Pritužba S.S. protiv N.S. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u obalsti rada

  1. 07-00-89/2017-02 datum: 7. 7. 2017.

 

 

 

MIŠLJENJE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe S.S. iz N. protiv N.S. iz N. U pritužbi je navedeno da 7. decembra 2016. godine u prostorijama poslodavca, Gerontološki centar u N, N.S. rekao podnositeljki pritužbe sledeće reči: „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“, kao i da je otac podnositeljke pritužbe po nacionalnosti Rom. U izjašnjenju je navedeno da reči „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“ nisu upućene na način kako predstavlja S.S, kao i da se iz samog konteksta ne naslućuje zašto bi se S.S. osećala uvređenom da se „vrati u čerge“ jer značenje istog uopšte nije uvredljivo. U toku postupka je utvrđeno da je nesporno da je N.S. rekao S.S. „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“, kao i da je takva izjava uvredljiva s obzirom na socijalno-ekonomski položaj romske populacije u Srbiji i čestoj izloženosti diskriminaciji, stereotipima, predrasudama i nasilju nad Romima. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je izjavom upućenom 7. decembra 2016. godine S.S. „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“, N.S. uznemirio i povredio dostojanstvo S.S. na osnovu ličnog svojstva njenog oca odnosno, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i preporučila da N.S. uputi pisano izvinjenje S.S. zbog diskriminatorne izjave od 7. decembra 2016. godine kojom ju je uvredio i povredio njeno dostojanstvo na osnovu ličnog svojstva njenog oca, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, kao i da ubuduće vodi računa da svojim izjavama i postupanjem ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti 14. marta pritužbom, a 30. marta 2017. godine dopunom pritužbe, obratila se S.S. protiv N.S, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je 7. decembra 2016. godine oko 08:30 časova u prostorijama Gerontološkog centra u N. N.S. rekao podnositeljki pritužbe sledeće reči: „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“;
  • da je otac podnositeljke pritužbe po nacionalnost Rom;
  • da su ovom događaju prisustvovale kolege D.Z. i B.Đ.;
  • da je podnositeljka pritužbe pitala N.S. da li je svestan reči koje je izgovorio, odnosno da li je svestan uvreda koje je uputio, na šta je N.S. potvrdno odgovorio.
    • U prilogu pritužbe dostavljene su izjave svedoka D.Z, B.Đ, D.V, M.D, B.Ž, dve osobe čije su potpisi nečitki, kao i izjava N.S, sve zavedene u službi Gerontološkog centra u N.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje N.S.
    • U izjašnjenju advokata M.D.R, punomoćnika N.S, između ostalog, navedeno je:
  • da reči „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“ nisu upućene na način kako predstavlja S.S.;
  • da se iz samog konteksta ne naslućuje zašto bi se S.S. osećala uvređenom da se „vrati u čerge“ jer značenje istog uopšte nije uvredljivo;
  • da podnositeljka pritužbe sama navodi da je njen otac pripadnik romske nacionalnosti, pa isto implicira da se oštećena, ukoliko se oseća prozvanom „stidi svog romskog porekla“;
  • da njena izjava N.S. da je „majmun“ takođe upućuje na uvredu na nacionalnoj osnovi s obzirom da je N.S. pripadnik bugarske manjina, pa se zaključuje da su svi Bugari u Srbiji majmuni;
  • da je pokrenut disciplinski postupak i da su oboje udaljeni sa posla zbog incidenta od 7. decembra 2016. godine;
  • da je dalje procesuranje ove situacije bespredmetno i da cilj vođenja ovog postupka „ima neku drugačiju pozadinu“.

 

  1. ČINJENIČNO STANJE

 

