бр. 07-00-240/15-02      датум: 18.8.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби О. З. Љ. П. Н, која је поднета у име и уз сагласност С. В. против ЈП „Пошта Србије“, Поште у Неготину, због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да је С. В, која је корисница колица, отишла у Пошту у Неготину како би подигла сет топ бокс уређај. Пошта у Неготину није приступачна особама са инвалидитетом, а запослена је одбила да изађе из зграде, након што је С. В. замолила пролазнике да је позову. Наведено је да је следећи пут управник Поште А. М. изашао испред зграде како би разговарао са С. В, али да се понашао надмено и бахато. У изјашњењу је наведено да је тачно да се разговор одиграо на улици јер је С. В. корисница колица, али да се није понашао бахато, већ је са посебном пажњом покушао да јој објасни процедуру у вези са сет топ бокс уређајем, те да она није хтела да саслуша. У току поступка је утврђено да је Пошта у Неготину неприступачна особама са инвалидитетом, посебно онима који користе инвалидска колица или се отежано крећу, с обзиром да је потребно савладати неколико степеника да би се из пешачке зоне дошло до улаза у зграду Поште. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је ЈП „Пошта Србије“, Пошта у Неготину пропуштањем да обезбеди приступачан улаз у зграду поште, извршило акт дискриминације особа са инвалидитетом. Јавном предузећу „Пошта Србије“, Пошти у Неготину препоручено је да предузме све неопходне мере у циљу обезбеђивања приступачног улаза у зграду Поште.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу О. З. Љ. П. Н, поднету и име и уз сагласност С. В, против ЈП „Пошта Србије“, Поште у Неготину, због дискриминације на основу инвалидитета.

1.2. У притужби је, поред осталог, наведено:

– да је 17. априла 2015. године С. В. отишла до Поште у Неготину да би подигла сет топ бокс уређај, који јој припада као корисници права на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица;

– да је била принуђена да замоли пролазницу за позове шалтерску радницу да изађе и од ње узме документацију коју је имала код себе, с обзиром да пошта нема прилаз за особе са инвалидитетом;

– да је радница одбила да изађе, рекавши да није дужна да излази, те да је поручила С. В. да ангажује некога из комшилука да јој учини услугу, пошто колицима не може да уђе у зграду поште;

– да је 20. априла 2015. године поново отишла у Пошту, са намером да разговара са управником, надајући се да ће код њега наићи на више разумевања;

– да је управник А. М. изашао испред зграде Поште и разговарао са њом, али да се том приликом понашао врло надмено и бахато, након чега је С. В. плачући отишла кући;

– да је и раније доживљавала непријатности од радника Поште у Неготину, због свог инвалидитета.

1.3. У прилогу притужбе достављена је сагласност С. В. да О. З. Љ. П. из Н. може поднети притужбу Повереници за заштиту равноправности.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражила изјашњење од А. М, управника Поште у Неготину.

1.5. У изјашњењу А. М, управника Поште у Неготину, наведено је:

– да је С. В. захтевала да јој писмо, које је гласило на име њене мајке, уруче „како год знају“, јер је то њен сет топ бокс уређај, на основу решења за социјалну помоћ,

– с обзиром да је пошиљка коју је послало Министарство трговине, туризма и телекомуникација мора лично да се уручи а гласи на њену мајку као примаоца, управник јој је указао на могућност да њена мајка пошиљку подигне на шалтеру поште у року од 30 дана, јер јој је извештај поштара већ уредно достављен;

– да је управник у разговору поступао професионално, у складу са корпоративним понашањем према корисницима и етичким кодексом Поште;

– да се разговор одиграо на улици, испред службеног улаза, из разлога што је С. В. корисница колица;

– да је управник покушао са посебном пажњом да јој укаже да ће она свакако доћи до свог сет топ бокс уређаја, с обзиром да је била узрујана одбијањем раднице да јој уручи испоруку;

– да је одустао од разговора и повукао се у радне просторије, јер му се обраћала повишеним тоном, инсистирала да је она корисница социјалне помоћи а не њена мајка и константно одбијала да саслуша која је законска процедура;

– да наводе из изјашњења може потврдити радник обезбеђења који је стајао на главном улазу Поште, на само неколико метара од места на којем је вођен разговор.

1.6. Повереница за заштиту равноправности, ради правилног утврђивања чињеничног стања, накнадно је затражила од управника Поште у Неготину допуну изјашњења у вези са приступачношћу улаза у Пошту у Неготину. Поред тога, затражени су подаци о раднику обезбеђења који је био сведок догађаја. Допуна изјашњења није достављена до окончања поступка.

1.7. Од О. З. Љ. П. у Н, накнадно је затражено да доставе фотографије улаза у зграду Поште у Н.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и изјашњење, утврђено је да је С. В. желела да преузме сет топ бокс уређај у Пошти у Неготину, али да није могла да уђе у зграду Поште јер улаз није приступачан особама са инвалидитетом.

2.2. Увидом у фотографије прилаза згради Поште у Неготину, утврђено је да је улаз у зграду неприступачан јер се налази на одређеној висини за чије савладавање се користе степенице (пет степеника), које особе са инвалидитетом које користе колица или се отежано крећу не могу самостално да савладају, као и да нема рампе или покретне платформе које би омогућиле приступ.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом, чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности.

3.4. Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом јесу Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила јесте да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има и приступачност физичког окружења. Наиме, да би се постигла приступачност, потребно је да се пројектовање и изградња физичког окружења планирају од почетка самог процеса, уз консултације организација особа са инвалидитетом у иницијалној фази планирања, односно, у фази планирања и изградње јавних објеката у локалним заједницама.

