Mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenica za zaštitu ravnopravnosti,  daje

 

Mišljenje

na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi

 

 

Ministarstvo odbrane je dopisom broj 1913-9/17 od 9.2.2018. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi (u dalјem tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mišlјenja.

Postupajući po ovom dopisu, dajemo mišlјenje na Nacrt zakona, u skladu sa nadležnostima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

 

Ustav Republike Srbije[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da se lјudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolјi u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo lјudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

 

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.

S obzirom na to, da se radi o jednom od sistemskih propisa u oblasti odbrane i bezbednosti Republike Srbije, neophodno je pri uređivanju prava i obaveza u vezi sa vojnom, radnom i materijalnom obavezom, voditi računa da se nivo lјudskih prava dostignut primenom važećih propisa ne smanjuje.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti povodom pojedinih rešenja sadržanih u Nacrtu zakona, daje sledeće mišlјenje:

 

  1. U članu 27. Nacrta zakona, propisano je da se posle člana 79. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, dodaje novi naslov „Obučavanje građana“ i član 79a, kojim se propisuje da „Pored vojnih obveznika koji su regulisali služenje vojnog roka i imaju raspored u rezervnom sastavu, obrazovanje, vaspitanje i sticanje praktičnih znanja i veština za potrebe odbrane zemlјe u uslovima vanrednog i ratnog stanja vrši se i za sledeće kategorije građana: 1) učenici osnovnih i srednjih škola; 2) lica koja nisu odslužila vojni rok; 3) lica u rezervnom sastavu koja su odslužila vojni rok sa oružjem, a nije im određen raspored u rezervnom sastavu; 4) lica u rezervnom sastavu koja su izvršila civilnu službu; 5) žene (vojni obveznici i koje nisu vojni obveznici). Kategorije građana koje će za potrebe odbrane zemlјe obučavati Ministarstvo odbrane su: 1) lica u rezervnom sastavu koja nisu odslužila vojni rok; 2) lica u rezervnom sastavu koja su odslužila vojni rok sa oružjem, a nije im određen raspored u rezervnom sastavu; 3) žene vojni obveznici.“ U Obrazloženju člana 27. Nacrta zakona, navedeno je da će obuku građana vršiti svi državni organi i organi državne uprave, dok će kategorije građana za potrebe odbrane zemlјe obučavati Ministarstvo odbrane. Dalјe, u skladu sa članom 60a Zakona o odbrani, Vlada će na predlog ministra odbrane doneti uredbu kojom će se precizirati način obučavanja navedenih kategorija građana. Poverenik ukazuje da iz teksta Nacrta zakona, kao i iz Obrazloženja Nacrta zakona, za kategorije građana koje neće obučavati Ministarstvo odbrane, ostaje nejasno ko će, kada i na koji način vršiti obuke ovih građana za potrebe odbrane zemlјe u uslovima vanrednog i ratnog stanja. S tim u vezi, mišlјenja smo da je navedene odredbe potrebno još jednom razmotriti i precizirati, kako ne bi bio ostavlјen prostor za različita tumačenja i moguće nejednako postupanje i primenu zakona u praksi.
  2. Dalјe, uočeno je da su u tekstu Nacrta zakona navedene reči u muškom rodu (npr. regrut, građanin, obveznik, ministar), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Poverenik predlaže da se u Nacrt zakona unese i odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u tom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova, što je propisano i u međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuparlamentarne unije i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4.
  3. Pored navedenog, uočeno je da Nacrt zakona, kao i važeći Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, ne sadrži odredbu o zabrani diskriminacije. Naime, iako je zabrana diskriminacije uređena opštim antidiskriminacionim propisima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni državni organ nadležan za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, smatra da bi bilo korisno da se takva odredba nađe u Nacrtu zakona, kako bi se omogućilo poštovanje načela ravnopravnosti i svim građanima i građankama obezbedila jednaka prava i sprečila svaka eventualna nejednakost i diskriminacija.
  4. Takođe, ukazujemo da je potrebno pravnotehnički urediti prelazne i završne odredbe, posebno odredbu u vezi sa određivanjem roka kada će biti doneti podzakonski akti za izvršenje ovog zakona.

 

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06) član 21.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconMišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obaveziDownload


 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top