Поште“ бр. … од њеног отварања у холу суда, будући да станује у непосредној близини, али да је током јула месеца онемогућена да приступи овој експозитури уз образложење обезбеђења да се судије буне и да се ради о судској пошти. Притужиља је навела да је оперисала кичму и да се отежано креће, те да је овакав приступ изузетно погодио јер није у могућности да оде до друге поште. Према наводима из изјашњења, у згради АА, а у циљу лакшег решавања свих потреба које грађани имају у суду, а које могу бити бројне (парнични, кривични или породични спорови, овере, прибављање међународних докумената) налази се издвојени шалтер „Поште“ ради плаћања судских услуга, те да се шалтери ове врсте налазе и у згради Врховног суда, Палати правде, као и у другим државним органима. У изјашњењу се даље наводи да АА свакодневно посети око 6000 грађана и сваки од њих има слободан приступ згради суда без обзира на држављанство, националну припадност, пол, староснo добa, а под условом да има потребу решавања питања из судске надлежности. У изјашњењу је наведено да из притужбе проистиче да њена подноситељка није имала никакву потребу решавања личних ствари у суду, нити коришћења судских услуга, из ког разлога не постоји дискриминација по било ком основу. Након спроведеног поступка и утврђених чињеница, констатовано је да је „Пошта Србије“ у одговору притужиљи указала да не ограничава долазак корисника ни у једну пошту, па ни ову. Даље је констатовано да је Правилником о кућном реду у судској згради АА, прописано да је правосудни стражар овлашћен да утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду суда, што је у конкретном случају и учинио, сазнавши том приликом разлог доласка подноситељке притужбе. Тим правилником су експлицитно прописане ситуације у којима правосудни стражар има овлашћење да забрани лицу улазак у зграду суда – када лице поседује оружје, опасно оруђе, када је дејством алкохола или других омамљујућих средстава, или када омета ред и мир. Повереник је утврдио да наводи из изјашњења АА да је услов за улазак у зграду потреба конкретног лица за решавање питања из судске надлежности, не произлазе из одредаба цитираног правилника. Чланом 7. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса, лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Повереник указује да када би се Правилником и прописало овакво неутрално правило, такво ограничење морало би се оправдати легитимним циљем, а средства за постизање тог циља морала би бити примерена и нужна. Имајући у виду наведено, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, након спроведеног поступка Повереник је дао мишљење да је дошло до повреде члана 7. Закона о забрани дискриминације и АА препоручио да подноситељки притужбе, у складу са прописима, дозволи приступ суду, а тиме и Пошти која се налази у згради суда, уважавајући њено здравствено стање и старосно доба.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу ББ коју је поднела против АА, …
   • У притужби од 8. августа 2023. године и допунама притужбе од 14. августа и 12. септембра 2023. године, између осталог, наведено je:

– да подноситељка притужбе подиже пензију и плаћа рачуне у експозитури „Поште“ бр. … од њеног отварања у холу суда, будући да станује у …;

– да је током јула месеца ове године онемогућена да приступи овој експозитури „Поште“, уз образложење обезбеђења да се судије буне и да се ради о судској пошти;

– да се обратила ЈП „Пошта Србије“ и добила одговор да ово предузеће не ограничава долазак корисника у своје експозитуре, те да обезбеђење АА није у надлежности овог предузећа;

– да је с обзиром на то да је оперисала кичму и да се отежано креће, овакав приступ  изузетно погодио;

– да је 11. августа 2023. године око 13 сати отишла у наведену експозитуру „Поште“, али је добила исти одговор као и приликом претходног доласка, упркос чињеници да у просторијама ове експозитуре није било корисника;

– да је том приликом ипак одлучила да уђе у „Пошту“ и подигне пензију, рекавши обезбеђењу да „зове милицију или председника суда“ да је избацују, те је за пар минута ушла, завршила посао и изашла;

– да је због дискриминаторног поступања на основу њеног старосног доба и понижења које је доживела била видно потресена;

– да није у финансијској могућности да плаћа такси до неке друге поште, а због болова није у стању да се нормално креће;

– да од Повереника за заштиту равноправности тражи да размотри и реши њен проблем, јер јој није јасно дискриминаторско поступање суда.