3.5. Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације, док чл. 6. прописује да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбом чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл). Чланом 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.7. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама чл. 13. ст. 1. изричито је забрањена дискриминацију на основу инвалидитета у погледу приступа објектима у јавној употреби, док је у ст. 2. истог члана прописао да се под услугом, у смислу овог закона сматра свака услуга који, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Поред тога, чл. 16. овог закона прописао је да су власник објекта у јавној употреби, односно јавно предузеће, дужни да обезбеде приступ објекту.

3.8. Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији установљени су планови активности свих друштвених актера у Републици Србији. Циљеви стратегије установљени су за период од 2007-2015. године, те посебан циљ 13. налаже да се обезбеди да сви нови јавни и објекти отворени за јавност буду приступачни за особе са инвалидитетом. Једна од мера за остварење овог циља је доследно примењивање прописа који предвиђају обавезну примену стандарда приступачности, вршење надзора над применом тих прописа и изрицање санкција прекршиоцима. Такође, посебним циљем 14. ове стратегије наложена је, између осталог, постепена и континуирана адaптација постојећих јавних објеката како би постали приступачни за особе са инвалидитетом.

3.9. Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом јесте Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Овим правилником се детаљно прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за особе са инвалидитетом. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом чл. 2. Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају поште. Правилником су дефинисани обавезни елементи приступачности, па је чл. 5. прописано да је један од ових елемената приступачност за савлађивање висинских разлика. Одредбама чл. 6. прописано је да се савладавање етажних висинских разлика врши лифтовима, док се савладавање висинске разлике до 76 цм између пешачке зоне и објекта врши изградњом рампе, а савладавање висинске разлике веће од 76 цм врши изградњом подизне платформе.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је испитати да ли је ЈП „Пошта Србије“, Пошта у Неготину дискриминисала С. В. на основу њеног инвалидитета, необезбеђивањем приступачног улаза у зграду Поште у Неготину. Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган у чијој је надлежности, између осталог, поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације. Сагласно томе, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања евентуалне дискриминације, у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа док евентуалне повреде других права не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности.

3.11. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да С. В. није понудила доказе којима би учинила вероватним тврдњу да запослена радница у Пошти у Неготину није хтела да изађе из зграде, те се Повереница није даље упуштала у оцену ове тврдње. Поред тога, ни једна ни друга страна у поступку нису понудиле доказе којима би поткрепили своје тврдње у вези садржине разговора између С. В. и управника Поште у Неготину. Наиме, подноситељка притужбе наводи да се управник Поште у Неготину понашао надмено и бахато, али не нуди било какав доказ у прилог овој тврдњи. С друге стране, управник Поште у Неготину тврди да се понашао професионално према С. В, да она није хтела да га саслуша и да му се обраћала повишеним тоном. У изјашњењу је навео да ове тврдње може да потврди радник обезбеђења Поште у Неготину, који је био присутан, али није доставио податке о овом сведоку нинакон што му је то посебно затражено. Због тога Повереница за заштиту равноправности констатује да у конкретном случају није могуће утврдити да ли је управник Поште у Неготину увредљиво поступао приликом разговора са С. В, с обзиром да ни једна ни друга страна нису понудиле доказе који поткрепљују наводе из притужбе и изјашњења.

3.12. Надаље, Повереница указује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота на равноправној основи. На основу навода из притужбе и изјашњења, утврђено је да је С. В. разговарала са управником Поште у Неготину испред службеног улаза у зграду Поште јер је, како је наведено и у изјашњењу „корисник помагала (колица)“.  Поред тога, увидом у фотографије прилаза згради Поште у Неготину, утврђено је да је за улазак у зграду Поште потребно савладати пет степеника, као и да не постоји рампа или подизна платформа, које би особама са инвалидитетом омогућиле улазак у пошту. Имајући у виду све наведено, може се констатовати да су пропуштањем ЈП „Пошта Србије“, Поште у Неготину да обезбеди адекватан приступ згради Поште, особе са инвалидитетом које користе колица онемогућене да уђу у зграду Поште и користе њене услуге. Тиме се особе са инвалидитетом доводе у неравноправан положај у односу на све остале кориснике поштанских услуга, јер нису у могућности да на равноправан начин приступе пошти и свим услугама које она нуди.

3.13. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је става да је пропуштање ЈП „Пошта Србије“, Поште у Неготину да обезбеди приступачност улаза у зграду поште, довело до непосредне дискриминације С. В, као и свих особа са инвалидитетом, посебно особа које користе колица или се отежано крећу. Последице овог пропуштања огледају се у ограничавању могућности особа са инвалидитетом, да под једнаким условима имају приступ пошти и користе њене услуге.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем ЈП „Пошта Србије“, Поште у Неготину да обезбеди приступачан улаз у зграду Поште за особе са инвалидитетом које користе колица и особе које се отежано крећу, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује ЈП „Пошта Србије“, Пошти у Неготину да предузме све неопхoдне мере у циљу обезбеђивања приступачног улаза у зграду Поште, како би особе са инвалидитетом могле на равноправан начин да користе њене услуге.

Потребно је да ЈП „Пошта Србије“, Пошта у Неготину обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана  пријема мишљења са препоруком.

Уколико ЈП „Пошта Србије“, Пошта у Неготину не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средства јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба С.Б. против ЈП Пошта Србије због дискриминације на основу инвалидитета у области прижања услуга