Analiza stanja u Srbiji u oblasti zaštite od diskriminacije

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković učestvovala je u predstavljanju analize stanja u Srbiji u oblasti zaštite od diskriminacije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Poverenica je istakla da je veoma važno problem diskriminacije sagledati u širem kontekstu, kako istorijskom i ekonomskom , tako i u geopolitičkom jer nam je cilj da gradimo moderno, tolerantno i demokratsko društvo gde različitosti predstavljaju bogatstvo i vrednost.

Ona je predstavila najvažnije podatke iz Izveštaja Poverenika za 2015. godinu, istakavši da se najveći broj pritužbi odnosio na diskriminaciju na osnovu pola, zatim nacionalne pripadnosti, invaliditeta, starosne dobi, bračnog i porodičnog statusa i seksualne orijentacije.

„Iz godine u godinu raste broj pritužbi koje su naš glavni instrument delovanja, a to pokazuje da raste i poverenje u našu instituciju. Ovo ne možemo da tumačimo zaključkom da u našem društvu ima više diskriminacije, već da se ona sve više prepoznaje”, rekla je poverenica i dodala da je iskustvo Poverenika visok procenat postupanja po preporukama, oko 95 odsto, što treba dodatno da ohrabri građane i građanke da podnose pritužbe.

Profesorka Pravnog fakulteta Ivana Krstić Davinić predstavila je analizu stanja u oblasti antidiskriminacije u Srbiji, poredeći rezultate sa zemljama u regionu. Ona je navela da Srbija ima više zakona iz ove oblasti i da su u velikoj meri usklađeni sa međunarodnim propisima, ali da još uvek ima nedostataka i nejasnoća koje treba ispraviti. Profesorka Krstić istakla je značaj rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i važnu ulogu civilnog društva.

Istraživanje je pokazalo potrebu za većim ulaganjem u obuku sudija, kao i za boljom edukacijom studenata svih pravnih fakulteta u oblasti ljudskih prava.

Predstavnica Praksisa Kristina Vujić iznela je podatke iz istraživanje ove nevladine organizacije o položaju Roma i Romkinja koje ukazuje da većina ispitanika i ispitanica nije umela da prepozna diskriminaciju ili nije znala kome da se obrati. Takođe, primetno je i nepoverenje u institucije.

Silvija Panović Đurić iz Saveta Evrope navela je najinteresantnije primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, dok je advokat Dušan Ignjatović predstavio HELP projekat koji funkcioniše u 47 zemalja i ima za cilj edukaciju u oblasti zaštite od diskriminacije.

Skup je deo projekta „Pravna zaštita protiv diskriminacije u jugoistočnoj Evropi” čiji je cilj prepoznavanje dobre prakse, kao i izazova i sistemskog delovanja usmerenog ka uspešnoj pravnoj zaštiti protiv diskriminacije.

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top