• У прилогу притужбе и допуне притужбе достављена је фотокопија имејл комуникације ББ и ЈП „Пошта Србије“ од 1. и 2. августа 2023. године.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], те је затражио изјашњење на притужбене наводе од АА.
• У изјашњењу АА од 8. септембра 2023. године, између осталог, наведено је:

– да је АА државни орган који врши судску власт, односно решава спорове у области грађанског и кривичног права;

– да ради обављања послова који се тичу вршења судске власти или неке од услуга које грађанима пружа суд, згради могу приступити сви грађани независно од држављанства, националне припадности или етничког порекла, језика, верског или политичког убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, инвалидитета, брачног и породичног статуса, старосне доби, чланства у политиким, синдикалним и другим организацијама и др;

– да према званичним подацима суда, AA свакодневно посети око 6000 грађана;

– да сходно наведеном, сваки грађанин Републике Србије има слободан приступ згради AA без обзира на држављанство, националну припадност, пол, старосну доб, а под условом да има потребу решавања питања из судске надлежности;

– да у том смислу грађанка ББ, као и сваки други грађанин Републике Србије, има слободан приступ суду у циљу обављања послова који се тичу вршења судске власти;

– да се у згради АА, а у циљу лакшег решавања свих потреба које грађани имају у суду, а које могу бити бројне (парнични, кривични или породични спорови, овере, прибављање међународних докумената), налази издвојени шалтер „Поште“ ради плаћања судских услуга, што је проистекло из заједничког договора „Поште“ и суда;

– да се шалтери ове врсте налазе и у згради Врховног суда, Палати правде, као и у другим државним органима;

– да из притужбе проистиче да њена подноситељка није имала никакву потребу решавања личних ствари у суду, нити коришћења судских услуга, из ког разлога не постоји дискриминација по било ком основу.

1.6. Повереник за заштиту равноправности је затражио од АА да допуни изјашњење наводима: у чему се састоји заједнички договор „Поште“ и суда, односно да ли се рад издвојеног шалтера „Поште“ везује искључиво за плаћања судских услуга на основу неког уговора закљученог између овог јавног предузећа и АА, као и из којих разлога наведених у Правилнику о кућном реду у судској згради АА, подноситељки притужбе није био дозвољен улаз у зграду суда, како би на издвојеном шалтеру „Поште“ преузела пензију.

До дана састављања мишљења са препоруком Повереника за заштиту равноправности, допуна изјашњења АА овом органу није достављена.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у имејл поруку коју је 1. августа 2023. године ББ упутила ЈП „Пошта Србије“ утврђено је да је порука следеће садржине: „Молим вас да ми одговорите, да ли у експозитури бр. …, ул. …, …, која се налази у згради АА, могу да подижем новац са свог рачуна и вршим уплате. У јулу месецу ме нису примили, због тога што сам пензионер, са образложењем да је то само судска пошта и да се судије буне. Није ми јасно каква је то дискриминација“. У одговору ЈП „Пошта Србије“ од 2. августа 2023. године наведено је: „Обавештавамо Вас да Пошта Србије не ограничава долазак корисника ни у једној пошти. Сваки корисник који дође на шалтер и затражи извршење услуге било да је у питању уплата – исплата новчаних средстава или било која друга поштанска услуга, биће услужен. Такође Вас обавештавамо да обезбеђење АА није у надлежности ЈП „Пошта Србије“.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације^[2]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка у складу са законом, упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације, као и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама члана 7. Закона o забрани дискриминације прописано je да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбама члана 23. ст. 1-2. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба. Старији имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ и заштиту од занемаривања и узнемиравања у коришћењу јавних услуга. Забрана дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, прописана је одредбом члана 27. став 1. овог закона.

3.4. Препоруком Комитета министара Савета Европе o промоцији људских права старијих особа (2014) Комитет је потврдио права старијих особа и препоручио државама чланицама низ мера у циљу борбе против дискриминације на основу старосног доба. Између осталог, препоручено је државама чланицама да старије особе уживају своја права и слободе без дискриминације по било ком основу, укључујући и старосно доба. Старије особе имају право на поштовање њиховог урођеног достојанства. Они имају право да воде своје животе самостално, на самоодређујући и аутономан начин.

3.5. На Другој скупштини о старењу Уједињених нација, одржаној 2002. године у Мадриду, усвојена је Политичка декларација о старењу заједно са Мадридским међународним планом активности о старењу. У Политичкој декларацији о старењу државе чланице су се обавезале да елиминишу све облике дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу старосног доба. Такође, између осталог, признато је да све особе, независно од година старости, имају право на поштовање, здрав и безбедан живот и активно учешће у економском, социјалном, културном и политичком животу њихових друштава.

3.6. Према одредбама члана 19. став 2. Правилника о кућном реду у судској згради АА, правосудни стражар овлашћен је да утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду суда, по потреби претресе лице и ствари и забрани улазак у зграду суда лицима са оружјем, опасним оруђем, под дејством алкохола или других омамљујућих средстава, удаљи из зграде лице које омета ред и мир и да другим радњама штити лица и имовину, а све ово на начин којим се чува углед и достојанство суда.

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је АА дискриминисао ББ на основу старосног доба и здравственог стања, тиме што јој je онемогућен приступ шалтеру „Поште“ који се налази у згради ове институције.

3.8. Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање АА било дискриминаторно, важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је АА према њој извршио акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза лежи на АА.