  • Uvidom u navode pritužbe i izjašnjenja nesporno je da je N.S. 7. decembra 2016. godine S.S. rekao „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“. Takođe, među strankama nije sporno ni da je otac S.S. pripadnik romske nacionalne manjine.
  • Uvidom u izjave svedoka Z. i B.Đ, koje su zavedene u službi Gerontološkog centra u N. (broj 01-1836 od 7. decembra 2016. godine, broj 06-1836/6 od 13. decembra 2016. godine, 06-1833 od 7. decembra 2016. godine i 06-1833/3 od 13. decembra 2016. godine), utvrđeno je da su svedoci D.Z. i B.Đ. prisustvovali situaciji kada je N.S. 7. decembra 2016. godine S.S. u kancelariji rekao „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja i antidiskriminacione i druge propise.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
  • Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[3] kojom se države članice obavezuju da osude rasnu diskriminaciju i obavezuju da svim odgovarajućim sredstvima i bez odlaganja sprovedu politiku koja teži da ukine svaki oblik rasne diskriminacije i pomažu razumevanju između svih rasa. Konvencija u članu 1. definiše „rasnu diskriminaciju“ kao svako razlikovanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji ima za cilj ili za rezultat da naruše ili da kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, prava čoveka i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života.
  • Ustav Republike Srbije[4], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, odredbama člana 12. zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ake se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. U vezi sa konkretnom pritužbom od značaja su i odredbe člana 24. kojim je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
  • Odredbama člana 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[5] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnoj manjini.
  • Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine[6] kao opšti cilj određeno je poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, uz puno uvažavanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u sve segmente društva.
  • Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije[7] propisuje kao jedan od zadataka Strategije stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima. Strategija prepoznaje Rome kao osetljivu društvenu grupu i kao jedan od posebnih ciljeva propisuje – sprečavanje diskriminacije nad pripadnicima romske nacionalne manjine. Za ostvarivanje ovog cilja Strategija naglašava da je, između ostalog, potrebno posebnu pažnju posvetiti romskoj nacionalnoj manjini i iskorenjivanju različitih slučajeva diskriminacije, diskriminatorskih praksi i korišćenja stereotipa kojima su Romi izloženi, kao i raditi na prevenciji i sprečavanju različitih oblika diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine, a učinioce takvih akata sankcionisati u skladu sa zakonom.

 