3.9. У овом предмету подноситељка притужбе учинила је вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, наводећи да је покушала да приступи шалтеру поште, али да јој је судска стража ускратила приступ. Томе у прилог говори и чињеница да се 1. августа 2023. године притужиља обратила ЈП „Пошта Србије“ упитом да ли у експозитури „која се налази у згради АА, могу да подижем новац са свог рачуна и вршим уплате. У јулу месецу ме нису примили, због тога што сам пензионер, са образложењем да је то само судска пошта и да се судије буне.“

3.10. АА у свом изјашњењу није оспорио чињеничне тврдње из притужбе, наводећи да је подноситељка притужбе покушала да приступи шалтеру „Поште“ односно згради АА, из разлога који нису у вези са услугама које грађанима пружа наведени суд. У изјашњењу је наведено и да ББ, као и сваки други грађанин Републике Србије, има слободан приступ суду, али само у циљу обављања послова који се тичу вршења судске власти. Такође у изјашњењу је даље наведено да у конкретном случају не постоји онемогућавање подноситељке притужбе да приступи пошти, већ да уопште борави у просторијама суда, услед чињенице да она није странка у било ком поступку који се води пред судом, нити суду приступа услед коришћења услуга који овај орган пружа. Истакли су да се у згради АА налази издвојени шалтер „Поште“ ради плаћања судских услуга, а у циљу лакшег решавања свих потреба које грађани имају у суду.

С тим у вези, Повереник најпре констатује да је „Пошта Србије“ у одговору притужиљи указала да не ограничава долазак корисника у ову, па ни друге поште. Дакле, одлуку о ограничавању приступа пошти која се налази у згради АА, а која је по сопственим наводима овог предузећа, али и сходно природи услуга које пружа, доступна свим корисницима, у конкретном случају донео је сâм суд. Повереник такође констатује да је цитираним одредбама члана 19. став 2. Правилника о кућном реду у судској згради АА, прописано да је правосудни стражар овлашћен да утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду суда, што је у конкретном случају и учинио, сазнавши том приликом разлог доласка подноситељке притужбе. Међутим, правилником су прописане и ситуације у којима правосудни стражар има овлашћење да забрани лицу улазак у зграду суда. Ове ситуације су експлицитно прописане Правилником на начин да се улазак у суд може забранити из следећих разлога: када лице поседује оружје, опасно оруђе, када је дејством алкохола или других омамљујућих средстава, или када омета ред и мир. Повереник утврђује да су наводи из изјашњења АА да је услов за улазак у зграду потреба конкретног лица за решавање питања из судске надлежности, не произлазе из одредаба Правилника о кућном реду у судској згради. С тим у вези, Повереник је од АА затражио допуну изјашњења у којој је затражио од суда да се изјасни у чему се састоји заједнички договор „Поште“ и суда, односно да ли се рад издвојеног шалтера „Поште“ везује искључиво за плаћања судских услуга на основу неког уговора закљученог између овог јавног предузећа и АА, као и из којих разлога наведених у Правилнику о кућном реду у судској згради АА, подноситељки притужбе није био дозвољен улаз у зграду суда, како би на издвојеном шалтеру „Поште“ преузела пензију. До дана састављања мишљења са препоруком Повереника за заштиту равноправности, допуна изјашњења АА овом органу није достављена.

Имајући у виду наведено, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник налази да наводима из изјашњења, АА није доказао да је постојао оправдан и на прописима заснован разлог да не дозволи улазак у здраду суда подноситељки притужбе. Поред тога, чланом 7. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса, лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Повереник указује да када би се Правилником и прописало овакво неутрално правило, такво ограничење морало би се оправдати легитимним циљем, а средства за постизање тог циља морала би бити примерена и нужна.

3.11. Повереник овом приликом истиче да је дискриминација на основу старосног доба и здравственог стања већ годинама уназад међу првим основама по учесталости притужби поднетих овом органу и то неретко у области пружања услуга и због дискриминације лица старијих од 65 година која се отежано крећу. У Посебном  извештају о дискриминацији старијих грађана[4] који је Повереник упутио Народној скупштини, 2021. године представљени су различити примери из праксе Повереника. У извештају је посебно указано да поштовање људских права старијих грађана и грађанки значи њихово истинско укључивање у заједницу на свим нивоима и у свим областима, а држава и друштво треба да им пруже континуирану подршку и, када је потребно, помоћ у остваривању права и коришћењу услуга.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је ББ поднела против АА, утврђено је да је дошло до повреде члана 7. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује АА:

– да подноситељки притужбе, у складу са прописима дозволи приступ суду, а тиме и Пошти која се налази у згради суда, уважавајући њено здравствено стање и старосно доба.

Потребно је да АА обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, број 22/09 и 52/21

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“ бр. 98/06, 16/22) – Одлука о проглашењу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије – Амандмани I – XXIX – „Службени гласник РС“, бр. 115/21)

[4] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1044-23 Притужба због дискриминације на основу здравственог стања и старосног доба при коришћењу објеката