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je N.S. povredio dostojanstvo S.S. tako što joj je rekao „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“ i time izvršio akt diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
  • Podnositeljka pritužbe je u prilogu pritužbe dostavila izjave svedoka i svedokinja koje su date u postupku koji je vođen kod poslodavca, Gerontološki centar u N, s obzirom da se sporna situacija dogodila na radnom mestu podnositeljke pritužbe i N.S. Navodi izjava svedoka potvrđuju navode pritužbe da je N.S. S.S. rekao: „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“. Na taj način je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim da je N.S. izvršio akt diskriminacije, i zbog toga je zatraženo izjašnjenje N.S. S obzirom da N.S. u svom izjašnjenju koje je dao putem punomoćnika, nije porekao izricanje rečenice „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“, Poverenik zaključuje da među stranama nije sporno da je N.S. izrekao navedenu rečenicu. Takođe, među stranama je nesporno da je otac podnosteljke pitužbe po nacionalnosti Rom.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja N.S. da navedene reči „nisu upućene na način kako predstavlja S.S.“, da značenje ovih reči nije uvredljivo, kao i da se podnositeljka pritužbe, ukoliko se oseća prozvanom „stidi svog romskog porekla“. U izjašnjenju nije osporeno da je N.S. uputio ove reči S.S, međutim nisu objašnjeni navodi izjašnjenja da „nisu upućene na način kako predstavlja“ podnositeljka pritužbe, odnosno, nije objašnjeno na koji način su upućene. Dalje, u izjašnjenju nisu osporeni ni navodi pritužbe da je N.S. nedvosmisleno odgovorio podnositeljki pritužbe da je svestan šta je izgovorio, odnosno da je svestan uvrede koju je uputio. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je neprihvatljivo da reči „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“, u okolnostim u kojem su izrečene, mogu da imaju drugačije značenje osim uvredljivog. S obzirom na socijalni položaj romske populacije u Srbiji, njihovu socijalnu isključenost i izloženost diskriminaciji, stereotipima, predrasudama, pa i nasilju, izjava N.S. je uvredljiva, uznemiravajuća i vređa dostojanstvo podnositeljke pritužbe. Ovakvom izjavom podnositeljki pritužbe se upućuje poruka da je, zbog svog porekla, nepoželjna i da joj je mesto u nekom drugom okruženju, odnosno da joj nije mesto među većinskom populacijom. Uvredljivost izjave objašnjavaju i navodi izjašnjenja da se podnositeljka pritužbe „ukoliko se oseća prozvanom“ izjavom N.S. da se „vrati u čergu..“ „stidi svog romskog porekla“.
  • O položaju Roma i Romkinja u Srbiji govori i činjenica da je Republika Srbija donela Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016 – 2025. godine. Strategija ukazuje da je diskriminacija, zajedno sa siromaštvom, osnovna prepreka socijalnom uključivanju Roma i Romkinja. Njihov položaj i integraciju u društvo posebno otežavaju i stereotipi i predrasude kojima su izloženi. Takođe, Vlada Republike Srbije je usvojila i Akcioni plan za primenu Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji. Akcioni plan je usvojen za period od 2017. do 2018. godine. Ovim dokumentom primeniće se mere koje su definisane Strategijom i stvoriće se pun pristup ostvarivanju ljudskih prava osoba romske nacionalnosti. Akcionim planom definisano je pet prioritetnih oblasti (obrazovanje, stanovnje, zapošljavanje, zdravlje i socijalna zaštita). Osnovni cilj donošenja Strategije i Akcionog plana jeste socijalno-ekonomska integracija Roma i Romkinja i stvaranje osnova za sprovođenje mera smanjivanja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana i građanki romske nacionalnosti.
  • Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da Romi i Romkinje spadaju u grupe koje su najviše diskriminisane u Srbiji. Prema godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu, osnov diskriminacije nacionalna pripadnosti i etničko poreklo bio je na četvrtom mestu po broju podnetih  pritužbi. Najveći broj pritužbi po ovom osnovu podnet je zbog diskriminacije Roma  i Romkinja – više od 40% pritužbi. Ove statističke podatke potkrepljuju i rezultati istraživanja stavova građana i građanki koje je sproveo Poverenik. Upitani za prvu slobodnu asocijaciju o grupi koja je najviše diskriminisana u Srbiji, učesnici istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ naveli su pripadnike romske nacionalne manjine (23%)[8]. Takođe, rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da i dalje postoji velika socijalna distanca građana i građanki prema Romima i Romkinjama. Tako, 16,3% ispitanika ne želi da im Romi budu komšije, 9,3% ne želi da ima kolegu romske nacionalnosti, 14,2% ispitanika ne želi da vaspitač/ca njegovom detetu bude pripadnik romske populacije, 14,8% ispitanika ne želi da se druži i posećuje sa pripadnicima romske populacije, dok čak 33,4% ispitanika ne želi da bude u braku ili da njegovo/njeno dete bude u braku sa Romom, odnosno Romkinjom[9].
  • Težak socijalo-ekonomskog položaja pripadnika romske zajednice je i uzrokovan diskriminacijom, stereotipima i predrasudama kojima su Romi izloženi, ali ujedno pedstavlja i uzrok veće izloženosti romske populacije diskriminaciji u svim sferama društvenog života. Iz tih razloga, uvredljivo i ponižavajuće ponašanje kolega i koleginica prema pripadnicima romske nacionalnosti je posebno opasno naročito kada se ima u vidu socijalna isključenost Roma, odnosno socijalna distanca građana i građanki prema pripadnicima romske populacije, kao i da su Romi često izloženi napadima pojedinaca i organizacija koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema Romima.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije analizirao navode izjašnjenja da je podnositeljka pritužbe N.S. rekla da je „majmun“ i time ga uvredila na nacionalnoj osnovi „s obzirom da je N.S. pripadnik bugarske manjine u Srbiji pa se zaključuje da su svi Bugari u Srbiji majmuni“. Naime, N.S. nije učinio verovatnim da je imenica majmun izrečena u kontekstu njegove nacionalne pripadnosti, pa se ne može zaključiti da je podnositeljka pritužbe izjavila da su „svi Bugari u Srbiji majmuni“, kako je N.S. naveo. Ova izjava S.S. eventualno predstavlja uvredu u smislu krivičnog zakonodavstva, međutim ne predstavlja povredu prava u smislu Zakona o zabrani diskriminacije jer nije izrečena u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvom N.S.
  • Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je izjava N.S. „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“ upućena osobi čiji je član porodice (otac) romske nacionalnosti uvredljiva, a naročito u kontekstu socijalne isključenosti i izloženosti diskriminacije Roma i Romkinja u današnjem društvu u Srbiji.

 

  1. MIŠLJENJE

 

Izjavom upućenom 7. decembra 2016. godine S.S. „Vrati se u čergu iz koje si došla, tamo je mesto i tebi i tvom ocu“, N.S. je uznemirio i povredio dostojanstvo S.S. na osnovu ličnog svojstva njenog oca i tako izvršio akt diskriminacije zabranjen članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje N.S. iz N. da:

  • Uputi pisano izvinjenje S.S. zbog diskriminatorne izjave od 7. decembra 2016. godine kojom ju je uvredio i povredio njeno dostojanstvo na osnovu ličnog svojstva njenog oca, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom;
  • Ubuduće vodi računa da svojim izjavama i postupanjem ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da N.S. iz N. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko N.S. iz N. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] Zakon o ratifikaciji međunarodne Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, „Službeni list SFRJ, broj 31/67

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, broj 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 26/16

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 60/13

[8] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu, Beograd, mart 2017. , str. 138. http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdfhttp://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdf

[9] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaicji u Srbiji“, Beograd, decembar 2016. godine, dostupno na http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba S.S. protiv N.S. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u obalsti radaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top